Ušlo je sve u zapisnik, ministar je tačno rekao koji amandman je prihvaćen, a koji je neprihvatljiv, tako da je sve jasno i ja vam zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani ministre Vujoviću i poštovani gosti i gošće iz Ministarstva, evo prilike da Vlada prihvati još jedan amandman u okviru naše današnje rasprave. Nas dvojica, Zoran Živković i ja smo predložili amandman na član 16. Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju.
U članu 16. piše prema predlogu Vlade sledeće – u članu 17a stav 1. posle reči „Fonda“ briše se zapeta i reči „u skladu sa propisima kojima se uređuje ta evidencija“. Mi smatramo da stav 1. treba da ostane upravo ovakav kakav jeste, da se briše predlog u članu 16. koji je poslala Vlada.
Naša argumentacija je, poštovana gospodo i gospodine Vujoviću, pre svega, sledeća, smatrali smo da je bilo neophodno i da je bilo dovoljno vremena od momenta kada je Zakon o privatizaciji stupio na snagu da se sagledaju neki efekti tog zakona, da se razmisli o tome da li je zaista novi zakon o privatizaciji uz argumentaciju, koja je postojala kada smo raspravljali o tome kao Predlogu zakona, bila dobra?
Druga stvar o kojoj ja mislim da je trebalo da se razmisli tokom dva meseca i nešto dana jeste da li su ipak neka rešenja u tom zakonu bila loša kao što smo mi i navodili u našoj raspravi ovde kada smo zajedno diskutovali u Predlogu zakona o privatizaciji.
Umesto da se ovo vreme koje je proteklo iskoristi za jednu vrstu i preispitivanja, da li je sve urađeno kako treba, ja zaključujem i na osnovu stava Vlade i na osnovu obrazloženja, da nije urađeno to, nego sada hoćemo prilagođavanje jednom nepotrebnom zakonu.
Nadam se da ćete usvojiti naš amandman.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Evo da vam pročitam tekst izmene koju je predložila Vlada. Član 17b briše se. Toliko o tome šta je besmisleno, naravno da je moguća ovakva intervencija na zakon i reč „briše se“ je uobičajena forma u intervenciji, bila u predlaganju zakona, bilo u amandmanu na neki zakon.
Međutim, šta je suština, šta se briše? Briše se tekst – Agencija je dužna da u sredstvima javnog informisanja i na sajtu Agencije dva puta godišnje, zaključno sa 30. junom, odnosno 31. decembrom tekuće godine za tu godinu i tu informiše građane o vrednosti imovine Fonda, strukture imovine Fonda i ostalim podacima od značaja za formiranje cene akcija.
Šta je poenta? Zašto Vlada ovim predlogom i izmenama, brisanjem ovog člana koji je jedan zračak javnosti u radu, zašto se briše i to malo svetla koje se baca na ovaj vrlo tamni deo društvenog života Srbije? Ne postoji nikakav razlog da se od javnosti krije bilo šta što Vlada radi ili neka agencija čiji je osnivač Vlada, naprotiv to je ustavna i zakonska obaveza svake Vlade, pa i Vlade Aleksandra Vučića, bez obzira na zatamnjivanje medija, na načine o kojima neću danas da govorim i to već Srbija zna i nema potrebe da o tome govorim, to je već dominantna tema i utisak meseca i godine, a ne samo nedelje.
Pitanje je zašto se briše ovaj član zakona? On se briše kao deo ideje da se proces privatizacije, proces rada Agencije za privatizaciju, potpuno zatamni, što je učinjeno i ovim čudnim komisijama, koje bira direktor Agencije za privatizaciju.

Prošlo je vreme. Vladimir Pavićević, po amandmanu, trošite vreme..

Tako je. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, hteo bih da pokušam još jednom da ubedim, ako ne ministra Vujovića, a onda narodne poslanike, pre svega iz Napredne stranke, npr. jer bilo je ovde nekih glasova na osnovu kojih je, čini mi se, moglo da se zaključi, da je moguće da danas mi ovde kao deo zakonodavnog tela, nastupimo zajednički prema Vladi, da se u nekom trenutku suprotstavimo nečemu što je nečiji predlog ili stav Vlade.
Ja mislim da je prilika za to upravo naš amandman na član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Dakle, nudim tri argumenta, poštovana gospodo, da ovde prihvatimo ovaj amandman.
Argument broj jedan – ministarstvo je u obrazlaganju neophodnosti da se usvoji ovaj predlog zakona navelo da sadržinu Zakona o Agenciji za privatizaciju treba da uskladimo sa novousvojenim Zakonom o privatizaciji, a on je usvojen početkom avgusta tekuće, dakle, 2014. godine.
Naše mišljenje je bilo, ja mislim da se vremenom to i potvrdilo, da je taj Zakon o privatizaciji potpuno nov bio nepotreban, već da je bilo dovoljno da se naprave izvesne izmene postojećeg Zakona o privatizaciji i da se dogovorimo oko toga, da se u ovoj Skupštini usvoji Predlog zakona u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, a ne potpuno novi, plus mi smo u diskusiji ovde i sigurno se gospodin Vujović i seća, saopštili da samom Zakonu o privatizaciji, sada postoje neka rešenja za koja smatramo da su veoma loša.
Budući da je to bilo tako, onda ja smatram da ovo vezivanje Zakona o Agenciji za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji daje za pravo nama da strašno sumnjamo u valjanost ovih rešenja o kojima danas ovde raspravljamo.
Drugi argument, gospodine Vujoviću i poštovani narodni poslanici, pre svega povodom amandmana na član 17, ako se sećate kada smo čitali razloge za usvajanje Zakona o privatizaciji, a danas ovaj zakon vezujemo i u članu 17. za taj zakon, onda je tamo stajalo da Vlada primenjuje jednu odgovornu ekonomsku politiku, da je obezbeđena makroekonomska stabilnost i da su to sve neki uslovi da se usvoji novi Zakon o privatizaciji sa kojim sada treba da bude usklađen i Zakon o Agenciji za privatizaciju.
Mislim da ovde nema ni jedne osobe koja nije sigurna u to da se vodi neodgovorna ekonomska politika i zahvalan sam gospodinu Vujoviću što i sam kaže da je sutra, sutrašnja sednica prilika, ja mislim, da se potvrdi to u našoj raspravi o rebalansu budžeta.
Druga stvar, makroekonomska nestabilnost je ovde prisutna i ja verujem, pamtim ovu raspravu danas ovde, a sutra kada se budemo sreli da govorimo o rebalansu budžeta samo da se podsetimo toga, to je drugi argument zbog kojeg ja smatram da ovaj predlog zakona ne treba prihvatiti ili makar da se usvoji naš amandman na član 17. Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju.
Poštovana gospodo imam treći argument na osnovu kojeg smatram da zaslužujemo podršku da se usvoji ovaj amandman. Treći argument tiče se jednog uslova delovanja Agencije za privatizaciju i nastavka privatizacije u Srbiji, a ta stvar, taj neophodni element je pravna sigurnost, poštovana gospodo.
Ne samo da imamo neodgovornu ekonomsku politiku, da imamo makroekonomsku nestabilnost, nego mi sada živimo u uslovima pravne nesigurnosti. Kako drugačije gospodine Vujoviću da tumačim izjavu ministra pravde koji treba valjda najviše da vodi računa o pravnoj sigurnosti, kada je rekao da je nekim ljudima iz Agencije za borbu protiv korupcije, da su im ruke duboko u medu i da čeka to da nam kaže do onoga momenta kada se pomene njegovo ime.
Ako su nekome ruke duboko u medu, to znači da je u pitanju neki strašni kriminal, a ministar pravde ne reaguje na taj kriminal, odnosno reaguje tek kad se negde pojavi njegovo ime.
Poštovani gospodine Vujoviću, ja ovaj premer vezujem za jednu strašnu pravnu nesigurnost u kojoj živimo i zahtevam da još jednom razmislite i da se prihvati naš amandman na član 17.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da nezavisni poslanici nisu do kraja pročitali član 17. Predloga zakona.
Dakle, ova odredba se briše zato što informacije o hartijama o vrednosti su se odnosile samo na hartije od vrednosti koje idu na tržište. S obzirom da je ta obaveza novim Predlogom zakona prestala da važi, iz tog razloga građani ne mogu da budu informisani o hartijama od vrednosti koje ne idu na tržište. Obaveza je bila samo da se informacije pružaju koliko sam ja razumeo, a ministar neka me ispravi ukoliko nisam u pravu, ta obaveza se odnosila samo na akcije koje idu na tržište, a novim Predlogom zakona te akcije ne idu na tržište i ne možemo obaveštavati građane o onome što se ne dešava. Možemo da ih obaveštavamo samo o onome što se dešava, što je bila zakonska obaveza pre usvajanja, odnosno pre ovog predlaganja zakona, pošto predlog definiše da te hartije ne idu više na tržište hartija od vrednosti, s time obaveza postaje bezpredmetna i stoga je i ministarstvo predložilo da se ta obaveza izbriše, jer bi bila rogobatna ukoliko bi bila ostala ugrađena u zakon.
Ono što mene čudi što o informisanju pričaju ljudi koji su za vreme kada su rasprodavali imovinu, recimo, „Sartida“, kad su započeli rasprodaju imovine i objavili tender za recimo, „DIN“ i „DIV“ koji su u vreme kada su to činili zabranili nekoliko novina. Zabranili su opozicionu štampu, da ne bi slučajno pisala o privatizaciji „Sartida“.
Dakle, sada neko traži da bude informisan o nečemu što se ne dešava novim Predlogom zakona, a u vreme dok je vladao nije mu bilo sporno da zabrani novine, da se građani ne bi slučajno informisali, opozicione novine, i to čim je došao na vlast, dakle, čim je preuzeo Vladu Republike Srbije, da se slučajno građani ne bi kroz opozicione novine informisali o privatizaciji „Sartida“ koje je izvršeno mimo svih zakonskih pravila u to vreme.
Započeta je privatizacija imovine „DIN“ fabrike duvana u Nišu, započeta je privatizacija fabrike „DIV“ industrije duvana u Vranju. Interesantno je da je sve urađeno posle posete tadašnjeg premijera Americi. Interesantno da su sva tri preduzeća, čija je privatizacija obavljena za vreme vanrednog stanja ili je započeta za vreme vanrednog stanja, da je ta privatizacija izvršena u korist američkih firmi.
U to vreme su zabranjene najmanje nekoliko novina, opozicionih novina, a čak koliko se sećam, zabranjeno je rasturanje Podgoričkog „Danas“, dakle jedne strane štampe, jednog stranog lista…

Molim po amandmanu.

Po amandmanu govorim.
Amandman predviđa informisanje i čovek koji hoće da bude potpuno informisan u vreme svoje vladavine, u vreme privatizacije najvećih srpskih firmi je zabranio čak i opozicione novine. Hvala.