Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam obrazloženje koje smo dobili od strane Vlade i slažem se sa predloženim zaključkom, da amandman ovako koncipiran u ovom trenutku ne treba da bude prihvaćen iz razloga koji su navedeni.
Iako moram da primetim, primećujem na osnovu dosadašnjeg toka diskusije, da je na ovaj način formiran amandman, možda zapravo samo povod da se neke teme kojima definitivno nije ovo mesto i danas ponovo nađu na dnevnom redu, da tako kažem, ali hajde da probamo da se držimo konkretno predloženog amandmana, rešenja koja proističu iz njega, ako sam u ovom prvobitnom sudu negde pogrešio, mogu da se izvinim čak i u napred.
Dakle, kada je reč o predloženom amandmanu, dobili smo obrazloženje da su razlozi pre svega tehnički i mislim da tom obrazloženju niko ovde, uključujući ni vlast ni opoziciju ni predlagača amandmana nema šta da doda. Mi se slažemo da je član 4. zakona mesto na kome se definišu principi i u to nije teško da se uveri svako ko želi. Član 4. postojećeg zakona zaista nosi naslov – Principi visokog obrazovanja.
Dakle, svakom principu, uključujući i princip čestitosti, uključujući i akademski, svakako jeste mesto sam član 4. Ukoliko se postavlja pitanje – a zašto onda sada u članu 6. posebno ističem otvorenost? Prvo, treba da primetimo da to, da otvorenost jeste jedan od principa koji je definisan, zaveden u članu 4.
Dakle, principima je mesto član 4, a daću sebi konfor da protumačim ovo rešenje člana 6, otvorenost je ovde samo dodatno i posebno istaknuta. Zašto dodatno i zašto posebno, primetio sam ne samo u pismenom obrazloženju ovog amandmana, nego još nekih koji se odnose na isti član, da predlagači propuštaju da primete šta to tačno otvorenost predstavlja, šta znači, na šta se konkretno odnosi i zašto zaslužuje posebno mesto u zakonu.
Mislim da je lako pronaći odgovor i na to pitanje, pre svega kroz ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Zašto kroz ovaj? Na više mesta, na pojedinačnim članovima, ovaj zakon potencira princip otvorenosti konkretnim merama, pa tako npr. nije teško pronaći odredbu kojom se uvodi obaveza da se kroz otvorenost, što znači obavezu, da se obezbedi informacija koja je od značaja za javnost, odnosno građane, ta informacija pruži, kao obaveza.
Primera radi, digitalni repozitorijum, tekstovi i teza, rešenja komisija, zajedno sa zaključcima. Primera radi, postoji obaveza da se da podatak o visini školarine i o načinima na koji je ta školarina izračunata, odnosno kako je vrednost uspostavljena. Primera radi, postoji obaveza da se javnost upozna sa godišnjim budžetom visokoškolske ustanove. Sve su to direktne posledice principa otvorenosti i mislim da je više nego jasno zašto on ovim predlogom zakona zaslužuje da bude posebno istaknut.
Mislim da sa druge strane, ako i zanemarimo da smo propustili da nešto čemu je mesto član 4. to i smestimo tamo, jer ipak je ovo Zakon o izmenama i dopunama Zakona. Dakle, ne možemo uticati na sve članove izvornog zakona. Šta ako ga potenciramo bez jasnog obrazloženja, šta to sa sobom povlači, kao što imamo slučaj kada je reč o principu otvorenosti. Mislim da onda ulazimo bespotrebno u sivu zonu, u zonu diskusija. Zašto se onda nešto potencira? Šta je razlog da se to čini? Da li smo dalje razrađivali to što smo želeli da istaknemo?
Predlagač amandmana to nije uradio, a mislim da vidim i zašto. Svoj stav zasnivam na pismenom obrazloženju kojim, da kažemo, kritikuje isticanje principa otvorenosti i smatra ga nedovoljno razrađenim i nedovoljno obrazloženim. Šta činimo postavljanjem nekog novog principa, neka to bude i princip akademske čestitosti, bez dalje razrade i dodatnog obrazloženja? Upravo ono na šta se predlagač amandmana sam poziva.
Da li time stvaramo konfuziju? To je nešto o čemu je trebao da razmišlja predlagač amandmana, ali smatram da nije nikakva šteta napravljena, naprotiv. Bili smo u prilici da čujemo da se i samo ministarstvo u potpunosti slaže, i ne samo ministarstvo, nikoga u ovoj sali nećete čuti da ima bilo što protiv čestitosti, uključujem još jednom i akademsku.
Za sve postoji način, a taj način je priprema kompletno novog zakona o visokom obrazovanju, za koji se još jednom svi ovde slažemo da treba da bude izrađen i sa velikim zadovoljstvom, cenim, narodni poslanici će u ovom visokom Domu dati svoj doprinos na pripremi tog zakonskog rešenja.
Iz navedenih razloga, još jednom, smatram da nema nikakvog razloga da ne prihvatimo predloženo rešenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, sa prihvaćenim rešenjima u ovom trenutku i da svim snagama zajednički radimo na tome da se napravi novo, sveobuhvatnije i celovitije rešenje, koje će svakako uključiti sve ono oko čega se danas slažemo, ali prosto Zakon o izmenama i dopunama zakona nije način da bude uvedeno. Hvala.