Da ne bi iznosili paušalne ocene, ne znam koji je od ministara, a mislim da nije nijedan, ne radi u SDPR od sadašnjih ministara, ali znam za jednog bivšeg kome već 10 godina miruje status u SDPR.

Zahvaljujem vam. Isteklo je vreme.

Što se tiče samog gomilanja funkcija, gomilanja zaposlenih, u SDPR je u 2013. godini radilo 375 ljudi, 2014. krajem avgusta 371 zaposlen. Nema gomilanja, ali nema ni 27 sekretarica kao što ste vi navikli.

Reč ima narodni poslanik Saša Mirković, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Stojanović.
Narodni poslanik Saša Mirković nije u sali, pa reč ima gospodin Stojanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da uvek imam tremu kada u ovoj sali govorimo o predlozima zakona koji se tiču Vojske i Ministarstva odbrane. Ta trema je bazirana na činjenici da u ovoj sali imamo najezdu stručnjaka za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, onih stručnjaka koji, vojničkim žargonom rečeno, od iskustva imaju dva suva petka u Vojsci ili Ministarstvu odbrane.           
Pre negoli kažem i osvrnem se na očigledno jako dobar predlog zakona, želeo bih da se osvrnem i da protumačim neke diskusije koje su se ticale stanja u našoj namenskoj industriji. Gospodine ministre, učinite malo napora pa pogledajte u prošlosti od 2000. do 2012. godine kako je poslovala i na kojim principima naša namenska industrija. Ako pogledate relevantnu dokumentaciju, videćete ko su članovi upravnih i nadzornih odbora u proteklih 12 godina bili u našim fabrikama namenske proizvodnje pa ćete lako zapaziti da su to mnogi istaknuti članovi one stranke koja nam danas deli lekciju zašto nam se namenska proizvodnja nalazi u ovakvom stanju kakvom jeste. To vam nadležne službe mogu izvaditi i onda je prosto nemoralno da nam danas predstavnici te stranke dele lekciju zašto nam se namenska proizvodnja nalazi u ovakvom stanju.
Takođe, videćete tamo kako su postavljani direktori, kako su ugovarane plate tih namenskih kapaciteta, pa ćete videti kojoj stranci pripadaju ti direktori i kolike su njihove plate bile. One su za srpske prilike bile bezobrazno visoke.
Ako se pozabavite dalje oko prometa naoružanja i vojne opreme, pogledaćete i ko su bili ključni igrači u ključnoj firmi za promet naoružanja i vojne opreme, Jugoimport-SDPR, pa ćete videti kakvu su ulogu oni imali. Ako dalju analizu vaše nadležne službe budu izvršile, videće kako smo mi izvozili naoružanje, da li direktno prema zemlji uvoznika naoružanja ili preko nekih posredničkih firmi, kako su kružili papiri i ko se sve ugrađivao kroz takvu transakciju kada je upitanju promet naoružanja i vojne opreme.
Ovde je pomenuta jedna firma, gospodin Tešić. Ja bih javnost upoznao, radi se o firmi „Geneks“, a to sve u analitici Vojnobezbednosne agencije postoji. Ako istražite poslovanje te firme, svakako je njeno povezivanje sa predstavnicima SNS lišeno svakog osnova, ali ćete videti kod koga je gospodin Đorđe Tešić dolazio, kako je dobijao poslove i o kakvoj firmi se radi, pa ćete zaključiti da su oni koji danas u ovoj sali nama govore o transparentnosti postupka izvoza naoružanja i vojne opreme i te kako šurovali sa gospodinom Tešićem i sa firmom „Geneks“. I ne samo sa njom, videćete kako su dobijane licence onih koji su se bavili prometom naoružanja i vojne opreme od 2000. do 2012. godine.
Druga primedba je bila ironična, nadam se. Šta će Vojska Srbije prikazati na zakazanoj paradi 16. oktobra? Ta kritika u ciničnom pogledu upućena je od onih koji su pet godina bili na čelu Ministarstva odbrane.

Molim vas, vratite se na dnevni red.

Dozvolite, molim vas, moram da odgovorim na te optužbe.
Molio bih da ti isti daju odgovor na pitanje šta su učinili od prodaje viška naoružanja i vojne opreme? Po kojim cenama je to naoružanje prodato? Kakav je status tog naoružanja i koliko smo novca zaradili da bi uvezli novija sredstva ratne tehnike? Zašto je višak vojnih nepokretnosti otuđivan po enormno malim cenama u opštinama u kojima su upravo predstavnici tih stranaka bili na vlasti? Zašto se nije dobilo više novca za opremanje naše vojske savremenijim sredstvima ratne tehnike?
Tako da, ove primedbe su stvarno, uz ovo povećanje broja zaposlenih u firmi Jugoimport-SDPR, a moj kolega Babić je jasno izneo da nema nikakvog gomilanja, lišene svakog osnova. Da li kritičari dosadašnjeg stanja u vojsci i ministarstvu, a pre svega kada je tema namenska proizvodnja, iole osećaju odgovornost zbog takvog stanja ili ovima koji su nasledili takvo stanje i pokušavaju da nešto promene, nadam se na bolje, danas drže lekcije?
Kada je u pitanju očigledno dobar Predlog zakona o prometu naoružanja i vojne opreme, podsetiću javnost da ta oblast, makar u vremenima kada sam se ja bavio i pratio po službenoj dužnosti promet naoružanja i vojne opreme, nikada nije bila uređena u našoj zemlji. Jedno vreme dok je bila u nadležnosti vojske, kontrola nad prometom naoružanja i vojne opreme je bila dosta solidna. Međutim, posle 2003, 2004, 2005. i 2006. godine, kada je to prešlo u nadležnost nekih drugih službi, imali smo silnih problema kao država i negativne spoljno-političke implikacije zbog sumnjivog transfera naoružanja i vojne opreme u nekim zemljama koje su bile pod embargom.
Ovaj predloženi zakon je jako dobar zakon i sve čestitke nadležnom ministarstvu i radnoj grupi koja je u tome učestvovala. Ovaj zakon po prvi put precizno reguliše obaveze i uvoznika i izvoznika naoružanja, kao i brokerskih firmi i posrednika, tako da je nemoguće naći neku krupnu zamerku, jedino ukoliko oni koji danas raspravljaju o ovom zakonu nemaju neke zle namere.
Ono što bih, gospodine ministre, zamolio je sledeće. Član 6. stav 2. kaže da se vojna oprema neće izvoziti u zemlje koje su pod embargom za uvoz naoružanja i vojne opreme na osnovu odgovarajućih odluka Saveta bezbednosti UN i Organizacije za evropsku bezbednost, odnosno EBS-a, ali drugi deo ove rečenice je sporan - i drugih međunarodnih organizacija koje obavezuju Republiku Srbiju ili na osnovu relevantnih odredbi Nacionalnog zakonodavstva.
Vi znate da je danas u svetu za svaku zemlju, pa i našu, jako profitabilan izvoz naoružanja. Ako protumačimo zlonamerno ovaj drugi deo rečenice, ona podrazumeva da će neka zemlja koja ima neke političke, ekonomske ili vojne interese u nekoj drugoj zemlji osporavati izvoz našeg naoružanja i vojne opreme u tu zemlju. Jer, ovde kad se kaže – drugih međunarodnih organizacija, ja pitam kojih, ako su za nas relevantne Ujedinjene nacije, ako su za nas Organizacija za evropsku bezbednost i Savet bezbednosti najrelevantnije organizacije kada se tiče embarga uvoza naoružanja i vojne opreme? Pri tome, te zemlje koje mogu da nam smetaju i te kako izvoze u te zemlje naoružanje i vojnu opremu.
Druga primedba je na član 8. O njemu je bilo dosta reči. Uslovi koje pravna lica treba da ispune kako bi dobili sertifikat za izvoz naoružanja i vojne opreme. Ti uslovi i dobijanje saglasnosti, ja mislim da je ovde po sredi nesporazum. Kaže se da sertifikat pravno lice i preduzetnik za uvoz i izvoz naoružanja i vojne opreme mogu dobiti deset dana od kada poslednje ministarstvo koje je nadležno za davanje mišljenja dostavi Ministarstvu trgovine svoje mišljenje. Mislim da se amandmanski ovaj član može urediti, jer to podrazumeva, obzirom kako naše bezbednosne provere u Ministarstvu inostranih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, ako te provere traju i po godinu dana, a u obavezi smo u skladu sa predloženom zakonskom odredbom da u roku od deset dana od kada zadnje nadležno ministarstvo dostavi svoje mišljenje damo dozvolu, bojim se da će to biti mnogo dugo.
Zašto se bojim toga? Tu će mi sad zameriti kolege iz Jugoimport-SDPR. Bojim se da će ako ne izmenimo ovu odredbu i preciziramo u kom roku moraju nadležna ministarstva da dostave svoj stav i mišljenje, a u kom roku nadležno Ministarstvo trgovine mora da izda ili ne izda sertifikat, doći u situaciju da ćemo favorizovati firmu Jugoimport-SDPR time što ima više kapaciteta i mogućnosti da pribavi te dozvole, a privatne veze mnogih trgovaca danas, i privatne i poslovne veze su i te kako jake danas u svetu kada je u pitanju promet naoružanja i vojne opreme. A šta nam je cilj? Valjda nam je cilj da što više naoružanja i vojne opreme izvezemo. Onda će ta konkurencija omogućiti da što više izvezemo.
Vidim da se ministar sa mnom u tome ne slaže. Slaže se? Dobro, drago mi je.
Ukazao bih na član 11, jako sporan, gospodine ministre. U trećem poslednjem stavu se kaže da Ministarstvo nadležno za trgovinu kada dobije saglasnost nadležnih ministarstava, ta saglasnost ga ne obavezuje da izda dozvolu za izvoz tehnologije. Koje druge instrumente Ministarstvo za trgovinu ima ako nema u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu inostranih poslova i svi ih daju pozitivno? I Ministarstvo trgovine proceni i kaže – bez obzira na mišljenje ovih ministarstava ne može preduzetnik niti pravno lice da dobije sertifikat za promet naoružanja i vojne opreme. Na osnovu kojih merila će to Ministarstvo trgovine onda da…
(Bratislav Gašić, s mesta: Transfer tehnologije, ne naoružanja.)
Tehnologije? Izvinjavam se onda, moj propust.
U celini, da završim, radi se o jako dobrom predlogu zakona koji detaljno uređuje ovu materiju i poslanički klub SNS, a verujem i vidim iz diskusija svojih prethodnika da će i druge poslaničke grupe u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Najpre želim da kažem da je i ovo i te kako veliki korak napred u regulisanju ove oblasti, odnosno ovaj zakon je sistemski zakon, ovaj zakon je nov zakon i on na jedan sistematičan način i celovit način uređuje oblast izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i oblast pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći.              
Ovaj zakon proizašao je iz potrebe usaglašavanja našeg zakonodavstva sa preporukama i procedurama EU. Koleginica Aleksandra iz SNS, već je navela da je prilikom skrininga poglavlja 31. ukazano na usklađivanje, usklađivanje zakonodavstva u ovom delu, a koje se odnosi na spoljne poslove, na odbranu i na bezbednost.
Gospodine ministre, meni je danas zadovoljstvo i čast što ste vi ovde kao ministar odbrane predloženi da sa vama razgovaramo u vezi ovog predloga zakona, iako je naravno fokus na Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, iako se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme tiče spoljne trgovine, i te kako je važna oblast odbrane, izuzetno je važna oblast MUP, izuzetno je važna oblast bezbednosti, izuzetno je važna oblast Ministarstva finansija, pre svega Uprava carina.
Iz tog razloga, to je u stvari razlog više što vi na jedan kompetentan način, možete danas da predstavite ovaj zakon, jer ovaj zakon naravno da se tiče i odbrane i bezbednosti Republike Srbije, s tog aspekta vaše prisustvo je više nego dobrodošlo.
Ono što želim da istaknem, sem što sam rekla da je ovo jedan sistemski zakon, da je ovo jedan novi zakon, da je ovaj zakon usaglašen i sa sporazumima koje Republika Srbija potpisala i koji su inače obavezujući za našu državu, kao i sa rezolucijama, kao što je Rezolucija Saveta bezbednosti 1540, ali i ugovor o trgovini naoružanjem koji je potpisan 2013. godine. Želim da se osvrnem na usaglašavanje odnosno sprovođenje potpisanih sporazuma i rezolucija koje smo prihvatili podiže se i međunarodni kredibilitet Republike Srbije u svetu.
Naravno, da ovaj zakon predstavlja jedan dobar pravni okvir za transparentnost, za konzistentnost, za sistematičnost, uopšte ove oblasti izvoza i uvoza naoružanja, ali svakako predstavlja i pravnu sigurnost za našu namensku industriju, za koju možemo da kažemo da je ona i te kako značajna grana industrije, grana industrije koja je izvozno orijentisana, grana industrije koja radi sa dosta velikim kapacitetom, i koja upošljava veliki broj radnika, prema nekim pokazateljima to je nekih devet i po hiljada radnika.
Samo ću napomenuti fabriku namenske industrije „Prvi partizan“ iz Užica, koja zapošljava 1.500 radnika, koja ima veći izvoz od uvoza 10 puta, znači uvoz je 10 puta manji, od izvoza koji ova fabrika namenske industrije ostvaruje. Naravno, ona ima već ugovorene poslove za jedan duži vremenski period. Namenska industrija svakako može da predstavlja i te kako značajnu industrijsku granu u ekonomskom oporavku naše zemlje, a ekonomija više puta smo isticali, SNS isticala, a naravno i premijer ove Vlade, da je broj jedan u nekom strateškom planiranju naših daljih aktivnosti.
Ono što želim takođe da potenciram, to je član 16. pomenutog zakona, koji precizno, detaljno i jasno uređuje pitanje dobijanja dozvole. Moram da napomenem da je ovo jedan od retkih zakona gde su na jedan adekvatan način umrežena sva ona ministarstva koja dotiču pitanja uvoza, izvoza naoružanja, vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, a to je osim Ministarstva spoljne trgovine, koje je u stvari bazično, to je Ministarstvo odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija.
Ministarstvo spoljnih poslova je dužno da zatraži saglasnost od svih tih ministarstava, kao i da zatraži saglasnost od državnog organa koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti. Državni organ koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti dužan je da povratnu informaciju da u roku od 60 dana, a Ministarstvo je dužno da izda dozvolu u roku od 10 dana, od dana dobijanja zadnje dozvole.
Član 16. precizno i jasno definiše šta se dešava ako pojedina ministarstva ne daju saglasnost, u tom slučaju odluku o dobijanju dozvole odlučuje Vlada, a onda nadležno ministarstvo u roku od 10 dana izdaje dozvolu.
Takođe bih htela da se osvrnem na Jedinstveni registar koji je sada u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Htela bih da se osvrnem na obavezan sertifikat, odnosno potvrdu onog ko želi da izvozi, onog ko je u stvari registrovan za izvoz naoružanja i vojne opreme, o krajnjem korisniku koji će koristiti to naoružanje kako ne bi dolazilo do raznih zloupotreba i kako se ne bi urušavao međunarodni kredibilitet Republike Srbije.
Naglasila bih da preduzetnici i privredni subjekti su dužni da vode evidenciju, ali naravno i da čuvaju dokumentaciju u roku od deset godina od roka kada je izvršen zadnji posao, a to isto sa kontrolnog aspekta je i te kako značajan. Nisu manje važne ni kaznene odredbe koje naravno u skladu sa Zakonom o prekršajima preciziraju prekršajne kazne, ali uz prekršajne kazne predviđa se i zaštitna mera zbrana obavljanja delatnosti koja može trajati u zavisnosti od težine prekršaja od jedne do tri godine.
Za implementaciju ovog zakona i te kako su značajne završne odredbe, a koje se odnose na donošenje podzakonskih akata. Naime, da bi zakon živeo, zaživeo, potpuno bio sproveden u realnosti i te kako je značajno da sva nadležna ministarstva, a videli smo da ih ima više, donesu svoja podzakonska akta. Taj rok je rok od šest meseci i mislim da je taj vremenski rok sasvim dovoljan za donošenje podzakonskih akata.
Ovaj predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je značajan sa odbrambenog aspekta, ali je značajan i sa ekonomskog aspekta Republike Srbije. Sporazum koji se odnosi na razmenu i zaštitu tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir takođe je značajan sem razmene tajnih podataka takođe je značajan i za unapređenje bilateralnih odnosa, ali i za unapređenje spoljno ekonomske saradnje posebno u oblasti naoružanja i proizvodnje vojne opreme. Značajan je sa aspekta što predstavlja jedan pravni okvir za dalju stručnu razmenu iskustava, za usavršavanje naših oficira, za usavršavanje naših lekara.
Prema tome, nema dileme, SNS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona i naravno Sporazum o razmeni tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.