Zahvaljujem, gospođo Laković.
Reč ima narodna poslanica Gordana Topić.
Izvolite, gospođo Topić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, narodni poslanici, sporazumevanje, ugovaranje ili dogovaranje vuče korene iz doba najstarije ljudske civilizacije, bilo da su dvostrani bilateralni ili višestrani multilateralni ugovori, važno je da imaju zajednički interes za ugovorene strane.
U skladu sa tim, u svom obraćanju nešto više ću reći o Sporazumu o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju sa SR Nemačkom. Mi smo kao država otvoreni za saradnju sa celim svetom, kako bismo našim građanima omogućili bezbednije putovanje, približili različite kulture, olakšali mogućnost poslovanja.
Sporazumom sa SR Nemačkom zasigurno je stvoren pravni okvir za unapređenje bilateralnih, trgovinskih i ekonomskih odnosa, utvrđivanjem bilateralnih i tranzitnih prevoza stvari i putnika, kao i prevoz stvari za treće zemlje u skladu sa evropskom regulativom i regulativom međunarodnog transportnog foruma, čije su članice i Republika Srbija i Republika Nemačka.
Poznato je da se između Srbije i Nemačke ostvaruje ne samo veliki promet robe, već i putnika, što zbog naših ljudi koji se tamo nalaze na privremenom radu, što zbog turističkih poseta. Upravo zbog velikog intenziteta u drumskom saobraćaju, bilo je neophodno izmeniti trenutno važeći Sporazum iz 1964. godine, koji je poslednji put izmenjen 1976. godine. Zbog toga je opravdan zajednički stav i interes obe države da on mora biti u skladu sa savremenom evropskom regulativom, naročito sada kada se Srbija nalazi na putu evrointegracija.
Našim evrointegracijama, slobodno mogu reći, svojim integritetom, političkim stavom i odlučnošću, poseban doprinos u svim oblastima i sektorima daje naš prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Ivica Dačić, što je i dobrim delom doprinelo otvorenoj saradnji zemalja članica EU, kao i drugih zemalja širom sveta sa Srbijom. U okviru toga, posebno moram istaći i Nemačku, koja je Srbiji izuzetno važan privredni partner.
Upravo zbog svega toga, sam tekst sporazuma je veoma precizan i jasan i u njemu su definisani svi neophodni odnosi koji su potrebni za regulisanje međunarodnog drumskog saobraćaja. Tako su sporazumom u režimu dozvola predviđeni linijski, povremeni i naizmenični prevoz.
U okviru sporazuma regulisano je i pitanje kabotaže, što podrazumeva prevoz putnika od mesta polaska do mesta odredišta koje se nalazi na teritoriji jedne strane države ugovornice ne može se obavljati autobusima registrovanim na teritoriji druge strane ugovornice, što bi značilo da autobusi registrovani u Republici Srbiji koji imaju dozvolu za međunarodni prevoz u bilateralnom sporazumu Republike Nemačke ne može na njenoj teritoriji obavljati usluge prevoza za novac.
Pored prevoza putnika, sporazum se odnosi i na prevoz stvari, gde se razlikuje prevoz stvari u komercijalne svrhe, za koje je potrebna dozvola na osnovu međunarodnog sporazuma koji su obavezujući za sve strane ugovornice. Izdaje se kao pojedinačna ili vremenska, koja važi 13 meseci. Potrebno je za svako teretno i vučno vozilo. Pojedinosti utvrđuje mešovita komisija i obavezno je posedovanje tovarnog lista, koji po svom obliku mora odgovarati međunarodno uobičajenom obrascu.
Istakla bih da se krajem svake kalendarske godine razmenjuju kontigenti dozvola za narednu godinu, ako je potrebno u toku tekuće godine, razmenjuju se dodatni kontigenti.
Za 2014. godinu sa nemačkom stranu razmenjeno je 300.200 nemačkih pojedinačnih dozvola i 200 nemačkih godišnjih dozvola za prevoznike iz Republike Srbije.
Sporazumom je takođe obezbeđena zaštita ličnih podataka, a u završnim i prelaznim odredbama predviđa mere u slučaju nepoštovanja odredbi sporazuma, pridržavanja saobraćajnih i carinskih propisa, a sam sporazum se zaključuje na neodređeno vreme i svaka strana ugovornica može ga otkazati diplomatskim putem u pisanoj formi.
Na kraju da kažem da se donošenje ovog sporazuma radi ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti drumskog saobraćaja, a ujedno je ovo posle dužeg niza godina prvi bilateralni sporazum koji je zaključen sa Saveznom Republikom Nemačkom.
Kao što sam već napomenula da je prethodni, koji je važeći, iz 1964. godine, a Nemačka je jedan od naših najznačajnijih privrednih partnera. Isto tako, nisu manje važni ni drugi sporazumi koji su na dnevnom redu, a iz kojih se vidi da je Srbija spremna za saradnju i unapređenje odnosa u svim oblastima sa svim zemljama, što će ujedno uticati na razvoj i ugled naše zemlje u svetu. Stoga će poslanici SPS podržati ove predloge zakona i sporazuma i glasati za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre i saradnici ministra, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu UN Unesko, u vezi sa osnivanjem Centra za vode, za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva, pod pokroviteljstvom Unesko. Predlog je podnela Vlada Srbije.

Obzirom da smo danas, a i proteklih meseci, toliko toga čuli, a i bili svedoci katastrofalnih posledica poplava, koje su, između ostalog, uzrokovane upravo klimatskim promenama, nemarnim i neodgovornim ponašanjem čoveka prema prirodi, odlučio sam danas da moje izlaganje bude u stvari predstavljanje tri važna ekološka resursa koje poseduje grad Leskovac i građani Leskovca, grad iz koga dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu.

Dva su razloga za ovu moju odluku, a koja je, naravno, u skladu i kontekstu tačke dnevnog reda današnjeg zasedanja i sastoji se u sledećem. Od samog početka zasedanja ovog saziva bezbroj puta smo od strane kolega iz opozicije mogli čuti pitanje – šta ste vi uradili za ove dve godine? Pokušaću da prezentujem šta smo u gradu Leskovcu uradili za dve godine po preuzimanju odgovornosti, naravno, kada su ova tri ekološka resursa grada Leskovca u pitanju.

Drugo, pokušaću da skrenem pažnju na jednu činjenicu da je životna sredina u stvari skup stvorenih i nasleđenih vrednosti koja po svojim ekonomskim, sociološkim, kulturološkim, čak i političkim konotacijama nema sličnog fenomena u nekoj pojavi, odnosno nema pandana u nekoj pojavi ili nekom fenomenu u prirodi.

Dakle, grad Leskovac sa svojih 144 naseljenih mesta i 145 hiljada stanovnika koji su naseljeni na površini od 1025 kilometara kvadratnih ima ekološki resurs od neprocenjive važnosti i to je akumulaciono jezero Barije sa fabrikom vode u Gorini. Izgradnja ovog sistema je trajala više od 25 godina i sama po sebi ima kapacitet snabdevanja zdravom pijaćom vodom od 800 litara u sekundi, a grad Leskovac, napominjem, trenutno, troši i u najvrelijim danima, letnjim danima 300 litara u sekundi.

Činjenica je da je još uvek nije pokrivena cela teritorija grada vodovodnom mrežom, ali će svakako u narednim godinama grad uspeti da snabde i najudaljenije mesne zajednice i domaćinstva zdravom pijaćom vodom iz ovog sistema.

Kada je aktuelna vlast na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem preuzela odgovornost u novembru 2012. godine zatekla je ne baš sjajnu situaciju u vezu sa ovim ekološkim resursom. Granice sanitarne zone zaštite i samo ophođenje prema njoj nisu bile ni u jednoj stavki ispoštovane, misli se na bahato ponašanje ribolovaca, kupača, vikendaša koji su sa urednim građevinskim dozvolama, dobijenim od prethodne vlasti, izgradili svoje vikend kuće na samoj obali jezera.

Veliki problem, takođe, jeste velika količina klasične ambalaže medicinskog otpada, pesticidnih formulacija koje se niz reku Veternicu pušta niz sela sa teritorije grada Vranja, a koje završilo na obali jezera Barije iz kog grad Leskovac pije vodu. Međutim, najveći problem je to što pred brane, a ukupno ih ima pet, za 20 godina unazad, dakle, nisu uopšte čišćene i sve je to dovelo do toga da je trenutna situacija u vezi sa jezerom i kvalitetom vode, odnosno fitoplanktonom, vrlo podseća na situaciju koja se dešavala pre nekoliko godina u Užicu.Šta smo mi preduzeli?

Gradonačelnik grada Leskovca dr Goran Cvetanović sa svojim stručnim timom preduzeo nekoliko vrlo važnih mera koje će u narednom periodu pokazati svoje vrednosti. Ograđen je ulazni deo sanitarne zone zaštite, uvedena je stroga kontrola kretanja u zoni jezera i zahvaljujući angažmanu i velikoj posećenosti i ljubavi prema jezeru meštana sela Crcevac koji žive u neposrednoj blizini jezera, uspeli smo da očistimo veliki deo plastičnog otpada.

U neposrednom kontaktu i dogovoru sa lokalnom samoupravom grada Vranja sprečeno je i dalje odlaganje komunalnog otpada u tok reke Veternice, a time i u jezero. U pograničnim selima su postavljeni kontejneri za prikupljanje otpada, kao i table upozorenja. Na kraju, iz budžetskog fonda, gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Leskovca, opredeljena su sredstva za kupovinu dodatne opreme koja će opremiti laboratoriju Javnog komunalnog preduzeća vodovod, čime bi se ostvarili uslovi da se kontrola kvaliteta vode vrši permanentno prema svim zakonskim regulativama.

Drugi ekološki resurs o kome ću danas govoriti je svakako centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. To je projekat vredan četiri miliona evra i finansiran, koji se gradi u gradu Leskovcu, u tri faze: linija vode, vrednost 10,4 miliona evra, finansira delegacija EU; druga je faza linija mulja, koju finansira pređašnje Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, a današnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u iznosu od pet miliona evra; na kraju, treća faza program ORIO holandske Vlade, a cilj je proširenje kanalizacione mreže u 24 naseljena mesta koja gravitiraju oko samog postrojenja u dužini od 82 kilometra.

U decembru mesecu 2011. godine gradonačelnik grada Leskovca, dr Goran Cvetanović, je na zahtev delegacije EU, u vezi ovog projekta, upriličio sastanak u svom kabinetu, a kome su prisustvovali svi pomenuti akteri. Dakle, predstavnici delegacije EU pod vođstvom gospođe Ivanke Todorove…

 

 

Gospodine Bogatinoviću, molim vas, samo se približite temi. O kom sporazumu govorite?

Tema je apsolutno odlaganje klimatskih promena. Grad Leskovac može da služi kao primer svakom gradu u Srbiji. Budite strpljivi, uskoro ću privesti kraju. Videćete da je to apsolutno tema.

Dakle, predstavnici Vlade Srbije na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović i predstavnici ambasade Holandije, kabineta gradonačelnika grada Leskovca kao domaćina.

Iako su pismo o angažovanju, kao i prateći protokol, potpisani 2010. i 2011. godine, nije se moglo govoriti o nekoj ozbiljnosti, jer je prethodna vlast svojom nemarnošću i ne činjenjem dovela do toga da je delegacija EU na tom sastanku pokazala svoje jasne namere da ode iz Leskovca i ostavi projekat. Šta smo mi preduzeli?

Gradonačelnik dr Goran Cvetanović je oformio stručni tim, radnu grupu, a na čijem sam čelu kao načelnik gradske uprave za zaštitu životne sredine, uspeli smo da sa ljudima iz svih nadležnih uprava da do oktobra 2013. godine dobijemo glavnu građevinsku dozvolu za prvu fazu – liniju vode, koju finansira delegacija EU u iznosu od 10,4 miliona evra. To je prouzrokovalo niz posledičnih reakcija. Ubrzo je potpisan ugovor sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine za dodatnih 347 miliona dinara.

Na kraju, u martu mesecu 2014. godine, gost grada Leskovca, dame i gospodo… Pričam o projektu centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, šta je upućenije na klimatske promene, ako ne jedan takav projekat. Na kraju, kao što sam rekao, u martu mesecu 2014. godine, Leskovac je posetio u pratnji ministarke Zorane Mihajlović ambasador Holandije i tada je potpisan trojni ugovor u iznosu od 7,9 miliona evra kojim će se finansirati kanalizaciona mreža u dužini od 82 kilometra na 24 naseljena mesta koja gravitiraju oko samog postrojenja.

Danas je centralno postrojenje prava građevina, jedna impozantna građevina u Leskovcu koja će, kada bude završena početkom 2016. godine, prerađivati, dame i gospodo, ukupno šest miliona kubnih metara otpadnih voda, a koje se izlivaju u lokalne reke, u Moravu i u dalje vodotokove.

Na kraju, treći važni ekološki resurs kojim može grad Leskovac da se pohvali, koji može da bude primer svim ostalim gradovima u Srbiji jeste regionalna sanitarna deponija Željkovac na koju, pored Leskovca, odlaže sedam lokalnih opština čvrsti komunalni otpad.

Opet smo tu po preuzimanju odgovornosti 2012. godine zatekli jednu situaciju da je ne činjenjem, ne domaćinskim ponašanjem, nemarnošću strateški partner „Pol Verner i Veber“ firma, koja je sa Leskovcem potpisala ugovor 2006. godine, pretvore u jednu, da tako kažem, instituciju kojoj je grad Leskovac dugovao milione evra. To se desilo zato što je jednim političkim i nepromišljenim potezom bivši gradonačelnik, jednim dekretom, učinio da treća stavka u svakom računu, koji se dostavlja korisniku, bude na teret budžeta, tj. deponovanjem.

Dame i gospodo, milion evra duga smo zatekli. Šta smo preduzeli? Preduzeli smo to da smo uspeli da reprogramiramo taj dug na 24 meseca, ali smo uveli kontrolu na samoj deponiji, u smislu kontrolisanja količine i morfološkog sastava otpada koji se deponuje.

Jedna od najvećih radnji koju smo sproveli, a na koju sam ponosan, a u organizaciji gradske uprave za zaštitu životne sredine u Leskovcu je sprovedena svojevrsna akcija čišćenja divljih deponija. Svake nedelje od septembra 2013. godine, pa do današnjeg dana se uklanja po jedna divlja deponija. Za ovih godinu dana smo uspeli da otklonimo 60 lokacija u ukupnoj količini od 30 hiljada kubnih metara otpada.

Dakle, poštovane kolege, uveren sam da će ove aktivnosti grada Leskovca uspeti da se uvrste u primere dobre ekološke prakse i da bar za trenutak odlože klimatske promene, sačuvaju resurse i daju šansu održivom razvoju. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Vukašinović.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, kao poslednji prijavljeni govornik po listi. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Znam da je kasno i da smo svi po malo umorni, ali potrudiću se da budem što koncizniji.
Odmah na početku izraziću jednu rezervu prema jednom sporazumu, i tu se slažem sa kolegom Rističevićem. Vezano je za Predlog zakona za potvrđivanje Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, ne što imam nešto protiv Međunarodne banke za obnovu i razvoj, daleko bilo, nego jednostavno imam protiv, što je gospodin Rističević i rekao, da građani i svi mi plaćamo neodgovornost pojedinih ljudi koji su arčili državne banke. Tu mislim i na Agrobanku, tu mislim naravno i na Razvojnu banku Vojvodine. Naravno, to sada nekako mora da se sanira, mora da se pokrije, na žalost to će platiti građani i to nije pravedno i to zaista nije u redu. Ali očigledno je neko bio dovoljno neodgovoran da na taj način upropasti državu i da jednostavno sve građane Srbije i samu državu dovede do ambisa. Tako da zaista izražavam rezervu prema tom sporazumu i dobro ću razmisliti, evo imam još nekoliko minuta, da li ću ga podržati.
Što se tiče ostalih sporazuma, zapravo zakona o potvrđivanju sporazuma, moram da priznam meni je jako drago što se ovim sporazumima potvrđuje jedno veliko poverenje koje raste u samu Republiku Srbiju. Srbija je nesumnjivo, a to sve zemlje u regionu, pa čak ako hoćete i Hrvatska kao država koja je do juče na neki način slovila za lidera, govorim o zemljama bivše Jugoslavije, u samoj Hrvatskoj imate ozbiljne tekstove u njihovim časopisima, gde Hrvatska priznaje da Srbija polako preuzima taj primat, i meni je to jako drago. To je dobar pokazatelj da ova Vlada radi kako valja. Možda to nekome smeta. Zaista se neko prethodnih godina trudio da od Srbije napravi ekonomskog bogalja.
Danas, čini mi se upravo kroz ove sporazume, pokazuje se to veliko poverenje i pokazuje se to liderstvo Srbije. Ipak, jesmo najveća država od svih država koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije, zaslužujemo to mesto, na kraju krajeva i ekonomski i privredno i po broju stanovnika mi taj primat moramo da imamo i svakako je to nešto što je dobro. Vladi Srbije čestitam na tome.
Ovi sporazumi, ako bismo ih naravno analizirali svaki ponaosob, a tu ima zaista dobrih sporazuma i od ovoga sa Nemačkom o drumskom prevozu, i sa Italijom i sa Švajcarskom koji je napravljen, pa čak i ovaj sporazum koji je koleginica iz stranke SVM komentarisala vezano za sporazum sa Mađarskom o socijalnom osiguranju, zaista su dobri sporazumi.
Osvrnuću se, gospodine Gašiću najviše na ono što je vezano za našu bezbednost i na ove sporazume vezane za tajnost podataka koje smo potpisali sa sijaset država, ali naravno, i sa ovim našim učešćem u vojnim misijama u Centralno Afričkoj Republici.
Naime, malopre je gospodin Drecun govorio o terotizmu. To jeste veliki problem zato što nažalost u gotovo svim državama bivše Jugoslavije, a i kod nas, imamo razne terorističke ćelije, od vehabijskog pokreta do ne znam čega. Toga ima dosta i u Bih.
Bili smo svedoci pre neki dan jedne neverovatne akcije gde su pohapšeni ti ljudi koji su slali ljude u Siriju. Ali, da ne budemo samo da smo mi tu najveći krivci, jedna od najvećih ćelija koja je otkrivena bila je u Austriji i to u Beču.
Naravno da mora da postoji ta regionalna saradnja. Dobro je da i sa Slovenijom i sa Makedonijom koja ima veliki problem sa terorizmom, potpisujemo ovakve sporazume o zaštiti i tajnosti podataka, kao i sa BiH.
Ono što moram da primetim, Sporazum sa SAD je jedan izuzetno dobar sporazum i u tom segmentu se naši i njihovi interesi poklapaju. To je dobro što smo to tako definisali. Međutim, terorizam jeste velika opasnost, ali čini mi se da je najveća opasnost po svaku državu generalno, pa i po nas bila ova ekonomska bezbednost koju mi uopšte nismo imali. Mislim da sa ovakvim sporazumima upravo to sebi gradimo. Inače sam pristalica one teorija da bez jake vojske nemate ni jaku ekonomiju. Što se vojna industrija više razvija, što naša vojska više napreduje, naša ekonomija će svakako biti jača. Na tome opstaju sve sile na ovom svetu, Ruske federacije, SAD, Nemačka.
Upravo u tom segmentu smo dužni da naše firme, naša preduzeća od strateškog značaja zaštitimo na najadekvatniji način. Ovim sporazumima upravo kroz razmenu tajnosti podataka možemo dosta toga da uradimo.
Veliki sam protivnik onoga što se radilo godinama unazad, da naša javna preduzeća izbacuju neke svoje delatnosti i daju nekim privatnim kompanijama koje su vrlo diskutabilne, najčešće su iz inostranstva. Posebno sam veliki protivnik ako se to radilo u IT sektoru, pa i u marketingu, ali u IT najviše zato što to sa bezbednosnog aspekta je jako loše. Imamo izuzetno dobre firme koje su državne, imamo i izuzetne naučnike, pohvaliću vaš Vojno tehnički institut koji je naša najbolja institucija koja postoji u ovoj državi i koja ima fantastične tehnološke inovacije. Ne vidim razloge zašto bi naša državna preduzeća za umrežavanje određenih sistema uzimale bilo koje privatne firme iz inostranstva, a ne bi uzimali Vojno tehnički institut, ili Institut „Mihajlo Pupin“, ili ETF?
Novac mora da ostane u državi. To je suština, a ne da ko zna ko uzima i da odliva novac iz naših preduzeća. Zato vas molim da kroz ove sporazume to definišemo da nam je ekonomska bezbednost nešto što je najvažnije. Moram da pohvalim naše institucije, u poslednje vreme to se jasno vidi u određenim segmentima su počele da rade na suzbijanju sive ekonomije i na mnogo čemu. Pohvalio bih i ove akcije Poreske uprave, ali recimo, problem upravo te Poreske uprave godinama unazad je bio što imate četiri potpuno neintegrisana sistema. Nemate adekvatno primanje podataka. To mora da se centralizuje. Bilo bi jako dobro da to jedna naša državna firma uradi. Na taj način ćemo zaštiti državu.
Ponavljam, ekonomska bezbednost je najvažnija. Kada vam neko uništi finansije, ekonomiju, izgubili ste suverenitet. Možete da pričate o terorizmu, čemu god hoćete, koliko god, ovo je nešto što je srž i nešto što je najvažnije.
Volim da ispratim i silne konkurse, između ostalog i vezano za naše službe VBA, VOA, BIA, vidim da su počeli da primaju ljude koji su visokokvalifikovani, pre svega obrazovani. To je ono što nam je godinama nedostajalo. U tom segmentu vidim da dobro rade i verujem da će i kroz ove sporazume i te kako napraviti dodatni napredak.
Moram da se osvrnem i na naše učešće u mirovnim misijama u Centralno Afričkoj Republici, lepo je i pohvalno. To je još jedan u nizu dokaza, poverenje prema Republici Srbiji, zato što sve više ulazimo i vraćamo se na staze stare slave, jer smo imali čak i komadantne u raznim mirovnim misijama od Iraka preko Sinaja, do mnogih drugih. Ovo je nešto što je zaista pohvalno. Jedino što bih voleo, sada smo se orijentisali na štabne oficire koliko vidim, i na sanitet, a voleo bih da jednog dana recimo, naša inžinjerija ili neki drugi rodovi, ne u borbenom sastavu, negde gde možemo da doprinesemo i naučno, a i u drugom segmentu, voleo bih da se naša vojska tu nađe, jer je to korisno i finansijski i na međunarodnom nivou. Tako da samo napred što se toga tiče. Ne bih voleo da ima što više misija, ali kada već postoje žarišta trebalo bi to iskoristiti i naša vojska bi svuda trebala da se nađe.
U svakom slučaju, valja ovaj set sporazuma podržati. Ovo je nešto što je dobro i nadam se da će naš parlament, za koji minut, kada bude glasanje sve ovo potvrditi i, naravno, pomoći Republici Srbiji i njenim institucijama da dalje nastave ka tom progresu.
Ponavljam, nama je cilj i to bi bilo dobro da ova država bude lider u regionu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Kao poslednji prijavljeni, reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bili ste vredni danas, ne brinite, neću duže od jednog minuta. I onako je poznato, ja sam i kao opozicioni poslanik podržavao uvek kada su bili na dnevnom redu sporazumi, međunarodni, naročito kada je u pitanju Vojska Republike Srbije i policijske misije, ima i vojnih i policijskih u kojima mi učestvujemo tako da ću podržati i ovaj put. Neću govoriti u detalje o njima, jer dosta znamo od toga, kao i svi drugi međunarodn sporazumi, oni su od velike važnosti za sve nas. Ovde ste vi o tome govorili ceo dan, ali ja bih želeo da napomenem još jednu stvar, šta je izuzetno bitno.
Drago mi je, što sam čuo i od kolege Drecuna, kada je rekao pre izvesnog vremena, da treba više da treba više da učestvujemo i da uzmemo veće učešće, naravno, za tako nešto treba da dobijemo poziv i u vojnim misijama EU. To je nešto što kao buduća članica EU, nadam se u roku od pet-šest godina, Srbija, naravno, treba i da preuzme svu odgovornost zajedno sa ostalim članicama, državama EU, vezano i za bezbednosnu politiku i svaku ostalu, naravno i spoljnu i sve ostalo što nas očekuje u narednom periodu.
Želeo bih da još jednu stvar napomenem. Pored važnosti međunarodnih sporazuma, izuzetno je važno i da naša Vlada, kao što je ova Vlada, bude otvorena za saradnju sa celim svetom i da u tome ima rezultate. Videli smo, bez postojanja sporazuma između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, čovek koji je osumnjičen da je ubio Luku Jovanovića na Brankovom mostu, Milićev, je isporučen, deportovan Srbiji brzo, efikasno, samo zbog toga što su odlični odnosi države Srbije i Kine, tj. odnosi dve vlade koje su vrlo efikasno to odradile. Ranije smo slušali priču o četiri stuba, nismo imali mnogo od toga efekta, a sada vidimo da može Srbija da radi, da može da bude prisutna svugde, da može da bude efikasna kada ima jednu odgovornu Vladu, jednog odgovornog predsednika Vlade, kakav je gospodin Vučić.
Još jednom ću ponoviti, podržavam sve ove sporazume i želim da kažem, nadam se da ćemo svi u danu za glasanje, tj. večeras glasati, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, za to i, naravno, raditi sa ovim dobrim primerima na tome da Srbija bude prisutna, uvažavana na svim kontinentima, svim meridijanima, a naročito kao buduća članica EU. Zahvaljujem.