Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani državni sekretari i članovi njegovog tima, pre svega isprovociran sam zaista delom izlaganja opozicionih poslanika.
Pojedina izlaganja opozicionih poslanika vidim kao bežanje od suštine, i to na sledeći način. Poslednjih petnaestak godina, politička elita je temeljno opljačkala i izdala državu. Izdala je naciju, narod, izdala je svaku porodicu.
Sa medicinskog aspekta, odnosno medicinskim žargonom rečeno, nama su prebili i ruke i noge, razbili lobanju, ali su nam zapatili i stidne vaši da se u manjku posla nečim zabavljamo, ja tako vidim tu njihovu priču, tako da danas oni ne govore o suštini zakona i značajnim detaljima i momentima koji su vezani za zakon, već čuli ste svi o čemu se ovde danas govori.
Preći ću zaista na temu današnje skupštinske sednice. Lično smatram da je uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica kao ličnih dokumenata u pravni sistem pre svega potreba osiguranika da na adekvatan način, koji je siguran, komforan, pre svega ima adekvatan pristup zdravstvenog sistema. To je suština.
Ono što je takođe bitno jeste da je informatičko društvo prioritet. Pre svega, to je standard i stvarnost i zahtev vremena u kome živimo i uvođenje informacionih tehnologija, pre svega možemo reći da su imperativ.
Pravni osnov za uvođenje kartica iz zdravstvenog osiguranja je u svim pozitivnim propisima i strategijama Vlade Republike Srbije, a naročito u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.
Zamena papirnih dokumenata elektronskim je apsolutno jedan proces, deo procesa usklađivanja sa evropskim standardima. Nije ovde reč samo o elektronskoj zdravstvenoj knjižici, govorim i o ličnoj karti, vozačkoj dozvoli, saobraćajnoj dozvoli, pasošu, mi u sklopu usklađivanja sa evropskim standardima moramo uskladiti i dokumentaciju o kojoj govorimo.
Međutim, naveo bih i prezentovao i pitanje u Upitniku Evropske komisije, tačnije u Poglavlju 2 koje govori o slobodi kretanja radnika. Govori se o evropskoj kartici zdravstvenog osiguranja i pitanje 37 glasi – Da li imate elektronsku nacionalnu zdravstvenu knjižicu i ukoliko je nemati, da li planirate je uvedete i u kom vremenskom periodu?
Tadašnja vlada je odgovorila, dala sledeći odgovor, u Republici Srbiji još nije uvedena elektronska nacionalna zdravstvena knjižica. U toku 2010. godine sprovodiće se pilot projekat zamene isprava zdravstvenog osiguranja kroz uvođenje elektronske zdravstvene knjižice osiguranim licima sa teritorije grada Valjevo.
Planirano je da u toku 2011. godine se otpočne sa sukcesivnom zamenom, odnosno uvođenjem elektronske zdravstvene knjižice za sva osigurana lica na teritoriji Republike Srbije. Očekuje se da ovaj postupak sukcesivnog uvođenja elektronskih zdravstvenih knjižica bude okončan 30. juna 2012. godine, odnosno da do 1. jula 2012. godine sva osigurana lica na teritoriji Republike Srbije, imaju elektronske zdravstvene knjižice.
`Međutim, ja bih naglasio da informatizacija u zdravstvu i uopšte uvođenje elektronske zdravstvene knjižice ima mnogo veći značaj za nas i naš zdravstveni sistem i državu iz sledećih razloga. Govorim sada i na ovaj način daću odgovor svim ovim opozicionim poslanicima koji su postavili pitanje šta će to značiti za naše građane?
Evo šta će značiti našim građanima uvođenje ovog dokumenta. Prvo, visok stepen bezbednosti. Kada govorimo o visokom stepenu bezbednosti, činjenica je dakle da će se na toj kartici makroskopski videti samo ime i prezime, datum rođenja i LBO broj koji je značajan Republičkom fondu. Dakle, tu se neće videti svi oni lični, da kažem, vitalni podaci koji su vezani za osiguranika, počev od osnova osiguranja, matičnog broja, prebivališta, itd. To je po meni vrlo značajno jer se na taj način čuvaju i štite lični podaci.
Zatim, automatizacija procesa overe. Uvođenje elektronskih zdravstvenih kartica, dobija se opet i na ovom polju mnogo, zato što se prilikom uplate doprinosa, same kartice će se automatski obnavljati njihov rok važenja, to je vrlo bitno. Dakle, neće biti lepljenja markica, neće biti izdavanja novih dokumenata, već će se elektronskim putem sagledavati ko je uplatio od poslodavaca doprinos i na taj način odmah i na ovom dokumentu videti do kada taj dokument važi.
Ono što je vrlo bitno jeste i taj finansijski deo o kome ću kasnije govoriti, sada govorim o ovim drugim benefitima koje ova kartica pruža. Dakle, nema više lepljenja markica, čekanje na šalterima RFZO, nema više utroška svih onih resursa poput papira, tonera, itd. Dakle, reč je upravo o benefitima te prirode.
Zatim, kartica važi 10 godina. Nova zdravstvena kartica omogući će promenu mesta prebivališta, promenu ličnih podataka bez fizičke zamene dokumenta, to nije bilo moguće do sada. Svaka promena koja je bila vezana za podatke osiguranika, morala je biti praćena izdavanjem novog dokumenta. Sada se ti podaci menjaju u bazi RFZO, a nakon toga sa istim dokumentom, praktično pacijent ide u zdravstveni sistem.
Zatim pomoć slabovidima. Ovo će biti jedan od retkih dokumenata koji na sebi će imati, odnosno koji sadrži Brajevu azbuku i na taj način ćemo pomoći slabovidima da koriste ovaj vrlo značajan dokument.
Zatim, više vremena za pacijente. Kako? Svedoci smo neretko da postoje redovi ne samo za lekara, već red za overu recepata, red za predaju knjižice, za nošenje kartona, itd. na ovaj način prostim provlačenjem kroz sistem skraćuje se taj period administracije, tako da će lekar imati mnogo više vremena za pacijenta nego što je to ranije bilo.
Zatim, olakšava se provera važenja same dokumentacije, odnosno zdravstvene knjižice. Pre svega, pojednostaviće se provera zato što direktnim provlačenjem kroz sistem videće se dokle ta knjižica važi.
Sada ću reći nešto više o uštedama. Svake godine Republički fond zameni oko 2,2 miliona papirnih knjižica, pre svega iz razloga što se desi promena prebivališta, promena u bilo kom statusu vezano za osiguranika. Godišnja cena, godišnji troškovi za sve to iznose 45 miliona dinara. Tih troškova više neće biti.
Isto tako, ono što je vrlo bitno jeste ušteda koja se odnosi na poslodavca. Svake godine procedure overe markicama koštaju blizu 400 miliona dinara. Na ovaj način praktično te procedure više neće koštati ništa. Dakle, ušteda se meri milionima dinara uvođenjem ovog vitalnog dokumenta.
Paralelno sa uvođenjem elektronske knjižice radi se na uvođenju kompletne informatizacije zdravstvenog sistema, integrisanog informatičkog sistema putem koga će se, prvo, čuvati veliki broj podataka osiguranika, podataka građana u jednoj bazi, gde će biti svi podaci koji su relevantni za materiju o kojoj pričam. S druge strane, uspostaviće se takva elektronska evidencija prava koju osiguranici ostvaruju u zdravstvenim ustanovama da će Republički fond u svakom trenutku imati evidenciju koje pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja je osiguranik ostvario u određenoj zdravstvenoj ustanovi, što je, složićete se, možda i krucijalna stvar u tome da se uštede ostvare na najbolji mogući način.
Apsolutno podržavam i odluku ministra i odluku ljudi koji vode zdravstveni sistem da elektronska zdravstvena kartica bude podržana i prepoznata u sistemu.
Sada bih odgovorio na nekoliko pitanja koja sam čuo od strane opozicionih poslanika. Jedno od pitanja je bilo kašnjenje u sprovođenju zakona. Apsolutno sam saglasan da se desilo kašnjenje. Ako sagledamo kada je zaključen ugovor između NBS, s jedne strane, i RFZO-a, s druge strane, a to je 2. februar 2010. godine, dakle, pre usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, a stupio je na snagu 9. avgusta 2011. godine, dakle, to je bilo vreme apsolutne vladavine bivšeg režima, predmet ovog ugovora je usluga izrade personalizacije, distribucije zdravstvenih kartica u ukupnoj količini sedam miliona komada, kao i dinamika isporuke. Prva faza do 30. juna 2010. godine, druga faza 30. jun 2012. godine, kada je i planiran završetak realizacije projekta. Ono što je najbitnije, ugovorena jedinična cena u tom osnovnom ugovoru je od 5,16 evra.
Dakle, ovaj posao koji je započet i projektovan da se završi do 30. juna 2012. godine nam je ostavio bivši režim, s tim da je to po njima tada bio optimalan način da se uredi zdravstveni sistem, a sada odjednom naprasno nije.
Ono što je takođe bitno vezano za kašnjenje u ovim rokovima jeste da je stvorena takva atmosfera u javnosti da je uvođenje ovog dokumenta kritikovano zbog ekonomske krize, finansijske situacije, ne sagledavajući prednosti uštede koje građani imaju uvođenjem ovog dokumenta. To potvrđuju i stavovi Poverenika za informacije od značaja, gospodina Saše Jankovića, ali i gospodina Dušana Milisavljevića, tadašnjeg predsednika Odbora za zdravlje, koji su bili žestoki protivnici uvođenja ovog dokumenta.
Za to postoji i stenogram sa sednice Odbora za zdravlje. Postavio bih pitanje, pošto sam pročitao taj zapisnik, kako je to moguće? Evo, pročitaću. Gospodin Dušan Milisavljević je rekao: „Pozitivan stav imam prema uvođenju jedinstvenog invformacinog sistema u Srbiji, umrežavanju svih institucija u zdravstvu i uvođenju elektronskog zdravstvenog kartona radi lečenja pacijenata, ali ne podržavam uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica, te da je preporuka EU pogrešno protumačena“.
Imam nekoliko pitanja. Kako je moguće da je tada predsednik Odbora za zdravlje predložio da se ne poštuje zakona koji je Skupština donela? Isto tako, kako se može uvoditi jedinstveni informacioni sistem, elektronski karton, recept itd, a da se ne uvede elektronska knjižica? Mislim da smo dovoljno ozbiljni i dovoljno svesni da jedno bez drugoga zaista ne ide i da je reč o jednom sistemu gde ukoliko se jedna komponenta ne uradi, ceo sistem će biti doveden u pitanje.
Doktor Milisavljević radikalno menja stav. Sada sam video da je podneo amandman kojim predlaže skraćenje roka za izdavanje elektronskih kartica - umesto 31. decembar 2016. godine na 31. decembar 2015. godine.
Čuo sam pitanje i vezano za cenu zdravstvenih kartica. Prvo ću govoriti o proceduralnom delu kako se formira cena. Dakle, Upravni odbor RFZO, koji broji 21 član, daje predlog, taj predlog ide i Ministarstvu zdravlja i finansija i Ministarstvu rada i Sekretarijatu za zakonodavstvo. Dakle, mora da prođe nekoliko stepenica da bi došlo do Vlade. Predlog koji stoji od strane dela opozicionih poslanika jeste da sama kartica bude besplatna. Ako je po toj logici da izdavanje zdravstvenih kartica bude besplatno, haje da i lične karte budu besplatne. Tu je cena 1.300 dinara. Zašto i to nije besplatno? Zašto platne kartice u bankama nisu besplatne? Zašto Zaštitnik građana nema nikakvih primedbi što banke na svake tri godine menjaju kartice, a građani moraju da plate?
Tu se postavlja nekoliko drugih pitanja. Prvo, da li je moguće izdavanje kartica bez para? Drugo, ko će to da plati i iz kojih sredstava? Treće, kako je to moguće da dok su bili na vlasti imali su sasvim drugačije mišljenje? Kako to da je ugovor koji je napravljen, napravljen za vreme njihove vlasti između MBS i RFZO, zaključen 2. februara 2010. godine, definisao cenu koja je 5,16 evra bez PDV-a, a sada traže da kartice budu besplatne? Kako je moguće toliko ateriranje u tim političkim stavovima? Odakle onda pravo da se krivica za sve to prebacuje na nekog drugog? To su sve pitanja za koje da sa njihove strane postoji samo politički odgovor, a ne profesionalni.
Ono što je takođe bitno, a pomenuto je to je pitanje ovog perioda od 9. avgusta do današnje sednice, pitanje ostvarivanja prava osiguranika iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pre svega, ono što je najbitnije za naše građane, za građane naše zemlje koji gledaju danas ovo skupštinsko zasedanje jeste da i u tom periodu i u narednom periodu dok se ne izdaju te elektronske kartice, oni će ostvarivati regularno svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i ničim neće biti oštećeni.
Dakle, poenta cele priče je da na ovaj način se ostvaruju višestruki benefiti koje sam već ranije pomenuo. Isto tako, u periodu do dobijanja te nove zdravstvene dokumentacije, te elektronske kartice, osiguranici će apsolutno ostvarivati svu zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa svim pravilnicima i zakonima ove zemlje. Prema tome, moja poruka građanima je da će zdravstveni sistem definitivno biti drugačiji, precizniji, bolji i brži kada budemo ostvarili ovo o čemu danas pričam.
Ne treba takođe posebno naglašavati, mislim da je i o tome bilo reči, da nijedna zemlja nije prvo razvila servise za čije korišćenje je neophodna kartica, pa tek onda uvodila kartica. Ovim bih svoje izlaganje završio. Hvala.