Još jednom da ponovim da je stav Vlade jasan. Princip akademske čestitosti je važan, ali to što je važan ne znači da je dovoljno promeniti jedan član, pa da se situacija promeni. Smatramo da je previše važan da bi mogli tako jednostavnom izmenom da ostvarimo bilo kakve efekte.
Pošto je jedna od polaznih osnova za izmene i dopune ovog zakona bila izvodljivost, nešto što ćemo moći kroz podzakonske akte vrlo jednostavno i brzo da primenimo, pre nego što dođe na red novi zakon, nisam siguran da je svrsishodno uvoditi član koji se zapravo nigde ne bi ogledao u pravilnicima, jer bi bilo vrlo teško pretvoriti princip akademske čestitosti u nekakve kriterijume na osnovu kojih bi nekoga kasnije kaznili zbog nepoštovanja toga ili zbog upotrebe na pogrešan način.
Zato smatramo da je potrebno da se taj princip uvede u zakon, ali ne na taj način, izmenom jednog jedinog člana, odnosno dodavanjem tri reči. Da li bi Vlada prihvatila takve izmene i dopune? Ne mogu da odgovorim na to pitanje, jer ne znamo kako bi to izgledalo. Za mnoge od ovih amandmana smo mislili da ćemo stati iza njih, odnosno da ćemo ih usvojiti, pa se to nije dogodilo. Isto tako smo mislili da ćemo neke odbiti, pa nismo. To zavisi od konkretne formulacije. Dakle, ako ste spremni da uradite izmene i dopune, o tome možemo da pričamo naknadno kada to bude formulisano.
Pre nego što bilo ko formuliše ove izmene i dopune koje se tiču akademske čestitosti, da skrenem pažnju da u ovom članu 6. se zapravo radi o javnosti, da otvaramo javnosti otvorenost prema građanima i građankama. To je prevelika stvar da bi se kontrola, koja stoja iza zareza, svodila samo na akademsku čestitost. Kada bi, sem akademske, postojala i nekakva medijska čestitost, zašta sumnjam da se nalazi u tom rečniku, i kada bi to negde bilo definisano, lakše bi bilo prihvatiti takav amandman.
U svakom slučaju, akademska čestitost je važna. Da bi mogla da bude primenjena, da bi zaista imala neke efekte, morali bismo još toga da dodamo u član koji se tiče otvorenosti i javnosti. Hvala.
