Replika, Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Ne možete i loše, kada jedan čovek u jednoj ruci drži vatru, a u drugoj ruci drži vodu. Reforma pravosuđa je stvar kontinuiteta, stvar izdržljivosti, nije stvar trenutka koje smo mogli da vidimo 2008. godine, kada su sudije menjane po političkoj osnovi i partijskoj pripadnosti, da je to predstavljeno kao reforma pravosuđa.
Ne može sa jedne strane da se kritikuje, odnosno ne može da se traži brži i kvalitetniji pristup pravdi i pravosuđu, a da se sa druge strane kritikuje Zakon o notarima, koji oslobađa pravosuđe, odnosno oslobađa sudove raznih stvari koje su gušile sudove, umesto da sudije sude, da rešavaju predmete u njegovom normalnom i zakonski propisanom roku.
Ne možete sa jedne strane da ste protiv Zakona o notarima, a sa druge strane da tražite pravosuđe.
Ne možete s jedne strane da tražite pravdu za pritvorske predmete, a s druge strane da tapšete po ramenu one koji stoje ispred Vlade Republike Srbije. Kažite samo za šta ste. Da li ste za reformu pravosuđa, za koju Ministarstvo pravde, Vlada Republike Srbije, gospodin Selaković, dobijaju i podršku i podršku od strane i Evropske komisije i Venecijanske komisije i EU i svih onih merodavnih, a želimo da budemo u toj porodici naroda, ili želite da stanete na stranu onih kojima je najbitniji lični interes i najbitnije kolike će kvote imati suđenje i koliko će imati predmeta mesečno.
Prema tome, vatra i voda, jedno u jednoj, drugo u drugoj ruci je zaista nedosledno.

Hvala.
Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, polako izmičemo iz teme dnevnog reda.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam u temi dnevnog reda.)
Jeste bili u određenom delu, ali ste posle počeli da prozivate.
Neću vam više dati pravo na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Izvolite po Poslovniku, ali vas molim da ga dobro obrazložite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani gosti koji nastupate u ime Zaštitnika građana danas ovde u Skupštini, smatram da je predsedavajući upravo povredio Poslovnik Narodne skupštine zato što mi nije dao pravo na repliku na izlaganje gospođe Obradović, a ja smatram da na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine imam pravo na repliku. I evo, da iskoristim dva minuta da pokažem kako će predsedavajući još jednom da prekrši Poslovnik ako mi nakon ovog obrazloženja ne da pravo na repliku.
U članu 104. u prvom stavu piše: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe…“ – što je, poštovani predsedavajući, bilo, jer je gospođa Obradović rekla da ja nju nisam pažljivo slušao, da sam društveno neosetljiv, a za mene su to uvrede, poštovani predsedavajući.
Zatim se kaže: „… navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju…“ - Gospođa Obradović je pomenula moje ime i prezime, poštovani predsedavajući, „… odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje…“ - gospođa Obradović je pogrešno protumačila moje izlaganje, jer sam ja saopštio da ćemo mi da glasamo za predlog zaključaka Odbora, poštovani predsedavajući. Dalje, „…narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.
Poštovani predsedavajući, ako ovo nije jasan primer u kojem jedan narodni poslanik ima pravo na repliku, onda ćemo mi ovde da ukinemo dijalog u Narodnoj skupštini, a vi ćete pokazati da zajedno sa naprednjačkom većinom hoćete od Skupštine da napravite Centralni komitet Saveza komunista. U tome ja svakako neću učestvovati.

Gospodine Pavićeviću, vi ste vešto iskoristili, obrazlažući član 104, da na neki način date i repliku. Moje je pravo, vi to dobro znate, da procenim da li neko ima pravo na repliku ili ne. Prema tome, smatram da nisam povredio Poslovnik, a vaše je pravo da se izjasnite hoćemo li glasati o povredi Poslovnika u Danu za glasanje. Da ili ne? (Da)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, čl. 107. i 108. Mislim da bi kao predsedavajući trebali da reagujete na te uvrede koje valjda iz neke političke, ne mogu da kažem nemoći, ali koje svakodnevno dolaze i odapinju se ka SNS.
Ono što je koleginica Obradović, boreći se za svoje stavove, boreći se da se dođe do saglasja, a valjda je normalno i prirodno da u jednoj zemlji tragamo za tačkama spajanja a ne za tačkama razdvajanja i različitosti, dolazimo do ovakvih stvari da naprednjačka većina, a ta naprednjačka većina je ovde zbog volje građana Republike Srbije i ta većina se zove SNS, zar je toliko teško reći puno ime, a ne u gnevu i u vređanju?
Da li je ovo Centralni komitet? Mislim da smo mi odavno kao društvo u višestranačkom sistemu, ali, ne bi trebalo da jedan deo istorije Srbije za koji će neko reći da je bio dobar, neko će reći da nije bio dobar, ali siguran sam da ne postoji čovek u ovoj sali čiji roditelj, on lično, rođak, deda, nije bio član tog Saveza komunista, pa možda i gospodina Pavićevića. Hajde što vređa vladajuću većinu, ali zašto vređa svoju porodicu, svoje poznanike koji su u tom trenutku svojim ubeđenjem ili moranjem bili baš to što pokušava da povredi.
S druge strane, verujem da ste mogli da odreagujete kada je tražio repliku na osnovu izrečenog od stanje gospođe Marije Obradović, za šta je već dobio repliku. Da li će to za gospodina Pavićevića da važi jedna replika pet puta ili dokle god može da govori?

Hvala vam, gospodine Babiću.
Smatram da nije bilo povrede Poslovnika. Nisam dozvolio gospodinu Pavićeviću repliku. To što je on malo zloupotrebio citirajući odredbe člana 104, na to sam ukazao njemu da nije u skladu sa Poslovnikom. Ali, što se tiče poimanja, vređanja, uvreda, to je sada širok pojam i ja tu ne mogu da budem sudija.
Gospodine Babiću, da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovani predstavnici državnog organa Zaštitnika građana, smatram da ste, poštovani predsedavajući, upravo povredili član 103. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se reguliše kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Kako ste to uradili? Tako, poštovani predsedavajući, što niste reagovali kada je gospodin Babić u malopređašnjem govoru iskoristio dva minuta da pominje i mog dedu i moju baku i moje pretke sa nekim razmišljanjem o tome da su neki moji preci možda bili članovi Saveza komunista komunističke partije.
Poštovani predsedavajući, na osnovu Poslovnika naše Narodne skupštine, nije dozvoljeno da narodni poslanici koriste takve informacije da govore o nečijim precima, oko nekih sumnji i u ovo i u ono, jer se time vređa dostojanstvo Narodne skupštine.
Druga stvar kako ste povredili Poslovnik, poštovani predsedavajući, član 103. Vi stalno komentarišete moje izlaganje tako što tvrdite da ja zloupotrebljavam Poslovnik Narodne skupštine. Ja sam jedan od retkih poslanika ovde koji se uvek, u svakoj sekundi vremena koje koristi da diskutuje, drži tačaka dnevnog reda naše sednice Narodne skupštine.
Treća stvar, poštovani predsedavajući, gospodin Babić je meni zamerio, a vi ga niste prekinuli - kada sam rekao „naprednjačka većina“, ja ne smatram da je to nešto uvredljivo. Kaže se - naprednjak, za neke se govorilo – demokrate…

Molim vas, nemojte sada opet.

Zašto bi to bilo uvredljivo? Uopšte ne smatram šta je tu uvredljivo, gospodo? Ne verujem da se ijedan poslanik SNS uvredio kada je čuo – naprednjak. Valjda se poslanici SNS ponose time što su naprednjaci i što nisu više radikali? Hvala vam.