Završavam.
Mislim da bismo svi zajedno ovaj tekst mogli značajno da popravimo, samo ako bude malo dobre volje na vašoj strani, da se ova, inače važna oblast, uvede u neki red. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi, Bratislav Gašić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim, zarad javnosti Srbije, da kažem par stvari. Čini mi se da u toj političkoj borbi građani Srbije dobijaju neke informacije koje apsolutno ne stoje. Kad kažemo – akumulatori, vi se trudite da to prikažete kao da je to nevažna stvar, uzeli smo iz nekog auta neki akumulator koji smo stavili tamo na neki avion, pa to tako lako ide, kao što je bila priča i oko piropatrona za sedišta za G-4 itd. Vaš kolega upravo zna odlično da kad su složeni borbeni sistemi, a MIG-29 je jedan složeni borbeni sistem, to nije baš tako. Krenula je ta priča, akumulatori, a oni se čak i ne zovu akumulatori. Nije to akumulator kojim ćemo da upalimo neki MIG, nego ima jedan složeni borbeni sistem koji košta 89.000 evra komad.
Videćete na paradi koliko Vojska Srbije ima aviona i da li je to bila priča oko jednog ili dva. Morate da znate, građani Srbije moraju da znaju, ovaj zakon delom to reguliše, da bez saglasnosti proizvođača tako složenog borbenog sistema vi ne možete da kupite jedan deo, ma ko da ga proizvodi u svetu. Znači, jako je kompleksna tema kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Znam da vi to odlično poznajete, ali da u političkoj borbi pokušavate da izvrnete, da probamo da se nadgovornjavamo, to nije suština. Odlično znate kako se trguje naoružanjem. Znate da smo imali tender koji je propao zato što nam je Indija ponudila za MIG-ove tzv. „akumulatore“, kako ih nazivate. Ne možemo da ih kupimo zato što ne možemo da dobijemo od ruske strane papir, odobrenje da možemo da ih stavimo u naš avion.
Što se gospodina Tešića tiče, ne poznajem gospodina, jer za razliku od ranijeg perioda, kada su se pojedini ministri sastajali sa trgovcima naoružanja, Ministarstvo odbrane od 2012. godine trgovcima oružja ne razgovara. Imaju stručne službe koje mogu da im daju dozvole ili da im ne daju. Ako sve po zakonu imaju, nema problema, pomoći ćemo, a pre svega pomoći ćemo našoj namenskoj industriji da izveze to naoružanje, ali po zakonu i tamo gde nema embarga. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da sam veoma ponosan i drago mi je kada čujem ovakve rezultate koje je malopre gospodin Babić izneo, a vezano za „Krušik“ i vezano za SDPR. Ponoviću, naravno, rezultate koje je direktor „Krušika“, inače postavljen u januaru mesecu 2014. godine, 2,53 puta je ukupni prihod „Krušika“ veći u odnosu na 2013. godinu.
Zašto sve ovo govorim? Da ne pričam o SDPR koji ima 107 miliona dolara ugovorenih poslova, toliko o tome da radi u gubicima, a inače pozajmljuje državi. Čuli smo malopre od ministra Gašića. Moram posebno da napomenem, a juče je gospođa iz Ministarstva trgovine naglasila, jeste da je naš izvoz za 100% veći u odnosu na prošlu godinu, a govorim o izvozu naoružanja. Zašto ovo govorim?
Možete da budete pacifista koliko hoćete u životu, ali ako nemate jaku vojsku, nemate ni jaku ekonomiju. To dokazuju najveće sile na svetu. Superiornost SAD je upravo u tome što ima fantastičnu vojnu industriju. Može da proizvede koliko hoćete aviona. Sada se i Ruska Federacija bavi time. Onaj ko ima jaku vojsku, ima i jaku državu i jaku ekonomiju.
Danas smo ovde čuli neverovatne stvari. Na primer, aluzija na diktatorske zemlje i da samo one organizuju vojne parade. To je potpuno neznanje i neverovatno da to neko može da iznese. Pogledajte veličanstvenu vojnu paradu koja se organizuje u Londonu u čast rođendana britanske kraljice, na primer. Recimo, u Parizu, kada je Dan Republike, pogledajte kakva je vojna parada francuske armije. Prema tome, to su potpuno neverovatne stvari i besmislica kada neko tako nešto iznese, a samo da bi negde nešto rekao i da bi napao sadašnju Vladu.
Kada već govorite o SDPR, a vidim da često pravite aluziju na sadašnje rukovodstvo, recite mi koju aferu to ima SDPR. Da li su ti ljudi bilo kakvu aferu negde napravili? Podsetićemo se silnih afera u nekom prethodnom periodu kada su drugi stolovali našom Vojskom, od afere „Satelit“ preko izvoza naoružanja u Libiju, pa čak i u Gruziju, gde govori da je Vuk Drašković sprečio da se izveze naše naoružanje u Gruziju i da se tako naruše odnosi sa Ruskom federacijom itd. Vi danas to nemate. Danas imate uspešno poslovanje i mogu samo ljudima iz SDPR da čestitam na svemu ovome što su uradili.
Vama ovde gospodine Gašiću zameraju što će biti ovako rigidna kontrola, ne mislim vama, nego generalno državi, oko toga ko može da dobije sertifikat, odnosno mogućnost da uvozi, izvozi naoružanje. Ja sam za još rigidniju kontrolu. Moram da priznam da nisam toliko pristalica da se raznim privatnim firmama omogućava takav posao. Možda sam staromodan čovek. Pristalica sam toga da ovo samo država može da radi, ali znam kakvi su standardi EU i to je nešto što smo prihvatili i mislim da smo sa ovim zakonom to lepo uredili.
Sporan je taj član 11. Izvinite, čini mi se da moraju da se daju veće ingerencije našim bezbednosnim službama u proveri ko može da radi taj posao, a vezano za uvoz i izvoz naoružanja.
Čini mi se da je trebalo obavezati Ministarstvo trgovine da mora da posluša naše bezbednosne službe. Znači, da mu to bude obavezujuće, da mora da posluša da li neko može da dobije licencu ili ne, a ne da se kaže da dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu. Slažem se da Ministarstvo spoljnih poslova, ako da neko stručno mišljenje, možda ne mora da ga uvaži, ali naše bezbednosne službe moraju da uvaže. Mislim da je to trebalo uradi. Verujem da će se tako i raditi, ali to je trebalo zakonom predvideti.
Kažem, lično smatram da bi trebalo da se radi u ovom poslu jednostavno nije moguće u sadašnjim standardima, kako to EU propisuje, izraziti sam protivnik tolike slobode u ovom poslovanju zato što se radi o jako osetljivim pitanjima, čak mislim da će u nekom narednom periodu, zbog neverovatnog razvoja terorizma i raznih tih negativnih pojava, države sve više kontrolisati trgovinu naoružanjem i neće se tek tako dozvoljavati da svako može da uvozi, izvozi naoružanje.
Zamolio bih vas, a to je veoma važno, vezano za izdavanje dozvole u roku od 10 dana. Potpuno se slažem sa vama. Pristalica sam još rigidnijih kontrola, ali znate kada se naglasi da se daje deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti, to može biti mač sa dve oštrice. Neko može, na primer, vaš predmet da drži u fioci, ko zna koliko dugo, i dok on vama da tu saglasnost, to može da bude i po 6-7 meseci, a neko želi da ostvari profit u tom biznisu.
Mislim da tu možda eventualno postoji mogućnost da se takav rok na neki način malo promeni. Rok od 10 dana nije sporan, ali kada se kaže – od davanja poslednje saglasnosti, dok sve instance daju saglasnost, pitanje je koliko tu može da prođe i onda se taj rok od 10 dana zaista svodi na nešto što nije dobro.
U svakom slučaju, zakon kao zakon je dobar. Pozivam državu i naše službe bezbednosti da što aktivnije rade i da se vežu za ovaj zakon i pozivam državu da u ovom segmentu što više napreduje. Nisam pristalica toga da sada neko kaže da sam militarista, pa, eto, da navijam, ne daj Bože za neke sukobe po svetu da bismo mi izvozili naoružanje, to je potpuno suludo, ali svaka ozbiljna država suštinski živi od namenske industrije i ja nadam se da će naša vojska. Znam da imate ogroman potencijal.
Tu bih vas jednu stvar samo zamolio. U redu uvoz tehnike, u smislu pušaka, tenkova, pešadijskog naoružanja, ali kada se govori o informatičkoj tehnologiji, tu bih vas zamolio da vodimo i te kako računa zato što je to danas jedno od najubojitijih sredstava i špijunaže i svega i na kraju krajeva i podrivanja same vojske. Mislim da bi tu tek država morala da obrati i te kako pažnju ko to radi, ko to može da uvozi, izvozi softvere, vezano za vojsku i uopšte za sam sistem odbrane. Tu pozivam naše službe da budu što aktivnije.
U svakom slučaju zakon jeste zaista dobar, možda uz određene neke modifikacije, ako smatrate da može da se nešto promeni, da se još više popravi. U danu za glasanje zaista nema nikakvog razloga da svi ovde ovako nešto ne podržimo i da naravno samim tim podržimo našu namensku industriju. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, morate da znate a to ne može da stoji u zakonu Vlade Republike Srbije. Da bi se trgovalo sa robom ovakvom, taj ko želi da izveze na treće tržište mora da ima i uvoznu dozvolu te države.
To ne možemo da napišemo. Kako mi možemo da garantujemo da će ta država da izda u roku od 10 dana toj zainteresovanoj firmi uvoznu dozvolu? Kako možemo da garantujemo ako tamo, recimo, nemamo, na nekoj nerezidentalnoj osnovi pokrivamo sa vojnim izaslanicima? Kako možemo mi da dobijemo sve to što nam je potrebno od podataka da bi mi, kao ministarstvo, mogli da kažemo – daćemo vam za 10 dana? Zato ne možemo da se obavežemo u tom delu, ali zato kada donese sve potrebne papire i tu uvoznu dozvolu iz zemlje u koju želi da izveze naoružanje, dobiće u roku od 10 dana dozvolu. To do sada nije bilo.
Drugo, stajalo je u prethodnom zakonu, evo ja imam i prethodni zakon, stajalo je otprilike šta su nadležnosti kog ministarstva, ali to takođe nije bilo jasno definisano šta, koje ministarstvo treba da izda, ali u Zakonu o ministarstvima se zna šta su nadležnosti kog ministarstva i šta proverava Ministarstvo spoljnih poslova, šta Ministarstvo odbrane, šta drugi, da bi mogli da izdaju jedan papir, jednu saglasnost pre dobijanja dozvole. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Upravo rasprava koja se vodi ovde me je konačno ubedila da ovaj zakon nije dobar i da argumenti koji se daju ovde, koji su od toga išli da ćemo sad eto po prvi put imati kontrolu izvoza naoružanja, da ćemo sad po prvi put dobiti neki sertifikat, da ćemo znati gde ide naše naoružanje zbog ovog zakona itd, to su stvari koje služe za laičko gledište onih koji ne razumeju.
Vi ste malopre pričali stvar koju ili ne razumete, ili imate zlu nameru, a ja iznosim sumnju. Kada vi kažete da smo mi krivi što se iz Burkine Faso naše oružje prodalo nekome u Obali Slonovače, a pri tom je naš sertifikat bio u Izraelu, to samo ukazuje da vi, kažem opet, ili ne razumete, ili imate loše namere.
Kada govorite malopre o tome da ste ugovorili sad neki posao od 60 miliona, ja to podržavam. Nemojte imati dilemu opšte, ali nemojte derogirati ono što je rađeno pre vas. Juče ste delili ključeve od stanova sa kojim nikakve veze nemate. Nikakve veze, sem ključa koji ste dobili u ruke, nemate sa tim. Znači, sve je to urađeno u neko naše vreme. Ja podržavam da i vi to uradite i podržavam da u Zemunu ne dobijete 13% od Građevinske direkcije Srbije kao što nameravate, nego 21% kao mi, ali imam problem druge vrste kada kažete – mi iznosimo sumnju.
Ovaj zakon, Zakon o Vladi se menja sa svakom vladom, a ovaj zakon ne mora da se menja. Šta ćemo sutra ako se promeni Zakon o Vladi, pa se promene nadležnosti ministarstava, pa onda ovaj zakon dolazi u koliziju sa Zakonom o Vladi?
Sa druge strane, gospodine ministre, ako dozvolite, nekoliko puta danas, molim vas da me saslušate, nekoliko puta danas ste rekli da su neki visoki funkcioneri, čak ministri zaposleni na visokim platama u SDPR. Hoćete biti ljubazni da nam kažete ko su ti ljudi?
Pre izvesnog vremena ste ovde izneli jednu notornu neistinu. Ne krivim vas. Razgovarao sam visokim oficirima Vojske Srbije i pitao ko je mogao da vam da takvu informaciju? Rekli su mi – samo neki neodgovoran čovek. Da je neko helikopterom Vojske Srbije išao na letovanje u Grčku, to je notorna neistina. Vi to kažete ovde da bi dočekali tabloidi i da bi okačili na naslovnu stranu.
Recite nam ko je išao? Dajte nam ime i prezime. Dajte nam broj leta, ko su bili piloti, da vidimo naredbu. I tom nekom nek se sudi. Neka odgovara za tako nešto. A ne da koristite svoj mandat da ovde govorite, pošto smo ovde svi zaštićeni. Možete da kažete da je neko išao, kao što kažete da se od 2012. godine ne pregovara sa trgovcima.
Uzmite spisak onih koji su dolazili u Ministarstvo od 2007-2012. godine. Imate sve tamo na spisku, ko je ušao u kabinet ministra koji se bavi trgovinom oružja. Niko. Niko ni jednom. I super je ako nastavljate sa tim trendom, ali nemojte govorite o tome kao da su izmišljene neke nove rupe na saksiji. To je već učinjeno.
Kada veličate ta dva sredstva, akumulator, podržavam to. Problem je samo što smo došli u situaciju i ranije. Imamo problem koji se gomila. Neko u planiranju nije znao da izračuna kada će resurs da istekne, pa se vi nađete u neobranom grožđu, a zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama to nemožete da rešite. Ovaj zakon morate da menjate, kao i o javnim nabavkama.
Sa druge strane potpuno razumem sugestiju koju vam daje gospođa koja sedi pored vas. Želja administracije u Srbiji je da pribavi vlast. Vi ćete tu biti jedno vreme i neće vas biti, a administracija će i dalje biti ta koja će odlučivati. Razumete? Ne vi, nego administracija.
Neko tamo će reći u BIA ili VBA – on ne treba da izvozi. Nemojte reći da ne znate o kome pričam. Imali smo ovde poslanicu iz te priče, vrlo blisku vašem bivšem predsedniku stranke i danas republike. Ali ja nisam čovek koji će osporavati bilo koga niti mislim da argumenti o kojima sada govorimo da bi trebalo eventualno da zabavimo privatnu inicijativu u trgovini naoružanja. Potpuni apsurd.
Sa druge strane, ponavljam pitanje, šapnite to gospodinu Babiću, neka gospodin Babić zapamti, sačekaću. Možda bi bilo dobro da uzmete papir i olovku da popišete, pošto očigledno ne možete da zapamtite.
Ko je leteo helikopterom Vojske Srbije na godišnji odmor? Ko je savetnik u SDPR koji prima visoku platu u ovom trenutku i ko su ti ljudi koji su tamo zaposleni, bili su generali? Mene to zanima, zabrinut sam. SDPR je firma u kojoj sam radio. Ne radim već sedam, osam godina, ako ste mislili na mene. Mnogo ste zakasnili.
Govore vam neistine, a vi to kažete ovde sa pozicije ministra odbrane. Boli me kada dođete ovde kao administrativac. Dođete ovde kao administrativac, čitate neke zakone koje su vam napisali, a vi ste ministar odbrane Vojske Srbije. Pošalju vas iz Vlade da čitate nešto što veze nema sa odbranom. Ja to na vašem mestu ne bih prihvatio. To je unižavanje sistema odbrane.
Danas je trebao da bude ovde neki ministar koji nema druga posla. Vi imate puno drugog posla. Odlično znam, situacija nije sjajna kao što govorite. Naprotiv.
Znate imali smo problem pre nekoliko godina sa izvozom najsavremenijih i najboljih pušaka na svetu kada smo to kupovali za našu specijalnu brigadu. To je ono čime ćemo se pohvaliti prekosutra na toj paradi. Te su puške kupljene. Opet vas je neko prevario pa ste došli i rekli ste – najbolje puške ćemo kupiti. Koje puške ćete kupiti? Šta ćete kupiti, kada je kupljeno već najbolje što postoji na svetu? Naša specijalna brigada iz Pančeva ima opremu koju nemaju Foke američke. Vi odete tamo i neko vam kaže – ovaj Šutanovac je bio, sada vi kažite šta ćete da kupite. I šta ste kupili? Nažalost, nije dobro stanje. Pričate o „Krušiku“, imao je istorijski ugovor od 2008-2010. godine. Pitajte ljude. Oni su tamo štrajkovali glađu do 2007. godine.
Danas kada ste otpustili 500 njih iz Krušika, kažete da imate 2,5% bolji učinak. Kada otpustite sve imaćete još bolji učinak. Svakog dana ljudi gube posao u odbrambenoj industriji, u SDPR ne. Tamo ih ima sve više. Tamo stručnjaka ima puno i svakoga dana se to veliča. Čujem kada neke delegacija putuju, ne može da se prebroji koliko ljudi treba u delegaciji koja ide sa SDPR na sajam naoružanja negde u Riu, recimo, pa onda intervenišete da li vi, da li premijer da to tako ne bude i to hvala Bogu tako ne bude jer ste vi svesni odgovornosti za sistem koji vodite. Kada se spusti to niže, to nije tako.
Druga stvar, govorite o odbrambenoj industriji, direktorima. Nijedan direktor nije postavljen partijski, ali nijedan. Najveći broj njih je nasleđen i dan danas rade. Prvi put u Krušiku imamo direktora koji je partijski postavljen. Direktor SDPR koji je danas državni sekretar u Ministarstvu nije član nijedne partije, bar ja da znam, a on je kod vas visoki državni funkcioner i sedi na Vladi zajedno sa vama kada gospodin Ljajić nije tu.
Znači, ako nešto nije bilo dobro, pitajte ga što nije bilo dobro. Tvrdim da je u njegovo vreme bilo mnogo bolje nego danas. Zbog čega? Zato što mi nismo čekali da kupci dođu. Izašli ste jednom u inostranstvo za ove dve i po godine, potpisali ste ugovor, ne znam zašto vi, ali nije ni važno.
Gospodine, to sam rekao ovde kada ste postali ministar, šta čekate? Irak? Sutra u Irak. Neće doći oni ovde. Znam da se tu nešto priča, da neki dovode i mešetare itd, ali bez vas posla nema.
Želim vam dobro zdravlje i da vam prođe ta kijavica pa da se skupite za paradu i da nakon parade odete na one pozicije na kojima je teško, ali gde se biber melje i gde će da se obezbede poslovi za našu odbrambenu industriju.
Molim vas da odgovorite srpskoj javnosti – ko, kad, gde, kojom letelicom, po kojoj naredbi je letovao na moru helikopterom Vojske Srbije? Dužni ste to objašnjenje ili da kažete ko vas je prevario. Tvrdim vam da je to netačno. Potpuna neistina i prosto mi je neverovatno da vi kao iskusan čovek poverujete jednoj takvoj stvari koja…

Vreme.