Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre, poštovane gošće, poštovani gosti, imam četiri napomene koje su usmerene ka gospodinu Lončaru u vezi sa amandmanom koji je podneo ovde i dr Milisavljević.
Prva napomena tiče se nečega što je gospodin Milisavljević u svom govoru takođe ovde pomenuo, a to je obrazloženje za predloge zakona ili za amandmane koji dolaze od Vlade, a to je u ovom slučaju na primer od Ministarstva zdravlja.
Zamolio bih samo gospodina Lončara, još jednom, to bi sada bio treći put, da ubuduće, šta je bilo bilo je, ali da ubuduće imamo obrazloženja u kojima je jasno prisutan pažnja prema jeziku kojim se služimo. Mislim da sam ovde dva puta ilustrovao jednu vrstu nemarnosti prema jeziku i za mene je ta vrsta nemarnosti prema jeziku odraz nemarnosti prema Skupštini, prema građanima, a u ovom slučaju možda i ka nekim pacijentima. U ovom domu, mislim, neophodno je veoma precizno i tačno da koristimo i reči. Samo vas molim, ubuduće da takvu vrstu nemarnosti nemamo.
Druga stvar, koja ide u centar onoga što je predlog gospodina Milisavljevića, tiče se efikasnosti. Gospodin Milisavljević je vama ovde rekao i ovim amandmanom zapravo sugerisao, da bi bilo dobro da taj rok ipak bude nešto kraći. Saglasan sam sa gospodinom Milisavljevićem. Vi ste saopštili da postoji druga logika da je možda dobro da se da neki duži rok da ne idemo sa pompeznim najavama, pa ako ranije budemo nešto uradili, onda će da bude u redu.
Meni se u izboru te dve vrste puteva, ipak više dopada put doktora Milisavljevića, jer ako sledimo ovaj put, dajemo duži rok, gospodine Lončar, onda bismo mogli da zaključimo ovako – pa, zašto nismo stavili da će kartice da počnu da se primenjuju 31. decembra 2020. godine, i ima mnogo vremena, sigurno ćemo ranije da završimo, nismo pompezno najavili, a šta će da bude posledica? Posledica će da bude, da buduće da se ljudi bave time i vide da ima mnogo vremena do tada. Sigurno neće biti veoma posvećeni u odnosu na to pitanje koje nam je sada važno za promenu našeg plana.
Zato ja smatram da je ova pozicija koju nudi dr Milisavljević, a to je pozicija koja počiva na principu efikasnosti, mnogo bolja za naš zajednički rad ovde. Drugim rečima, da se daju neki kraći rokovi, da svi ljudi koji se bave time budu naravno i posevećeniji svom radu, i naravno da se svi trudimo onda da u tom kraćem vremenskom periodu ostvarimo ono što nam je zajednički, ne samo cilj, nego i interes.
Treća stvar gospodine Lončar, moram to sada da vam napomenem, kartica za koju se sada ovde amandmanom pravi skraćenje vremena za primenu, a vi smatrate da treba da počne da se primenjuje 31. decembra 2016. godine, kartica je samo odraz nekih principa na kojima se temelji npr. transformacija sistema zdravstva.
Mi smo vam ovde sugerisali da bi možda trebalo u Skupštini da se pojavite sa predlogom tih principa na osnovu kojih možemo da vidimo kako će se reformisati taj sistem zdravstva, npr. verujem da ste vi saglasni, i oko toga nema dileme da jedan od najvećih strahova među ljudima jeste strah od nemogućnosti lečenja.
Zar mi nismo mogli i danas i kada smo razgovarali u načelu o ovom predlogu zakona, da se dogovorimo ovde da taj strah ne sme da postoji kod građana Srbije, pa da onda jedan taj princip vezujemo i za ove kartice? Onda da kažemo građanima – građani, da znate da Ministarstvo zdravlja sada radi na tome da će primarna zdrastvena zaštita da bude besplatna za sve. Da primenimo jedan sistem koji će građanima da omogući da nemaju taj strah od nemogućnosti lečenja.
Sada su građani usmereni ka tome da vide da li će morati da izdvoje 400 ili 500 dinara za jednu karticu, a sada čujemo npr. da te kartice ne mogu ni da se primenjuju zato što mora da se uskladi sa nekim drugim, trećim ili četvrtim.
Smatrao sam da je važno da kada govorim o ovim karticama da se vežemo za neke principe, pa da najavite šta je sve to reformsko što vi spremate.
Poslednja stvar, gospodine Bečiću, vidim da je prst već na tasteru, ističe pet minuta, Vlada je trebalo, gospodine Lončar, da dođe i da kaže – napravili smo prekršaj jer smo mesec dana u bezakonju, a onda da raspravljamo o predlogu zakona, to bi bio ispravan put.
