Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Zamolio bih sve narodne poslanike i podsetio ih da smo trenutno na članu 6, amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović i Goran Ćirić.
Molim vas da se svi vratite amandmanu, ovo je važna tema za građane Srbije, ali da se vratite i da govorimo o temi, jer ćemo biti prinuđeni da damo pauzu.
Zahvaljujem.
Repliku ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine predsedavajuoći, ne znam čemu ovolika nervoza kolege Jovičića…

Molio bih vas da se ne obraćate poslaniku, da ne koristite njegovo ime i da mu ne dajete mogućnost za repliku. To je vaš manir, ali bih vas zamolio da to ne radite.

Ne, pitao sam vas samo čemu nervoza.
(Dragan Šutanovac, s mesta: A kad je on pominjao njega?)

Gospodine Šutanovac, ne treba gospodinu Božoviću advokat.

Da li možete da mi vratite vreme, molim vas, imam trideset sekundi? Nadam se da ćete mi uračunati ovih trideset sedam sekundi.

Prijavite se ponovo da vam računam ponovo vreme.
Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem.
Ono što je takođe tema, a to u ovom slučaju kolega Jovičić nije imao prilike da zna, jeste Arhuska konvencija koju je Srbija ratifikovala u maju 2009. godine i siguran sam da je gospodin ministar upoznat sa tim, zato što je u tom periodu bio u vlasti sa DS.
Godine 2009. Arhuska konvencija je ustanovila tri pravila koje je Republika Srbija dužna da poštuje.
Prvo pravilo je pravilo građana na dostupnost informacija. Građani su stotinama i stotinama pisama pokušavali da dođu do informacije kako, kada i zašto neće niko da razgovara sa njima, neće niko da uvaži njihove zahteve, a nijedan odgovor nisu dobili. Svim nadležnim institucijama, svima onima koji su danas, uključujući i investitora Elektrodistribuciju Beograd.
Drugo pravilo, to je pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini. Dakle, Vlada Republike Srbije im nije dozvolila da to svoje pravo ostvare.
Na kraju, pravo na pravnu zaštitu u slučaju da su prethodna dva prava prekršena. U ovom slučaju Republika Srbija je sva tri prava oduzela građanima.
Jako je važno da se ovoj temi posvetimo, ne zato što je neko protiv dalekovoda ili trafostanice, ponavljam, nego zato što su ljudi zabrinuti za zdravlje svoje dece, jer Svetska zdravstvena organizacija je rekla da sve preko 0,4 Mikro-Tesla je opasno po život i zdravlje ljudi u neposrednoj njihovoj blizini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Na član 9. amandman su zajedno podneli…
(Aleksandar Jovičić, sa mesta: Replika.)
Gospodine Jovičiću, tražite repliku? (Da)
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Meni je zaista drago i čast mi je da poznajem u ovim klupama čoveka koji Arhusku konvenciju izuzetno dobro poznaje i proučio je. Mislim da nije ni čuo za nju dok je nije video na ovom papiru koji je pročitao. Ali, pored te konvencije, ja samo tražim jedan jednostavan odgovor, a to je – zašto ste dali mogućnost da bilo ko izgradi bilo šta na teritoriji onoga što vi danas kritikujete i mislite da tu ne treba da bude? Pa, nismo mi napravili ni tu trafostanicu, ni taj dalekovod, nego neko možda i pre vas, ali ste vi imali deset do petnaest godina da to izmenite.
Međutim, ja opet ponavljam, onaj požar koji ste izazvali sve je izgoreo, a danas sedite na istom i kritikujete vatrogasce što nisu došli da ugase. Zašto ne kritikujete npr. 500 propalih privatizacija i ne budete samokritični prema sebi? Zašto ne kritikujete 400.000 ljudi bez posla? Zašto ne kritikujete sve one dane i godine kada ste nam zavlačili ruku u džep? Zašto to ne kritikujete, gospodine Božoviću? Izvinjavam se, predsedavajući. Evo, čućemo od gospodina Stefanovića, pošto diže ruku. Dajte da čujemo zašto to ne kritikujete. Hvala.