Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani profesori, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ove rasprave, koja je trajala oko jednog člana izmene Zakona o osiguranju dva dana, mogu da kažem da sam lično zadovoljan što smo se svi složili oko jednoga, a to je da inicijativa ministarstva i želja da pređemo na elektronsko zdravstvo taj put i jedna civilizacijska tekovina do koje ćemo se, nadam se, i mi kao zemlja doći.
Svi smo se složili da uvođenje elektronske kartice, elektronskog recepta, elektronskog kartona je nešto što će u mnogome da pomogne našim pacijentima, ali i lekarima u radu, kako bi se izbeglo silno administriranje koje je počelo 2000. godine kada je nizom različitih odluka i zakona opterećenost lekara i sestara pri pregledu postala potpuno nepodnošljiva.
Prema tome, sada govoriti o tome kako je to trebalo ranije uraditi, slažem se, da je bilo sreće, ovakvo elektronsko zdravstvo bi zaživelo još 2001, 2002, 2003. ili 2004. godine, kao što je to urađeno u EU i nekim drugim zemljama koje nisu članice EU.
Međutim, govoriti o brzini i kako raditi, mislim da je apsurdno, jer samo ono što je dobro urađeno je brzo urađeno. Da smo dali rok i da bude do juna 2016. godine, onda bi verovatno neko iz opozicije rekao – ne do juna, dajte do maja 2016. godine. Sve možemo gurnuti u apsurd, ali je suština da je neko to vrlo dobro proračunao i optimalno odredio neko vreme. Ako da Bog da to bude ranije, tim bolje. Licitirati sad u mesecima i tražiti i pozivati se na neke velike uštede, kojih će svakako biti, a te uštede su trebale da budu mnogo, mnogo ranije, nego što su danas došle, pogotovo od onih kojih su 12 godina vodili zdravstvo, mislim da nema nikakvog smisla.
Ta demagogija je izražena kod te cene knjižice ili kartice, koja je trebala i koja košta 400 dinara. Određeno je milion i 200 hiljada besplatnih kartica za naše socijalno najugroženije građane. U vreme 2010. godine ta cena je bila 700 dinara. Sada zamislite taj apsurd, da neko danas zagovara da treba da bude jeftinije od 400 dinara, a nekada je zagovarao da bude 700 dinara.
Nadam se da ćemo preko socijalne karte moći da oslobodimo još jedan broj naših građana i da to neće biti toliko opterećenja. Protiv toga sam da svi budu oslobođeni, pogotovo ljudi koji mogu da plate, jer to je vid solidarnosti za neke druge ljude. Lično, ne bih dozvolio da ne platim tu karticu ili hoću da platim kako bi neko drugi mogao da je dobije besplatno. I ne samo ja, nego i mnogi drugi, koji to možemo da uradimo.
Posao dobijanja tih kartica i čitava ta tehnička stvar oko personalizacije, oko podele, mislim da će ova zemlja, koja je rešila da vrlo stručno, pedantno i odgovorno radi na svim nivoima, a pogotovo Ministarstvo zdravlja koje se uhvatilo u koštac sa kvalitetom rada našeg zdravstva, videli ste kod specijalizacije, kod transplantacije, kod dovođenja stranih stručnjaka da obučavaju naše kadrove, da je to jedna smislena strategija koja ide napred, korak po korak i koja će dati svoje rezultate. Nemojte se brinuti uopšte. Nemojte se brinuti za to vi koji ste nas doveli da budemo poslednji u Evropi kada je zdravstvo u pitanju. Pustite nas da to zdravstvo vratimo, ako ništa drugo, bar na sredinu evropskog znanja. Hvala lepo.
