Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz najmanje osam ministarstva i brojnih državnih institucija, prvo želim da kažem nekoliko reči oko načina na koji današnju raspravu vodimo.
Na predlog kolege Babića, spojili smo 18 tačaka dnevnog reda, po Poslovniku. Tada nismo mogli da reagujemo i to radimo danas, 18 tačaka dnevnog reda nalazi se pred nama. One nemaju gotovo nikakve veze jedna sa drugom. Ovo je materijal za tih 18 tačaka, po ovim zakonima, koji su gotovo svi podneti za raspravu po hitnom postupku. Ovlašćeno je bilo osam ministara da učestvuje u raspravi. Gospodin Selaković – četiri zakona, gospodin Dačić – tri, gospodin Ljajić – dva, gospođa Zorana Mihajlović – dva, gospodin Vulin – jedan, Dušan Vujović – jedan, ministarka Bogosavljević – dva zakona i jedini prisutan gospodin Gašić je bio ovlašćen za dva zakona danas.
Neposredno pred početak predsednik Vlade ga je ovlastio da predstavlja Vladu u raspravi o svih ovih 18 predloga zakona i on je to uradio. Četrdeset sedam i po minuta je govorio o svim zakonima, iako ništa to je jedan napredak kada imamo ove objedinjene rasprave, vrlo često se desi da predstavnik predlagača i ne spomene sve zakone. Tako na početku ovog zasedanja, ministar Verbić u svom izlaganju, recimo, nije govorio uopšte o programu – Horizont 2020 koji se tog istog dana i glasao.
Pitanje, na koji način i da li možemo da vodimo kvalitetnu raspravu ako je ovde samo ministar Gašić? Kažem, dva zakona originalno je on bio ovlašćen pred Skupštinom da predstavlja, ove druge zakone neki drugi ministri.
Probaću u ovih 20 minuta, koliko imam na raspolaganju, da kažem nekoliko reči o nekoliko zakona. Moju prvu sumnju, kada smo videli ovakvo objedinjavanje bilo je da ovim nešto hoće da se sakrije, kada spojite nespojivo, verovatno je bila želja da se o nečemu ne razgovara. Ne znam da li je to, recimo Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje 2014. koji nikakve veze nema sa međunarodnim bezbednosnim sporazumima, ili sa Odlukom o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije ili sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta.
Pročitao sam sve ove predloge zakona i sporazume i imam nekoliko stvari koje želim da kažem u toku današnje rasprave. Zanimljivo mi je bilo i ministar je to pročitao, vezano za Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju. Ministar je pročitao kako je, a to se nalazi u obrazloženju za hitan postupak, kako je 9. septembra 2013. godine, biće sutra godinu dana, naša ambasada obavestila Vladu da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak prilagođavanja i uvođenja u pravni sistem ovog sporazuma. Dakle, ovaj sporazum je potpisan 23. maja 2013. godine, Nemačka je to završila 29. avgusta, za tri meseca, a nama treba godinu i tri meseca da isti taj sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije.
Onda se čudimo kada kancelarka Nemačke kaže kako ovde na Balkanu se stvari menjaju brzinom puža. Evo vam dokaz za brzinu puža. Nama treba godinu dana više da jedan međunarodni sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije. Ko je za to kriv? Opozicija, građani Srbije ili Vlada koja je vladala i 2013. i ove godine? Nemojte da se ljutite kada čujete ocene, nego pokušajte da ubrzate rad na ispunjavanju međunarodnih obaveza. S te strane u opoziciji, u svoje, a i u ime naše poslaničke grupe ćete imati pruženu ruku i saradnju.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta, tu je jedna lepa stvar koja će obradovati borce za LGBT prava u Republici Srbiji, pošto se ovim zakonom u naš pravni sistem uvodi pored pojma supružnik kao član porodice i stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji jednoj od ugovorenih strana. Pošto mi nemamo tako nešto u našem zakonodavstvu, a Švajcarska ima, sada ćemo na određeni način to i mati i u Republici Srbiji, možda je to putokaz na koji način će se stvari u Republici Srbiji odvijati.
Interesantan je i Predlog odluke o davanju saglasnosti za izmene i dopune finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Interesantno je prvo što za predlog ove odluke niko nije ovlašćen ispred Vlade, niko nije bio do danas. Tu je sada gospodin Gašić pa nam može objasniti zašto NSZ kada je predložila svoj finansijski plan Skupštini za 2014. godinu, koji je usvojen u decembru prošle godine, zašto je predvidela samo milijardu i 667 miliona dinara? Kada ste govorili tu ste neke hiljade izgubili. Onda je programom rasporeda i korišćenja sredstava dotacije i organizacije obaveznog osiguranja iz budžeta Republike Srbije 22. februara 2014. godine, dakle samo dva meseca posle toga, utvrđeno je da ova sredstva, a radi se o sredstvima posebna novčana naknada nezaposlenima kojima nedostaje pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, za 2014. godinu je planirano 2.423.250.000 dinara.
Cela suština ove odluke je da se sada radi ispravka ovog finansijskog plana i da dodatnih 755 miliona se predviđa da se prebaci sa razdela Ministarstva rada, Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je, ne znam kada, shvatila da će joj ove godine trebati 200 miliona dinara trebati mesečno da plaća ove naknade, a ne nekih 150, koliko je mislila da će joj trebati krajem prošle godine, i da ne bi došlo do zastoja u isplatama, jer je praktično celokupan budžet za ovu godinu predviđen već isplaćen, mora da se izvrši ova izmena i dopuna finansijskog plana.
Naravno, ovo bi bila tema za raspravu po jednoj tački dnevnog reda. Da govorimo na šta se sve troše pare u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Da postavimo pitanje - zašto su rashodi, na šta se potroši 287 miliona za tekuće popravke i održavanja ili, na materijal 148 miliona ili na neke druge stvari? Ali, nažalost, ovo je jedna od 18 tačaka, a i nemamo vremena da raspravljamo o svim ovim pitanjima vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Takođe, imamo i među ovim sporazumima, koji počinju sa sporazumima o razmeni tajnih podataka i raznim drugim, i jedan zajam od 200 miliona dolara, odnosno 145,3 miliona evra. Mislim da svaki put kada razgovaramo o zaduživanju građana RS koji će morati da plate ovaj iznos, treba da vodimo raspravu uz prisustvo ministra i da čujemo na koji način će te pare biti potrošene, da li će država Srbija moći da vraća ovaj dug od 15. aprila 2019. godine, kako je predviđeno ovim zakonom, i na koji način će se povećati zaduženje RS koja je već sada na rekordnom nivou.
Možda jedina tačka o kojoj ministar prisutan danas može da pruži konkretne odgovore, jer ne verujem da može da nam da konkretne podatke o tome na koji način će potvrđivanje sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti poljoprivrede, kakve će to pozitivne efekte imati na spoljnotrgovinsku razmenu i na neke eventualno dodatne prihode u RS, je tačka koja je vrlo važna i mislim da zaslužuje naravno pojedinačnu raspravu, a to je Predlog Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN u Centralno-Afričkoj Republici i EU u Centralno-Afričkoj Republici.
Mi smo danas čuli da je Odbor prihvatio i predstavnik predlagača takođe prihvatio amandman gospodina Babića, gde se rok od osam dana od dana objavljivanja skraćuje, da zakon počinje da stupa na snagu danom objavljivanja, zato što je planirano da se prvi vojnici u okviru ove mirovne misije upute u Centralnoafričkoj Republici već septembra meseca, znači, bukvalno ovih dana. Uvek smo podržavali učešće pripadnika Vojske Srbije i MUP-a u međunarodnim misijama i da je to važno za imidž RS, da nam to omogućava da budemo kredibilan partner, i otvara nam mnoga druga vrata koja treba da dovedu do većeg ekonomskog razvoja i boljeg života građana Srbije, ali mislim da uvek treba da imamo na umu da ljude koje šaljemo tamo, ne šaljemo ih na nikakav izlet, šaljemo ih na opasna trusna područja i da će njihovi životi biti izloženi riziku.
U samom obrazloženju ove odluke kaže se da je situacija izuzetno složena, da je karakteriše sukob na etničkoj i verskoj osnovi, veliki broj raseljenih lica, neuspeh uspostavljanja vlasti na čitavoj teritoriji države i pretnja podele države.
Prvo bih zamolio ministra oko jedne nedoumice. Ovde u ovom predlogu zakona stoji da će RS uputiti do 75 svojih pripadnika u ove dve misije, a ministar je obrazlažući rekao - 68 medicinskog osoblja u Misiju UN, šest u Misiju EU, dva štabska oficira i dva vojna posmatrača. To je u zbiru 78. Nije neka razlika, ali radi se o troje ljudi i evo da vidimo, da li je 78 ili 75, i kojom dinamikom će oni biti upućivani u Centralnoafričku Republiku, i takođe, ja sam postavio ministru pitanje na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove o tome ko će biti zadužen za bezbednost, s obzirom da pripadnici Vojske RS će ići tamo, ići će iz medicinskog osoblja, verovatno neće biti pod naoružanjem i neko drugi će se starati o njihovoj bezbednosti. Koja je to zemlja, da li je to taj Nemački kontigent u okviru kojeg će biti naše snage? Voleo bi da čujemo od ministra, možda već i naredne godine, ukoliko on bude u prilici da ih obiđe, i izveštaj o tome kakvo je stanje na terenu. Znamo da je ministar pre nekoliko dana i obišao naše vojnike u Libanu i mislim da je to dobro, i ukoliko se ova misija ostvari u ovom punom obimu od preko 70 ljudi, mislim da će to biti treća misija po brojnosti Vojske RS i mislim da je izuzetno važno da pokažemo brigu o tim ljudima koje šaljemo u jednu daleku, i sasvim sigurno, opasnu zemlju.
Na kraju, ja se samo nadam da ova praksa spajanja nespojivog se neće ponavljati. Mogu da razumem želju da se ovo zasedanje što pre završi, jer postoji jedna delegacija ili više delegacija Narodne skupštine RS koje treba da odu u važne posete u daleke zemlje, ali mislim da to nije razlog da se uspostavlja jedna loša praksa.
Nemojte da, kada sledeći put, ako ga bude, kažete – pa evo, desilo se jednom pa sad može da se dešava svaki put. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u praksi parlamenta Srbije. Ne možemo da kvalitetno raspravljamo o 18 međunarodnih sporazuma, koji prvo nisu 18 međunarodnih sporazuma. Među ovim tačkama ima stvari koje nisu međunarodni sporazumi, izuzetno važnih tačaka. Nešto sam o tome govorio. Znači, osam ministara je bilo predviđeno da obrazlaže ove predloge zakona, tu je samo gospodin Gašić i ja vas molim da ovo bude prvi i poslednji put da u parlamentu na ovaj način raspravljamo o ovako važnim stvarima.
Hvala.