Znate, pristojnost je osnovna vrlina sa kojom neko treba da uđe u parlament ili u Vladu, a što se te ostavke tiče hoću li ili ne, verujte mi hoću, gospodine Stefanoviću, čim budem čuo bolji plan, a ne da plan bude ovako, sramota me da izgovorim reč koju sam želeo da izgovorim, ovako užasan, ovako jadan i ovako blesav kakav ste vi danas na konferenciji za novinare iznosili.
Dakle, istog sekunda podneću takvu ostavku i nemojte da brinete, pogledajte šta će vam reći svi ekonomisti u zemlji, ni jednog nećete naći da će da prećuti to.
Samo još jednu reč, ja vlast neću da čuvam ni sa 20% ni sa 26%, a sramota me je i za one koji danas nisu ovde, a čuvaju vlast po svaku cenu sa svojih 6%, e to govori i o nama i o vama i to je velika razlika.

Reč ima mr Aleksandar Jerkov, po Poslovniku.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Molim vas da u skladu sa članom 116. upoznate gospodina premijera sa odredbama člana 106. ovog Poslovnika i zamolite ga da se upristoji kada govori u Skupštini Srbije, da mu kažete da mi nismo navikli da koristimo reči poput „zločinci, zlikovci“, da govorimo nekome da laže, da ga optužujemo da nema pristojnost koju je trebalo da ponese od kuće.
Premijer je može biti začuđen što „tišina tamo“ pristup ne prolazi baš na svakom mestu, na način na koji prolazi u Vladi, ali molim vas da za zamolite da prestane da vređa narodne poslanike, jer to ako usvojimo kao princip komunikacije u Skupštini, mislim da nas neće nikuda odvesti i da to nije pravac u kom želimo da ova rasprava danas ide. Hvala.

Zahvaljujem poslanice.
Pročitala sam i član 116. i 104…
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Član 106.)
I to sam shvatila da samo imate sugestiju o povredi Poslovnika da popričam sa premijerom nakon sednice, tako da zaista ne vidim šta je tu bilo problematično u obraćanju premijera prema bilo kom poslaniku, kao što bi onda morala da reagujem i na reči koje su izgovorene u suprotnom pravcu.
Pošto ne želim da od ove sednice pravim nešto što građani Srbije ne očekuju, nego da razgovaramo o rebalansu budžeta, neću reagovati.
Vi ako želite, glasaćemo o povredi Poslovnika vrlo rado i čućemo šta misle poslanici na glasanju o tome.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na svoje izlaganje, ja bih zamolio predsednika Vlade da kada vodi diskusiju sa narodnim poslanicima, predstavnicima bivšeg režima nešto ostavi i za nas narodne poslanike. To kažem zato što je jako teško da sedim ovde mirno i da slušamo neistine, evo, upotrebiću najblaži mogući izraz.
Jako je teško ostati miran kada kolega narodni poslanik polemiše ovde da li je stopa nezaposlenosti 26,5% bila 2012. godine i da li je sada 21% i ne vidi svoju odgovornost dok je glasao za Vladu Mirka Cvetkovića i DS, zašto je 26% nezaposlenost bila tada.
Ne vidi svoju odgovornost za tu stopu nezaposlenosti, ne vidi da i ovi drugi koji su došli na vlast posle njega, ako je nisu smanjivali, nisu je povećavali kao oni koje je on podržavao, a naprotiv, smanjivali su.
Jako je nepristojno spominjati da je rebalans budžeta u oktobru mesecu nešto što se ne radi, a pri tom zaboravlja da je glasao za rebalans budžeta i 2010. i 2011. godine 20. decembra, kada su pare potrošili, pa je morao da se donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, da ne bi neko išao u zatvor.
Sada mi iz SNS mnogo toga možemo da istrpimo, samo jednu stvar ne možemo, ne prihvatamo tuđe zasluge i ne damo svoje zasluge. Nemojte nama da tovarite zaslugu 26% nezaposlenih, to je vaša. Taj krst nosite. Nemojte nama da pričate o budžetskom deficitu i 103 milijarde dinara otplata kamata domaćim i stranim kreditorima, da vidimo koliko je vaše, koliko je naše, onda možemo da pričamo ozbiljno o rebalansu budžeta, onda možemo da pričamo ozbiljno o merama koje Vlada planira. Dokle god vi predstavnici bivšeg režima to ne prihvatite, sa vama bilo kakva polemika je nemoguća. To je moj stav.
Možemo da pričamo i spreman sam i o tome da li je ova Vlada nesposobna, ali sam potpuno siguran, ne daj bože da je bila vaša vlada za vreme elementarnih nepogoda, podavili bi se kao miševi ovde u Srbiji.
Verovatno bi i ova putna infrastruktura koja je bila razorena, bila još više razorena jer bi morao neko da se dogovara kako će, s kim će i šta će da podeli. Nemojte da pričate o koridorima koje ste pravili. Hajdemo to da izmerimo. Kako je napravljen most na Beški? Hajde da vidimo kako to odjednom jedna cena pogođena, druga se ispostavlja, treća se traži, o svemu tome možemo da pričamo. Hajde onda da pričamo i o ovim merama. Hajde da pričamo o rebalansu budžeta.
Zašto se rebalans uopšte donosi? Zato što ne postoji savršen budžet na svetu. Čak i onog časa kada ga izglasate, već je promenjen. To je nešto prirodno.
Spominje neko da je prihodna strana manja. Slažem se, ali hajde da vidimo kako ste vi to u vaše vreme rešavali - inflacijom. Inflacijom ste peglali budžetski račun.
Da li neko zna šta je inflacija? Da li neko zna koliko inflacija uništava kapital u privredi ili ste zaboravili? Sada smeta što je inflacija niska. To je problem.
Ovde je poslanik jedan ustao i kaže - trošite devizne rezerve kao da ste ih vi zaradili. Šta, on ih je zaradio? Za četiri godine ste potrošili četiri i po milijardi deviznih rezervi i kurs sa 80 na 119-120. Četiri i po milijarde evra ste potrošili deviznih rezervi na kurs koji niste odbranili. Dokazivo. Možemo o tome da pričamo.
Kontrola naplate poreza? Premijer je ovde nekoliko podataka izneo, ali bih voleo da znam kako to da poreski inspektor ode u poresku kontrolu, utvrdi činjenično stanje, napravi predlog zapisnika, uputi predmetu poreske kontrole predlog zapisnika radi davanja prigovora, napiše se prigovor o kome se ne rešava četiri, pet i šest godina. To je radila poreska uprava dok je Demokratska stranka bila na vlasti. To su činjenice i onda postavljamo pitanje odakle toliko ne naplaćenog poreza? Zbog toga što su se poreski rukovodioci, koje ste vi postavljali, dogovarali sa nekim i sada ćemo da napravimo definiciju tih nekih.
Pošto je porez državna stavka i obaveza svakog građanina, možemo da raspravljamo ko je taj koji napravi utaju poreza ili ne plati porez, ali da ipak postavimo jedno pitanje, a šta je onaj koji prođe pored vas dok idete ulicom i stavi vam ruku u džep i izvuče novčanik? Je li to lopov? U čemu je razlika između poreza i budžeta i vašeg novčanika? Ne postoji. Pa, onda tajkune nazovite pravim imenima - lopovi.
Možemo da se vratimo i na penzionere i na zarade u javnom sektoru. Niko od vas ovde, barem ne ozbiljno, barem ne po računicama ekonomske logike, nije ponudio rešenje kako da izađemo iz ove krize. Samo se sećam da se u ovoj Skupštini lomila koplja oko toga više puta ko će iz budžeta Republike Srbije, pričam do 2012. godine, koju ciljnu grupu u biračkom telu da nagradi i kupi za sledeće izbore. To se dešavalo. Kako se to manifestovalo? Tako što su podizani krediti da se što više zaposli u javnoj upravi, da im se daju što bolje plate, da bi što više glasali za tadašnji bivši režim. Isto se radilo sa raznim ciljnim grupama.
Kada neko kaže sedam i po milijardi, ja bih voleo da ustane i kaže koliko je bilo zaduženja 2012. godine, koje je Vlada Mirka Cvetkovića napravila, od tih sedam i po milijardi, pošto i njih računate. Tri milijarde tačno. Dalje, koliko je bilo da se iz budžeta Republike Srbije, znači iz kredita, pokriva „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“? Milijardu evra. Došli smo do četiri. Koliko su kamate na tih četiri milijarde samo u poslednje dve godine? Oko milijardu. Došli smo do pet. Pet milijardi, od sedam koje spominjete, su vaša zasluga i vaše milijarde kojima ste opteretili građane Srbije. Sada na to treba da se napravi neki program.
Možemo da biramo - da poslušamo predsednika DS, ali ni on sam ne veruje u to što priča da je moguće, da izglasamo ove zakone koji nisu popularni, ali su neophodni i treća varijanta jeste da štampamo novac, samo mislim da ćete morati da nađete drugu Vladu i drugog guvernera da to uradi. To u Srbiji više neće da se dešava. Koga ćete vi da ubedite da vam dođe u Srbiju da vam otvara radna mesta ako zna da ćete za godinu ili dve dana da počnete da štampate novac? Nećete nikoga. Nikog ozbiljnog više u Srbiju ne možete da dovedete. Jedino možete da računate na ozbiljne investicije ako pošaljete poruku da na prvom mestu postoji prava država, bez tajkuna, u kojoj funkcioniše pravni sistem, država koja ima program sa kojim će da stabilizuje svoje javne finansije i na taj način da počnete sa reformama u privredi.
Možete da kolutate očima koliko god vam je drago, zato što sam bio prisutan kada ste u ovoj Skupštini, samo u nekoj drugoj sali, obećavali svima nama da ćemo biti članovi EU 2010. godine, najkasnije 2012. godine. Srpska napredna stranka je uspela da pokrene taj postupak 2013. godine. Toliko o vašim obećanjima i toliko o vašim reformama.
Ova dva zakona, jako nepopularna, jesu nešto što je iznuđeno, za koje ni ova Vlada, ni ova skupštinska većina nisu krivi, ali imamo izbora, ili da započnemo reforme, da obezbedimo budućnost našoj deci ili da zabijemo glavu u pesak, čekamo, kada više niko neće da nam da kredit i počnemo da štampamo novac. Mislim da samo kukavica može da prihvati glavu u pesak i štampanje novca. Oni malo hrabriji odlučuju se za teške reforme, bolne reforme, ali koje nude budućnost. Zato će poslanička grupa SNS u danu za glasanje da podrži ova dva zakona sa rebalansom budžeta.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Pošto nemamo više prijavljenih šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Gospodine Stefanoviću, nemate pravo na repliku. Gospodin Arsić ni u jednom trenutku nije pomenuo vas lično ili vašu stranku. Govorio je o bivšem režimu. Znam da ste se vi tu prepoznali, ali…
(Borislav Stefanović, s mesta: Značajno me je pogledao.)
Recite šta je rekao?
(Borislav Stefanović, s mesta: Svašta je rekao.)
Mislim da nemate mogućnost za repliku. Ništa novo nećete da kažete.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, ministri sa timovima, dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa mojim kolegom Veroljubom Arsićem koji je upravo govorio o tome da se ovde radi, kada je u pitanju rebalans budžeta, o prvoj lekciji iz osnova ekonomije, a to je oportunitetni trošak. Znači, svaki čovek kao kupac, svaka kompanija na tržištu uvek ima pravo izbora i mogućnost izbora i u toj mogućnosti izbora ona mora nešto da žrtvuje.
Srbija se nalazi u takvoj poziciji da, upravo ću govoriti o tome i o politikama koje Srbija, naravno, premijer i Vlada, želi da ispuni, da implementira u narednom periodu, strateškom, naravno, od nekoliko godina, nešto mora da se žrtvuje da bi nam za nekoliko godina bilo bolje.
Kada smo kod javnih politika i kada ih komentarišemo, ja moram prvenstveno da se osvrnem na spoljno političku poziciju Srbije i na ono što premijer zajedno sa svim članovima Vlade radi u proteklih nekoliko meseci.
Predstoji nešto što je dobro što će se događati u narednim danima, to je dan investicija za Srbiju u Londonu, gde će premijer zajedno sa Ser Pol Džadžom i Vinstom Kejblom koji je ministar u britanskoj vladi za biznis predstaviti kapacitete i promovisati Srbiju i njene resurse u Velikoj Britaniji. Moram da konstatujem da Srbija nije imala bolju međunarodnu poziciju, to sam siguran, u protekle 24 godine.
O tome govori da je samo u nekoliko dana i sam premijer imao telefonske razgovor u dva navrata sa Džozef Bajdenom, predsednikom SAD, da je u našu zemlju došao predsednik Ruske Federacije, gospodin Vladimir Putin, da je bilo i telefonskih razgovora sa premijerom Francuske, gospodinom Manuelom Valsom i to dovoljno govori o tome da i sa predsednikom države kakva je međunarodna pozicija Srbije i kakva smo mi destinacija kada su u pitanju potencijalne investicije, ali i saradnja na političkom i bilo kom drugom planu.
Zašto govorim o spoljno-političkoj poziciji? Govorim zbog toga što, gde god sam kao narodni poslanik imao čast da odem u inostranstvo u protekle dve godine, svedok o tome i gospodin Babić, na mnogim mestima smo bili, od Stejt Departmenta, Kongresa, Evropskog parlamenta, jedna jedina stvar je koja definiše i upravo podrazumeva ono što čini današnja politika i današnja Vlada, a to je da se ovde drži reč, da ono što se obeća to se i uradi. To je dovoljan impuls, da to bude glavni aspekt za nove investicije i za privlačenje novih investicija u našu zemlju.
Ono što isto tako moram da prokomentarišem i što kao socijaldemokrata moram da kažem, a to je ono što je premijer rako na samom početku, to je da ukoliko ne napravimo dovoljno veliki kolač, ukoliko BDP ne bude dovoljno veliki, nema mogućnosti ni za redestribuciju.
Sve drugo je demagogija i sve drugo je ono što se zove guranje problema pod tepih. Ukoliko ne napravimo dovoljno BDP, ukoliko ne napravimo i ne budemo konkurentni ne postanemo nacija i država koja izvozi, i ukoliko ne sprovodimo do kraja onu politiku koju su sprovodile 60-ih, 70-ih godina azijski tigrovi, Južna Koreja, Singapur, a to je izvoziti, izvoziti ili umreti, ali bukvalno u tom smislu, mi ne možemo da izađemo ekonomski na zelenu granu.
Zato u potpunosti mogu da podržim ovu politiku, iz čistog razloga što je ona realna, što za dve, tri godine sa resursima koje Srbija ima, kapacitetima i potencijalima, da li su oni prirodni, da li su oni materijalni ili ljudski, mi možemo da izađemo, kako bi ekonomisti rekli, na tu zelenu granu.
Što se tiče primedbi, podsetiću vas na to da su republikanci 10, 12 godina bili protiv „nju dila“ kada ga je Frenklin Delano Ruzvelt definisao. Američka nacija i SAD i dan danas beru plodove toga. Ja ovo mogu da uporedim sa „nju dilom“, nešto što se sprema u Srbiji a to su investicije, to su reforme, to je rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, to su transferi ka javnom sektoru, javnim preduzećima, i to je i ona druga faza koja nas očekuje, ako ovo budemo upravo uspešno realizovali, a ta faza je potencijalno rasterećenje zarada, fondovi koji će upravljati imovinom i zemljištem u našoj zemlji, prebacivanje transfera kao PIO Fondu sa budžeta na realne izvore.
Kroz te zemljišne fondove imamo imovinu koja iznosi više desetina hiljada hektara samo zemlje. Pogledajte u tom kontekstu koliko će nam i „Beograd na vodi“ vredeti kao projekat kao nešto sa čime će i naravno Republika Srbija u jednom velikom procentu i domenu upravljati.
Moram da navedem i jednu analizu Svetske banke, da ne bude da stalno govorimo o manjku investicija. Da, potrebne su nam, pogotovo strane investicije, ali mislim da ih u jednom velikom procentu ima. Ono što je najbitnije, u protekle tri godine one su ozbiljne, najveće svetske kompanije investiraju kod nas. „Etihad“, sedma avio kompanija na svetu, „Del Amar“ koja ima u preko 15 najvećih država na svetu ogromne investicije, koja gradi sa Republikom Srbijom „Beograd na vodi“, „Tenis“ nemački koji će doći da investira u poljoprivredu.
Razvojni fond Abu Dabija koji nam je odobrio kredit sa deset godina grejs perioda sa 2% kamate, a svom bratu u Dubaiju, dakle u istoj državi je odobrio sa 1,5%. Taj potencijal mi moramo da iskoristimo, ali da bi mogli da ga iskoristimo moramo da uradimo fiskalnu konsolidaciju. Moramo da potpišemo sporazum sa MMF kako bi podigli rejting naše zemlje i kako bi takvi investitori koje mi želimo da dovedemo, koji su dobrodošli u Srbiju i za koje se svakodnevno borimo, cela Vlada i naravno, sve kolege u parlamentu, kako bi mogli da obezbedimo ambijent koji je potreban da bi oni došli.
Podsetiću vas na još jednu stvar. Analiza Svetske banke govori o tome da je produktivnost naše radne snage na nivou od 40% i tvrdim da je to jedan od glavnih razloga zašto trenutno nemamo nivo konkurentnosti, čak i na regionalnom nivou da bi mogli da postanemo zemlja koja izvozi i zemlja koja je izvozno orijentisana u punom kapacitetu.
Tu bih apelovao i mislim da ima puno prostora da kroz saradnju sa inostranim kompanijama, kakva je „Del Amar“ koja donosi kada investira i nove tehnologije i inženjering i sve ono što podrazumeva stvaranje kompanije, organizaciju koja uči, samim tim i društva znanja, da se povezujemo sa takvim kompanijama, da takve dovodimo, da dovodimo naučne institute koji će moći i koji će nam pomoći da napravimo kreativne tehnologije i da svoju konkurentnost baziramo na kreativnoj ekonomiji.
Ono što je isto tako veliki problem, ministar Vujović je govorio o tome sinoć na Odboru za finansije, 790.000 zaposlenih u javnom sektoru, 330.000 je zaposleno u nekom aspektu sive ekonomije i sivog tržišta radne snage. Pod hitno uvođenje, upravljanje u skladu sa savremenim principima upravljanja ljudskim resursima koji podrazumeva performans menadžment, znači ocenu učinka i stvaranja dodatne vrednosti u javnom sektoru, kao što je to u privatnom sektoru.
Kao što ste lepo rekli, nekoliko kolega je pominjalo Martina Lutera, promovisanje etike, pogotovo u javnom sektoru i promovisanje dobijanja zarade za ono što se uradi, a nagrađivanje za ono što se dodatno ostvari za svoju kompaniju. Ubeđen sam, za razliku od drugih kolega da Srbija to može i da ima dovoljno ljudskih kapaciteta ukoliko, a mislim da nam tu liderski ne manjka onih ljudi koji će da rade 20 sati za Srbiju u narednom periodu, koji će upravo da se žrtvuju za Srbiju u narednom periodu, kako bi mogli za dve, tri, četiri godine da stanemo u red država koje mogu dinamično da se razvijaju. Ubeđen sam da to možemo.
To smo pokazali i kroz stvaranje jednog kvalitetnog regulatornog okvira. Tu je i ministar Vulin. Radimo zajedno na projektu kodifikovanja radnog zakonodavstva, 15 zakona. Insistirao je da zakon o socijalnom preduzetništvu bude vrlo skoro donesen i da problem onih koji će kada bude rešen problem preduzeća u restrukturiranju, koja ne budu mogla da opstanu na tržištu, koja ne budu našla strateške partnere, da kroz proces socijalnog preduzetništva kroz taj treći sektor pokušamo da iznađemo rešenje da oni koji ne mogu da tržištu odmah da se snađu, da to bude privremena mogućnost i da to bude prelazni aspekt njihovog snalaženja i mogućnosti da zarade novac.
Mi moramo kroz ove aspekte da stvorimo ozbiljnu tržišnu ekonomiju zasnovanu na preduzetništvu, na stvaranju preduzetničkog duha, ali samo svojim primerom, samo kroz samopregor, kroz rad, kroz veliku marljivost i to apsolutno nije demagogija. Ako ne budemo ovde radili 20 sati, ako premijer ne bude radio 20 sati, šta možemo da očekujemo od ljudi u javnom sektoru? I to je ono što mogu potpuno da podržim i SDPS će svakako u danu za glasanje glasati za ovaj rebalans i glasati za svaki reformski aspekt i potez koji će ova Vlada uraditi iz jednog jedinog razloga, a to je da građani ove zemlje žive bolje, ali na realnim osnovama, na realnim principima u skladu sa njihovim radnim dostignućima.
Naravno da bi to mogli da dostignu, moraće dodatno da se obrazuju, moraće naši ljudi da stiču dodatne veštine. Podsetiću vas da je u SAD rađeno jedno istraživanje, 80% konkurentnosti radne snage dolazi upravo iz nadogradnje, iz veština, ne iz formalnog obrazovanja.
Siguran sam da ćemo filozofiju doživotnog učenja implementirati u javni, pomoći da se ona nadograđuje u privatnom sektoru i da ćemo za dve, tri godine stati u red država koje mogu da budu države znanja i koje mogu da se veoma dinamično i dobro razvijaju. Hvala.

Zahvaljujem profesore Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Srbija danas ponovo ima priliku da gleda najnoviju epizodu serije koja se zove - bajka Aleksandra Vučića i to je ono…

Gospodine Živkoviću, molim vas da vaše izlaganje bude primereno ovom visokom domu.