Gospodine Jankoviću, vi ste ovde ispred Zaštitnika građana gospodina Jankovića.
Koleginice i kolege, mada smo u malom broju, nadam se da građani nisu u ovom broju koliko nas ima u ovoj sali.
Pokušaću u par minuta koje ima moja poslanička grupa da prokomentarišem izveštaj Zaštitnika građana, tj. nacionalni mehanizam za prevenciju torture u Republici Srbiji za proteklu godinu, da prokomentarišem zaključke tri odbora koja su razmatrala delove izveštaja iz njihovog domena rada.
Pre svega, želim, gospodine Jankoviću, da pohvalim ovaj vaš izveštaj. Mislim da je sveobuhvatan, hronološki lepo složen, laicima jasan. Sebe smatram laikom za ovu oblast i vrlo je jasno šta ste vi to radili i šta ste kontrolisali, šta ste našli koje su vaše preporuke.
Ono što bih želeo građanima Srbije da pročitam iz vašeg izveštaja je prvi deo. Da ne bih objašnjavao šta mi to raspravljamo celog dana ovde, raspravljamo o torturi, tj. o načinu postupanja sa osumnjičenim, osuđenim i pritvorenim licima u raznim ustanovama za pritvor i prinudu u Republici Srbiji od strane ljudi koji su ovlašćeni da rade u tim ustanovama.
Ovde ste lepo napisali da ljudsko dostojanstvo, pravo na neprikosnovenost fizičkog i psihičkog integriteta i zabrane mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zajamčeni su Ustavom Republike, brojnim zakonima, kao i najznačajnijim konvencijama koje je Srbija ratifikovala. Međutim, u široj javnosti nedostaje jasna svest da ta osnovna ljudska prava pripadaju svakom građaninu, pa i onom koji je uhapšen, pritvoren ili osuđen, tražilac azila ili ilegalni imigrant, kao i svim osobama sa mentalnim smetnjama ili ometenim u razvoju. Ono što je bitno u sledećem pasusu, zalaganje za poštovanjem međunarodnih standarda u Srbiji se uobičajeno doživljava kao nešto nametnuto, kao prihvatanje tuđih pravila koja su neprimenjiva na ovim prostorima. Teze o posebnosti kulture ljudskog prava, odnosno osobenosti tradicije i specifičnih navika na ovim prostorima, dovodi do populističkih teza o potrebi neprimereno oštre kaznene politike, pa i do zagovaranja opravdanosti zlostavljanja. Shodno tome, javljaju se ideje ponovnog uvođenja smrtne kazne, povećanje dužine trajanja kazni zatvora, između ostalog stalno se obnavljaju ideje za uvođenje kazne hemijske kastracije.
Mislim da ste u ova dva pasusa rekli šta je suština torture i šta je to protiv čega mi treba da se borimo, ne zato što je to zagovorila evropska zajednica, mi želimo da idemo u evropsku zajednicu, nego zato što je normalna, civilizovana norma ponašanja ljudi koji žive u 21 veku bilo gde na ovoj planeti.
Imate jedan interesantan pasus koji je ovde dosta polemike izazvao. U Republici Srbiji danas ne postoji tortura kao organizovana i podsticajna pojava, ali postoje pojedinačni slučajevi zlostavljanja koje nadležni organi tolerišu. Ovde je bilo mnogo polemike oko toga. Koliko znam, organizovana tortura je bila jedino u istoriji inkvizicije. Nama izgleda fali veliki inkvizitor. To je bila mala šala.
Ono što govori vaš izveštaj, govori o pojedinačnim oblicima torture u Republici Srbiji, u pritvorima, u zatvorima, u pritvorskim jedinicama, specijalnim duševnim bolnicama zatvorskog tipa, ne misli se na duševne bolnice gde su pacijenti, nego duševne bolnice gde su osuđenici sa psihičkim poremećajima, i deo duševnih bolnica klasičnog tipa, kao što je niška „Toponica“.
Ono što je vrlo interesantno, a što ste vi radili, to je da ste sistematizovali ovu kontrolu u par oblasti. Mislim da je to jako dobro i pregledno, a to su i odbori kasnije tako razradili kroz predloge mera koje su doneli. To je kontrola i sugestija o kvalitetu smeštaja i smeštajnih kapaciteta, gde postoji nešto što je nepromenjivo, a to je broj smeštajnih mesta u zatvorima. Njih je moguće izmeniti samo izgradnjom novih zatvora. Ono što je moguće to je povećanje kvaliteta smeštaja u smislu humanijeg odnosa prema pritvorenicima, da imaju vodu u pritvorskim jedinicama, da imaju adekvatan nivo lične higijene, da mogu da imaju adekvatan pristup lekaru i način pristupa lekaru gde se mimo posebnih slučajeva, kada sami lekari traže prisustvo nadzornika, tj. ovlašćenih službenih lica, je nedopustivo da službena lica budu prisutna kod pregleda, bilo da su oni specifični, ne specifični, jer postoji nešto što se zove lekarska tajna i što se zove privatnost. Ta osuđena lica imaju pravo na svoju privatnost. Ceo sistem ove vaše analize se bazira na tome da se trudimo, kao društvo, da sprečimo naknadno kažnjavanje kažnjenih ljudi.
Ono čime se bavi ovaj izveštaj, poštovani građani Srbije, je nedopustivo uzimanje zakona u svoje ruke, pokušaću da budem jasan, od strane ljudi koji treba da sprovode zakon i da vrše kontrolu primene zakona nad osuđenim, pritvorenim licem.
Vrlo jasno je Odbor za pravosuđe, uz sve one preporuke koje je dao … Nadam se, pošto je ovde bilo sugestija od poslanika većine da treba da se kontroliše kako će ovo da se primenjuje, da će ovo biti iskontrolisano u narednom periodu, a navešću samo stav 3. zaključka Odbora za pravosuđe, koji kaže da Narodna skupština obavezuje Vladu da prilikom predlaganja budžeta za 2015. godinu predvidi potrebna sredstva za izgradnju, odnosno adaptaciju prostorija za zadržavanje u policijskim stanicama, a u skladu sa važećim standardima, a ja dodajem – na osnovu preporuke komisije koja se bavila izradom ovog elaborata.
Poštovani poslanici, koji trenutno niste u sali, imate obavezu da donošenjem budžeta koji će se doneti novembra meseca, jasno dokažete svoju političku moć i volju, jer mi smo ti koji kreiraju, hajde tako da kažem pod navodnicima, život u Republici Srbiji, Skupština RS. Da ćete na poziciji Ministarstva pravde, Ministarstva policije, gde god da je potrebno investirati novac, tj. intervenisati finansijski da bi se stav 3. Odbora za pravosuđe ispoštovao, da ćete to adekvatno sagledati u budžetu. Eto, pa ćemo onda sedeti isto ovako, a ja ću vas podsetiti ako to ne bude bilo zastupljeno kao što se sada, i kao što ćemo doneti odluku na osnovu odluke odbora, da ću vas podsetiti da ste dužni da poštujete svoju odluku koju ćete sada da usvojite, naravno sa nama zajedno. Nadam se jednoglasno, jer su odbori dali normalne predloge, a sve u skladu onoga i kao posledica onoga što je napisala ova Komisija koja se bavi sprečavanjem i prevencijom torture u okviru Kancelarije Ombudsman Republike Srbije.
Ono što je vrlo bitno i zašto je važan ovaj vaš izveštaj, jer pokazuje da sem kazne koja ima instituciju sankcionisanja krivičnog dela, ona ima i svoje edukativno, tj. ima funkciju odvraćana od krivičnog dela na ostale učinioce, a ono na čemu vi potencirate i što sam ja shvatio kao vrlo bitno u ovom vašem izveštaju, a i vrlo bitno da se primeni u Republici Srbiji kako ne bi imali povratnike, to je edukacija na koju ste vi insistirali kroz rad vaspitača sa osuđenicima i pritvorenim licima. Time ste sugerisali da tim radom vaspitača u tim ustanovama gde su pritvorenici se sprečava i smanjuje broj povratnika što je evidentno u Republici Srbiji. Sve ove vaše preporuke, ja sam to tako doživeo, idu ka tom krajnjem cilju da ako i imamo osuđenike, imamo u budućnosti vrlo mali broj povratnika.
Još jedared, želim da pohvalim ovaj vaš rad. Jeste da vi to radite dve godine, ali izveštaj iz godine u godinu je obuhvatniji, sveobuhvatni. Vrlo je bitno što sugerišete ne ispunjavanje i nepridržavanje vaših preporuka, jer vi dajete preporuke, a to je signal Republičkoj Skupštini i građanima Srbije da li Republička Skupština radi svoj posao adekvatno, tj. skupštinska većina kako treba i ono što sada deklarativno prihvatamo ili ne radi.
Nadam se da će vaš sledeći izveštaj naročito, ja sugerišem ovako kao poslanik vama, da obrati pažnju na zaključke naših odbora, skupštinskih i bilo bi dobro da vaša stručna služba te zaključke izanalizira u sledećem izveštaju, da li je nešto od toga primenjeno ili je bilo samo mrtvo slovo na papiru i politička želja skupštinske većine u smislu kako to mi zamišljamo da lete avioni. Ja vam se zahvaljujem.