Hvala, predesedavajuća.
Ovo nije amandman koji je bio u fokusu interesovanja Ministarstva kod ovih izmena i dopuna zakona, ali mislim da će verovatno biti u nekom delu interesovanja Ministarstva kada se bude pravio novi Zakon o visokom obrazovanju.
Naime, ja sam amandmanom predložio da se u članu 1. menja bivši član 6. zakona stav 1. tačka 5. da se menja i da glasi - da se kod autonomije univerziteta, pored izbora nastavnika i saradnika, to pravo propiše i kod izbora drugog osoblja. Takođe sam predložio da se u istom članu tačka 8. menja i glasi – pravo na ostvarivanje imovinskih prava i korišćenje imovine u skladu sa zakonom, a ne samo na korišćenje imovine.
Ministarstvo je vrlo korektno sve podnosioce amandmana pozvalo na sednicu nadležnog odbora. Ja zbog drugih obaveza nisam mogao da prisustvujem toj sednici i da malo detaljnije obrazložim osnovnu ideju podnošenja ovog amandmana.
Ministarstvo nije prihvatilo amandman sa obrazloženjem da u specifičnom sistemu visokog obrazovanja nije opravdano da se osim izbora nastavnika i saradnika na poseban način uređuje izbor, odnosno prijem u radni odnos drugog osoblja.
To možda ima neku logiku, ali u uporednom zakonodavstvu imamo slučajeva gde je propisano kod autonomije univerziteta, zna se da je pored izbora nastavnika i stručnog osoblja potrebno primiti u radni odnos i mnoge druge, ne nastavno osoblje, od čuvara, pomoćnog osoblja, ljudi koji su zaposleni u računovodstvu, finansijama, pomoćnim službama itd, tako da to postoji u mnogim zakonodavstvima i nije na odmet da postoji u ovome, bez obzira što je moje mišljenje da od viška glava ne boli.
Ministarstvo nije odgovorilo uopšte, niti komentarisalo to što sam ja tražio da se propiše pravo na ostvarivanje imovinskih prava u najširem smislu reči. Zbog čega? Prethodno ministarstvo, kada je donosilo zakon, akcenat je stavilo na, čini mi se, univerzitete gde je osnivač država i gde se univerzitet zbog toga što su sredstva kojima je osnovan univerzitet u državnoj svojini, univerzitet se pojavljuje samo kao korisnik.
Ovo je pitanje ne za vas, ministre, kao nekog ko dolazi iz naučne oblasti, već pre svega, za pravnike u ministarstvu. To je sasvim u redu, ali mi imamo naprosto i kod univerziteta koji su osnovani od strane države, sredstvima u državnoj svojini, imamo i zadužbine, fondacije, sve ono što je posebna imovina univerziteta.
Zbog toga univerzitetu treba, sa tom imovinom koja je vlasništvo univerziteta, omogućiti pravo imovinskog korišćenja u najširem smislu reči, a posebno kod privatnih univerziteta. Privatni univerzitet, bilo ko da ga osnuje, fizičko lice, grupa fizičkih lica, pravno lice koje nema veze sa državom, mora da ima ono što postoji još od rimskog prava. Znači, mora da ima, pored prava korišćenja, koje su to Rimljani nazivali ius utendi, pravo ubiranja plodova, recimo, izdavanja u zakup, ostvarivanje koristi itd. pravo na otuđivanje, na uništavanje, na raspolaganje svojom imovinom u najširem smislu reči, što su Rimljani nazivali ius abutendi.
Ovakva rešenja postoje u uporednom zakonodavstvu. Ona su se, pre svega, oslonila na ono što postoji u praksi, kažem, pre svega na privatne univerzitete, tako je propisao Zakon o visokom obrazovanju Crne Gore. Mislim da, budući da ste odbili amandman, treba razmišljati za godinu dana, kada dođe novi Zakon o visokom obrazovanju, o svemu ovome o čemu ja vama pričam.
Recimo, kod korišćenja imovinskih prava, ako je u pitanju privatno vlasništvo, imamo pravo svojine, pravo univerziteta da kupuje, da prodaje, da izdaje u zakup, da ostvaruje pravo na naknadu štete. Imamo niz nekih drugih prava koja proizilaze iz tog opšteg imovinskog prava. Onda imamo niz neimovinskih prava: autorsko pravo, pravo na traženje određene činidbe, pravo na naknadu štetu. Imamo niz ugovornih prava: pravo koje potiče iz obligacionih odnosa itd, što sve ne može da stane pod ovo što stoji trenutno u Zakonu korišćenja. To je samo jedan segment opštih prava koja treba da ima, pre svega, privatni univerzitet, ali i državni univerziteti koji imaju svoju posebnu imovinu.
Zbog toga i zbog činjenice da apsolutna prava deluju prema svima i da svi moraju prema apsolutnim pravima da se tako i odnose, mislim da, ako ministarstvo nije išlo ovom logikom, verovatno ne konsultujući pravnike, onda treba konsultovati kod izrade sledećeg zakona, koji je najavilo Ministarstvo.
Ovo je bio jedan vrlo afirmativan način da ono što postoji sada u praksi, zaživi i u zakonodavstvu. Ovo pravo korišćenja, bez obzira što je dobra ocena stanja kod državnih univerziteta, gde univerziteti nisu vlasnici svoje imovine, jer je osnovala država Republika Srbija, ono je relikt. Istovremeno, nepriznavanjem ovih prava normativno, a postoje u praksi na privatnim univerzitetima, relikt nekih prošlih vremena, gde niko nije mogao da bude vlasnik ničega, samo je država bila vlasnik, pa je mogla da daje određene stvari na korišćenje, recimo, poput građevinskog zemljišta ili fizičkim ili pravnim licima.
Propustio sam priliku da juče na odboru obrazložim ovaj moj amandman. Mislim, ministre, da ćete sa vašim saradnicima, pre svega iz oblasti pravne struke, imati dovoljno vremena da o svemu ovome razmislite i da u sledećem tekstu zakona imamo univerzitete koji imaju svoju imovinu, koji sa njom raspolažu na svoj način, kako god žele jer su oni vlasnici toga. Hvala.

Hvala.
Ovo vreme vam je bilo od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.
Imajući u vidu da je kolega Čikiriz afirmisao više pravno pitanje, nego pitanje koje se odnosi na samu suštinu člana, a to pravno pitanje izaziva određene polemike, ja ću prvo početi od toga da mi u poslaničkoj grupi SPS apsolutno nemamo problem da podržimo bilo šta što je progresivno, a nesumnjivo je da je ideja gospodina Čikiriza da da jednu progresivnu varijantu pomaka, što se tiče radno-pravnog statusa zaposlenih na univerzitetu.
Međutim, te vizije nesumnjivo su postojale i kod nas u poslaničkoj grupi SPS. Na njih je ukazala vrlo razložno naša ovlašćena predstavnica Dijana Vukomanović, a te vizije su bile još u mandatu gospodina Žarka Obradovića, kada je on vodio Ministarstvo. Stoga, smatramo da ovaj amandman ima određenu prizmu posmatranja koja se sa uvažavanjem može prihvatiti.
Međutim, šta je sporno? Sporno je što se radno-pravni status zaposlenih na nivou pomoćnog osoblja i svih onih koji ne predstavljaju nastavno osoblje ne reguliše samo odredbama Zakona o visokom obrazovanju, već i odredbama Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, kao i drugim pozitivno-pravnim propisima, tako da zaista sa tog aspekta treba prvo videti da li amandman gospodina Čikiriza jeste upodobljen sa drugim zakonskim aktima, sa drugim zakonskim rešenjima i sistemskim rešenjima u zakonima na koje sam se sada pozvao, da bi uopšte mogli govoriti o implementaciji jednog ovakvog predloga u odredbe postojećeg Zakona o visokom obrazovanju.
Nesumnjivo je da je član, koji je predložen u Zakonu o visokom obrazovanju, dosta širok i da dozvoljava mogućnost da se analognim tumačenjima upodobi i zasnivanje radnog odnosa, odnosno regulisanje radno-pravnog statusa sa ostalim zaposlenim, na koje gospodin Čikiriz ukazuje, ali sam i sto tako apsolutno siguran i, u ime poslaničke grupe SPS, izražavam uverenje da će ovo pitanje biti daleko bolje i kvalitetnije rešeno u odredbama novog predstojećeg zakona o visokom obrazovanju, koji će svakako sveobuhvatno obuhvatiti i ovu materiju.
Uzgred ću iskoristiti priliku da, kad je već predstojeći zakon u nekoj viziji predloga, odnosno priprema da se donese, iz grada iz koga dolazim, dakle iz Užica, ukažem, a to je ministru i te kako dobro poznato, da mi imamo jednu visokoškolsku ustanovu. To je Visoka Poslovno-tehnička škola strukovnih studija. Iskoristili smo sve mogućnosti, koje su nam zakonom date, da uđemo u proceduru osnivanja integrisanog univerziteta. U tom pravcu su određene i sprovedene sve radnje koje Zakon o viskom obrazovanju propisuje, čak je i nakon elaborata vaše ministarstvo odlučilo da predloži Vladi RS donošenje odluke o osnivačkom aktu integrisanog univerziteta u Užicu.
U tom pravcu ću iskoristiti priliku i da vas zamolim da odgovorite barem Užičanima i celoj zapadnoj Srbiji, svim građanima a naročito studentima, odnosno onim pripadnicima najmlađe populacije, koji očekuju da stiču akademska zvanja upravo na tom univerzitetu, kada možemo očekivati da će Vlada po tom predlogu postupiti, odnosno kada će se taj osnivački akt usvojiti? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Gospodine Verbiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naš je amandman veoma sličan amandmanu koji su podneli gospodin Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević. Nadam se da i rasprava neće biti slična koja će uslediti, mada je ministar dao isto obrazloženje za ne prihvatanje našeg amandmana.
Moram, gospodine Verbiću, da priznam da meni zaista nije jasna ta logika – slažemo se, ali ne prihvatamo. Ako bi ste mogli još da nam malo pojasnite, jer zaista želimo da razumemo razloge zbog kojih vi ne želite da prihvatite naše amandmane, kojim bi ceo sistem visokog obrazovanja inkorporirao princip akademske čestitosti.
Kažete da je to predmet za član 4. osnovnog Zakona o visokom obrazovanju, a ne član 6,. koji vi menjate članom 1. Međutim, u članu 6. već ponavljate nešto što postoji u članu 4. osnovnog Zakona, a to je princip otvorenosti prema javnosti i građanima. Zbog čega onda ne bi mogla u članu 6. da se nađe ista formulacija, kao i u članu 4, ako formulacija, koja univerzitete obavezuje na poštovanje principa otvorenosti prema javnosti građanima, postoji u oba ta člana?
Međutim, sve i da prihvatimo tu vašu argumentaciju da su stvarni razlozi, zbog kojih ne prihvatate amandman, to što njemu tehnički nije mesto u ovim izmenama i dopunama Zakona, vama se nudi da se predloži potpuno novi zakon kojim bi se na član 4. intervenisalo na onaj način na koji vi kažete da je trebalo i sada intervenisati. Ja sam zaista u jednom momentu, a mislim da su i drugi narodni poslanici, kao i građani, koji su možda gledali prenos, pomislili da ćete vi pristati na tako nešto, jer ja istinski verujem da vaša lična akademska čestitost vas obavezuje da ovako nešto prihvatite i ovakvu jednu ponudu, za koju prvo kažete da je bila prihvatljiva, prihvatite.
Međutim, vi odbijate i to, sve vreme govoreći da je vaš lični stav, u šta verujem, i stav Vlade, u šta ne verujem, takav da vi smatrate da je potrebno inkorporirati princip akademske čestitosti u sistem našeg visokog obrazovanja.
Gospodine Bečiću ja sad koristim vreme ovlašćenog predstavnika, ovo što koristim više.
Mislim da ono što smo mogli da čujemo u toku rasprave o amandmanu od gospodina Živkovića i dr Vladimira Pavićevića zapravo ukazuje na prave razloge zbog kojih vi ne možete da prihvatite ovaj naš amandman, zbog kojih ne možete da prihvatite da se zakon menja u tom delu koji se odnosi na akademsku čestitost, jer su narodni poslanici SNS o ovom amandmanu i o principu akademske čestitosti rekli da on nije smislen, da vređa akademsku zajednicu…

Gospođice Jerkov, ja vas molim, nemojte da otvarate krug replika. Govorite o amandmanu. Nemojte da se vraćate. Neću dopustiti da se vraćate na prethodne amandmane.

Šta nećete dopustiti, gospodine Bečiću?

Molim vas, nemojte da otvarate novi krug replika. Govorite o vašem amandmanu, nemojte da se vraćate na amandmane i nemojte da govorite o drugim narodnim poslanicima.

Radi se o istom amandmanu, koji su podneli narodi poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Molim vas, jer neću to dopustiti, neću dopustiti da se ova rasprava o ovom amandmanu pretvori, kao o prethodnom, tako da ću koristiti Poslovnik…