Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i odluka. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona, prvenstveno što svaki sporazum otvara širom vrata za saradnju u drugim oblastima, da kažem, od vitalnog značaja za Republiku Srbiju.
Nesumnjivo, na samom početku, svaki ovaj sporazum ima težinu i važnost, ali moje izlaganje biće fokusirano na Predlog odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici i Predlog zakona o potvrđivanju bezbednosnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Kao što sam rekao, prvo ću govoriti o predlogu i upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN i EU u Centralnoafričkoj Republici. Predlog odluke je upućen na usvajanje po hitnom postupku zbog zahteva EU i UN za što hitnije upućivanje medicinskog osoblja na teren, što je svakako od ključnog značaja za stvaranje uslova za dostizanje i održavanje pune operativne sposobnosti multinacionalnih operacija i prestanak sukoba u Centralnoafričkoj Republici.
Pre nego što krenem da govorim o samom predlogu zakona, šta za nas znače ove mirovne operacije koje obavlja Republika Srbija? Prvo, angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugi snaga u multinacionalnim operacijama pod okriljem EU i UN, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Sa druge strane, angažovanjem u mirovnim operacijama pruža se čvrst dokaz potvrdi kontinuiteta u spoljnoj politici Republike Srbije, a koja se zalaže za rešavanje mirnim putem svih sporova, poštovanje međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi u međunarodnim odnosima, kao i jačanje uloga i kapaciteta međunarodne zajednice.
To je svakako važan element spoljne politike Republike Srbije, koji doprinosi da Republika Srbija u odnosu sa državama članicama EU i UN tretira kao ravnopravan partner. Imajući u vidu da je u svetu sve veći broj kriznih žarišta i oružanih konflikata, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj. Trenutno u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, angažovano je 214 pripadnika Vojske Srbije. Isto tako, Vojska Srbija preduzima mere za povećanje u multinacionalnim operacijama. Tome u prilog ide i činjenica da je samo prošle godine u tim operacijama angažovan broj pripadnika Vojske Srbije koji je gotovo jednak ukupnom broju angažovanih pripadnika Vojske Srbije u prethodnih 11 godina.
Još jedna važna stvar koju ću napomenuti jeste važnost činjenice, daje poseban pečat mirovnim operacijama Vojske Srbije, to uvek volim da istaknem, da žene čine čak 7% pomoćnog osoblja u mirovnim misijama u kojima učestvuje Republika Srbija. Mislim da je to veoma važna činjenica za nas.
Vraćajući se na Predlog odluke, treba reći da je reč o dve mirovne misije. Jedna je pod okriljem UN, a druga je pod okriljem EU. Srbija bi u njima mogla da učestvuje sa najviše 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Mandat operacije će trajati šest meseci nakon dostizanja pune operativne sposobnosti. Nije izvesno da će u nekom daljem periodu biti produživana. Vojska Srbije do sada nije učestvovala u mirovnoj operaciji pod okriljem UN u Centralnoafričkoj Republici. Treba reći da je političko bezbednosna situacija u ovoj državi izuzetno, izuzetno složena.
Karakteriše je sukob na etičkoj i verskoj osnovi, zatim veliki broj raseljenih lica, neuspešno uspostavljanje vlasti na teritoriji čitave države i pretnje podeli države. Zaista sve se čini u cilju sprečavanja sukoba i uspostavljanja stabilnosti u ovoj državi. Pripadnici naše vojske raspolažu adekvatno obučenim ljudstvom za učestvovanje u multinacionalnim operacijama i plan da se angažuju, kao što sam i ranije rekao, najviše sa 75 štabnih oficira i članova medicinskog osoblja. Ono što je najvažnije, u danu za glasanje, što se tiče ove odluke, poslanička grupa JS podržaće ovaj predlog zakona.
Drugo, o čemu bih danas govorio je Predlog zakona o utvrđivanju bezbednosnog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Poslanička grupa JS glasaće za ovaj bezbednosni sporazuma, jer praktično ovim sporazumom dve države regulišu saradnju između ministara unutrašnjih poslova i službi bezbednosti, a isto tako stvaraju se uslovi za saradnju u oblasti namenske industrije obe države. Praktično, ovim bezbednosnim sporazumom Republika Srbija pokazuje spremnost da unapredi bilateralnu saradnju sa BiH u sektoru bezbednosti, zaključivanje Sporazuma, kojim će biti obezbeđena i razmena i zaštita tajnih podataka.
Isto tako, stvaraju se uslovi za delovanje protiv izazova i pretnji koje se odnose, ne samo na Srbiju, već i predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje, zatim saradnju u zajedničkim obukama, angažovanju u multinacionalnim operacijama, upravljanjem krizama i upravljanjem granicom. Ovim bezbednosnim sporazumom se svakako postiže efekat veće sigurnosti za naše građane i istovremeno stvara se jasna poruka svima koji su sa druge strane zakona da im bilo kakve granice neće pomoći u obavljanju kriminalnim delatnosti.
Na samom kraju, poslanička grupa JS podržaće, kako ova dva predloga zakona o kojima sam govorio, tako i sve ostale predloge zakona iz ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz najmanje osam ministarstva i brojnih državnih institucija, prvo želim da kažem nekoliko reči oko načina na koji današnju raspravu vodimo.
Na predlog kolege Babića, spojili smo 18 tačaka dnevnog reda, po Poslovniku. Tada nismo mogli da reagujemo i to radimo danas, 18 tačaka dnevnog reda nalazi se pred nama. One nemaju gotovo nikakve veze jedna sa drugom. Ovo je materijal za tih 18 tačaka, po ovim zakonima, koji su gotovo svi podneti za raspravu po hitnom postupku. Ovlašćeno je bilo osam ministara da učestvuje u raspravi. Gospodin Selaković – četiri zakona, gospodin Dačić – tri, gospodin Ljajić – dva, gospođa Zorana Mihajlović – dva, gospodin Vulin – jedan, Dušan Vujović – jedan, ministarka Bogosavljević – dva zakona i jedini prisutan gospodin Gašić je bio ovlašćen za dva zakona danas.
Neposredno pred početak predsednik Vlade ga je ovlastio da predstavlja Vladu u raspravi o svih ovih 18 predloga zakona i on je to uradio. Četrdeset sedam i po minuta je govorio o svim zakonima, iako ništa to je jedan napredak kada imamo ove objedinjene rasprave, vrlo često se desi da predstavnik predlagača i ne spomene sve zakone. Tako na početku ovog zasedanja, ministar Verbić u svom izlaganju, recimo, nije govorio uopšte o programu – Horizont 2020 koji se tog istog dana i glasao.
Pitanje, na koji način i da li možemo da vodimo kvalitetnu raspravu ako je ovde samo ministar Gašić? Kažem, dva zakona originalno je on bio ovlašćen pred Skupštinom da predstavlja, ove druge zakone neki drugi ministri.
Probaću u ovih 20 minuta, koliko imam na raspolaganju, da kažem nekoliko reči o nekoliko zakona. Moju prvu sumnju, kada smo videli ovakvo objedinjavanje bilo je da ovim nešto hoće da se sakrije, kada spojite nespojivo, verovatno je bila želja da se o nečemu ne razgovara. Ne znam da li je to, recimo Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje 2014. koji nikakve veze nema sa međunarodnim bezbednosnim sporazumima, ili sa Odlukom o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije ili sa Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma Vlade Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta.
Pročitao sam sve ove predloge zakona i sporazume i imam nekoliko stvari koje želim da kažem u toku današnje rasprave. Zanimljivo mi je bilo i ministar je to pročitao, vezano za Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju. Ministar je pročitao kako je, a to se nalazi u obrazloženju za hitan postupak, kako je 9. septembra 2013. godine, biće sutra godinu dana, naša ambasada obavestila Vladu da je nemačka strana 29. avgusta 2013. godine završila propisani postupak prilagođavanja i uvođenja u pravni sistem ovog sporazuma. Dakle, ovaj sporazum je potpisan 23. maja 2013. godine, Nemačka je to završila 29. avgusta, za tri meseca, a nama treba godinu i tri meseca da isti taj sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije.
Onda se čudimo kada kancelarka Nemačke kaže kako ovde na Balkanu se stvari menjaju brzinom puža. Evo vam dokaz za brzinu puža. Nama treba godinu dana više da jedan međunarodni sporazum uvedemo u pravni sistem Republike Srbije. Ko je za to kriv? Opozicija, građani Srbije ili Vlada koja je vladala i 2013. i ove godine? Nemojte da se ljutite kada čujete ocene, nego pokušajte da ubrzate rad na ispunjavanju međunarodnih obaveza. S te strane u opoziciji, u svoje, a i u ime naše poslaničke grupe ćete imati pruženu ruku i saradnju.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlada Republike Srbije i Švajcarskog federalnog saveta, tu je jedna lepa stvar koja će obradovati borce za LGBT prava u Republici Srbiji, pošto se ovim zakonom u naš pravni sistem uvodi pored pojma supružnik kao član porodice i stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji jednoj od ugovorenih strana. Pošto mi nemamo tako nešto u našem zakonodavstvu, a Švajcarska ima, sada ćemo na određeni način to i mati i u Republici Srbiji, možda je to putokaz na koji način će se stvari u Republici Srbiji odvijati.
Interesantan je i Predlog odluke o davanju saglasnosti za izmene i dopune finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. Interesantno je prvo što za predlog ove odluke niko nije ovlašćen ispred Vlade, niko nije bio do danas. Tu je sada gospodin Gašić pa nam može objasniti zašto NSZ kada je predložila svoj finansijski plan Skupštini za 2014. godinu, koji je usvojen u decembru prošle godine, zašto je predvidela samo milijardu i 667 miliona dinara? Kada ste govorili tu ste neke hiljade izgubili. Onda je programom rasporeda i korišćenja sredstava dotacije i organizacije obaveznog osiguranja iz budžeta Republike Srbije 22. februara 2014. godine, dakle samo dva meseca posle toga, utvrđeno je da ova sredstva, a radi se o sredstvima posebna novčana naknada nezaposlenima kojima nedostaje pet godina do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, za 2014. godinu je planirano 2.423.250.000 dinara.
Cela suština ove odluke je da se sada radi ispravka ovog finansijskog plana i da dodatnih 755 miliona se predviđa da se prebaci sa razdela Ministarstva rada, Nacionalnoj službi za zapošljavanje koja je, ne znam kada, shvatila da će joj ove godine trebati 200 miliona dinara trebati mesečno da plaća ove naknade, a ne nekih 150, koliko je mislila da će joj trebati krajem prošle godine, i da ne bi došlo do zastoja u isplatama, jer je praktično celokupan budžet za ovu godinu predviđen već isplaćen, mora da se izvrši ova izmena i dopuna finansijskog plana.
Naravno, ovo bi bila tema za raspravu po jednoj tački dnevnog reda. Da govorimo na šta se sve troše pare u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Da postavimo pitanje - zašto su rashodi, na šta se potroši 287 miliona za tekuće popravke i održavanja ili, na materijal 148 miliona ili na neke druge stvari? Ali, nažalost, ovo je jedna od 18 tačaka, a i nemamo vremena da raspravljamo o svim ovim pitanjima vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Takođe, imamo i među ovim sporazumima, koji počinju sa sporazumima o razmeni tajnih podataka i raznim drugim, i jedan zajam od 200 miliona dolara, odnosno 145,3 miliona evra. Mislim da svaki put kada razgovaramo o zaduživanju građana RS koji će morati da plate ovaj iznos, treba da vodimo raspravu uz prisustvo ministra i da čujemo na koji način će te pare biti potrošene, da li će država Srbija moći da vraća ovaj dug od 15. aprila 2019. godine, kako je predviđeno ovim zakonom, i na koji način će se povećati zaduženje RS koja je već sada na rekordnom nivou.
Možda jedina tačka o kojoj ministar prisutan danas može da pruži konkretne odgovore, jer ne verujem da može da nam da konkretne podatke o tome na koji način će potvrđivanje sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti poljoprivrede, kakve će to pozitivne efekte imati na spoljnotrgovinsku razmenu i na neke eventualno dodatne prihode u RS, je tačka koja je vrlo važna i mislim da zaslužuje naravno pojedinačnu raspravu, a to je Predlog Odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN u Centralno-Afričkoj Republici i EU u Centralno-Afričkoj Republici.
Mi smo danas čuli da je Odbor prihvatio i predstavnik predlagača takođe prihvatio amandman gospodina Babića, gde se rok od osam dana od dana objavljivanja skraćuje, da zakon počinje da stupa na snagu danom objavljivanja, zato što je planirano da se prvi vojnici u okviru ove mirovne misije upute u Centralnoafričkoj Republici već septembra meseca, znači, bukvalno ovih dana. Uvek smo podržavali učešće pripadnika Vojske Srbije i MUP-a u međunarodnim misijama i da je to važno za imidž RS, da nam to omogućava da budemo kredibilan partner, i otvara nam mnoga druga vrata koja treba da dovedu do većeg ekonomskog razvoja i boljeg života građana Srbije, ali mislim da uvek treba da imamo na umu da ljude koje šaljemo tamo, ne šaljemo ih na nikakav izlet, šaljemo ih na opasna trusna područja i da će njihovi životi biti izloženi riziku.
U samom obrazloženju ove odluke kaže se da je situacija izuzetno složena, da je karakteriše sukob na etničkoj i verskoj osnovi, veliki broj raseljenih lica, neuspeh uspostavljanja vlasti na čitavoj teritoriji države i pretnja podele države.
Prvo bih zamolio ministra oko jedne nedoumice. Ovde u ovom predlogu zakona stoji da će RS uputiti do 75 svojih pripadnika u ove dve misije, a ministar je obrazlažući rekao - 68 medicinskog osoblja u Misiju UN, šest u Misiju EU, dva štabska oficira i dva vojna posmatrača. To je u zbiru 78. Nije neka razlika, ali radi se o troje ljudi i evo da vidimo, da li je 78 ili 75, i kojom dinamikom će oni biti upućivani u Centralnoafričku Republiku, i takođe, ja sam postavio ministru pitanje na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove o tome ko će biti zadužen za bezbednost, s obzirom da pripadnici Vojske RS će ići tamo, ići će iz medicinskog osoblja, verovatno neće biti pod naoružanjem i neko drugi će se starati o njihovoj bezbednosti. Koja je to zemlja, da li je to taj Nemački kontigent u okviru kojeg će biti naše snage? Voleo bi da čujemo od ministra, možda već i naredne godine, ukoliko on bude u prilici da ih obiđe, i izveštaj o tome kakvo je stanje na terenu. Znamo da je ministar pre nekoliko dana i obišao naše vojnike u Libanu i mislim da je to dobro, i ukoliko se ova misija ostvari u ovom punom obimu od preko 70 ljudi, mislim da će to biti treća misija po brojnosti Vojske RS i mislim da je izuzetno važno da pokažemo brigu o tim ljudima koje šaljemo u jednu daleku, i sasvim sigurno, opasnu zemlju.
Na kraju, ja se samo nadam da ova praksa spajanja nespojivog se neće ponavljati. Mogu da razumem želju da se ovo zasedanje što pre završi, jer postoji jedna delegacija ili više delegacija Narodne skupštine RS koje treba da odu u važne posete u daleke zemlje, ali mislim da to nije razlog da se uspostavlja jedna loša praksa.
Nemojte da, kada sledeći put, ako ga bude, kažete – pa evo, desilo se jednom pa sad može da se dešava svaki put. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u praksi parlamenta Srbije. Ne možemo da kvalitetno raspravljamo o 18 međunarodnih sporazuma, koji prvo nisu 18 međunarodnih sporazuma. Među ovim tačkama ima stvari koje nisu međunarodni sporazumi, izuzetno važnih tačaka. Nešto sam o tome govorio. Znači, osam ministara je bilo predviđeno da obrazlaže ove predloge zakona, tu je samo gospodin Gašić i ja vas molim da ovo bude prvi i poslednji put da u parlamentu na ovaj način raspravljamo o ovako važnim stvarima.
Hvala.

Zahvaljujem.
Nije ovo bilo prvi put u parlamentarnoj praksi da se spaja, kako ste vi rekli, nespojivo, nego je to bila praksa, a možemo da je izmenimo u budućnosti da se ipak grupišu na drugi način. Vi ste dugo poslanik, i ja sam, pa znamo da je to ustaljena praksa već godinama, bez obzira ko je predsedavajući i ko je većina, a ko je manjina.
Ovo zbog javnosti da nemaju pogrešan utisak da je to nešto novo i prvi put.
Reč ima ministar Gašić. Izvolite.
Ministar je tražio da odgovori. Da li se slažete?
Izvolite ministre.

Gospodine Đurišiću, zahvaljujem na ovim pitanjima. Jako sam ponosan danas da sam mogao mojih toliko kolega da zamenim zajedno sa njihovim pomoćnicima, državnim sekretarima, koji su ovde zajedno sa mnom da mi pomognu da vam odgovorim na sva ova vaša pitanja. Ovo pokazuje samo jedno veliko jedinstvo Vlade, da Vlada Srbije funkcioniše kao veliki tim.
Moje kolege su danas imale bitnija, važnija posla. Naravno, jedan broj njih je otišao i sa premijerom Vučićem na jedno važno, jako važno putovanje u zemlju koja je jedna od vodećih svetskih sila. Sa ponosom sam njihove zakone danas branio ovde i probaću da vam odgovorim na sva pitanja i nadam se da će ceo tim koji je danas ovde pred vama uspeti da odgonetne sve probleme i sve ono što vam nije jasno.
Prvo, pričate da sam pročitao u milionima. Da, tačno je, ali morate da znate da knjigovodstvena evidencija u bilansima se vodi u hiljadama dinara. Znači, one tri nule se uvek skinu, pa je zato i pročitano tako. Ništa tu greška nije bila.
Što se tiče zajma, kasnije ću, verujem da će i drugi šefovi poslaničkih grupa da postave ta pitanja i vrlo rado ću da odgovorim oko ovih 200 miliona dolara koje imamo. Nemojte da zaboravite samo da smo imali jednu Razvojnu banku Vojvodine i sve ono što se dešavalo u njoj, da smo imali novu Agrobanku, gde su uz pomoć nekih prethodnih vlada mnogi tajkuni se jako obogatili i ostavili na cedilu na hiljade građana Srbije, na hiljade malih i srednjih preduzeća Republike Srbije. Ovo je samo pomoć da isplatimo ono što je u nekim prethodnim godinama potpisano od nekih vlada, kada je i napravljena ta Agencija za osiguranje depozita, da bi mogli te ljude da obeštetimo. Jasno je predviđeno, imamo ovde, ako budete želeli, mogu posle svima vama da pročitam, i od NBS za šta su tačno ta sredstva namenjena i na koji način će biti potrošena.
Što se tiče ugovora sa SR Nemačkom, Predlog zakona i zašto tek sada dolazi. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SR Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju je poslat u skupštinsku proceduru u oktobru 2013. godine, znači odmah nakon potvrđivanja od strane Vlade SR Nemačke, neposredno posle toga, nakon prikupljanja mišljenja relevantnih i svih ostalih institucija. Nakon raspuštanja prethodnog saziva Skupštine svi predlozi zakona su povučeni iz procedure i bilo je neophodno ponovo ponoviti proceduru nakon formiranja ove nove Vlade.
Toliko, pa ću ponovo posle, vezano za mirovne operacije i za sve ostalo o čemu pričamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe.

Hvala gospođo predsednice.
Da, imali su i Nemci izbore, ministre Gašiću, isto tako, pa su uspeli nekako to da usvoje, za razliku od nas. Imali smo mi važne državne obaveze i kada je bio ministar Vujović, pa je premijer bio u Milanovcu, u kampanji, tako da vam taj argument baš ne stoji čini mi se u ovoj situaciji.
Kada dobijamo 18 tačaka, tu se slažem sa kolegom Đurišićem, bilo je toga i ranije, ali nije bilo do sada da nam dođe ministar sa čak 16 saradnika iz raznih ministarstava i institucija, pri čemu, zbog građana, niko od ovih 16 ljudi ovde ne može da priča, zbog Poslovnika, već može samo ministar. Sada ja vas pitam ministre, ovde ima toliko stvari u ovih 18 sporazuma i ne samo sporazuma, kako mislite da bilo ko od narodnih poslanika ovde može kvalitetno o bilo čemu da priča što ste vi nama objedinjeno poslali? Ima stvari koje nikakve veze nemaju jedna sa drugom, bez obzira da li bila praksa ili ne, smatram da je to jako loše.
Sada ću vas da pitam za Nacionalnu službu za zapošljavanje, vi ste ministar odbrane, neko od ovih ljudi verovatno treba da trči iz onog reda da bi vam nešto rekao da vi odgovorite na ta pitanja. Ovde u materijalu nema odgovora na pitanja koja nas zanimaju. Razumem vašu dobru volju, ali ne možete vi nama da kažete – dostaviću ja vama jasno, pa ćete videti precizno o čemu se tu radi, kada ovde ne piše. Ovo je zvaničan papir koji Narodna skupština dobija, među stotine drugih papira koji su nam poslati kao objedinjena rasprava od čak 18 tačaka.
Dakle, molim da se, kao i gospodin Đurišić, da se ovo izbegava zato što ne možemo kvalitetno o ovome da raspravljamo. Ne možemo, jednostavno, ne može niko, siguran sam, pa i vi koji ste herojski 50 minuta čitali obrazloženja sa svakog papira, 50 minuta.

Poslaniče, da li vam je to diskusija materiji?

Niko ne može, siguran sam, niko ne može da me ubedi da ja vas sada pitam o tački 17. šta ste rekli, vi ne možete da se setite. Nema nikakve šanse. To dovodi do nekavalitetne obrade akata koji dolaze pred Narodnu skupštinu.
Možda niste vi lično krivi, vi najbolje znate ovaj deo koji se tiče upotrebe Vojske i sporazuma koji se tiču razmene vojnih obaveštajnih podataka, dakle, to možemo da vas pitamo, ali tu je najmanje šta sporno.
Moram da kažem da sam ovde zaista primetio jedan predlog koji se nalazi među ovih 18 tačaka, to je već navedeni Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, nalazi se zajedno sa saradnjom u oblasti poljoprivrede sa Azerbejdžanom i slanju naše vojske u Centralnoafričku Republiku. Naše vojske 70 i nešto pripadnika ide u Centralnoafričku Republiku, mi smo uvek podržavali i podržavaćemo učešće Vojske Srbije u mirovnim misijama, to znate.
Sada vas pitam, imamo ovaj predlog odluke o davanju saglasnosti, treba ljudima da se spoji staž, tj. pet godina da se spoji. Neko je pogrešno planirao i nedostaju mu pare, neko, i onda dostavljate ovo u 18 papira, kao tajno ljubavno pismo od Edgar Alana Poa. Sada ja ovde, poslanik, uzmem pa pogledam i šta ja mogu ovde da vidim? Mogu da vidim da je ovo novih 750 miliona, mogu da vidim da je ovo loše planiranje, mogu da vidim da je to potrošeno pre vremena, mogu da vidim recimo vrlo zanimljive stvari. Korišćenje usluga i roba ukupno milijarda 760 miliona dinara. Šta je to, kakvih usluga i kakvih roba? Troškovi putovanja Nacionalne službe za zapošljavanje 109 miliona dinara, usluge po ugovoru 300 miliona dinara. Da li su to ti brzi vozovi pa idu njima? Ne znam o čemu se radi, zaista ne razumem. Stalni troškovi 914 miliona dinara, troškovi putovanja, to sam već rekao, specijalizovane usluge tri miliona dinara, tekuće popravke i održavanje 287 miliona dinara. Šta znači tekuće popravke i održavanje? Da li je tačno ono što se priča, što nam javlja „laufer“ , da tamo postoji jedna firma koja dobija sve poslove, da sve opravlja i stavlja nameštaj i klima uređaje, jedna te ista, vrlo bliska nekim ljudima, da li je tačno ili nije tačno?
Sada kako ćete vi to da odgovorite? Ne pitam vas ni za MIG, ni za akumulator, ni za vojsku, pitam vas za Nacionalnu službu za zapošljavanje, a vi ćete meni da kažete – siguran sam da to nije tačno. U redu, već znam šta ćete da kažete, sigurni ste da to nije tačno. Vreme će pokazati.
Privremena naknada zaposlenih sa teritorije AP KiM, pri čemu ta privremena naknada iznosi tri milijarde i nešto dinara. Za čega, šta, ko, gde, kako? Nismo mi protiv toga, gospodine Bogdanoviću, ali smo mi protiv toga da vi narodu kažete – Briselski sporazum je potpisan, ima da se ide u kosovske institucije, ima da bude kosovski sud, ima da budu kosovski organi, ima da budu oni prelazi, a imamo tri milijarde dinara. Za čega? Bio bi red da se ovo malo preciznije napiše.
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koštaju građane Srbije 600 miliona dinara. Koliko je Nacionalna služba za zapošljavanje zaposlila građane Srbije, koliko u broj, kroz koji program konkretno? Da li dokvalifikovanje, da li nekih promena radnih znanja, nekih određenih stručnih stvari? Nije mi jasno za čega sada treba dati 600 miliona, kada svi znaju u Srbiji, i vi ministre, da se ljudi mahom, nažalost, zapošljavanju preko vaše partije. Mogli su te pare vama dati, imate vi bolji program zapošljavanja. Nisu to male pare.
Moram da kažem da me najviše, kao što vidite, zanima prikaz troškova i stvari koji su ovde navedeni u ovom aktu koji se zove davanje saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, to me interesuje najviše i nadam se da ćete moći da mi kažete, ali vas molim da mi ne kažete – troškovi putovanja se odnose na stvari koje se inače koriste i ja sam siguran da nema zloupotreba. Ja vas samo molim da mi to ne kažete, jer sam siguran da ni vi u to ne verujete.
Što se tiče ovih ostalih sporazuma koji dolaze ovde pred nas, o nekima će govoriti moj kolega Ćirić na kojima je i on aktivno radio, stvari koje se tiču obezbeđivanja socijalnih prava našim zaposlenim ljudima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, saradnji u oblasti poljoprivrede sa Azerbejdžanom, razmena obaveštajnih podataka, itd, sve su to vrlo pozitivne stvari, to su sporazumi koji, maltene, imaju tipski karakter i drago mi je da su ljudi u Vladi uspeli da prikupe potrebne saglasnosti na vreme, kako ste rekli, pre slanja u Narodnu skupštinu. Imali smo izbore, ali, imali su i Nemci. Njima je trebalo tri meseca, a nama godinu i tri meseca. Ne razumem to. Nije mi bilo dovoljno, da kažem precizno, vaše objašnjenje.
Verujem da vi razumete kada iz Vlade dođe 16 ljudi, zajedno sa vama, da priča o sporazumima. Svi ti ljudi su stručni u svojoj oblasti i to nikad niko neće dovesti u pitanje u ovoj Skupštini. Ali, ste vi jedini koji može da priča i jedino vi možete na to da odgovorite. Gospodine Gašiću, vi ste ministar koji vodi jako važan segment u ovoj državi i ja znam da ni vama nije lako, pored svega što treba da uradite, čuo sam i ne znam da li je tačno da i vi znate helikopterom da odete u Majdanpek. I pored svega toga, sad se bavite ovim papirićima koje vam dodaju saradnici.
Zahvaljujem se i nadam se da su naša pitanja bila precizna i molim vas, ako možete, da odgovorite na njih što preciznije. Hvala.

Hvala.
Dugujem jedno obaveštenje. Ja sam pozvala sve državne sekretare da prisustvuju, a to sam pročitala i javnosti i vama kao članu parlamenta. Mislim da vi to znate, nego želite više da se obraćate ministru.
Pravo imaju i Bratislav Gašić, Zoran Babić. Izvolite, ispred predlagača.