Molim?
Gospodine Bečiću, sada opet unosite nervozu ovde kao i svaki put kada sednete na tu stolicu. Prosto je neverovatno da vama samo smeta diskusija koja je jako kvalitetna. Imam problem sa tim, kada bez obzira da li je po amandmanu ili ne, kada se priča o bivšem režimu. Vrlo sam ponosan što sam sedeo sa gospodinom Ljajićem pet godina u ministarstvu u Vladi. Ministar unutrašnjih poslova koji je bio u naše vreme produžio je u vaše vreme. Specijalni tužilac je isti koji je bio. Ne znam uopšte što bi to bila tema ako pričamo o amandmanu na zakon koji se tiče pre svega onih koji trguju i proizvode oružje.
Mislim da nije dovoljno. Naravno da možete da se uskladite, što kaže kolega, sa drugim zakonom, ali nije potrebno da se to radi jer svako u Srbiji ima problem sa administracijom i upravnim postupkom.
Ja trenutno vodim upravni postupak protiv Poreske uprave, odnosno moja supruga zato što administracija ne radi svoj posao adekvatno. Ko će biti kažnjen? Biće kažnjena država. Nije individualna odgovornost administracije pa da kažem – taj tamo nije povratio novac od poreza koji sleduje po zakonu, pa da tužim njega, nego su se oni sakrili iza države. Ko plaća odštete? Država. Ko je kriv? Pojedinac. Što bi sada dolazili u tu situaciju da vidimo da li će da se ispoštuje zakon? Šta ako se ne ispoštuje zakon? Koga taj trgovac tuži? Vaše ministarstvo, vas, jer vi to potpisujete. Ne znam da li vi potpisujete te dozvole, ali verujem da potpisuje vaš pomoćnik. Objektivno je pomoćnik.
Koga će sada čovek koji ne dobije to u tom roku da tuži? Državu. Ko će da plati odštetu? Država. Čiji je interes da se to dešava? Samo neodgovornih ljudi. Mislim da je sa aspekta poboljšanja cirkulacije bolje da prihvatite naš amandman iako, istini za volju, vi niste bili ovde pre pet dana, ubeđivali su nas da je rok jasan i da postoji rok. Čak i gospodin Gašić pričao da postoji rok, pa sam mu rekao da nije pročitao zakon. Danas imamo situaciju da se ispravlja i prihvatamo da se ispravlja, ali kvalitetnije je ovo što mi predlažemo. Govorim vam ovo kao neko ko je taj posao radio pet godina. Ima ovih koji su laici i koji misle da to funkcioniše na drugi način. Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatile amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

  Član 16. i 17, mislio sam gospodine ministre da ćete ovo prihvatiti bez da ga čitate, jer ovde se jednoznačno određuje šta je čiji posao u procesu izdavanja saglasnosti za konačnu dozvolu koju izdaje vaše ministarstvo.
Na Odboru za odbranu i bezbednost dobili smo tumačenje vaše koleginice da je to utvrđeno Zakonom o Vladi. Vi ste, gospodine ministre, koliko puta, ovo je već peti, šesti put ministar, da li je tako? Da li smo svaki put imali novi zakon o Vladi? Vaše ministarstvo telekomunikacije, kada je to bilo? To nije bilo nikada. Razdvojili smo jednom rudarstvo i energetiku, znači Zakon o Vladi je fleksibilna stvar u Srbiji, kao i trajanje Vlade, a ovaj zakon treba da traje, kud i kamo, duže.
Znači, mi smo dali jedan jasan predlog kroz amandman šta ko radi u procesu izdavanja saglasnosti i u kom vremenskom roku.
Dakle, kako sada stvari stoje, svi rade sve. Sada su stvari takve da svi rade sve. Znači da MUP može da kaže - ne slažemo se da izvezete robu u tu zemlju. Zbog čega? Imaju pravo. Da MSP kaže - ne slažemo se da transportujete tu robu kroz Srbiju, da Odbrana kaže da se ne slaže sa političkom situacijom u toj zemlji i td.
Napravili ste jedno zamešateljstvo u kome opet, naglašavam, vidim da se gospođe ljute kada pomenem administraciju, ali nažalost, veliki problem je administracija. Opet neki administrativci će odlučivati o velikim poslovima na način kako oni misle da treba.
Vrlo je jasno, precizno, MUP, samo ga zanima transport, bezbednost transporta. Zašto bi MUP uopšte analizirao u koju zemlju to ide, kakva je bezbednosna situacija u toj zemlji, koja tehnologija? Niti imaju ljude, niti znaju to da rede. Odbrana analizira sa aspekta odbrane naše zemlje da li tehnologija ili oružje ugrožava našu bezbednost i spoljni poslovi analiziraju da li je krajnji kupac zemlja koja je pod sankcijama ili nije, da li ima M „juzer“ sertifikat adekvatan te iste zemlje i to je sve sadržano u našem amandmanu.
Mi smo se potrudili, verujte mi, ovo je amandman koji je najduži od svih amandmana, praktično na dve strane, da pobrojimo šta su zaduženja i po tim zaduženjima ćete vi sutra znati koga da pitate zbog čega nije urađeno. Pogledate ovo i tačno znate da li je ta zemlja pod sankcijama, ko je kriv što je izdata dozvola. Ovako mislim da ste u problemu. Može to da funkcioniše i tako, ali imate problem sa druge strane, može da se pridoda sutra Ministarstvu odbrane i Ministarstvo sporta, kao što je inače u Švajcarskoj i Austriji, nije smešno, to je istina. Svašta nešto može da se promeni što će ceo zakon da napravi problematičnim. Hvala .

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik ministar u Vladi dr. Rasim Ljajić.

Ovo je gotovo jedini član ovog zakona koji je naprosto morao da bude ovakav kakav jeste i nikakva promena ovog člana zakona nije moguća i objasniću zašto.
Imali smo dosadašnje rešenje slično vašem amandmanu, gde su precizirane obaveze pojedinih ministarstava u kontroli, odnosno izdavanju svoje saglasnosti. Ovo je zakon gde ne postoje jasni i precizni standardi koje morate da ugradite, već EU, Konvencija UN daju jedan širi okvir u koji treba da inkorporirate odredbe zakona shodno domaćoj regulativi. Tu su države slobodne da definišu odredbe tog zakona.
Ovaj član je u potpunosti prepisan, jedini član koji je doslovce prepisan, od tačke do tačke, iz tzv. zajedničke pozicije EU iz 2008. godine, koji govori o deset kriterijuma za izvoz naoružanja i vojne opreme. Nismo dodali ni tačku ni zarez, jer je obaveza država članica da poštuju te kriterijume. Iskoristili smo donošenje ovog zakona da te kriterijume inkorporiramo u zakonski predlog. Inače smo morali da zaključkom Vlade i nekih drugim dokumentom prihvatimo te kriterijume i ono na osnovu čega će se dobrim delom ocenjivati ovaj zakon jesu ovi kriterijumi iz zajedničke pozicije.
Zato ovde nemamo mogućnost apsolutno nikakvih korekcija. Rekao sam, imali smo rešenje koje je gotovo identično vašem amandmanu u sadašnjem tekstu ovog zakona, ali ovde se na eksplicitan način o govori o kriterijumima koje država preuzima iz zajedničke pozicije EU iz 2008. godine.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
Reč ima zamenik šefa poslaničke grupe SNS, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala gospodine Bečiću.
Čudi me da neko ko je godinama bio ministar u Vladi Republike Srbije pokazuje toliki stepen neznanja.
Vi ste gospodine Šutanovac izmešali dva zakona.
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac, sa mesta: Kako može da se meni obraća? Sa kojim pravom mi se obraća?)

Gospodine Šutanovac, zašto ste nervozni, zašto dobacujete sa mesta? Saslušajte poslanika da završi izlaganje.
Zašto ste nervozni? Sami ste rekli da ne reagujem kao predsedavajući, sada trpite ono što ste tražili.
Izvolite, vratiću vam vreme. Javite se ponovo.

Gospodin Šutanovac je pomešao dva zakona kada se obraćao gospodinu Ljajiću. Pomešao je Zakon o Vladi sa Zakonom o ministarstvima, pa je onda rekao – Zakon o Vladi se menja svaki put kada se formira nova Vlada i onda nećemo znati šta koje ministarstvo radi.
To šta koje ministarstvo radi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, recite gospodinu Šutanovcu, koji to očigledno ne zna, ne piše u Zakonu o Vladi, nego u Zakonu o ministarstvima. To su dva potpuno različita zakona.
Zakon o ministarstvima definiše delokrug rada svakog ministarstva koje postoji u Republici Srbiji. Vlada je jedan državni organ, a ministarstva su drugi državni organi. Vlada je nosilac, pre svega, izvršne vlasti u Republici Srbiji, ministarstva su primarni organi državne uprave. Tačno je, i ta praksa u Srbiji postoji, da li je praksa dobra ili nije dobra, o tome bismo mogli da diskutujemo, ali ta praksa u Srbiji postoji, manje više, kada god se formira neka nova Vlada donosi se novi zakon o ministarstvima ili se menja postojeći zakon o ministarstvima, što je donekle i logično zbog toga što prilikom formiranja svake nove vlade nisu uvek identične koalicije, postižu se različiti politički dogovori i td, i sve to utiče na definisanje delokruga svakog pojedinačnog ministarstva.
Ovde se radi o tome da je neko ko je bio ministar u vladama Republike Srbije od 2007. do 2012. godine pomešao dva zakona, Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi. Dakle, nije tačno da se Zakon o Vladi menja kad god se formira neka nova Vlada, to prosto faktografski nije tačno, možete da proverite koliko puta se menjao Zakon o Vladi i da Zakon o Vladi suštinski nikakve veze nema sa formiranjem neke nove vlade.
Dakle, SNS smatra da je obrazloženje koje je dala Vlada zašto ne prihvata ovaj amandman apsolutno na mestu i u obrazloženju Vlade veoma jasno piše da je odredbama Zakona o ministarstvima propisana nadležnost svakog organa državne uprave, uključujući i one koji učestvuju u postupku izdavanja dozvola. To su MUP,
Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i BIA. Šta radi MUP, šta radi Ministarstvo spoljnih poslova, šta radi Ministarstvo odbrane, to gospodine Ljajiću piše u Zakonu o ministarstvima. Šta radi BIA, to piše u Zakonu o BIA, a BIA ima status tzv, posebne organizacije, a shodno Zakonu o državnoj upravi, organi državne uprave se dele na ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Ovde je stvar sa čisto pravničkog aspekta potpuno jasna.
Ono što nije jasno i ono što pokazuje sa kakvim diletantizmom se upravljalo Ministarstvom odbrane jeste činjenica da neko ko je pet godina sedeo u Vladi ne zna razliku između Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima i onda kaže tj. prigovara vama kako vi nešto mistifikujete, pa se ne zna ko šta radi i eto, sada to može da se promeni itd.
Uzgred bude rečeno, vezano za amandman koji je prethodno podnet. Izgleda da neko ko je bio ministar, znate, ministarstvo je organ državne uprave. Ministar je na čelu ministarstva. I prosto mi je neverovatno da neko ko je pet godina bio ministar ne zna da je postupak izdavanja dozvole za uvoz ili izvozna naoružanja upravni postupak. Kao što je postupak izdavanja građevinske dozvole upravni postupak, kao što je postupak izdavanja vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, bilo koje dozvole sve te dozvole su u stvari upravni akti.
Upravni akti se izdaju po Zakonu o opštem upravnom postupku s tim što Zakon o opštem upravnom postupku dozvoljava da se posebnim zakonima predviđaju određena odstupanja u proceduri od pravila opšteg upravnog postupka s tim što ta odstupanja od procedure Zakona o opštem upravnom postupku ne mogu da se tiču načela Zakona o opštem upravnom postupku. Evo, tu sede saradnice ministra, pa mogu to bivšem ministru odbrane koji to očigledno ne razume da objasni.
Dakle, nemoguće da vi kažete – ma šta me briga šta piše u Zakonu o opštem upravnom postupku kada to nije upravni postupak. A, to i jeste upravni postupak. I naravno da mora da se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, mi bismo doveli u haos naš pravni sistem kada bismo rekli - šta nas briga šta piše u Zakonu o opštem upravnom postupku, sada mi ovde treba da propisujemo neka posebna pravila i neke posebne procedure. Znate, ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo vodim računa o tome da je pravni sistem jedinstven, da je konzistentan, da zakoni budu jedni sa drugima u skladu.
Zamislite kada bi neki posebni rokovi ili neke posebne procedure dramatično različite od procedure koja je propisana Zakonom o opštem upravnom postupku bile predviđene na primer zakonima kojima se izdaju građevinske dozvole, vozačke dozvole, saobraćajne dozvole, dozvole za držanje i nošenja oružja itd, pa to bi je dovelo u haos naš pravni sistem.
Dakle, ovde ja mislim nije opšte potrebno da čovek bude čak ni diplomirani pravnik ovo znaju studenti koji studiraju na bilo kom Pravnom fakultetu, da je postupak izdavanja dozvole za uvoz ili izvoz naoružanja upravni postupak i naravno da vas odredbe Zakona o opštem upravnom postupku obavezuju, pa i kada su u pitanju rokovi.
A, što se tiče organa koji su nadležni u postupku izdavanja dozvole za uvoz ili izvoz naoružanja, delokrug njihovog rada je definisan Zakonom o ministarstvima, a ne Zakonom o Vladi.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku? Izvolite.
Magistar Jovan Marković, po Poslovniku. Izvolite.