Gospodine Stojadinoviću, nisam hteo da vas prekidam u izlaganju. Samo da vas obavestim da je vaše vreme koje vam pripada kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe isteklo i da sada kada budete koristili više od dva minuta, kada ste podnosilac amandmana, to je vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući i ujedno zahvaljujem na diskusiji predlagača amandmana, odnosno konkretno o rečima da zapravo u ovako koncipiranom članu zakona nema ništa dramatično, odnosno da ne postoji razlog da se insistira na amandmanu kao takvom.
Ono za šta bih svakako iskoristio ovu priliku jeste da zahvalim Ministarstvu što najzad imamo ovakvo rešenje koje na pravi način pospešuje, verujem, zajedničku želju, dugogodišnju želju svih aktera u društvu, a to je da postignemo punu integraciju između naše nauke, naše privrede i našeg visokog obrazovanja.
Verujem da je ovakvo zakonsko rešenje u pravom smeru. Mi smo o tome dosta dugo pričali. U našem društvu postojalo je takvo rešenje kroz Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti. Nije imalo odgovarajući pandan u Zakonu o visokom obrazovanju, sada ga dobijamo. Dakle, ne samo da podržavam ovakvo rešenje i ovaj nivo međusobne saradnje, ujedno pozivam da prilikom izrade novog kompletnog zakona o visokom obrazovanju te veze učinimo još čvršćim i da učešće lica iz privrede i iz nauke, koja su de fakto lica sa izborom u naučna zvanja, bude još veće na svim nivoima visokog obrazovanja i ova veza samo snažnija, a saradnja samo isključivo još bolja. Hvala najlepše.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Vladimir Orlić i Mirjana Andrić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Opet su master strukovne studije u pitanju, tako da neću dodatno obrazlagati, samo vas molim da razmislite još jednom. Mislimo da je to odredba od koje će biti više štete nego koristi i dalje nismo čuli šta je to što ćemo mi dobiti time što ćemo ih uvesti, osim određenog broja ljudi koje ćemo školovati za radna mesta koja ne postoje i neće postojati u skorijoj budućnosti. Ukoliko to budu strukovne master studije koje zaista bude strukovne master studije, a ukoliko to budu strukovne master studije koje pretenduju da budu nešto više, onda će to biti loša kopija master akademskih studija koja će samo stvoriti dodatnu zabunu i kod poslodavaca i kod tih budućih studenata i neće doprineti onome što vi kažete da je koncept zakona, a to je unapređenje nivoa visokog obrazovanja.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Milan Korać.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Hvala vam gospodine Arsiću.
Gospodine Verbiću, ovim članom 26. se predviđa dodavanje nekoliko potpuno novih članova zakona koji govore o pravljenjima baza podataka studenata, nastavnika itd.
Ono što je opet upadljivo izostaje kao što je slučaj i sa obavezom kontrole da li visoko školske ustanove ispunjavaju uslove zbog kojih su dobile akreditaciju jeste još jedna stvar o kojoj smo mi pričali na sednici odbora. To je obaveza da se napravi neka vrsta centralnog registra nastavnika koja bi bila na jednom mestu da bi se sprečilo to što se dešava. Gospodin Atlagić najviše voli o tome da priča, on se nudi, ne znam da li će se javiti za diskusiju. Uglavnom se nekoliko puta nudio da sam sačini takvu jednu bazu, ukoliko nemate kapaciteta to da učinite, da bi se sprečilo da nastavnici zloupotrebljavaju to što ta centralna baza ne postoji i da upravo na taj način omogućavaju univerzitetima da dobiju akreditaciju i da nakon toga, znajući da neće biti kontrolisani uopšte ne ispunjavaju uslove zbog kojih su dobili akreditaciju.
Nije bilo moguće da mi amandmanom to predložimo zbog Poslovnika Skupštine, zato što mi ne možemo predlagati uvođenje novih članova zakona. Ne znam zbog čega se vi niste opredelili za to.
Ono na šta smo mi reagovali amandmanom i dobili vrlo čudnovato odgovor, u ovom delu gde se predviđa novi član 97b govori se o podacima koje fakulteti prikupljaju svojim studentima, pa se kaže – za određivanje identiteta, obratite pažnju, za određivanje identiteta prikupljaju se sledeći podaci – ime, prezime, ime jednog roditelja, po JMB građana, broj pasoša od strane državljana, datum rođenja, mesto rođenja, država, adresa stalnog stanovanja, tip naziva stana stanovanja, nacionalna pripadnost, bez obaveze izjašnjavanja, bračni status.
Zbog čega je bračni status bitan za utvrđivanje nečijeg identiteta? Dakle, ne radi se o socijalnom statusu studenta, gde bračni status zaista može imati uticaja na to da li taj student živi sam u domaćinstvu, da li ima neka izdržavana lica itd. Ne, vi tražite da se student izjasni o svom bračnom statusu da bi se utvrdio njegov identitet a naš predlog da se obriše i da ne tražite od studenta taj podatak koji zaista, ne znam zbog čega je bitan visoko školskoj ustanovi, vi odgovarate da se amandman ne prihvata zato što nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Dakle, vi tražite da se student izjasni o više stvari nego što mi tražimo i još tvrdite da to nije u skladu. Ne znam gde u zakonu o zaštiti podataka o ličnosti piše da neko mora da se izjašnjava o svom bračnom statusu na fakultetu na koji se upisuje? I uopšte od kakvog je značaja ta informacije fakultetu kada je u pitanju njegov identitet. Za sve drugo se slažem, pošto ima dalje stvari koje govore o socijalnom statusu studenta gde se piše o broju članova domaćinstva, izdržavanih lica, zaposlenih lica, prihoda članova domaćinstva. To su sve stvari koje su važne, ali za status studenta, ali za identitet na fakultetu apsolutno nije bitna informacija da li je taj student oženjen ili udat, u kom je bračnom statusu. Nejasno je zbog čega se pozivate na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kada mi amandmanom predlažemo da studenti daju manje podataka nego što vi predlažete to u predlogu zakona. Hvala.

Samo da obavestim, minut i 40 sekundi je od vremena poslaničke grupe zato što ste utrošili vreme ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dozvolite mi da kažem dve rečenice, pošto me je, hajde da kažem prozvala predsednica Odbora, mislim da je problem oko ovoga zaista težak. Mi smo se dogovorili, da ne kažem dogovorili, ali hajde da kažem konstatovali da je to problem koji je gospodin ministar Verbić nasledio i on nije unazad dve godine, on je dugogodišnji.
Mi smo čak i apelovali na predsednike susednih država. To znači Republike Srpske, kažem srpskih da tako kažemo, i drugih, da nam pomognu u tom smislu da profesori ne mogu u isto vreme vršiti predavanje u Republici Srpskoj i ovde u Srbiji i imati puni radni staž, punu platu i penzioni osnov. To nije teško utvrditi, znate.
Po meni ima tu jako mnogo, ali je žalosno da to rade rukovodioci visoko školskih ustanova. Zamislite na jednom beogradskom institutu da direktor to radi već šest godina. Em, je direktor instituta i drugo radno mesto u Republici Srpskoj i drugi penzioni osnov i to nema nigde na kugli zemaljskoj, da tako kažem. Koliko radnih mesta mogu naši studenti dobiti i načni radnici. Zbog toga nema unapređivanja u zvanja, jer postaju gospodari, ono što ja često kažem, života i smrti redovnih profesora.
Dakle, to je zaista jedan težak problem, ali ohrabruje ministar što je najavio da će inspekcija raditi svoj posao. To je ono što je bitno. Akreditacijom ćemo mi postići uspeh, nije to problem, ali inspektori nisu radili svoj posao, to moram ovde javno da kažem, da oni kontrolišu svakodnevno visoko školske ustanove itd. žalosno je da mi imamo 700 profesora na nivou države Srbije sa visoko školskim ustanova ili instituta da izvode nastavu, hajde da kažem i sa drugim penzionim osnovom, ne samo u jednoj državi susednoj, nego u dve i tri, a imamo profesora koji izvode nastavu na tri, četiri, pet, a jedan na 22 fakulteta, u Bijeljini. Zamislite, a zakonodavac je rekao – može da izvodi na svom matičnom fakultetu u punom radnom odnosu i plus u trećinskom odnosu eventualno na jednom drugom fakultetu.
Šta rade ti dekani? Problem je u dekanima. Ko im daje saglasnost? Zašto? Da li i oni to rade? I zato se ja zalažem da država kontroliše rukovodioce dekana i kod izbora da ona daje jedan, da kažem, skoro trećinu država bi trebala da da u savet i da kontroliše šta oni rade. Šta rade inspektori? Dakle, tu je taj problem u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori i ovde kod nas. To je zaista sramota. I još kažu da su patriote – jeste, kad treba podrivati ekonomski sistem susedne bratske zemlje i obrnuto. Naši mladi naučnici…
(Goran Bogdanović, s mesta: Sa Kosova svi to rade.)
Da kolega, jeste, svi to rade. Izvinite, kad ste me povukli baš, vaša vlast je to uvela znate, i sad ispravljamo ovo. Bolje da me ne potežete za jezik. Teško je ispraviti. Trebaće još 20 godina da ispravimo ono što ste vi za tri godine upropastili. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč?
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Anamarija Viček, Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Anamarija Viček.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara je predao amandman na član 26. koji je spomenut i malo pre, ali iz malo drugačije perspektive i ja bih volela malo da uđemo tu u detalje, pošto se pitanje odnosi na veoma važno pitanje, ne samo za nacionalne manjine nego i zbog ulaska Srbije u EU.
Naime, ovaj član iz člana 26. koji uređuje evidencije o visokoškolskim ustanovama, studentima i zaposlenima, ne samo nastavnicima nego i ostalom stručnom osoblju i ostalim zaposlenima u visokoškolskim ustanovama, naš predlog je da se u evidenciju uvede, i pored nacionalne pripadnosti, i maternji jezik, kao i jezik na kome je student, odnosno nastavnik, slušao osnovno školsko, srednjoškolsko obrazovanje, odnosno kod nastavnog kadra i visokoškolsko obrazovanje.
Prvi deo koji se odnosi na podatke maternjeg jezika i o jeziku obrazovanja studenata, smatramo da je izuzetno bitan zbog toga, jer, kao što i u strategiji razvoja obrazovanja koji se odnosi i na visokoškolsko obrazovanje u Srbiji do 2020. godine, veliki naglasak se stavlja na razvoj kvaliteta obrazovanja.
Svi znamo da maternji jezik, odnosno jezik na kome se sluša nastava je od velikog značaja što se tiče napredka u obrazovanju odnosno u studijama. Mišljenja smo da, ukoliko imamo evidentirane podatke o tome na kojem jeziku su studenti pohađali osnovnu školu, odnosno srednju školu, možemo da imamo i strategiju, odnosno plan kako u slučaju da je za to potrebno, kako im dati dodatnu obrazovnu podršku.
Drugi deo našeg amandmana se odnosi na podatke koji se odnose na maternji jezik, odnosno osnovne školske, srednjoškolske i visokoškolske studije nastavnika i ostalog osoblja koje je zaposleno u visokoškolskim ustanovama, a ovo je izuzetno bitno zbog toga jer, ova dopuna stvara šire osnove za primenu člana 76. stava 2. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i u odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Pored toga, dopuna Predloga zakona u tom smislu je neophodna i radi ispunjavanja obaveze iz procesa pridruživanja EU. Naime, SRJ je 3. decembra 1998. godine, potvrdila Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope, a Republika Srbija, kao naslednik međunarodnog pravnog subjektiviteta i međunarodnih dokumenata nadležni Monitoringu Saveta Evrope.
Savetodavni komitet Saveta Evrope je u dosadašnjem periodu usvojio tri mišljenja, 2003, 2009. i 2014. godine o primeni okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina od strane Republike Srbije.
Treće mišljenje Savetodavnog komiteta od 23. juna 2014. godine sadrži 47. preporuka za poboljšanje položaja nacionalnih manjina, a od 47 preporuka, nekoliko se odnosi na nedovoljnu zastupljenost nacionalnih manjina u javnom sektoru.
Naša sugestija koja bi se odnosila na evidentiranje, i to na nešto kredibilnije evidencije, pored nacionalne pripadnosti i da se odnosi evidencija na maternji jezik, bio bi prvi korak što se tiče ulaska, u stvari obaveza koje Republika Srbija ima u procesu pridruživanja EU. To nisu naravno zakoni koji bi doveli do preduzimanja mera i sprovođenja efikasnog monitoringa koji će i u perspektivi obezbediti odgovarajuću zastupljenost, ali bi ipak bio prvi korak što se tiče evidentiranja.
Savez vojvođanskih Mađara nastoji na tome i nadamo se da ćete ovo uzeti u obzir, pošto još uvek nije kasno da ćete prihvatiti ovaj amandman pošto mislimo da je to od izuzetnog značaja. Zahvaljujem.