Gospođo predsednice, samo ako možemo vreme da vratimo. U redu je, zahvaljujem se.
Vlada je kolektivni organ. O svakom od ovih 18 tačaka dnevnog reda, predloga sporazuma ili predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ministri i članovi Vlade su glasali. Da li u ovoj sali, da li u javnosti neko misli da u Vladi sede ljudi koji se razumeju samo u svoju oblast, koji ne čitaju šta dolazi iz drugih ministarstava? Da li mislite da smo još uvek u vremenu do 2012. godine, bivšeg režima, kada je svako ministarstvo bila posebna nahija, posebno vlasništvo, gde niko zbog očuvanja takvih vlada, anahronih vlada, nije smeo da se meša onome drugome? Nije smeo ništa da kaže.
Zašto je čudno da jedan ministar koji je glasao za svih 18 zakonskih predloga dođe i obrazloži zbog čega je glasao za tih 18 zakonskih predloga? Zašto mislite da u Vladi Republike Srbije sede ljudi koji samo razmišljaju o Vojsci ili o trgovini ili o ne znam ti čemu? Onome što mu je povereno i ne mešaju se u posao onome drugome, bar mu dajući savet, bar pročitajući ono što druge kolege u Vladi Republike Srbije predlažu.
Prošlo je vreme, davno prošlo vreme telefonskih sednica, vlada koje su se sastajale kada se susretnu, kada imaju slobodnog vremena. Ovo je vreme odgovornih ljudi, odgovorne Vlade, Vlade okrenute reformskom kursu. Vlade u kojoj ministarstva su po zakonu spoljnih sudova, spojene, komuniciraju, mešaju se sugerišu, dolaze do najboljih rešenja. Siguran sam da je i gospodin Gašić ili da su drugi članovi Vlade pročitali pre nego što su glasali na Vladi i uputili Narodnoj skupštini na glasanje, pročitali ovih 18 zakonskih predloga.
Ukoliko je jedini problem forma, zašto je tu samo gospodin Gašić, a ne pola Vlade, onda je to još jedna razlog zbog čega treba glasati za svih 18 predloženih predloga zakona Vlade Republike Srbije.