Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić-Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, pred sobom imamo zadatak da kroz izmene i dopune poslednje verzije Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, donetog pre devet godina, uskladimo ovaj deo sistemskih propisa sa onim međunarodnim, u skladu sa pravilima koje propisuje Svetska antidoping agencija.

S obzirom da najnovija verzija izmenjenog i dopunjenog Antidoping kodeksa stupa na snagu već sa prvim danom predstojeće godine, imamo veoma odgovornu ulogu, da usvojimo kvalitetan dokument koji je odlučujući pravni okvir za nastup naših sportista na međunarodnim sportskim takmičenjima.

Ako sam dobro razumela, svaka neusklađenost domaćeg antidoping zakonodavstva bila bi prepreka našim sportistima da svoj trud, rad i talenat verifikuju na međunarodnim sportskim arenama kroz eliminaciju u startu. Otud želim da verujem da su eksperti za ovu oblast sačinili u ovom momentu najkvalitetniji mogući predlog zakona i to u smislu njegovog saglasja sa međunarodnim aktima na čije smo se poštovanje obavezali ratifikacijom.

Zato je veoma bitno da prilikom diskusije i amandmana koji bi trebali da poprave ovaj predlog zakona, imperativ njegove pune i sveobuhvatne usaglašenosti sa Međunarodnim antidoping kodeksom.

U tom kontekstu, hoću da verujem da ćemo na ovoj temi pokazati visok stepen saglasnosti, odgovornosti i pre svega ekspeditivnosti, kako ne bismo ugrozili pravovremenost i pravnu valjanost nove verzije izmenjenog i dopunjenog zakona.

Ovo uverenje temeljim na činjenici da smo svi mi ovde, bez obzira kojoj ideologiji ili kojoj stranci pripadali, podjednako navijači naših sportskih klubova, kada izađu na međunarodnu scenu da odmere snage sa sportistima iz drugih zemalja. Kao što se, u to sam sigurna, možemo u startu složiti da su, a poslednjih godina naročito i sve više, naši sportisti možda najbolji ambasadori naše zemlje širom sveta, uprkos svemu i možda protivno logici da je sport danas uglavnom visokoprofesionalizovana delatnost i da izuzetni rezultati u njemu moraju biti produkt izuzetnih ulaganja u sportiste i u uslove u kojima oni rade i da to manje ili više mora biti i jeste u korelaciji sa visinom nacionalnog dohotka, odnosno stepenom ulaganja u vrhunski sport.

Nije tu više reč o političkoj ili drugoj vrsti dobre volje ili odluci da se u sport ulaže. Tu se, nažalost, radi o objektivnim mogućnostima i imperativima prioriteta. Ulaže se kada se i koliko može. Onda nas svako malo naši sportisti obraduju vrhunskim uspesima. Oni osvajaju neko od prvih mesta, medalje, čiji je sjaj obzirom na realnost, okolnosti višestruko blistaviji i za razliku od nekih drugih parametara gde smo u odnosu na ostali svet na nekom od začelja nekada trocifrenih odličnih dvocifrenih mesta, naši sportisti osvajaju tronove.

Zato oni i nisu samo naši najbolji ambasadori, nego i pravi kolektivni psihoterapeuti nacije. Oni nam hrane nacionalni ponos i nanovo nas podsećaju koliko možemo da budemo dobri kada se za nešto založimo, čak i onda kada nedostaje uslova i sredstava koji su nam vrlo često bili izgovori za samo nečinjenje i za odustajanje u samom startu.

Zalaganje za antidoping takođe jeste u osnovi zalaganje za koncept očuvanja suštinskog karaktera sporta, viteštvo i fer nadmetanje u sportskim veštinama, čije se granice svakodnevno i neslućeno pomeraju, u kojem uz bitan faktor sportske sreće pobeđuje trenutno bolji, pri čemu nije samo cilj, bar ne jedini, puka pobeda, već igra i nadmetanje, u kojem samo jedan može biti pobednik, ali je učesnika mnogo više i gde je najblistavija pobeda trijumf sportskog duha, istinskog i autentičnog, koji može uspešno biti prenet i u druge sfere života, gde smo se neretko već unapred predali i zanemarili sam smisao olimpijskog pokliča – brže, više, jače.

Zato je sport mnogo više od granica sportskog borilišta. On je način i filozofija življenja ili nešto prizemnije gledano, jedan od naših najboljih nacionalnih proizvoda, pravi nacionalni brend, pa je dobro zato ugledati se na naše sportiste. Oni su po svemu merljivom bolji deo nas. Zato je podrška ovom predlogu naš mali, skromni znak zahvalnosti za slavu koji naši sportisti pronose svetom i doprinose ugledu zemlje i svakoga od nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Moje kolege iz SNS, odnosno pre svega kolege lekari, dali su medicinsku definiciju dopinga. Ja, što se tiče medicinske definicije, ne bih imala ništa drugo da dodam. U potpunosti se slažem sa njima. Moja koleginica, inače isto lekar, gospođa Mrdaković, u svojoj zadnjoj rečenici je rekla da je doping smrt u sportu. Ja se u potpuno slažem sa tim i mislim da je doping smrt u sportu i da je zato stalni naš zadatak da ga treba iskoreniti.
Kako se doping u sportu iskorenjuje? Upravo, jedan od način je i ovaj koji ste vi danas predložili, a to je – kroz pravni okvir, odnosno kroz zakonsku regulativu. Odmah ću navesti prvi član koji smatram da je najznačajniji u ovom predlogu zakona, koji predstavlja kamen temeljac celokupnog zakona iz koga se crpe sve ostale zakonske odredbe, a to je član 2. stav 1. u kome se jasno i nedvosmisleno kaže da je doping u sportu zabranjen.
Naravno da su razlozi za donošenje ovog zakona usaglašavanje sa međunarodnim dokumentima i Svetskim antidoping kodeksom, ali isto tako, donošenje ovog zakona proizašlo je iz potrebe svestrane analize prethodnog zakona i uočavanja nedostataka koji su postojali u pomenutom zakonu. Takođe, razlog za donošenje ovog zakona je i usaglašavanje sa Ustavom.
Ono što posebno želim da istaknem je transparentnost i javnost koja je prethodila donošenju ovog zakona i na kome ste svakako vi, gospodine ministre, i te kako zaslužni. Transparentnost i javnost, učešće svih segmenata društva u donošenju zakona je i te kako važno sa aspekta efikasnije implementacije zakona.
Ono što takođe želim da istaknem, a što ovaj zakon promoviše, to je sportski duh, koji je inače osnova olimpizma, a inače, Međunarodni olimpijski komitet je 1975. godine ustanovio antidoping pravilnik. Sem toga što je sportski duh u osnovi olimpizma, u osnovi olimpizma je i ideja da nije važno ko je pobedio, nego kako se borio. Iz te ideje proističe da je u stvari antidoping filozofija jedan stil života koji promoviše i te kako značajne društvene vrednosti, a to su društvene vrednosti poštenja, društvene vrednosti fer pleja, društvena vrednost zdravlja, solidarnosti, timskog rada, poštovanja i uvažavanja protivnika.
Šta je ono što mi u zadnjim decenijama nismo imali? Nismo imali pozitivne društvene vrednosti. Zadatak sportista, jedan od najvećih, a koji se odnosi na taj širi društveni kontekst i na taj socijalni aspekt, svakako jeste taj da doprinose stvaranju pozitivnih društvenih vrednosti upravo iz razloga što njih podržavaju ogroman broj mladih, ogromne mlade generacije i ogromnom broju mladih generacija oni su uzori i idoli, a znamo da mlade generacije imaju potrebu da se identifikuju sa svojim idolima. Identifikujući se sa svojim idolima, oni se identifikuju i sa pozitivnim društvenim vrednostima, što svakako jeste cilj SNS.
Što se samog zakona tiče, naravno da postoje antidoping pravila koja su apsolutno preneta iz Svetskog antidoping kodeksa, zatim, sankcije koje se tiču oglušavanja o antidoping pravila takođe su prenete, jer u stvari zakonski moraju da budu prenete u našu pravnu regulativu.
Ono što posebno želim da naglasim, to je preventivni, odnosno edukativni karakter, koji negde provejava kroz ovaj zakon i to edukativni karakter ne samo sportskih stručnjaka koji imaju obavezu da kada se usavršavaju, obavezno u toku tog usavršavanja imaju i sadržaje koji se odnose na štetno dejstvo dopinga, ali takođe, obavezu usavršavanja, stalnog informisanja, neprekidnog informisanja imaju sportisti i to sve kategorije sportista, počev od najmlađih. To je negde zacrtano kao neprekidna aktivnost, ali zakon je precizirao da to bude bar jednom godišnje, kako bi se svi registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija upoznali sa štetnim dejstvima dopinga i sa antidoping pravilima.
Ono što takođe želim da pohvalim to je nadzor nad implementacijom ovog zakona, jer osim toga što zakon treba u osnovi da bude dobar, jako je važno da nadzor, odnosno kontrolu ovog zakona vrše pre svega stručna lica. U ovom Predlogu zakona Ministarstvo je nadzor poverilo sportskim inspektorima, koji su naravno, dužni da povratnu informaciju dostave i Ministarstvu prosvete i sporta.
Takođe bih navela ono što je novina, to je obaveza sportskih saveza i sportskih udruženja da umesto ranije sedam dana, sada prijavu za sportsko takmičenje prijavljuju na 21 dan Antidoping agenciji, kako bi se na vreme i u potpunosti pripremila za sportska takmičenja.
Takođe stoji i obaveza sportskih udruženja i nacionalnih sportskih saveza da Antidoping agenciji dostavljaju svoja sportska takmičenja na kraju jedne za narednu godinu, kako bi naravno i Agencija svoj plan i program uskladila sa onim što suštinski jeste njen posao a to je uskladila sa sportskim takmičenjima.
Što se tiče kaznenih odredbi tu bih navela usaglašavanje sa članom 246. Krivičnog zakonika, i članom 247. Krivičnog zakonika, a odnosi se na izjednačavanje kazne za krivično delo omogućavanje upotrebe dopinga sa krivičnom delom omogućavanje upotrebe opojnih droga i izjednačavanje kazne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet dopinga sa krivičnim delom, nedozvoljena proizvodnja i stavljanju u promet opojnih sredstava.
Ono što pre kraja želim da vam kažem, poštovani ministre, nesumnjivo da iz ovakvog zakona proizilazi i veliko zalaganje vašeg ministarstva i vas lično. Na početku vašeg obraćanja nama rekli ste da ste danas imali veću tremu, nego kada ste osvajali sportske rezultate. Ja hoću da verujem da je ta trema u stvari i mislim da je ta trema posledica vaše prevelike odgovornosti, jer vi ste u jednoj Vladi čiji je premijer Aleksandar Vučić, a čija je osnovna crta prevelika odgovornost.
Na kraju, htela bih još nešto da kažem, ovaj zakon koji ste vi danas predložili, je u stvari pravni okvir protiv onih koji varaju, koji varaju u konkretnom slučaju u sportu. Cilj SNS sem borbe protiv kriminala i korupcije jeste i stalna i neprekidna borba protiv svih onih koji u bilo kom segmentu društvenog života varaju. To svakako jeste jedan od razloga zbog čega će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Vukadinović, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite, gospodine Vukadinović.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Zakon o sprečavanju dopinga u sportu koji je sredstvo za ostvarivanje cilja zvanog ne do vrhunskog rezultata po svaku cenu.
Problem korišćenja doping sredstava valja razmotriti u dva pravca. Najpre registrovati korišćenje doping sredstava u neprofesionalnom sportu, i to iz lako razumljivih razloga. U ovoj kategoriju sportista je ubedljivo veći broj osoba nego što je to slučaj u profesionalnom sportu.
Složićete se samnom, da kontrole doping ponašanja neprofesionalnih sportista imalo malo ili ih gotovo nema. kao objašnjenje najpre se nudi činjenica da nije jasno zašto bi ovi sportisti koristili doping kada njihovi rezultati i dostignuća nemaju za osnovni cilj rezultat i uspeh.
Upozorio bih kako je u neprofesionalnom sportu od velikog značaja prevencija, koja najpre podrazumeva što veću i bolju informisanost o vrstama i štetnosti dopinga. Zato su nam potrebni stručnjaci visokih profila u koje ubrajamo trenere, psihologe i lekare.
Korišćenje doping sredstava jeste tema koja je više decenija sa pravom u žiži javnosti, jer štetne posledice korišćenja dopinga u sportu, a posebnom u profesionalnom su nemerljive.
Postavljam pitanje – šta se dešava sa neprofesionalnim sportistima? Šta je sa ljudima koji se rekreativno bave sportom, sa svima onima koji ne učestvuju u takmičenjima? Da li smemo odluku o korišćenju ne dozvoljenih sredstava prepustiti samo njima ili ćete se složiti samnom da je reč o opasnim sredstvima i da smo dužni da na organizovan i sistematski način, preko stručnih ljudi i institucija svakoj grupaciji sportista jasno predočimo da upotreba dopinga može dovesti do fizičkih, ali i psihičkih poremećaja. Nijedna sportska titula, čak ni ona međunarodnog ranga, nijedan vrhunski rezultat ne sme biti ispred zdravlja.
Od vas gospodine ministre, očekujem podršku za moje zalaganje, da lični primerom kao i obraćanje naših vrhunskih sportista, sportskih idola mlađih generacija, pojačate efekat pravilnog informisanja.
Kao vrhunski sportista, sa iskustvom menadžera koji je vodio najuspešniji klub juga Srbije, košarkaški klub „Zdravlje“, imam slobodu da preporučim kako tzv. učenje po modelu daje bolji rezultat od drugih.
Iskustvo sjajnih asova, neokaljane sportske karijere znači mnogo mlađim izraštajima, a poznata su vam upozorenja naučnih timova koja govore da je najosetljiviji period kod dece uzrasta od 10-15 godina, da ih u tom periodu moramo na valjani način zaštiti da ne postanu korisnici zabranjenih supstanci.
Smatram da u tesnoj vezi sa Ministarstvom omladine i sporta mora da bude i formalno obrazovanje, tj. i Ministarstvo prosvete, odnosno da se antidoping sadržaj uvrsti u nastavni plan i program, a da nosioci promocije zdravlja i bezbednog života školaraca budu, pored profesora sporta, psiholozi i pedagozi.
Saradnja sa prosvetnim vlastima je po meni od velikog značaja u cilju što bolje promocije programa edukacije nastavnika i pripreme školskog materijala. Ukoliko u takav projekat ne bude uključen veliki broj škola i ne budemo mu pristupili na različitim nivoima nastave, bojim se da se problem korišćenja dopinga u neprofesionalnom sportu neće dovoljno efikasno rešavati.
Danas više govorimo o problemima u neprofesionalnom sportu, najpre zbog činjenice da profesionalni sportisti podležu doping kontrola, a ne zato što je reč o manje važnoj grupi mladih ljudi koji koriste nedozvoljena sredstva.
Svetska antidoping agencija i Antidoping agencija Republike Srbije nude velike mogućnosti za kvalitetno informisanje o svim problemima dopinga, posebno u profesionalnom sportu i načinima kontrole.
U vreme kada se pobedama ostvaruju velike materijalne koristi, pa i astronomske zarade, ali se stiču i mnoge nematerijalne koristi i privilegije, dosta je onih koji bi olako zaključili kako je zarad pobede i zarad opravdanog koristiti nedozvoljena sredstva i to se pri tom pogrešno naglašava, kako je karijera vrhunskog sportiste kratka i da vreme, vrednosti i popularnost treba što pre bolje unovčiti.
Tu vidim potrebu da država preko nadležnih institucija poradi na potpunoj informisanosti sportista, kako bi se ukazalo na to da je prevara u sportu i ona koja se tog trenutka ne otkrije. Smatram da učenje o fer pleju nije prevaziđeno, da je ono potrebno sportistima kao recimo, poštenje u poslovanju.
Neću prihvatiti uverenje kojim bi priznao da je fer plej pretpostavka i uslov igre i pobede. Pitam vas – smemo li dozvoliti da upotrebom nedozvoljenih sredstava ova temeljna karakteristika sportskog ideala tek tako da se sruši?
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, borba protiv droge traje decenijama i dobro je što se o njoj sve više govori na najvišim forumima. Deo mojih razmišljanja bih pokušao da predstavim vama i vašim saradnicima kao povećanu obavezu za naredni period i to prvo edukativni rad. Biću kratak i daću što veći broj osoba i informacija o supstancama i metoda koje su zabranjene u sportu.
Dva - informisanje o zdravim načinima kojim se mogu poboljšati fizičke sposobnosti. Znači, planom zdrave ishrane stići do postavljenih ciljeva, a pri tom izbeći opasnost da se upotreba nedozvoljene i stimulativnih sredstava.
Treće – razgovarati na temu izrada individualnog plana treniranja. To znači dobro informisanje o trenažnom procesu, metodama treniranja i načinu izrade plana, treniranje u zavisnosti od sporta i željenih ciljeva. Složićete se da je tema takva da zaslužuje svakodnevno razmatranje, dogovor i akciju.
Uz zahvalnost što ste me saslušali, voleo bih da se i pre ulaska u EU što više približimo standardima prevencije i borbe protiv korišćenja dopinga. Zbog toga kao nekadašnji vrhunski sportista u Danu za glasanju ću u potpunosti podržati i donošenje ovakvog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi Ljiljana Malušić.
Dragan Nikolić nije tu.
Gospođa Malušić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, pre svega bih da izrazim zadovoljstvo što vidim ovako mladog čoveka kao ministra i da poručim ovoj deci da se rukovode upravo njegovim putem, a šta to znači, zdrav način života, bez dopinga, učenje i posvećenost. Hvala vam. Znam da ste odradili fantastičnu strategiju za mlade što znači skloniti decu sa ulice i posvetiti se pravim ciljevima. Hvala.
Danas ćemo govoriti o Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Ovim zakonom se uređuju mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu, zabranjen je doping u sportu. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje, obezbeđuje sistem oblasti sporta. Godine 2005. Republika Srbija je donela Zakon protiv dopinga u sportu, a ratifikovala ga je 2009. godine na veliko zadovoljstvo svih nas. Šta to znači? Da je RS među vrhunskim, blizu vrha što se tiče kvaliteta i rezultata naših sportista upravo zato jer imamo sprečavanje dopinga u sportu.
Godine 2009. je ratifikovan taj sporazum, a i utemeljen na evropskim konvencija. Međutim, od 1. januara 2015. godine stiže nam nov set zakona i pravila. Ko bude prihvatio te zakone moći će da šalje ekipe na međunarodna takmičenja. Naša zemlja zato i ubrzano donosi ovakav zakon. Ko ne bude to odradio i usvojio naravno da će ostati uskraćen za vrhunske rezultate.
Što se tiče nadzornog organa, u RS, kao i u svetu, to vrši Antidoping agencija koja je zadužena za više stvari. Pre svega, za zabranu dopinga, zatim za kontrolu dopinga, služi kao organ za edukaciju kako lekara tako i ovlašćenog osoblja. Trenutno u našoj zemlji postoji 36 ovlašćenih ljudi koji vrše kontrolu u dopingu, odnosno da li se vrši doping u RS ili ne. Nažalost, nismo imuni na to.
Od 2006. do 2013. godine na ispitanicima sportistima od 4.337 utvrđeno je da je 48 ljudi, odnosno sportista bilo u dopingu. Nažalost, dešava se i to. Nije to veliki procenat, ali se toga treba rešiti. Sigurna sam da ćemo donošenjem ovog zakona uskratiti mogućnost dopinga jer doping direktno vodi decu u smrt.
Ono što je najvažnije reći je da naša Antidoping agencija stalno je u interakciji sa MUP, kao i sa tužilaštvom i zato imamo izvanredne rezultate. Nalazimo se u samom vrhu sportista što se tiče antidoping programa. Antidoping program služi, između ostalog, i da edukuje ne samo lekare, nego i sportske klubove, organizacije i udruženja. Samim tim, često se stavlja i na sajt kompletan program šta
treba raditi, kako se treba i čime rukovoditi da se ne bi došlo u poziciju da se dogodi da naši vrhunski sportisti dođu do toga da budu dopingovani.
Nažalost, ne radi se samo o dopingu među ljudima. Takva vrsta zloupotrebe, radi je čovek, vrši se i u konjičkom sportu. U Americi se vrši čak i nad psima. Od Egzemplara, koji je bio 275 konja, čak 20 nevinih životinja je bilo u dopingu.
Šta treba uraditi da bi se ovo sprečilo? Preuzeti kompletan set ovog zakona i biti rigorozan. Nadam se da će naša zemlja vrlo brzo usvojiti… Imamo malo amandmana, nadam se, kako pozicija tako i opozicija imaju odličan odnos prema ovom zakonu i želimo da dopinga više u Srbiji ne bude.
Nažalost, imam podatke da je dopinga bilo i u biciklizmu, rukometu, košarci. To su pojedinačni, sporadični slučajevi i sigurna sam da toga više neće biti. Najveći procenat zabranjenih supstanci koje se koriste u RS su anabolički agensi, stereoidi, 18% je kanabinoida, 15% dijauretika, 13% stimulansa, 2% beta blokatora, 2% beta agonisa. Nažalost, to sve vodi u smrt.
Molim ovu omladinu da ozbiljno shvati i ako mogu sa sajta da skinu ovaj zakon da prosto budu upućeni do čega mogu da dovedu anabolici koji ih naduvavaju i čine od njih lepotane. Nažalost, to je kratkog veka.
Ono što bih još istakla je da je najviše doping pozitivnih bilo u rvačkom sportu, boksu, bodibildingu, bodifitnesu, rukometu i ostalim. Ipak, podvlačim da smo mi zemlja sa malim rizikom što se tiče dopinga, pa sam sigurna da ćemo uvođenjem ovog zakona doping svesti na minimum.
Šta još reći? Moje kolege su rekle dosta toga. Možda da su od zemlje do zemlje različite kazne za koje sam ja uvek. Nije poenta kažnjavati ljude, pogotovo ne mlade ljude, nego ih edukovati i na tome radimo stalno. Činjenica je da je potpuno drugačija kazna u Italiji, Francuskoj i SAD.
Nadam se da nećemo imati taj problem za koju godinu i da ćemo donositi silne medalje, a ne da se bavimo dopingom. Doping se može ustanoviti putem krvi, urina, čak se, čujem, može ustanoviti i putem kose. Ko zna šta će sve izmisliti, ali je poenta čitave priče da nije poenta pobediti nego učestvovati i nije poenta novac nego viteštvo i dostojanstvo.
Zahvaljujem. Sigurna sam, a moja stranka će sigurno glasati i podržati ovaj zakon, a mislim i da će svi poslanici u ovoj Skupštini. Hvala lepo na razumevanju i pažnji.

Zahvaljujem gospođo Malušić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić, a neka se prijavi prof. dr Vladimir Pavićević.

Zahvaljujem poštovani gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i kolege poslanici, ovaj Predlog zakona nastao je većim delom kao rezultat obaveze RS da u svoje zakonodavstvo ugradi odredbe Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu koji je Srbija ratifikovala 2009. godine. Srbija se time obavezala na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa. Isti je 2009. godine pretrpeo značajne promene i od 1. janura 2015. godine će stupiti na snagu novi set izmena kodeksa.
Odredbama Svetskog antidoping kodeksa predviđeno je da se određeni broj odredbi mora preuzeti doslovno i da bude prihvaćeno od svih učesnika u sistemu
sporta. U suprotnom, sportistima iz zemalja koje nisu uskladile svoja antidoping pravila sa tim odredbama biće onemogućeno učešće na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima. Te odredbe određuju šta se smatra povredom antidoping pravila i sistem sankcija za povredu tih pravila.
Svetska antidoping agencija vrši nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike, te nacionalnim antidoping organizacijama daje potvrdu da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom.
Naša Antidoping agencija dobila je takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih Antidoping agencija u svetu.
Osim toga što će svoje zakonodavstvo ovom prilikom uskladiti sa Konvencijom i kodeksom, neophodno je bilo i otkloniti uočene nedostatke u primeni važećeg zakona iz 2005. godine. Napominjem da sam i u obrazloženju ovog zakona pročitala da je dobar deo članova postojećeg zakona kao dobar, kao valjan zadržan.
U borbi protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji, prema zakonu, značajnu ulogu imaju i nacionalni sportski savezi. Tako je propisan čitav niz obaveza za nacionalne sportske saveze, kao recimo utvrđivanje disciplinskih mera, postupak njihovog izricanja, u slučajevima povrede antidoping pravila izriču se disciplinske mere, donosi program antidoping delovanja, prijavljuje takmičenja Agenciji, dostavlja kalendar takmičenja Agenciji, dostavlja planove treninga i priprema vrhunskih sportista itd.
U praksi su međutim uočeni značajni problemi u poštovanju tih obaveza od strane nacionalnih sportskih saveza. Nekako su ti problemi u nepoštovanju odredbi zakona od strane nacionalnih sportskih saveza najuočljiviji. U analizi koja je data rečeno je da je u proteklom periodu od preko sto nacionalnih sportskih saveza u Republici Srbiji tek nešto više od polovine, njih 56, izvršio veći deo obaveza iz važećeg zakona. Njih 56 donelo je opšte akte u vezi sa antidoping borbom, utvrdilo mere i postupak u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste, donelo program antidoping delovanja i odredilo odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga.
Ne postoje podaci o sprovođenju obaveze nacionalnih sportskih asocijacija, a tiču se obezbeđivanja stalnog individualnog medicinskog praćenja vrhunskih sportista. Nacionalne asocijacije sportista nisu donele potrebne akte i preduzele konkretne mere u kojima bi kontrolisale antidoping programe svojih članova.
Kako reče predlagač ovog zakona u obrazloženju, znači, citiram – stanje je neodrživo i zahteva potenciranje uloge i odgovornosti nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na borbu protiv dopinga.
Po Konvenciji jasno je istaknuto da javne vlasti i organizacije su zaduženi za sport, imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju borbi protiv dopinga u sportu. Obzirom da Nacionalni sportski savezi koriste sredstva iz javnih prihoda, članom 10. stavom 2. predviđena je mogućnost da nacionalni sportski savezi koji ne poštuju obaveze iz stava 1. ovog člana ne mogu dobiti sredstva iz javnih prihoda.
Obzirom da se najveći deo primedbi uglavnom odnosi na nacionalne sportske saveze i njihovo izbegavanje obaveza propisanih ovim zakonom, pitam vas, gospodine ministre, da li ova mera, odnosno uskraćivanje sredstava može doprineti njihovoj ažurnosti, većoj efikasnosti, mislim na sportske saveze?
Drugo pitanje, da li će biti lišeni sredstava ako ne primenjuju sve odredbe ovog člana? Znači, u stavu 2. data je mogućnost da se sportskim savezima koji ne poštuju odredbe stava 1. tog člana onemogući dobijanje sredstava iz javnih prihoda. Interesuje me šta će biti sa onim savezima koji selektivno primenjuju, odnosno selektivno se pridržavaju tog člana 10, odnosno stava 1. člana 10? Da li su odredbe ovog člana, mislim na stav 2, možda samo upozorenje za sve one koji se ne pridržavaju ovih obaveza? Šta je garancija da će se odnos svih saveza prema zakonu promeniti? Mislim da je neophodno da nadležni sportski savezi zajedno sa nadležnim ministarstvom, osim edukacija, javno promovišu mladim generacijama sportista važnost sportske etike, fer-pleja, zdravlja sportista, a štetnost upotrebe doping sredstava, kako po njihovo zdravlje, tako i po njihove sportske karijere, te smo mi kao poslanička grupa predvideli dodatnu tačku 18. koja upravo daje obavezu sportskim savezima da upravo ovo i promovišu.
Očigledno je da najviše primedbi ima na član 10. Tako se tačkom 2. istog člana predviđa da su nacionalni sportski savezi dužni da obezbede u okvirima nadležnosti Saveza da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće mere. Međutim, u istom članu u stavu 6. kaže se da u slučaju da Nacionalni sportski savez ne izrekne mere iz stava 1. tačka 2. ovog člana u roku od četiri meseca od podnošenja prijave za učinjenu povredu antidoping pravila, odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila utvrđuje Antidoping agencija.
Da li je Antidoping agencija u ovom slučaju rezervni igrač? Izvinjavam se na formulaciji. Ukoliko se ovo desi, Savez ne izvrši svoju obavezu, ne izrekne meru u roku od četiri meseca, Agencija preuzme ne sebe tu obavezu, šta će se desiti sa neodgovornim Nacionalnim sportskim savezom, koje su sankcije? Pažljivo sam pogledala i kaznene odredbe ovog zakona i ni jedna se ne odnosi upravo na ovo pitanje, pa bih želela od vas odgovor.
Gospodine ministre, možete li mi razjasniti, po mom mišljenju je to jedna nelogičnost, ali moguće je da nisam u pravu. Naime, u članu 31. stav 1. kaže se da je Antidoping agencija nezavisna u svom radu, a zatim se u narednom članu, članu 32. Agenciji nameće obaveza da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta, u svakom slučaju, planiranog sprovođenja doping kontrole najmanje tri dana pre njenog održavanja. Naravno, moja poslanička grupa je i na ovaj član uložila amandman.
Na kraju, ostala je jedna nedoumica. Zašto je zadržana formulacija u nadzoru nad primenom propisa koju vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta, ako nadzor poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, odnosno Nacionalna antidoping agencija? Interesuje me da li ste možda upoznati sa tim i kakva je praksa u drugim državama upravo po ovom pitanju? Zahvaljujem.