Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege poslanici, počeću svoje izlaganje analizom poslednjeg dela govora gospodina ministra. Objektivno samo taj deo se i čuo. U momentu kada vam je rekao gospodin Bečić da spustite mikrofon tada smo vas čuli. Do tada smo vas pratili vizuelno, a ne audio.
Ono što bih morao da kažem da za laike vaši podaci koje iznosite fenomenalno zvuče i nije sporno da je izdat veliki broj dozvola u vrednosti toj i toj, ali građani bi morali da znaju da je to principu realizacija bude 30, 40 i 50%.
Imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina radimo velike poslove transfera tehnologije i da između ostalog vršimo reeksport određene opreme koja se takođe uvozi u našu zemlju, onda se postavlja pitanje – šta je ustvari naša vojska u poslednje dve godine kupila novo i da li ima ijedno sredstvo koje ćete predsedniku Putinu da pokažete za desetak dana na toj paradi ili ćete se kititi, što bi rekao narod, tuđim perjem? To volite da radite često, pa vas pitam to. Mislim da bi to bilo dobro da saznamo.
Zakon kao i svaki zakon, pretpostavka donošenja svakog zakona je da omogući brže procese i da omogući lakši poslovni ambijent za one koji su zainteresovani. Nažalost, ovaj zakon iako je nasušna potreba, i ako nema dileme da je neophodno da se donese ni na koji način ne ubrzava sistem niti poboljšava kontrolu procesa.
Lično mislim da je ovaj zakon morao da bude mnogo, mnogo, mnogo moderniji, da ima mnogo više fleksibilnosti, da zakon bude jednoznačan, da ne daje mogućnost svakom ministarstvu da se bavi svim mogućim pitanjima i da izlazi iz svoje nadležnosti koje su definisane Zakonom o Vladi i to je nešto o čemu želim da razgovaram i danas, a i sutra kada budemo podnosili amandmane.
Postoji niz stvari za koje smatram da nisu dobro urađene. Žao mi je što ste vi danas ovde, jer verujem da vi niste upoznati u potpunosti sa ovim zakonom, imajući u vidu da vaše ministarstvo nije nosilac ovog zakona, već Ministarstvo za trgovinu, kako god da se zove, ali želim nekoliko stvari da naglasim već sada u ovim uvodnim izlaganjima.
Ako mogu da zamolim predsedavajućeg, pored uživanja u gledanju kolega koji se dovikuju, da ih opomenete, jer zaista je teško govoriti, čak se i ministar nije čuo, a ne ja.
Dakle, mislim da postoji niz stvari koje su loše urađene i koje trebaju ili možemo amandmanski da ih popravimo ukoliko bude sluha i ukoliko budete želeli da prihvatite amandmane.
Pre svega, ovde se navodi jedna stvar koja jeste opšte poznata i to je činjenica koja mora da postoji, a to je uvođenje u registar. Postoje određeni uslovi pod kojima se neko može uvesti u registar trgovaca naoružanja vojnom opremom. Međutim, ono što je ovde definisano u zakonu, tačnije u članu 10. se kaže da ukoliko je neko odbijen da se registruje u tom registratoru automatski gubi pravo da konkuriše u sledeće dve godine. Nisam siguran da je ovo čak i po Ustavu.
Znači, po pravilu znamo da bezbednosne agencije koje će dati svoje mišljenje, to mišljenje ostaje diskreciono, to mišljenje ne može da se saopšti u javnosti, a pretpostavljam da ni lice koje konkuriše da se registruje neće dobiti konačan odgovor. Mi njemu dajemo dve godine šta da uradi? Ako to nešto što je sporno ispravi, i dalje je dve godine u problemu. Smatram da to tako ne treba da bude regulisano. Mi praktično onemogućavamo nekoga da vrši delatnost ili čak onemogućavamo nekoga da radi.
Sama činjenica da agencije na osnovu diskrecionih saznanja mogu nekome da ospore upis u registar govori o tome da postoje mogućnosti korupcije, postoji mogućnost da neko ospori nekom mogućnost da radi. Mislim da je to stvar koja treba da se promeni, da to može da se uradi samo u uslovima dokle god ne otkloni tu smetnju koja se tiče same registracije.
Kao što znate, gospodine ministre, a verujem da znaju i uvažene kolege, najveći poslovi koje trenutno ima naša odbrambena industrija tiču se pre svega transfera tehnologije i znanja. Na pomenuti Alžir koji smo započeli pre nekih četiri ili možda malo više godina, isto tako i Azerbejdžan koji smo započeli pre nešto od više od dve godine, to su poslovi u kojima se vrši transfer tehnologije.
U članu 11. predviđate da niko nema pravo da razgovara sa stranim kupcem zainteresovanim za transfer tehnologiju ukoliko ne dobije odobrenje nadležnog ministarstva ili svih u grupi ministarstava koji su, da tako kažem, zakonski tu zainteresovani. Smatram da je to član koji takođe treba da se briše, da je to jako loše, jer ukoliko imate delegaciju koja dođe iz neke, ajde da tako kažemo, zainteresovane afričke zemlje koja dolazi jednom u pet godina u Srbiju, i ukoliko ta delegacija na licu mesta poželi da započne pregovore o nekom transferu tehnologije, što nije ugovaranje, vi ćete praktično onemogućiti tog pregovarača, ili trgovca, ili čak SDPR, da započne te razgovore dok ne dobije odobrenje, a odobrenje ne mora da dobije u nekom roku, pošto ni to nije jasno definisano, kao i masa drugih stvari jer ne postoje tajminzi na osnovu kojih može trgovac da zna u kom roku će dobiti razne dozvole. To je nešto što mislim da mora da se promeni. To će onemogućiti one koji trenutno rade na velikim poslovima da i u budućnosti mogu da ugovaraju takve poslove.
Podsetiću vas da postoji niz velikih manifestacija vojnih sajmova, sajmova naoružanja, gde se upravo vrše razgovori, a često i pregovori. Ukoliko se naše delegacije pojave na tim sajmovima bez ovlašćenja da pregovaraju o transferu tehnologije neće moći da vode kvalitetne razgovore i to će sigurno onemogućiti dalji napredak naše odbrambene industrije.
Takođe, ono što je veliki problem, to je što se ovoga puta, na to smo predložili čak i amandman, praktično derogira Zakon o Vladi, jer sva ministarstva koja su uključena u taj postupak, a to se vidi u članu 16, odnosno kasnije u članu 17, sva ministarstva koja su uključena u proces izdavanja dozvole mogu da odlučuju praktično o svemu.
Šta to znači? Znači da Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje u procesu izdavanja dozvole daje saglasnost, pre svega treba da daje saglasnost sa aspekta bezbednosti transportnog naoružanja kroz našu državu, može da konstatuje da u tom nekom krajnjem korisniku, u nekoj krajnjoj zemlji ne postoji pozitivan razlog da se izda dozvola i da ne da saglasnost. Ministarstvo spoljnih poslova može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transferiše, a Ministarstvo odbrane može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transportuje kroz Srbiju.
Znači, mi smo podneli jedan amandman koji jednoznačno stavlja na znanje koje ministarstvo o čemu odlučuje. Da podsetim, Ministarstvo spoljnih poslova odlučuje o političkom aspektu i odlučuje o tome da li se protiv te zemlje, krajnjeg kupca, primenjuju određene sankcije, da li Evropske unije ili sankcije Ujedinjenih nacija, ili neke možda unilateralne sankcije koje ima Srbija. Ministarstvo odbrane preko svog tehničkog instituta treba da odluči da li ta tehnologija, koja bi trebala da bude sofisticirana, što nažalost u poslednje vreme mi nemamo, može da ugrozi bezbednost naše zemlje ukoliko potencijalni neprijatelj dođe u posed nje. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba samo da da saglasnost o vremenu i načinu transporta naoružanja i vojne opreme kroz našu zemlju.
Sada imamo situaciju da se svi pitaju za sve i zato kažem da se praktično Zakon o Vladi, gde je definisano koje ministarstvo šta radi, derogira i time se stvara mogućnost da postoji jedan proces u kome praktično možete zavisiti po svim osnovama od svih ministarstava.
Nakon toga, po dobijanju tih saglasnost, nešto što je moralo da se promeni u ovom zakonu, a postojalo je i u ranijem… Ne očekujem samo da mi odgovorite tako što ćete reći da je u ranijem zakonu bilo tako, jer ja podržavam novi zakon, nemojte imati dilemu nikakvu. Dakle, na kraju, kada se skupe sve saglasnosti, ministarstvo nadležno, ovoga puta za trgovinu, može da se zove spoljnu, nije bitno kakvu, može da ne izda dozvolu. Postavlja se pitanje da li je moguće da u ovoj državi, ako MUP, odbrana, posredno BIA preko MUP-a i spoljni poslovi daju saglasnost, koji je to organ u Ministarstvu trgovine koji može da kaže – mi se ne slažemo? Iz kog interesa? Da li je moguće da su ljudi koji rade u odbrani, MUP-u i spoljnim poslovima toliko neozbiljni da izdaju saglasnost koju će posle da derogira neko u Ministarstvu trgovine? Podsetiću vas da se radi o opremi, o naoružanju i vojnoj opremi, što je nešto što je jako senzitivno i koje treba pre svega da se tiče upravo tih ministarstava.
S druge strane, da ste želeli da ovaj zakon napravite takav da se on ubrza, morao bi da stoji tačno vremenski period kada i u kom vremenskom periodu će se izdavati, odnosno ne izdavati dozvola i isto tako zbog čega eventualno i kako mogu ljudi koji konkurišu da se upišu u registar, kako mogu kada budu prvi put odbijeni da isprave to što je nepoznanica. Znači, ne možemo reći - tako da će oni koji su bezbednosno, da kažem pod uslovom, na neki način neispravni morati da čekaju dve godine, jer dešava se, recimo, da pojedini ljudi budu čak na Rezoluciji UN, da se u međuvremenu skinu, a mi i dalje čekamo da prođu dve godine. Zbog čega bi to tako bilo? Mislim da je to nešto što sprečava adekvatan uvoz, odnosno izvoz naoružanja i vojne opreme, a samim tim i proizvodnju, a samim tim i sve one koji rade u toj proizvodnji.
Mislim da ovaj zakon, ovakav kakav je, nije dobar, nažalost. Taj zakon će vama stvarati probleme, ne nama. Ovaj zakon, uz katastrofalan Zakon o javnim nabavkama, onemogućavaće da se pre svega naše oružane snage kvalitetno opreme. Nije nikakva tajna da je realizacija budžeta za investicije u ovoj godini izuzetno mala i da ćete do kraja godine teško dostići tih 98% ili 99%, koliko bi trebalo da imate da biste mogli da se pohvalite, osim ukoliko ne budete dali neki avansni novac, što isto podržavam, ako se bude i to radilo, ukoliko se daje našim fabrikama. Mislim da je jako loše da „Jumko“ štrajkuje šest meseci, to je nešto što je za mene potpuno neprihvatljivo, kao i da FAP, evo danas čujemo da su sada neki Ukrajinci zainteresovani, imaju kamione koji su fantastični, koje smo kupovali u godinama dokle niste došli na poziciju ministra odbrane, a danas ih ne kupujemo. Mislim da je to nešto jako loše i mislim da bi vi sa tim novcem, pošto ga očigledno ne realizujete, mogli da pokrenete tu proizvodnju i da konačno FAP ponovo radi kao što je radio pre nekoliko godina. Da li je to skromno? U odnosu na bivšu Jugoslaviju je izuzetno skromno, ali u odnosu na mogućnosti koje FAP ima danas, to je nešto što je jako dobro.
Dakle, ja vas pozivam da u danu kada budemo razmatrali amandmane budete fleksibilni, pre svega sa aspekta onih ljudi koji imaju potrebu za ovom trgovinom, mislim i na Ministarstvo odbrane i na MUP, ali s druge strane i na one izvoznike koji treba da izvoze naoružanje i vojnu opremu iz naše zemlje. Podsećam, kao što ste rekli, da je ta industrija 1999. godine potpuno devastirana i dan danas stvara veliki priliv sredstava iz inostranstva, da je preko 90% te industrije okrenuto ka ino-kupcu i to je nešto što bih voleo da porazgovarate i sa ministrom za privredu, imajući u vidu da ta industrija nikada nije dobila subvencije na način na koji dobijaju neke druge industrije, a stvara dodatnu vrednost.
S druge strane, podsećam da se ovaj zakon donosi u vremenu kada su svi sindikati namenskih fabrika, odnosno odbrambene industrije, dali jedno saopštenje i odnose se negativno prema ovom zakonu. Savetujem vas da sednete sa tim ljudima da razgovarate. Ako se svi sindikati slože da je ovaj zakon loš, onda je zaista teško da poslanici mogu da imaju razumevanja u odnosu na ovakav zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Šutanovac.
Reč ima ministar u Vladi, Bratislav Gašić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Prvo, moje izvinjenje što me niste čuli, ali niste mogli da me čujete zato što ste pričali vi sa te strane. Pa, dobro, molim vas, znam da ste vi uvek inspirativni u vašim govorima i ne možete sad da me nadglasate.
Prvo, ne slažem se sa vama da nije moja materija, jer je Ministarstvo odbrane aktivno učestvovalo u izradi ovog zakona i to je jasno. To što ministar Ljajić nije tu, i zbog obaveza nije mogao da bude, mislim da to što sam pročitao uvodni tekst ne znači da nisam uključen u to i da ne mogu da branim ovaj zakon pred vama. Kako ste vi kao bivši ministar odbrane toliko informisani i ja sam sebe morao da informišem. Doduše, vama to i ide zato što ste i zaposleni u takvoj firmi gde radite sa naoružanjem, pa onda možete i da imate više podataka od ostalih narodnih poslanika.
Prvo pitanje vaše je bilo da li ćemo da pokažemo nešto novo. Sačekajte 16, dođite, izađite na Ušće, prošetajte i videćete šta to Vojska Srbija jeste uradila u proteklih dve godine.
Kažete, sindikati namenske industrije. Ja sa sindikatima svih fabrika namenske industrije razgovaram, obilaze se fabrike i jedino jedna fabrika u sistemu namenske industrije koja u ovom trenutku duguje najviše para državi Srbiji, a nastala su dugovanja u periodu od 2000. do 2012. godine i na prvom je mestu ukupnog duga svih preduzeća srpskih, na prvom mestu po veličini duga jeste „Zastava oružje“. I tamo ćemo sledeće nedelje da razgovaramo. I tamo sindikat vodi fabriku, ne vodi ga poslovodstvo, a ostao je taj sindikat i poslovodstvo još iz nekog perioda od 2000. do 2012. godine.
Nije tačno da je transfer tehnologija nastao, kako ga vi vremenski određujete, samo u periodu od pre dve i nešto više, kako ste rekli, i od pre pet godina. Moja zadnja poseta nekim zemljama je upravo rezultirala dolaskom novih ugovora, velikih, pričali smo o jednom od 60 miliona evra koji smo završili sad u ovom periodu.
Što se zakona samog tiče, sve ovo što ste vi sad izneli, pa vi ste to imali i u prethodnom periodu, što vi niste promenili tada? Sve ono što sada kritikujete, što mi želimo, pazite, kažete, evo u članu 16. – rok izdavanja dozvole je 10 dana. Pa, šta je tu problem sad? Šta je tu sad problem? Sad odjednom ni rok nije dobar od 10 dana, a do sad ste imali rok neograničen da nekoga ne, da mu obustavite. Znači, sve to što ste imali, kažete sada imamo situaciju. Pa, zar je niste imali ranije? Mi želimo to ranije. To što vi pričate sada je bio vaš zakon koji ste mogli da izmenite i da donesete da lakše i da Srbija ima bolje rezultate u izvozu naoružanja jer imamo potencijal. Namenska industrija Srbije može da bude pokretač reindustrijalizacije Srbije.
Što ne kupujemo FAP? Pa, zato što smo imali situaciju takvu kakvu jesmo da je bio između privatizacije, čekanja kupca i obustavljanja štrajka i zaustavljenih pruga u Priboju. Drugo, pa i Vojska je, ako ste zaboravili, dužna da raspisuje javne nabavke. Ne možete samo – dajte pare nekome. Možda je to bilo u nekom prethodnom periodu, sada nije.
Što se „Jumka“ tiče, to što štrajkuje 10% ukupnog broja radnika nije štrajk „Jumka“, jer trebate, pošto vidim da imate dovoljno informacija iz samog sistema, i reći ću vam, kao što ste se vi branili od tog izlaska informacija iz jednog jako ozbiljnog i organizovanog sistema, vidim da vi imate dovoljno informacija koje izlaze iz sistema, i vrlo brzo ću da se potrudim da ti isti više ne budu deo tog sistema koji daju te informacije.
Molim vas samo da završim ovu rečenicu. Znači, što se „Jumka“ tiče, „Jumko“ je dobio 360 miliona od Vojske Srbije ove godine, dobiće i dodatni ugovor onog trenutka kada kvalitet koji treba i standard koji traži Vojska Srbija može da ispoštuje. Tada ćemo da krenemo dalje, ali to nema veze nikakve sa radnicima, nikakve veze sa štrajkovima, nikakve veze nema sa time što ste vi malo pre pričali, a odnosi se na ovaj zakon. Ovaj zakon samo može da pomogne da mi imamo bolje i kvalitetnije rezultate u izvozu vojnog naoružanja i opreme. Naravno, omogućiće i nama da ono što nam je prodato u periodu od 2000. do 2012. godine sva oprema i naoružanje koje smo imali, a po zadatku je bilo da mora da se skloni, da ćemo moći sada u narednom periodu moći i da modernizujemo Vojsku Srbije.

Zahvaljujem se ministru Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, ne znam da li ste svesni upravo nešto što je zabranjeno. Ljudi će biti sklonjeni sa mesta zato što razgovaraju sa poslanikom koji je član Odbora za odbranu i bezbednost. To ste vi rekli malo pre. To je cenzura. Znate šta je problem? Ostaćete sami i u ministarstvu ako sklonite te svoje koji komuniciraju sa mnom.
Niste čitali zakon. Znači, rok od deset dana se odnosi na to kada se prikupe sve saglasnosti. A koliki je rok da se prikupe sve saglasnosti? Pročitajte mi taj član. Evo, gospođa neka vam kaže. Pročitajte mi gde to piše – koliki je rok da se prikupe saglasnosti. Njega jednostavno nema. Dakle, deset dana zvuči fenomenalno, ali prikupljanje saglasnosti može da traje deset godina. Onda neko ko je tu bliži, ko ne prikuplja te informacije iz vašeg kabineta, taj ima šansu da uradi nešto brže, neko ko prikuplja malo sporije, ali nije to tema, gospodine ministre.
Meni zaista nije ideja da mi ovde pričamo šta je bilo, govorim vam, ovaj zakon treba da se donese, ali nije dobar, može bolje. Bio je lošiji u naše vreme, ali kad pogledate ove cifre o izvozu, koje ste pročitali, pa kad stignete to, onda kažete mi smo sada bolji. Znači, vi ste daleko od toga, to je činjenica.
Nije meni ideja da mi danas ovde vodimo raspravu o tome da li ste vi bolji ili lošiji, da li je situacija bolja ili lošija, želim da sistem bude bolji. Mislim da amandmanima koje smo podneli ćemo upravo omogućiti da se ovaj sistem unapredi a vas molim da bez doze sujete prihvatite nešto. Na kraju krajeva, ja sam vaš stariji kolega, i ja sam tu bio pet i po godina, a vi ste tek pet meseci. Znači, znate šta ćete tek znati za pet godina. Zamislite šta ćete imati kao saznanje za pet godina, kad sve znate sa pet meseci. Hvala vam puno.

Zahvaljujem puno, gospodine Šutanovac.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane i gospodine Gašiću, dame i gospodo narodni poslanici, procenjuje se da u svetu postoji toliko oružja da bi ljudski rod mogao da bude uništen dva i po puta. Da li je to malo ili mnogo svi mi treba da procenjujemo. Valjda je dovoljno da ljudski rod bude uništen samo jednom i kraj.
Mi narodni poslanici i naši građani bismo bili zadovoljni i srećni kada o ovim pitanjima nigde u svetu ne bi bilo rasprave i kada bi se u svetu mnogo manje ili uopšte izdvajalo sredstava za razvoj naoružanja. Kada bi se svo naoružanje u svetu istopilo, pretopilo, od tog materijala bi moglo da bude izgrađeno toliko humanih objekata da više u svetu ne bi postojao ni jedan beskućnik i nijedan siromašni građanin. Naravno, ne možemo da živimo van ovog sveta, ovakav kakav je. Imamo i mi našu namensku proizvodnju i mi je moramo razvijati i pomagati onoliko koliko trebamo i koliko možemo.
Važno je napomenuti da se novim zakonom naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje sa zakonodavstvom EU kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija kojima smo pristupili i kojima nameravamo da pristupimo.
Mislim da je dobro što je i ovim zakonom predviđeno da je zabranjeno trgovati oružjem za masovno uništenje. Nažalost, mi smo u jednom periodu, ne tako davno bili velike žrtve upravo ovog naoružanja, jer su na našu zemlju upravo bačene i kasetne bombe, i oružje je korišćeno sa osiromašenim uranijumom i naši građani i deca trpe posledice i ko zna koliko ćemo još te posledice još trpeti.
Prilikom pregovora za izvoz tehnologije, mora se dobiti saglasnost Ministarstva trgovine, a u tome će učestvovati i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane i službe bezbednosti.
Dozvolu za izvoz ili uvoz vojne opreme i naoružanja izdaje Ministarstvo trgovine za obavljanje pojedinačnog posla. Važno je napomenuti da se u zahtev za izdavanje dozvole mora pribaviti potvrda krajnjeg korisnika overena od strane države, krajnjeg korisnika.
Ministarstvo trgovine, kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost Ministarstvo odbrane, Ministarstvo inostranih poslova, MUP-u i organu nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti. Ako neko od ovih organa ne da saglasnost o izdavanju dozvole, odlučuje Vlada.
Pitanje uvoza i izvoza nije samo ekonomsko i bezbedonosno pitanje već i veliko političko pitanje. Poslanička grupa SPS će Predlog ovog zakona podržati i glasati. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SNS, dr Aleksandara Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi ministre nije vam lako danas, em što ste prehlađeni, em ne možete da se odbranite od različitih interpretacija bivših ministara kojima nije lako da se pomire sa tim što nisu više ministri.

Jednostavno, današnji predlog zakona…

Molim vas gospođo Tomić, samo podignite mikrofon. E tako, izvolite.