Gospodine Pavićeviću, molim vas. Ja sam vas isključio, gospodine Pavićeviću. Neću da dozvolim. Moja jedina sledeća mera je da izreknem opomenu, a ja to neću. Ne bih želeo, zapravo. Ako me prinudite, onda ću morati.
Nemojte zloupotrebljavati Poslovnik. Vi ste pokušali da reklamirate povredu Poslovnika, ali nemojte prelaziti na repliku. Ja ću da vam kažem da tim istim članom 104, na koji ste se vi pozvali, da ga ne citiram i ne čitam već ko zna koji put u ovoj Skupštini, vi dobro da znate, pored svih prava koja su predviđena stavom 1. i 2, predzadnji stav stoji gde kaže da predsedavajući odlučuje o pravu na repliku. To je tačka, molim vas i vi po tom osnovu ne možete da reklamirate povredu Poslovnika.
No, i pored toga, ja sam vam dao da reklamirate, vaše je pravo, znači, ja smatram da nisam povredio Poslovnik, a vaše je pravo jedino da se izjasnite da u danu za glasanje glasamo o povredi Poslovnika. Vi se izjasnite. Želite li, da ili ne?

To je neophodno.

Neophodno je. Dobro, želite. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević. Prijavite se samo, molim vas. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i uvaženi gosti, poštovane kolege poslanici, u okviru ovog zajedničkog pretresa osvrnuo bih se pre svega na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija UNESKO u vezi sa osnivanjem centra za vode, za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskih promena kao centra druge kategorije pod pokroviteljskom UNESKO.
Klimatske promene su prirodni fenomen planete i njenog kosmičkog okruženja. Planeta i njeno kosmičko okruženje su živi ambijent definisan neprekidnim fizičkim promenama i procesima, o kojima se još uvek malo pouzdano zna, ali su ti procesi očigledni.
Prvi čovek u svetu koji je naučno objasnio prirodu klimatskih promena je srpski naučnik Milutin Milanković. Milanković je tokom prve polovine 20. veka pre svega teoretski objasnio da su klimatske promene prirodan proces planete i njenog okruženja i da imaju cikličan karakter. Pojednostavljeno govoreći, Milanković je objasnio da su klimatske promene deo zemljine prirode i da dolaze u cikličnom vremenskom periodu. Kasnije, konkretna eksperimentalna istraživanja su potvrdila tvrdnje Milankovića, te je njena teorija postala osnovna teorija nauke o klimatskim promenama.
U moderno vreme, međutim, klimatske promene su postale jedan od najvećih prostora za moguće manipulacije. Tako se stiče utisak da su klimatske promene veoma moćno političko sredstvo u odnosima razvijenih i nerazvijenih zemalja. Pod izgovorom da su klimatske promene posledice ljudskih grešaka, celom svetu se nameću obavezna pravila tzv. spasenja planete. Ovako prihvaćene teze su nažalost veoma često deo interesa nekih razvijenih država, a multinacionalne kompanije neosporno ostvaruju velike zarade. Kako to postižu?
Opasnost od klimatskih promena danas ima učešće u poreskim opterećenjima koji pak utiču na formiranje cena gotovo svih proizvoda, počev od benzina na benzinskim pumpama, do cena hrane na pijacama.
To su ogromni budžetski prihodi koji prate čitav spektar njihovih zakonskih regulativa, tačnije novih zakonskih ograničenja koja u odsustvu tradicionalne ideologije postaju nova ideologija. Cenu za sve to naravno plaća običan čovek.
Globalnim sporazumom iz Kjota sredinom devedesetih godina prošlog veka o kontroli klimatskih promena, stvorena je globalna ideologija o potrebi kontrole otrovnih gasova, koji se smatraju jednim od najvećih planetarnih zagađivača. Tako je pod obrazloženjem da klimatske promene izazivaju ljudska aktivnost, drugim rečima industrija i poljoprivredna proizvodnja.
Svakoj zemlji određena je kvota otrovnih gasova, nažalost. Ovo nije značilo smanjenje otrovnih gasova, nego je samo to postao novi prikriveni oblik globalne trgovine, tako da razvijene zemlje imaju pravo da ispune svoju kvotu ne smanjivajući otrovne gasove, nego kupovinom viška kvote od nerazvijenih zemalja koje niti imaju razvijenu industriju, niti poljoprivredu, niti emituju otrovne gasove u meri štetnoj po okolinu. To je prosto, nažalost, postao ozbiljan posao kojim trguju privatne kompanije. Istovremeno, svedoci smo činjenice da zemlje, najveći emiteri otrovnih gasova nisu potpisnici Kjota sporazuma.
Klimatske promene su prvi put korišćene u ovom kontekstu sedamdesetih godina prošlog veka kada se zapad suočio sa prvom savremenom ekonomskom krizom. Tada se tvrdilo da ljudsko ponašanje i nekontrolisani ekonomski razvoj dovodi do globalnog zahlađivanja, tj. da Zemlji preti novo ledeno doba. Trideset godina kasnije, u uslovima nove ekonomske krize, sa istim argumentima se tvrdi da dolazi do globalnog otopljavanja.
Glavni naučni izvor savremene teorije o globalnom otopljavanju je bio tim Univerziteta u Noriču u Engleskoj. Otkriveno je međutim da je taj tim davao sumnjive podatke i da je svoju teoriju kojom je hranio političke elite, temeljio na neistinama. Uz to, omiljeni instrument plašenja ljudi klimatskim promenama su i priče o topljenju leda na Severnom polu. Pokazalo se međutim da je sada na Severnom polu leda više nego ikad.
Stvarni problem savremenog života se naravno prećutkuje. Stvarni problem su problemi prljave tehnologije i zagađivanja mikro životne sredine. Kao što je Milanković i objasnio, a što su kasnije eksperimentalno potvrdila istraživanja, klimatske promene su deo prirode i ljudska aktivnost ne može globalno ugroziti prirodu.
Zemlja od Sunca dnevno dobija toliko energije da je skoro nemoguće ugroziti planetu, a uz to samo 7% Zemlje je naseljeno, ali lokalne mikro sredine mogu biti itekako ugrožene nekontrolisanim razvojem i korišćenjem prljavih tehnologija i neodgovornim ponašanjem ljudi prema svojoj životnoj okolini.
Problem je dakle u zaštiti kontrolisanih životnih sredina, u planiranju održivih i sa prirodnim resursima usklađenim ekonomskim razvojem, pre svega uklanjanjem prljavih tehnologija i razvojem modernih tehnoloških rešenja.
Polazeći od svega navedenog, smatram da je veoma važno da je na svetskom nivou, i to od strane organizacije UN UNESKO, osnovan Centar za vodu, održivi razvoj i prilagođavanje klimatskih promena, a kod nas će se ovakav centar osnovati pri relevantnoj naučnoj ustanovi kakva je Institut „Jaroslav Černi“, što je ujedno veliko priznanje našoj nauci.
Upravo ovako naučni i kompetentan način bavljenja mikroklimatskim promenama, predviđenim mogućim prirodnim nepogodama u funkciji zaštite stanovništva, doprineće smanjenju nepredvidivih pojava i njihovim katastrofalnim efektima. Srbija sa svojim svežim iskustvom sa elementarnim nepogodama svakako treba da ima ovakav centar. Zato će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milosavljeviću.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre, gosti, kolege narodni poslanici, želim da dam nekoliko napomena u vezi učešća pripadnika Vojske Srbije u vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici i da istaknem jedan širi značaj koji ova operacija ima za evropske aspiracije Srbije, a koji smo, čini mi se, svi ovde zajedno zapostavili.
Naime, kada pogledamo Poglavlje 31. koje se odnosi na usklađivanje naše politike sa zajedničkom, spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom, onda vidimo da je učešće naših vojnika u misijama EU od presudnog značaja za ocenjivanje našeg napretka.
U izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2013. godinu Evropska komisija je navela da su pripreme u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike na dobrom putu i istakla posvećenost Srbije za učešće u operacijama za upravljanje krizama EU. Dakle, možemo očekivati u narednom periodu da će svako naše učešće u misijama EU biti ključan element za ocenu našeg napretka u Poglavlju 31.
Kada ste, gospodine ministre, nedavno bili u ovom domu, ja sam dobronamerno sugerisao da se razmotri mogućnost da povećamo učešće pripadnika naše vojske upravo u misijama EU, imajući u vidu očekivani neophodan napredak Srbije u Poglavlju 31. Tada ste mi rekli da je potrebno da znam da misiju EU sami finansiramo. Vidim da je sada taj problem prevaziđen, što me jako raduje, i da će EU sama snositi troškove opremanja medicinskim neophodnim tehničkim sredstvima naše misije.
Sem toga, da se shvati značaj učešće misije u EU, treba imati u vidu još dva potrebna podatka. Ne sporim da ova misija spada u visoko rizične misije, imajući u vidu da je na severu Centralnoafričke Republike proglašena muslimanska država Severni Ubangi, imajući u vidu da je nigerijska džihadistička teroristička formacija „Boko Haram“ objavila da će odgovoriti navodnom krstaškom ratu koji EU vodi protiv muslimanskog stanovništva u Centralnoafričkoj Republici, ali i imajući u vidu sastav našeg osoblja, mislim da će ono biti pod minimalnim rizikom. Uostalom, svaka misija kada se šalje u krizno područje nosi određene rizike.
No, ono što želim da vas podsetim su sledeća dva elementa. Ministarstvo odbrane je, pretpostavljam da vam je poznato, zaključilo Administrativni ugovor 13. decembra 2013. sa Evropskom odbrambenom agencijom koja obavlja vojno istraživanje za potrebe EU i planira razvoj. Ta saradnja je od posebnog bitnog značaja za evropske aspiracije. Srbija dovodi se u kontekst misija o kojima govorimo.
Sem toga, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije razmatraju, koliko je meni poznato, mogućnost učešća u konceptu borbenih grupa EU. Samo da malo pojasnim. Ako se ne varam, sredinom 2010. godine je bila nezvanična inicijativa da se formira borbena jedinica Zapadni Balkan u kojoj bi bili vojnici iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH i Hrvatske, koja bi bila u okviru vojnog elementa EU i išla bi u misije EU. Mislim da bi tu ideju trebalo inovirati, maksimalno je podržati i raditi na formiranju te borbene grupe.
Uostalom, želim da citiram generala Anrija Bantežu. Pre nekoliko godina je dao izjavu kao predsedavajući Vojnog komiteta, koje je glavno vojno telo EU. Inače to telo čine šefovi generalštabova iz zemalja članica EU i ono pruža preporuke iz vojnog domena u Saveta Evrope i nadgleda vojne operacije EU. General Banteža kaže da bi EU veoma cenila kada bi se Srbija uključila u mirovne operacije EU. Uključila se i mi sada treba što više da se uključujemo. Srbija bi mogla, kaže general, da da i direktan doprinos učešćem u našim borbenim grupama za brz odgovor. Upravo govorimo o ovim borbenim grupama koje bi onda mogle da se pojave, odnosno borbena grupa „Zapadni Balkan“ da se pojavi u mirovnoj misiji. Što više sarađujete više ćete se približiti toj svojoj prirodnoj evropskoj porodici, kaže general Banteža.
Inače, te borbene grupe o kojima se govori su dostigle punu operativnu sposobnost 2007. godine, ali do sada nisu korišćene, a mogu da se koriste samo u hitnim slučajevima, poput prirodnih humanitarnih katastrofa. Zemlje učesnice tih borbenih grupa ne moraju biti članice Unije, poput Norveške, Turske, Ukrajine, Makedonije, Hrvatske, ako se ne varam, bila je, ali ona je sada članica Unije, učestvuju u pojedinim borbenim grupama. Svaka od tih grupa je veličine ovećih bataljona i za 15 dana se mogu slati i do 6.000 kilometara od Brisela.
Hoću da kažem da u potpunosti podržavam i ohrabrujem Ministarstvo odbrane i Vladu Republike Srbije da unapredite, intenzivirate saradnju sa EU na ovom planu, jer ono što nas u narednom periodu očekuje je svakako veoma važno usaglašavanje Poglavlja 31. i merenja našeg napretka.
Sem toga, učešće u ovim misijama može da nam stvori manevarski prostor da bismo izbegli geopolitičke zamke kao što je, recimo, praćenje politike EU po pitanju ukrajinske krize. Dakle, na drugom pravcu možemo učešćem u misijama EU da relaksiramo sve ono što bi moglo da bude jedna otežavajuća okolnost u merenju našeg napretka u ostvarivanju Poglavlja 31. Hvala vam.

Reč ima ministar u Vladi Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Drecun.
Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem jeste opredeljena ka evropskom putu, ali to što je doneto 2010. godine od strane bivše vlasti nije više aktuelno i mi vojnike Vojske Srbije ne želimo da šaljemo u nikakve takve borbene grupe. Mi želimo da učestvujemo u mirovnim operacijama i da naši vojnici budu maksimalno zaštićeni.
Tačno je da mi zajedno na putu ka EU pratimo i zajedničku bezbednost, jer je to jedan od uslova, ali to nije obaveza da se uđe u borbene grupe EU koje ona formira, tako da u tom delu da razjasnim. Znači, obaveza nije da se uđe u borbene grupe i to uopšte nije u ovom trenutku aktuelno u Vojsci Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Gašiću.
Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i gosti, dame i gospodo poslanici, sa velikim zadovoljstvom ću podržati sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora koji se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Predlažem poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da prihvate Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jer smo u obavezi, po Ustavu Republike Srbije na osnovu člana 99. stav 1. tačka 4) da potvrđujemo međunarodne ugovore. Ne mogu da kažem da je ovo samo formalnost, već ispunjavanje međunarodne obaveze Republike Srbije kao člana Svetskog poštanskog saveza.
Državna delegacija, odnosno opunomoćeni predstavnici, zastupajući stavove i interese Republike Srbije, na 25. Kongresu Poštanskog saveza su usvojili akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije, Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik se odnosi na uređenje operativnog rada Svetskog poštanskog saveza i njihovog organa.
Svetska poštanska konvencija i njen Završni protokol sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Konvencija takođe sadrži i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete.
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama propisuje odredbe kojima se uređuje obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana.
Sva akta su obavezujuća za nas kao državu članicu Svetskog poštanskog saveza.
Pored svih prednosti i uređenja i zajedničkih pravila o međunarodnom poštanskom saobraćaju, posebno bih istakla arbitražne postupke u slučaju da se spor mora rešiti arbitražom između država članica.
Poglavlje peto, član 153, npr. tačka 8). Ako jedna ili obe strane u arbitraži u roku od tri meseca od dobijanja najave za pokretanje arbitraže ne imenuju arbitra ili arbitara, međunarodni biro, ukoliko je to neophodno, poziva članicu u docnji da imenuje arbitra, ili sam imenuje istog automatski. Međunarodni biro neće biti uključen u donošenju odluke, osim ako to strane zajedno zahtevaju.
Tačka 11). Odluka arbitra ili arbitara se donosi većinom glasova i dostavlja se međunarodnom birou i stranama u roku od šest meseci i od dana objavljivanja najava za pokretanje arbitraže.
Tačka 13). Odluka arbitra ili arbitraže je konačna ili obavezujuća za obe strane i ne podleže žalbama. Inače, strane u arbitraži su dužne da sprovode odluke bez odlaganja. Država članica je odgovorna da osigura da ovlašćeni operater sprovodi odluku arbitra ili arbitara.
Na ovaj način je zagarantovano pravo i zaštita država članica a korisnicima poštanskih usluga je obezbeđeno pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima.
Prihvatanje ovog predloga zakona je ne samo međunarodna obaveza, već i obaveza zaštite interesa Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza.
U Danu za glasanje podržaću sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora, odluka. Zahvaljujem.