Za ministra Sertića biće dve dobre vesti. Početak prve je da ću ja glasati za investicioni fond, jer je zakon po sadržaju urađen temeljito, nedostajući je u našoj regulativi, u skladu je sa pojedinim poglavljima o kojima se pregovara sa EU i potreban je. Za sve ponosne na sopstveno neznanje, a toga je ovde bilo, za čuti u čvrstini stavova koje dele ponosni zato što ništa ne čitaju, investicioni fond ima jako malo veze sa investicijama, ali u kreativnom tumačenju Poslovnika da se govori o investicijama, široko svima polje, beščašće je uvek lako prepoznatljivo.
Druga dobra vest je što imam zadovoljstvo da ste jedan od ministara, koji bez obzira na uobičajenu praksu čitanja obrazloženja, bar to čitate najbolje od svih drugih i verujem sa razumevanjem. U okviru te dobre vesti su samo moja pitanja.
Prva opaska za koju znam da će ličiti na reči bačene u vetar, ali je pitanje moje savesti da ih ipak izgovorim. Kampanja u medijima, kampanja ovde u Skupštini, kampanja koja se zove ideološko, o tome kako je privatizacija jedno zlo je vrlo velika prepreka za vaš posao, vrlo velika prepreka. Rutina kojom smo se navikli da pljujemo po privatizaciji je vrlo velika prepreka za vaš posao. Teško da možete nešto kao ministar tu da izmenite. To proizvodi politička strast i neznanje na koje su ljudi ponosni, ali ako ne budemo razumeli koliko je privatizacija važan proces, nećemo umeti realno da izmerimo koliko je težak proces.
Vas kao ministra čeka jedna vrlo teška faza u privatizaciji. Zbog toga hoću u kratkom uvodu da kažem odakle nama Zakon o Agenciji za privatizaciju, pošto ću vam postaviti pitanje o tome. O akcijama neću, jer mislim da znamo da ovaj fond ima smisla tek kada se završi privatizacija u javnom sektoru, ali može i ovako naopačke da pretpostavljamo koliki će biti kapital, pa da radimo. Dakle, kada bude završena privatizacija javnog sektora, onda ćemo moći zaista govoriti o besplatnim akcijama. Razumem orijentaciju zakonodavca u jednom i drugom smeru, zatvorenog, otvorenog. Nije posebno bitno za vaš posao ove godine.
Ono što je bitno jeste da ovaj Zakon o Agenciji za privatizaciju jednako kao Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, to su ve tekstovi zakona koje je radna grupa, koju je finansirala Svetska banka, uradila 2011. godine. Cilj svih tih zakona i cilj radne grupe, sastavljene od domaćih i stranih stručnjaka i potpomognute savetima, novcem USAID-a i Američke privredne komore, bio je da se reši problem koji u srpskom budžetu stoji od decembra 2007. godine sa 162 preduzeća u restrukturiranju i sa, prvo, 55, a onda skoro 90.000 zaposlenih, koji su fiktivno zaposleni, a svoje plate za poslove koji ne postoje dobijaju iz budžeta Srbije. Šta sam ja o tome mislila 2007. godine ili u godinama kada su produžavani rokovi, sada nije bitno. Bitno je da li ćemo mi razumeti da je to zajednički problem.
Tu se vraćam na svoju opasku. Ako ne uradite ništa na stvaranju percepcije o zloj privatizaciji, taj će problem biti još veći da ga vi rešite u roku, kako kažu ovi zakoni.
Ono što se desilo u međuvremenu sa tekstovima svih zakona koje je radila radna grupa Svetske banke je da su voljom vladajuće većine, neću da kažem čijom još voljom, pojedine odredbe jednom usaglašene menjane. To nije dobro i to se vidi u ovom Zakonu o Agenciji za privatizaciju.
Ilustrovaću vam koliko nije dobro. Dve reči su iz jednog člana Zakona o notarima nečijom voljom izbačene. Danas gledamo posledice. Zato vam govorim o izrazitom ponosu na neznanje koje je vrlo prisutno u našoj javnosti, ali kod vas mora da bude minimalno, i u sektoru, i u onome čime se bavite. Dve reči. Amandmanom i voljom vladajuće većine su izbačene iz jednog člana Zakona o notarima i zato imamo sve teže rešivu situaciju, nadam se ipak rešivu, sa prestanom rada advokata, sa njihovim zahtevima, sa postupcima ministra pravde. Moje pitanje je, zbog nedostatka reči u Zakonu o Agenciji za privatizaciju, ko radi nadzor?
Molim vas da podelite sa mnom svoj komentar ili da mi kažete da ću odgovor dobiti kasnije, ali vas molim da nas sve poštedite čitanja obrazloženja, jer je nadzor nad Agencijom za privatizaciju, s obzirom na ovlašćenja, s obzirom na postojanje centra za stečaj u okviru Agencije za privatizaciju, s obzirom na sve ono što je dato kao ovlašćenje, tog nadzora nema. Moje pitanje vama je zbog toga da za neku godinu, iz bilo kog razloga, ne bude izjava kako je bilo samo usmenih naloga o Agenciji za privatizaciju da bi se nešto dogodilo.
Potpuno sam sigurna da je vama i meni stalo do pravne države i do najboljih mogućih rezultata koje ovakav Zakon o privatizaciji, za koji nisam glasala, koji je manjkav, i Agencija za privatizaciju treba da da ukidanjem plata za poslove koji ne postoje za najmanje 60.000 ljudi iz preduzeća u restrukturiranju. To ćemo znati već 1. novembra kada budžet za 2015. godinu mora da uđe u Skupštinu, i to programski budžet. To je samo devet dana od sada. Ako ja vidim poziciju za preduzeće u restrukturiranju, potpuno je svejedno šta ćete mi vi odgovoriti ovde. Iako ne vidim da li je Agencija indirektni budžetski korisnik, kako se gleda u trezoru, koji su prihodi, nisam protiv da Agencija uzima proviziju od privatizacije. To treba tako da bude, ali ovako kako je postavljeno, dobićete vrlo ne transparentno i bez definisanog nadzora telo, gde je pitanje da li funkcioniše po ovom zakonu ili po Zakonu o javnim agencijama ili po usmenim nalozima. Takve su faze neminovne u zemljama koje se menjaju. Mislim da je naš zajednički interes da te faze traju što kraće. Moja su pitanja koji zakoni za Agenciju i ko, uzmite jedan slučaj kao primer, zaista ima nadzor nad radom Agencije?
Drugo pitanje odnosi se na ministra Antića i Predlog zakona o javnom interesu. Ministar je rekao nekoliko stvari o tome da javni interes treba da bude skraćeni upravni postupak za parcele na kojima će se graditi dalekovodi. Ono što je skraćeni postupak, to znači bez svedoka, bez veštačenja, bez provera, skraćeni postupak. Veliko je pitanje da li ima osnova da se u ovakvom zakonu uvodi skraćeni upravni postupak.
Kada pozovemo na to da razmislimo da li je skroz u skladu sa Ustavom, ne radimo to zato da zaustavimo razvoj energetske politike ili evropske Energetske zajednice u regionu, nego zato što je bolje sprečiti štetu, nego videti kako šteta raste.
Druga stvar koju je ministar Antić rekao je da ovaj plan, koji treba da bude ispunjen sa javnim interesom o dalekovodima od 400 kilovata, treba da prati južni tok. To bi ministar morao da objasni, barem ljudima koji znaju šta je i Južni tok i šta je energetika, a takvih ljudi ima popriličan broj u ovoj sali, i to iz dva razloga. Dakle, kakva je veza u eksproprijaciji u Južnom toku, mislim da je mislio na autoput, ali dobro, neka bude Južni tok, i izgradnje dalekovoda od 400 kilovati?
Zašto je to važno? Zato što bih ja volela da je ministar tu, da mi kaže koliko je to dalekovoda? Jel 150, jel 200, 350? Koliko je to dalekovoda da bi mi znali koliko je to parcela ako uzmete prosek od parcele? Ne možete upravljati onim što ne umete da izmerite, niti možete da menjate ono što ne umete da izmerite.
Mi smo se naslušali i od vlada koje smo podržavali, i od vlada kod kojih smo bili opozicija - majke mi, analiza i ovde beskrajno puta ponovljenih – majke mi, sve će biti super. Ono što daje garanciju da će biti super kada mi proverimo podatke.
Dakle, za ministra Antića, pitanje je vrlo jednostavno, pošto elaborata nema i pošto je JP EMS zaista monopol, potpuni monopol ima, i obrazloženje o tome da je to zbog alternativnih vrsta energija, da istovremeno stoji da je posledica ugovora nas i Italije, i da je prenos energije nešto što nas zanima i kao zarada.
Dakle, zanima me koliko je to dalekovoda? Koliko je onda to posledično parcela? Zašto se različito ceni parcela na kojoj se stub gradi i parcela iznad koje idu vodovi, jer je to važno?
Zato što neću ni da pomislim da u elaboratu nema analize uticaja za životnu sredinu, neću ni da pomislim da će biti slučajeva, kao što je slučaj u Vinči kada se ljudi bore već mesecima da ne bude dalekovodnog stuba u dvorištu škole. Nije važno više ko je upravu, da li tog dalekovodnog stuba treba da bude ili ne treba da bude, važno je da ljudi u Vinči nemaju s druge strane nekog s kim će imati dijalog o štetnosti ili onim što su oni uvereni da je štetno kada je u pitanju dalekovod.
Zakon o investicionim fondovima da, Zakon o Agencije ne, Zakon o besplatnim akcijama, naravno, protiv, a mislim da će i javni interes imati moj glas protiv ukoliko ministar Antić ne bude mogao da mi da odgovarajuće jasne, tačne, proverljive i dokazive odgovore. Hvala vam.
