Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, ja bih imao pitanje za ministra finansija, ministra za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva zdravlja. Evo konkretno o čemu se radi.
Ovih dana filijale poreske uprave u lokalnim samoupravama, gradovima i opštinama dobijaju naloge za prinudnu naplatu zaostalih dugovanja zemljoradnika iz prethodnih godina za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje.
To ne bi bilo ništa sporno da ta dugovanja nisu iz prethodnih godina i ono što je veliki problem, jeste što poreska uprava kreće u izvršenja a da prethodno ne saslušava stranke, što dovodi ljude u veliki problem samo iz jednog prostog razloga što među tim ljudima pre svega ima staračkih domaćinstava koji žive na seoskom području. Ima i specifičnih situacija, pre svega da u jednoj porodičnoj zajednici gde nosioce gazdinstva imate ljude koji su zdravstveno oboleli i koji po šifri svoje bolesti su overavali zdravstvene knjižice, a da za taj prethodni period su se takođe dužili, odnosno vodili su se za dug za penziono ili zdravstveno osiguranje.
Takođe, tu su oštećeni i oni ljudi koji su živeli u braku pa smrću supružnika primaju porodičnu penziju, a takođe se nalaze na spiskovima dužnika i zbog toga bih pre svega zamolio ministra finansija i v. d. direktora Republičke poreske uprave da nalože da ta procedura bude što transparentnija i da se svi ovi razlozi uzmu u obzir.
Zašto postavljam ovo pitanje i drugim ministrima, zdravlja i socijalne politike? Zato što je ministar zdravlja obećao da će se formirati jedna radna grupa koja će do kraja godine izaći sa konkretnim rešenjem, da ljudi koji žive u registrovanim gazdinstvima i plaćaju doprinose preko svog gazdinstva, da ne budu u istoj situaciji. Podsetiću kolege poslanike i građane koji gledaju ovaj prenos da neko bez obzira ako je vlasnik pet ili 50 hektara zemlje plaća istovetnu sumu za penziono osiguranje koje je 62 hiljade dinara na godišnjem nivou, a za zdravstveno osiguranje ono iznosi 32 hiljade dinara.
To ja i moje kolege, a mislim i svi ovde narodni poslanici, smatramo nepravednim i smatramo da bi trebalo da oni koji imaju više plaćaju veći iznos, a oni koji su mali i koji žive u staračkim domaćinstvima plaćaju znatno manji iznos i za zdravstveno i za penziono osiguranje.
Još jedno pitanje koje se tiče Ministarstva finansija. Ove godine po prvi put će se naplaćivati porez na dohodak poljoprivrednika po novom obračunu. Do sada su to poljoprivrednici plaćali izvod iz katastarske vrednosti parcela, a ove godine su novine da će plaćati na osnovu tržišne vrednosti. Te sume koje ovih dana šalju lokalne samouprave, jer to rade lokalni poreski organi, su značajno veće i do 10 ili 15 puta u odnosu na prethodne godine, kada su te sume bile simbolične.
Zamolio bih Ministarstvo finansija da zbog specifične situacije koja je bila u ovoj godini, da smo imali poplave, elementarne nepogode i sve ostalo, da pokušamo, jer već sutra imamo ovde u plenumu i raspravu o rebalansu budžeta, da se pokuša da se donese jedan zaključak da se lokalnim samoupravama da mogućnost da se ovaj porez ili umanji ili da se u značajnom delu, ako mogu tako da se izrazim, oprosti onim gazdinstvima koja su bila najviše oštećena što u majskim poplavama, što u elementarnim nepogodama, koje su se dešavale i nakon majskih poplava.
Još jedno pitanje. Ministar Vulin je najavio izmene Zakona o davanju socijalne pomoći. Pošto mi ističe vreme, samo jedno malo zapažanje i molba za ministra, da se pre donošenja novog zakona bar konsultuju lokalne samouprave i da se donesu precizne socijalne karte za građane pojedinih lokalnih samouprava, jer drugačiji vidovi davanja socijalne pomoći da ta socijalna pomoć mora da se odradi mogu se odnositi samo na one koji su radno sposobni. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, imam nekoliko pitanja pre svega za vas, odnosno za rukovodstvo Skupštine.
Naime, poslanici naše poslaničke grupe su 7. oktobra podneli četiri zakona u skupštinsku proceduru. Neke od tih zakona je vladajuća većina odbila da stavi na dnevni red, iako se radi o zakonima koji bi, da su usvojeni, mogli da prekinu štrajk advokata koji već više od mesec i po dana blokira pravosuđe u Srbiji.
Ono što nas zanima je zašto tih zakona nema na sajtu Skupštine? Da li to znači da su naši zakoni zakoni drugog reda pa ne mogu da se nađu na sajtu Skupštine, s obzirom da se zakoni koji dolaze iz Vlade istog dana kako uđu u proceduru objave na sajtu Skupštine?
Drugo pitanje se odnosi na činjenicu da se ponovo ne poštuje Poslovnik i činjenicu da poslanici na postavljena pitanja ne dobijaju odgovore od nadležnih organa kojima je pitanje postavljeno.
Naime, postavio sam pre više od 15 dana pitanje šta se dešava u fabrici „Fijat automobili Srbija“ i kakva je budućnost te fabrike i šta Vlada namerava da uradi po tom pitanju? Odgovor do dana današnjeg nisam dobio.
Ono što sam dobio bilo je tog dana da mi je jedan kolega poslanik, postavljajući poslaničko pitanje, pokušao da odgovori, pa je to učinio prilično nemušto, govoreći da je ovo sada kapitalizam, da mi živimo u kapitalizmu i da država Srbija ne može da se meša u rad privatne firme.
Ono što on očigledno nije znao ili nije hteo da kaže to je da je fabrika „Fijat automobili Srbija“ firma u kojoj država Srbija ima 33,33% vlasništva i u tom smislu država Srbija i te kako ima pravo i treba da se zabrine šta se dešava u „Fijatu“.
U rebalansu budžeta koji smo dobili juče popodne, a o kojem ćemo raspravljati sutra ujutru, može da se vidi da je najveći izvoznik za prvih osam meseci u Republici Srbiji upravo fabrika „Fijat automobili Srbija“ sa 947 miliona evra izvoza. Prvi sledeći izvoznik je, 255 miliona evra, NIS. Znači, ubedljivo najveći izvoznik.
Država Srbija je u toj fabrici 5. septembra imenovala dva nova člana u Nadzornom odboru, na koje ima pravo na osnovu 33,33% vlasništva, izvesnog Danila Cicmila, 28 godina, kao predsednika Nadzornog odbora i Nedu Galić, 29 godina.
Na sajtu APR možete da vidite i druge članove Nadzornog odbora. Jedan od njih je gospodin Alfredo Altavila, potpredsednik „Fijat grupe“. Zamislite gospodina Altavilu koji dolazi na sastanak koji gospodin Cicmil sa 28 godina saziva. Kakav dnevni red on predlaže i o čemu oni tamo raspravljaju, kako da se u fabrici krene sa proizvodnjom novog modela, jer je očigledno da je ovaj model koji se trenutno proizvodi završio svoj vek?
Da li će nešto država Srbija po tom pitanju uraditi ili ćemo čekati da se fabrika zatvori, pa će je država Srbija preuzeti i otkupiti za dinar, evro ili već ne znam zašto?
To pitanje sam postavio. Odgovor nisam dobio. Postavio sam pitanje premijeru Vlade i ministru privrede.
Predsedavajući, pošto predsednica trenutno nije tu, molim vas da se potrudite da, u skladu sa Poslovnikom, dobijem odgovor na postavljeno pitanje.
Poslednje pitanje koje bih danas hteo da postavim je šta će država Srbija uraditi povodom odluke Međunarodnog olimpijskog komiteta od juče da se Kosovo primi u punopravno članstvo te sportske organizacije i da li ta odluka proizilazi iz Briselskog sporazuma, potpisanog pre godinu i po dana, gde se Srbija obavezala da neće uslovljavati i sprečavati prijem Kosova u međunarodne institucije? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
Meni je dužnost da dam odgovor vezano za pitanje oko Skupštine.
Ono što sam dobio od Službe, vi niste dostavili u elektronskom obliku predložene zakone, tako da nisu mogli da se nađu na sajtu Skupštine.
Kada dostavite u elektronskom obliku, oni će se naći na sajtu.
Što se tiče drugih vaših pitanja, mi ćemo zamoliti da što pre dobijete odgovore, pogotovo one koje niste dobili.
To za godine, mislim da i u nekim drugim demokratski uređenim državama imamo i ministre tih godina, tako da ne treba nikome Ustavom da uskraćujemo pravo da može biti biran u organe državne uprave.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

  Zahvaljujem se.
Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ono što zanima građane Novog Beograda, građane Grocke, građane Srbije vezano je za „Elektrodistribuciju Beograd“ koja je investitor u Bloku 32 na Novom Beogradu, koja gradi trafo stanicu napona 110 kilovolti. Takođe je Elektrodistribucija investitor u izgradnji dalekovoda u Vinči napona od 400 kilovolti.
Ono što je potpuno jasno jeste da, po važećim zakonima, investitor, u ovom slučaju „Elektrodistribucija Beograd“, ima pravo da gradi ovakvu trafo stanicu ili dalekovod gde god požele, bez obaveze da rade studiju o zagađenju životne sredine. Međutim, na strani građana su u ovom slučaju, koji su izuzetno zabrinuti za svoje zdravlje, izuzetno zabrinuti za zaštitu životne sredine, sledeće činjenice: Zakon o zaštiti od neonizujućih zračenja, koji u članu 3. decidno i izričito zabranjuje svako nepotrebno izlaganje neonizujućem zračenju.
Ovo izlaganje i kada je u pitanju trafo stanica na Novom Beogradu i dalekovod u Vinči je potpuno nepotrebno iz prostog razloga što drugim trasama i na drugim mestima je moguće uz minimalna sredstva izmestiti ova dva objekta i na taj način zaštiti kako životnu sredinu, tako i zdravlje ljudi.
Takođe, Arhunska konvencija, koju je Srbija verifikovala u maju mesecu 2009. godine, govori o tome da postoji pravo građana na dostupnost informacija. Podsetiću da su građani i Vinče i građani Bloka 32 nebrojeno mnogo pisama poslali nadležnim ministarstvima, medijima, onima koji su nadležni, pa čak i Elektrodistribuciji kao investitoru i nikada nisu dobili ni jedan jedini odgovor.
Takođe, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini, ovom konvencijom se garantuje i na kraju, pravo na zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena, pravo građana da zajedno sa državom ovaj problem reše kroz jedan dijalog i jednu debatu. Sva prava su ovde iz ove konvencije koju je Srbija ratifikovala prekršena.
Takođe, očekivano zračenje, hteo bih nešto da kažem i na tu temu, trafostanice biće oko četiri mikrotesle. To znači da je četiri puta manje od dozvoljenog zakonskog maksimuma od 40 mikrotesla. Kada je u pitanju Vinča, zračenje može dostići čak snagu i do 100 mikrotesli, što je dva i po puta više od zakonskog maksimuma.
Ono što sam želeo ovde da potenciram jeste istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje držim u ruci i to je nešto što Ministarstvo potpuno ignoriše. Dešava se sledeća stvar – da je po najnovijim istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije sve preko 0,4 mikortesle veoma štetno ne samo po životnu sredinu, nego i po zdravlje dece i ljudi koji su u neposrednoj blizini ovih objekata.
Ono što je jako važno, i ne mora se ovaj zakon menjati odmah, ali veoma je značajno da su određene države kao članice EU dale preporuku da svaka buduća investicija po pitanju trafostanica i dalekovoda, dale su preporuku da ne bude iznad 0,4 mikrotesli zračenja, što dramatično u suprotnom utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.
Postavljamo pitanje - zašto ovo ne može da se izmesti na mestima na kojima bi mogla biti takođe izgrađena trafostanica i dalekovod, gde se ne bi uticalo na zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi? Postavljamo pitanje - na osnovu kojih podataka je data tzv. procena o analizi uticaja na životnu sredinu i koji su to parametri korišćeni kada su u pitanju i zaštita životne sredine i zdravlje ljudi na osnovu kojih je ministarstvo, i u ovom slučaju je Elektrodistribucija Beograd, na osnovu kojih su odlučili da uđu u ovu vrstu investicije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Moje pitanje koje će biti upućeno Vladi Republike Srbije proizilazi iz događaja koji su nastali nakon prekida fudbalske utakmice između Republike Srbije i Albanije, a koji su pretili da izazovu ozbiljnu destabilizaciju međunacionalnih odnosa u pojedinim delovima Republike Srbije, posebno na Kosovu i Metohiji.
Međutim, brzom reakcijom nadležnih državnih organa, posebno MUP, situacija je stabilizovana i to na način da su otkriveni počionici. U danima posle utakmice ukupno su oštećena 23 objekta, uglavnom pekari i ugostiteljski objekti i džamije u Subotici, od toga četiri u Beogradu, 19 u Vojvodini. Obavljeni su informativni razgovori sa 92 lica. Privedeno je 11 maloletnih i šest punoletnih osoba i protiv svih su podnete prijave zbog uništenja i oštećenja objekata i promovisanja i izazivanja rasne i verske netrpeljivosti.
Ovo izazivanje rasne i verske netrpeljivosti svakako jeste na šta moramo da obratim pažnju. Ovom prilikom želim da pohvalim reakciju nadležnih državnih organa, ali i da pitam – šta će se u narednom periodu učiniti na područjima koja su posebno osetljiva na rasnu i versku netrpeljivost, kao što je recimo, Raško-polimska oblast? Imali smo destabilizaciju sitacije na tom delu naše teritorije, kada su neki šetali u zelenim uniformama koje su asocirale ljude druge nacionalnosti, druge veroispovesti na nešto što je bilo fašističko zlo u Drugom svetskom ratu, na nekakvu Handžar diviziju.
Sada imamo situaciju u kojoj se s druge strane najavljuje opet nekakav skup ili marš i to danas, ako se ne varam, u Novom Pazaru. Zna se ko u Republici Srbiji ima pravo da nosi uniforme i niko drugi ne sme da ih nosi. Ako hoćemo da stabilizujemo odnose, onda treba da se uvek pravovremeno reaguje. Ovo što je urađeno na otkrivanju počinioca ova 24 napada posle fudbalske utakmice, svakako jeste jedan od načina da se i preventivno pošalje poruka ekstremistima koji bi da remete međunacionalne i međuverske odnose, ali i da država pokaže da neće tolerisati one koji izazivaju te incidente.
Ne mogu da razumem kada se u ovom domu samo navodi broj incidenata, a s druge strane se ne govori ništa o tome da je država preduzela sve da kazni počinioce, nijedna država na svetu na može da spreči uvek sve moguće incidente i delovanje ekstremista, ali kada se veoma brzo i pravovremeno otkriju počinioci incidenata, onda se na taj način s jedne strane sprečava izvršenje novih takvih dela, a s druge strane se pokazuje odlučnost države.
Moje pitanje je šta će se u narednom periodu učiniti posebno da se spreči delovanje grupa koje nameravaju da organizovano, sa nekakvim obeležjima, u nekakvim uniformama remete međunacionalne i međuverske odnose u Srbiji?
Sledeće pitanje je vezano za ono što je predsednik Vlade Republike Srbije uradio tokom boravka predsednika Ruske Federacije Putina. Naime, srpski premijer je zamolio ruskog predsednika da omogući izvoz automobila koji se proizvode u Kragujevcu na ogromno rusko tržište, čime je pokazao nameru da sačuva ono što je možda trenutno najveći gigant u srpskoj teškoj industriji, a to je proizvodnja automobila, da se ne zatvaraju radna mesta, nego da se možda otvore i nova, da država profitira od tog posla.
Mene zanima dokle se odmaklo u realizaciji tog izuzetno važnog posla, ako on bude odobren od strane Ruske Federacije? Hvala.