Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica, a zatim Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo u Danu za glasanje nadam se jednoglasno potvrditi sporazume, a pogotovo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza Golubuac - Nova Moldava i Vračev Gaj - Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Ja ću se danas u mom izlaganju upravo osvrnuti na ova dva sporazuma, koji su zaključeni jer je postojala obostrana volja dveju država da se otvaranjem novih graničnih prelaza olakša prelaz državne granice za državljane kako Republike Srbije, tako i državljane Rumunije. Sama činjenica da u Republici Srbiji postoji značajan procenat rumunskog stanovništva koji živi u pograničnoj zoni, a da sa druge strane u području Rumunije živi jedna trećina Srba od ukupnog broja koji žive u Rumuniji, dovoljan je razloga da se i na ovaj način oba naroda napokon direktno povežu sa svojim maticama.
Takođe, istorijska povezanost dve susedne države i neumitna činjenica o večitom prijateljstvu srpskog i rumunskog naroda daje poseban ton potvrđivanju ovih sporazuma.
Potvrđivanjem ovih sporazuma omogućuje se njihovo stupanje na snagu i omogućiće se realizacija projekta za prevoz trajektom između Nove Moldave i Golubca na Dunavu, koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija – Srbija, u vrednosti od 2.352.674 evra, kao i projekat izgradnje mosta na reci Neri, koji se takođe odvija u okviru IPA projekta, a u vrednosti od 1.633.277 evra. Predmetni projekti su veoma značajni za Republiku Srbiju i Rumuniju, jer bi se otvaranjem graničnih prelaza doprinelo ekonomskom razvoju regiona, odnosno omogućili bi se bolji protok putnika i robe.
Iskoristi bih ovu priliku da istaknem činjenicu da je opština Kikinda, iz koje dolazim, predano radi na trajnom otvaranju drumskog graničnog prelaza Nakovo – Lunga, koji je od same Kikinde udaljen svega 10 kilometara. Kikinda je ujedno najveća srpska opština duž granice sa Rumunijom, dugom skoro 548 kilometara. Jeste lider zajedničke inicijative srpskih i rumunskih pograničnih opština, odnosno Kikinde, Čoke i Sečnja sa srpske strane i Komluš mare, Valka i Foeni, sa rumunske strane.
Želim da istaknem lidersku poziciju Kikinde u pograničnom vezom sa Rumunijom i u privrednom i u kulturnom interesu naše sredine i zato je interes da granični prelaz Nakovo – Lunga bude što pre otvoren.
Sa rumunskim partnerima postigli smo dogovor da zajednički tražimo da navedeni granični prelaz bude prekategorisan u međunarodni, za početak treće kategorije i da bude uvršten kao prioritetni projekat u okviru IPA dva ciklusa prekogranične saradnje, jer za to postoje višestruki objektivni razlozi.
Naime, nakon devet godina od zatvaranja malograničnog prelaza, odnosno 1. jula 2004. godine zbog uvođenja viza građanima državne zajednice Srbije i Crne Gore, a tokom dosadašnjih 11 privremenih otvaranja u periodu od juna meseca 2013. godine do septembra meseca 2014. godine, na pro tri dana svako otvaranje, državnu granicu je prešlo više od 15.000 putnika, od kojih su većina rumunski državljani, odnosno 60%. Ako ovome dodam i činjenicu da je proteklog vikenda manifestaciju „Dani vode u Kikindi“ posetilo 4.000 državljana susedne Rumunije, ta činjenica dovoljno govori o značaju otvaranja ovog prelaza. Zatim, prilikom svakog privremenog otvaranja graničnog prelaza u kikindskim supermarketima i trgovinama zabeležen je veći promet od 40% do 100% u poređenju sa vikendima kada granični prelaz ne radi.
Sem mikroekonomskih benefita, nekoliko potencijalnih stranih investitora koju posluju u zapadnim rumunskim županijama Timiš i Arad, ističu važnost trajnog otvaranja graničnog prelaza Nakovo – Lunga, čime će njihov transfer proizvodnje u Kikindi biti još izvesniji i isplativiji, a nakon čega će Kikinda zasigurno početi da se izvlači iz duboke ekonomske krize u kojoj se trenutno nalazi.
Takođe, činjenica koju Rumuni sa ponosom ističu da je nezaposlenost u Temišvaru na nivou od 1%, dovoljno govori o potrebi ekonomske povezanosti srpskog i rumunskog dela Banata.
Takođe, opština Kikinda neguje prisne veze sa srpskom manjinom u Rumuniji, podržavajući očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta kroz različite programe koje tokom čitave godine realizujemo u saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji.
Na kraju, granični prelaz Nakovo – Lunga zahteva mala ulaganja, jer se nalazi u urbanoj sredini i mogao bi zaista u najkraćem mogućem vremenskom roku da počne trajno da radi.
Sa ovim završavam moje današnje obraćanje, u nadi da će zaista svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u danu za glasanje iskreno i bez rezerve podržati predmetne sporazume, kao i da će opština Kikinda dobiti decenijama čekani međunarodni granični prelaz. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a zatim Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući generalne Arsenoviću, poštovani ministre Iliću, poštovani gosti iz ministarstva, poslanici Nove stranke, gospodine Iliću, glasaće za predloge, odnosno četiri predloga sporazuma o kojima danas raspravljamo, a koje potpisujemo, odnosno verifikujemo ovde sa tri susedne države.
Dakle, glasamo za ove sporazume, ali u odnosu na sadržinu ovih sporazuma i raspravu koju smo danas ovde imali, imam nekoliko zapažanja u odnosu na koje, gospodine Iliću, očekujem vašu intervenciju, dodatna pojašnjenja i odgovore na neka pitanja, ukoliko je to moguće. I predlažem da idemo redom.
Najpre imamo jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. U članu 1. stav 2. na primer, vrlo lepo piše o čemu se tu radi, kaže – u cilju odvijanja saobraćaja na njihovoj državnoj teritoriji ugovorne strane će priznati kao važeće i nacionalne vozačke dozvole izdate od strane druge ugovorne strane za period njihove važnosti.
Mislim da je to veoma dobro, ali imam jedan dodatak. I do sada sam često putovao u Makedoniju ili sam putovao kroz Makedoniju, nikada ni do sada nisam imao neku vrstu problema oko priznavanja vozačke dozvole, ali saglasan sam da sporazumom treba dodatno da se reši to pitanje i to je u redu. Naročito je ja mislim važno, oko ovog sporazuma, ovo što ste vi naveli u razlozima za donošenje zakona – potvrđivanjem ovog zakona omogući će se građanima Republike Srbije sa regulisanim boravkom na državnoj teritoriji Makedoniji da zamene nacionalne vozačke dozvole za važeće makedonske vozačke dozvole odgovarajuće kategorije.
Mislim da je veoma dobro da građani Republike Srbije mogu to da čuju. U tom smislu nemamo nikakvu dilemu oko ovog sporazuma, podržavamo.
Drugi sporazum i treći tiče se odnosa Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza, dva, jedna Golubac i drugi Vračev Gaj. Saglasan sa svim narodnim poslanicima koji su danas ovde diskutovali i saopštavali da je pitanje otvaranja graničnih prelaza pre svega sa susednim državama veoma važna stvar. Između naše i susednih država u ovom slučaju Rumunije treba, mislim, da postoji jedan dijalog, jedno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga i u tom smislu otvaranje graničnih prelaza je dobra stvar.
Ali, tu imam prvu dilemu, odnosno jedno pitanje gospodine Iliću, smatram da pitanje dobrosusedskih odnosa ne sme da se svede na našu raspravu o otvaranju graničnih prelaza nego je neophodno po mom sudu da pitanje dobrosusedskih odnosa bude deo naše rasprave ovde u Skupštini o tome kako treba da izgleda strategija spoljne politike Srbije.
U tom smislu, argument dobrosusedskih odnosa mene navodi da vam postavim pitanje – a zašto biste vi branili ove predloge zakona, a ne na primer ministar Dačić čiji je resor, čija je nadležnost da vodi spoljnu politiku? Smatram da je to njegova odgovornost i da kao ministar dođe u ovu Skupštinu sa predlogom strategije spoljne politike Srbije u okviru koje jedan prioritet, mislim, treba da bude i razvijanje dobrosusedskih odnosa.
Treći sporazum se tiče odnosa između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Saglasan sam da je ovo važan sporazum. Sadržina ovog sporazuma gospodine Iliću, tiče se vaše nadležnosti. Ovo je oblast za koju ste vi direktno nadležni i mislim da je to u redu. Vi ste ovde u uvodu fino saopštili da mora da postoji međusobna saradnja radi sprečavanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Ali, poštovani gospodine Iliću, pre nego što mi ovde počnemo da raspravljamo o tim sporazumima, zaista mislim da je veoma važno da se u Skupštini Srbije u odnosu na ovu temu veliki problem koji smo mi imali nedavno povede pitanje o odgovornosti delovanja Vlade, odnosno ne činjenja radi sprečavanja ovako teških posledica, na primer, poplava koje smo imali.
Gospodine Iliću, vi ste na primer danas saopštili da je šteta koju mi trpimo u odnosu na ovu prirodnu katastrofu koja nas je zadesila, milijardu i 700 miliona. Gospodine Iliću, neophodno je da se kaže da li je to moglo da bude sprečeno? Zašto nije sprečeno? Da li je Vlada Srbije mogla da uradi mnogo više da ne bude ljudskih žrtava, a da i ovo o čemu vi govorite ovde bude manje. Nije u pitanju božja volja, gospodine Iliću, u pitanju je ljudski faktor. Pitam vas – šta radi Marko Blagojević, a šta radite vi u Vladi Srbije, gospodine Iliću? Ko koga tu zamenjuje? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a zatim Zoran Babić. Izvolite, gospodine Rističeviću.

Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah na uvodu da kažem da se ne slažem sa mojim prethodnim kolegom, nije Vlada fontana želja, da ispunjava želje poslanika koji ministar treba da dođe, povodom kog zakona.
Vlada jednostavno ovlasti, ovog puta je ovlastila gospodina Ilića da zastupa ove zakone. Prema tome nas poslanika, neka pojedinačna želja se ne može ticati Vlade.
Kada bi to tako bilo onda bi nas 250 poslanika imalo 250 želja i svaki od nas bi birao ministra po nekoj svojoj želji, po nekom svom utisku, a već kad smo kod utiska mislim da nekima ne treba uzimati utisak, nego otisak.
Dakle, ukoliko želite da vidite pravu katastrofu onda treba da imate predsednika partije koji je bio premijer i koji je učestvovao u temeljnom upropašćavanju države.

Gospodine Rističeviću, molim vas…

Pričam o prirodnim katastrofama, gospodine predsedavajući.

Razumem potrebu da vi to kažete, ali ipak vratite se vi na dnevni red. Molim vas.

Gospodine predsedavajući, nije bilo veće elementarne nepogode, ako mi verujete.