Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje zapravo je vezano za jučerašnji dan i navršavanje 22 godine od otmice, mučenja i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina, 16 civila i 16 građana Republike Srbije, otetih, mučenih i ubijenih, samo zato što su bili Bošnjaci i zato što su nosili bošnjačka imena.

Danas smo započeli i tu 23. godinu nakon tog zverskog čina, a država Srbija još uvek nije rasvetlila ko je nalogodavac i ko su svi izvršioci ovog zločina. Država takođe nije obezbedila dostojanstvenu reparaciju porodicama žrtava. Ono što je porodicama ponuđeno je omalovažavanje žrtava, a to vređa ljudsko dostojanstvo i vređa čitav bošnjački narod. Potpuno rasvetljavanje svih slučajeva organizovanog državnog terora prema Bošnjacima u Sandžaku je nešto što je naša civilizacijska i ljudska obaveza, a kažnjavanje počinioca i sprečavanje ponavljanja je dug prema budućim generacijama.

Zato vas danas podsećam i na poslaničko pitanje koje sam postavio 15. jula, jer sam u njemu, između ostalog, tražio da se pronađu i saopšte imena lica koja su u Valjevu uzvikivala fašističke i preteće parole – Oj, Pazaru novi Vukovaru i Oj, Sjenice, nova Srebrenice. Uputili smo konkretno pitanje Ministarstvu pravde, MUP-u i Republičkom javnom tužilaštvu.

Tražili smo imena, a od 15. jula čekamo i još uvek nemamo konačan odgovor na to pitanje. Izostanak reakcije je zapravo ohrabrenje svima koji…

 

Molim vas.

Znam da je vama teško, ali ja samo imam pet minuta da postavim pitanje, a kolege nisu u stanju da slušaju ni pet minuta ono što Bošnjaci preživljavaju već 20 godina.

 

Ja vas molim da u ovom visokom domu ne koristite takve reči, jer ipak izazivate negodovanje većine narodnih poslanika i molim vas, nastavite ali pokušajte da privedete kraju postavljanje pitanja. Prijavite se, imate još minut.

Vi ste mi oduzeli najmanje tri minuta na prekidanja.

Ovo sve se dešava samo tri dana pred izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, samo tri dana pre nego što Bošnjaci treba da izaberu svoje bošnjačko-nacionalno veće. Ovo je objektivna opasnost za Bošnjake u Srbiji. Mi nismo čuli nikoga iz Vlade, čak ni ministra i njegove poslanike iz Sandžaka da se usprotive i dignu svoj glas protiv ovoga.

To me dovodi do pitanja koje upućujem premijeru i koordinatoru Službi bezbednosti – šta je urađeno da se spreči ostvarivanje pretnji koje su građanima Novog Pazara uputili nekakvi četnički komandanti sa ukrajinskih ratišta?

Drugo pitanje tiče se rešavanja slučaja 16 ubijenih Bošnjaka u Sjeverinu kod Priboja, ko su nalogodavci i ko su počinioci tog zločina?

Želim da podsetim da je upravo premijer na svojoj konferenciji za novinare 25. septembra ove godine usred kampanje za izbor nacionalnog saveta, preteći Bošnjacima u Sandžaku, podsetio ih da danas Bošnjaci žive kao manjina u tim opštinama u Sandžaku. Jedna od tih opština je Priboj. Onaj Priboj odakle je 16 otetih i ubijenih mučenih Bošnjaka. Druga od tih opština je Prijepolje, ona opština gde je 18 ubijenih i otetih Bošnjaka…

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, imam nekoliko vrlo konkretnih pitanja, upućeno je na više adresa resornih ministarstava i nadam se da ću dobiti odgovore iste takve, konkretne.

Moje prvo pitanje upućujem Ministarstvu rudarstva. Naime, u proteklih nekoliko godina mogli smo čuti brojne različite insinuacije, pa čak i zamerke po pitanju rudne rente. Mnogi su govorili zapravo da je rudna renta u Srbiji mnogo niža u odnosu na druge zemlje. Moje pitanje upućeno resornom ministarstvu jeste – koliko je tačno Republika Srbija prihodovala od ove rudne rente i da li je pomenuto ministarstvo uradilo uporednu analizu rudne rente Srbije sa rudnom rentom zemljama u okruženju, odnosno na osnovu kojih parametara je zapravo rudna renta određena u propisanom iznosu?

Moje sledeće pitanje upućujem Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, uvaženi ministar unutrašnjih poslova, dok je obavljao funkciju predsednika Skupštine, predložio je jedan kvalitetan zakon i to je onaj koga se svi dobro sećamo, kojim se omogućilo zdravstveno osiguranje maloletnim licima i trudnicama i u onim slučajevima u kojima ranije takva osiguranja imali nisu.

Međutim, moram da naglasim činjenicu da je pravo na brak u Srbiji Ustavom zajamčeno, ali se različitim omaškama u pravnom sistemu ono na puno i na različite načine ugrožava. Tako na primer, lice koje je promenilo prezime prilikom stupanja u brak, mora izraditi novu ličnu kartu, nov biometrijski pasoš. To za običnu porodicu predstavlja izdatak od oko 5.000 dinara. Ukoliko to lice ima na sebe registrovanu firmu, stvoriće se još puno dodatnih troškova, a sve povodom promene prezimena, zbog takse za izdavanje novih dokumenata, upravo u takvim slučajevima.

Moje pitanje jeste - da li je MUP preduzelo bilo kakve korake radi ukidanja taksi i naknada na lične isprave i to u onim situacijama kada se one menjaju zbog činjenice promene prezimena prilikom sklapanja braka, odnosno da li će tako nešto preduzeti, budući da je te propise neophodno uskladiti sa Ustavom Republike Srbije, a čini mi se da u ovom momentu tako nešto ne postoji.

Moje sledeće pitanje upućujem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zakonom o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, predviđeno je da u predškolskim ustanovama, čiji je osnivač Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave, roditelji dece jesu ti koji plaćaju 20% ekonomske cene za svako dete, a osnivač snosi 80% te cene.

Međutim, svedoci smo da brojne lokalne samouprave u našoj zemlji obrnuto obračunavaju ovaj odnos učešća u troškovima predškolskih ustanova i roditeljima obračunavaju nekih 50%, a negde čak i 80% od ove ekonomske cene. Budući da ova oblast spada upravo u resor Ministarstva prosvete, moje pitanje ministru prosvete glasi – kada je poslednji put izvršena inspekcija kontrole načina finansiranja ovih ustanova i koje mere su preduzete kako bi se jedinice lokalne samouprave prinudile da sprovode ovaj zakon na navedeni način?

Moje poslednje pitanje upućujem Ministarstvu privrede. Naime, pre izvesnog vremena, Narodna skupština usvojila je nov Zakon o privatizaciji. Između ostalog, upravo tim zakonom je i predviđeno da se za subjekte privatizacije raspiše javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti i to je za većinu subjekata privatizacije i obavljeno.

Imajući u vidu stanje naše ekonomije kojom se ne možemo pohvaliti, naročito stanjem subjekata privatizacije, smatram da je potrebno da znamo koliko je realno investitora zainteresovano za privatizaciju preostalih subjekata privatizacije.

U tom smislu, moje pitanje koje upućujem Ministarstvu privrede jeste, za koliki procenat subjekta privatizacije je stiglo takvih pisama, za koliko nije uopšte bilo pisama zainteresovanosti i, naravno, prema podacima iz pisama zainteresovanosti, budući da ista i po slovu zakona sadrže i indikativnu cenu, kolika je ona u skladu sa tim pismima i kolika je sadašnja procena Ministarstva privrede upravo o prihodima koja će se ostvariti privatizacijom tih preduzeća, a za koja su stigla pisma zainteresovanosti? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić. Izvolite, gospođo Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo kolege narodni poslanici, ja se obraćam sa pitanjem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sa druge strane i kao član Odbora za zaštitu životne sredine, a u vezi izlivanja toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona iz rudnika „Stolice“, pošto se u poslednjih nekoliko dana pojavilo nekoliko naslova u medijima, između ostalih, naslovi kao što su „Teški metali iz rudnika idu ka Savi“, „Jalovina briše živi svet“, i drugi naslovi,
Naime, mulj koji u sebi sadrži toksične metale sa vodom iz ovog oštećenog rudnika je oštećenjem brane krenuo prema Drini, registrovan je kod Badovinaca, a rezultati analize vode Kostajnika, Jadra i Drine, koji su objavljeni na sajtu Agencije za životnu sredinu, pokazuju visoke koncentracije teških metala.
U ovim člancima se navodi da su opštine Krupanj, na čijoj teritoriji je jalovište i Grad Loznica, zahtevali odgovor nadležnih i kažu da već pet meseci ne dobijaju nikakav odgovor. Zbog toga sam smatrala da treba da postavimo određena pitanja.
Naime, Ministarstvo životne sredine je saopštilo kada su bile poplavljene, kao posledica poplava da je jalovište „Stolice“ najveći razlog kao posledica majskih poplava, jer je u oštećenom jalovištu stotine hiljada kubnih meta opasnog rudarskog otpada i procenjena šteta na ovom jalovištu je, kažu, ušla u zvanični izveštaj Vlade Srbije za donatorsku konferenciju za Srbiju i BiH, koje su, kao što znamo, pogođene poplavama.
Odbor za zaštitu životne sredine je zatražio upravo informaciju o količinama i lokacijama na kojima se na teritoriji Republike Srbije nalazi opasan otpad, kao i informaciju o strategiji njegovog uklanjanja i dobili smo taj odgovor 5. septembra 2014. godine. Ovu informaciju napominjem zbog toga što se u njoj navodi da je tokom majskih poplava posebno bio ugrožen opasan otpad u preduzećima koja su u stečaju ili u restrukturiranju.
Sa druge strane, u izveštaju Sektora za kontrolu i nadzor o posledicama poplavnog talasa na životnu sredinu, stoji doslovno ovako – da u poplavama nije došlo do kontakata sa vodom značajnih količina opasnih materija. Termin „značajnih količina“ stvarno ne bih znala da opišem.
Upravo ovi najnoviji događaji pokazuju da su to u stvari oprečne tvrdnje, a ono što posebno mene, kao nekoga ko je iz te profesije, zanima je pitanje upravo ovog mulja koji se sada pomera i vidi se da se on bukvalno raširio na sve strane, jer taj mulj predstavlja zapis onoga šta se događalo, odnosno šta se izlilo. Taj sediment će kasnije emitovati štetne materije, štetno uticati na vodu, a prema onome na šta se žale građani tog regiona, kažu da je mrtav i biljni i životinjski svet u tom prostoru.
Zbog toga mislim da je izuzetno važno i zato tražim odgovor od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i od Agencije za životu sredinu, pre svega šta je pokazalo praćenje kvaliteta mulja ili stručno kako se kaže sedimenta, dokle je stigao taj mulj iz ovog jalovišta?
Zatim, drugo pitanje, ko je vlasnik rudnika i koje mere će se preduzeti da se zaustavi oticanje mulja i da li su zatražena donatorska sredstva kako se to vidi iz onih izjava koje je ministarstvo davalo? Da li su zatražena donatorska sredstva za sanaciju šteta koja je stvorio ovaj rudnik?
Uzgred, da napomenem, u evidenciji lokacija na kojima su registrovane opasne materije, ova koju je dobio Odbor za zaštitu životne sredine, ovaj rudnik se ne nalazi.
Zato, smatram i zatražiću, pošto je sednica Odbora za zaštitu životne sredine zakazana sutra, da se organizuje posebna sednica Odbora za životnu sredinu i da se pozovu predstavnici ministarstva i Agencije za životnu sredinu i da se detaljno predstave rezultati istraživanja o posledicama poplava, ne samo u području ovog rudnika, nego i u drugim mestima koja su bila poplavljena.
Nadam se samo da će na taj sastanak doći neko kompetentan, da neće doći državna sekretarska zadužena za životnu sredinu, koja je inače defektolog po struci, ili direktor Agencije za životnu sredinu, koji ne znam šta je po struci.
Jednostavno, ne dopustivo je da građani ne dobijaju informacije, ma kakve one bile. Hvala.