Srbija danas ponovo ima priliku da gleda najnoviju epizodu serije koja se zove - bajka Aleksandra Vučića i to je ono…

Gospodine Živkoviću, molim vas da vaše izlaganje bude primereno ovom visokom domu.

…posledica izbornih rezultata koji su potpuno legalni i legitimni. Naravno, bajke generalno su poznate po tome što ne sadrže puno činjenica, odnosno mahom su izmišljene i mahom činjenice u njima ne mogu da se zovu činjenicama. Da li su to bajke nekih ozbiljnih pisaca bajki ili nekih neozbiljnih, to nije bitno.
Šta kontra bajke? To su činjenice. Činjenice su da imamo rebalans koji će definisati najveći budžetski deficit u modernoj srpskoj istoriji, a to je 225 milijardi dinara ili ti 300 po Fiskalnom savetu. To nije nikakvo smanjenje, za razliku od nekih prethodnih godina koje jesu bile rasipničke, tu se potpuno slažem. Ali, ako pogledamo grafikon deficita 2003. godine, kada je to bilo 750 miliona evra, 2012. godine kada je to bila milijarda i 50 miliona i ovu godinu kada je to milijarda i 88 miliona, odnosno 880 miliona evra, onda je jasno da je deficit najveći.
Manji su prihodi iz skoro svih izvora, posebno oni od kojih se najviše očekivalo, a to je od PDV, povećano PDV one niže stope. Prihod je tu dramatično smanjen. Potpuno je netačno da postoji povećanje prihoda od akciza na duvan. Naprotiv, tu je veliko smanjenje i postoji malo povećanje akciza za naftne derivate tj. uvođenje onog markera i to je potpuno dobra stvar.
Ono što se predviđa kao rešenje to je da se smanje plate i penzije, penzije koje su stečeno pravo i neću da ponovo pričam o tome. To su već neki pre mene rekli i biće sigurno puno tužbi, ali objašnjenje koje je dao ministar finansija je katastrofalno, da penzionerima sa istim nivoom penzija kao plate treba uzeti više zato što ovi što rade, što nisu penzioneri, kupuju odela za posao. To je besmisleno stvarno, osim ako to nije upućeno policajcima koji nisu dobili nove uniforme zadnjih 12 ili 13 godina.
Penzije ne mogu da se smanje ni na koji način. To je protivustavno. Plate su inače u javnom sektoru 2003. godine bile 910 miliona evra, 2012. godine – skoro dve milijarde evra, a ove godine su dve milijarde i 250 miliona evra, tako da je to dramatično povećanje.
Ova igra oko toga da li je povećano zaposlenost ili nije je čista prevara. Naravno da je smanjen broj nezaposlenih. Po Narodnoj banci Srbije, tu su podaci od juna meseca, koje ja imam, su 769 hiljada ljudi, ali broj zaposlenih se nije povećao. To znači da tu nema nikakvog zapošljavanja nego da je to igra sa statistikom.
Prema tome, to su posledice rada ove Vlade i tu nema šta da se priča. Tajkuni koji su počeli da vraćaju svoje poreske dugove, što nisu blokirani? Kako mogu da rade ako su dužni po par stotina miliona? Blokira se svaka radnja, potpuno opravdano, kada je dužna. Kako da to ne važi za velike tajkune?
Priča se o metafori sa Titanikom i mislim da je to jako loša metafora. Tačno je da ni ova Vlada ni neke ranije nisu preuzele nov brod u polaznoj luci. Ali, Titanik, ako je to Srbija, je potonuo i bojim se da je tu metafora tačna i da će Srbija da potone sa ovom Vladom.
Konačno, priča o hrabrosti, o tome da neko ne preza od teških rešenja. Onaj ko je hrabar ne beži od dijaloga, ne beži od debata pred javnošću, ne zatvara TV stanice i ne ukida nikakve TV emisije. Ti koji su hrabri, a pričaju sami o sebi da su hrabri, teško da to stvarno jesu. Za takve ljude postoji izraz da se oni hvalisaju i da su hvalisavci, a moje Nišlije za takve kažu da se puvaju. Hvala.

Narodni poslanik Marijan Rističević.
Vi ste govornik posle Živkovića. Da li želite reč ili Poslovnik?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, javio sam se po Poslovniku posle prve rečenice. Dakle, smatram da su povređeni čl. 106. i 107, da je kolega Živković grubo zloupotrebio pravo na reč tako što je govorio o nečemu što nije na dnevnom redu. Svakako, bajke nisu na dnevnom redu. Svo vreme je pokušavao da se uspešno udalji od teme i pri tom je pokušao da uvredi ministre i predsednika Vlade. U tome nije uspeo naravno jer nekoga da bi mogao da uvrediš, morao bi biti makar za nijansu bolji od njega ili malo lošiji od njega, a biti puno lošiji od njega nije dovoljna činjenica da nekoga možeš da uvrediš.
Razumem da opoziciji treba da dozvolimo određeni prostor, ali mislim da za jednog viteza od vina da smo previše dozvolili slobode, gospodinu Živkoviću. On je ovde govorio o bajkama. On je ovde govorio o tajkunima i ja ću kada dobijem priliku za reč dokazati da on i te kako ima veze sa tajkunima i to ću pokazati dokumentima. Dakle, ne treba nikome to da prigovara i time je uvredio dostojanstvo Narodne skupštine s obzirom da je on imao veze sa tajkunima, a to prebacuje drugima.
Na stranu bajke o kojima je pričao gospodin Živković, ja ću mu na to odgovoriti otprilike ovako – da dok je on vladao od njegove Vlade do sada je bila gora samo njegova Vlada. Zahvaljujući tome što je vladao nad drugima, sada mu je nesnosna vlast drugoga nad njim i mislim da je zahvaljujući tome što je određeno vreme bio savezni ministar, zahvaljujući tome što je bio premijer da on stvarno živi kao u bajci, ali zato narod živi kao u basni. Hvala.

Hvala.
Smatram da čl. 106. i 107. Igor Bečić nije povredio, jer ste vi govorili o sadržini govora Zorana Živkovića, a u delu koji sam ja vodila zaista ne snosim odgovornost za vladavinu bivšeg govornika. Tako da mislim da nisam ni ja povredila čl. 106. i 107.
Ako želite da glasamo?
Reč ima premijer.

Pokušaću, dame i gospodo, da budem racionalan i da odgovorim na neke od primedbi gospodina Živkovića i na nešto o čemu je govorio gospodin Marinković.
Prvo, dužan sam vam informaciju, pošto su rekli da je ukupan javni dug 71% RS, 71% BDP, naravno nije bila istina. To će možda biti kada budemo uzeli zaduženje da bismo isplatili sve za sledeću godinu, ali trenutno je 66,8% tačno, tako da opet su iznosili neistinite podatke, a nažalost, moram da ih razočaram sa tim. Verovatno to za njih nije neki preveliki problem.
Nisam govorio ni o kakvim bajkama, a svaki podatak koji ste izneli je apsolutno neistinit. Svaki podatak koji ste izneli nema veze sa realnošću i nema veze ni sa čim.
Čak ste rekli u jednom trenutku da su rebalansima smanjivani deficiti. Nikada nijednim rebalansom od 2005. godine do danas nije smanjen deficit, nijednim od 2005. do danas. Od 2000. godine imali smo samo jedan takav slučaj. Toliko o tome koliko gospodin koji se javio razume materiju o kojoj govori.
Imam upravo i sve podatke, pa mogu i da vam ih pročitam - sa ukupnim budžetskim deficitom 2007. godine, ovo što imam podatke, minus 13.676.280.000, 2008. godine minus 14.828.000.000, 2009. godine minus 49.000.000.000 i svaki put se to povećavalo, 107, 120, 124, 161 itd.
Dakle, hoću da vam kažem samo da je to nešto uobičajeno i da baš zato ovo radimo. Povećava se deficit upravo zbog visine javnog duga, odnosno zbog fiskalnog deficita koji imamo i koji moramo da rešimo, da je to suštinski razlog zašto to preduzimamo.
Oko stečajnih prava spremio sam nešto zarad stručne javnosti. Lako je govoriti nešto protiv svoje države i mi danas isplaćujemo i vojnim penzionerima i mnogima drugim ogromne prenadležnosti za nešto što nisam siguran da je neko pogrešio ili jeste, ali to je posao države. Kažu ljudi – ići će se u Strazbur, pred naš Ustavni sud zbog stečenih prava. Postoji pravo na mirno, ovo sada govorim zbog nekih drugih ljudi da bi samo to razumeli, postoji pravo na mirno uživanje imovine i ono je utvrđeno u artiklu 1, protokola 1, „European convention on human rights“, kao i u našem Ustavu član 58.
Praksa i tumačenje, međutim, koje je dao taj sud u Strazburu su takođe važna, kojih bi inače, ne formalno, ali bi bilo razumno da se drži i Ustavni sud. Kada dođe u priliku da odlučuje, možda odluči drugačije, videćemo.
Analiza je mnogo složenija, jer penzija jeste imovina, ali svakako ne nedodirljiva, posebno u uslovima kada se ljudi bore za opstanak i kada žele da isplate. Zašto ovo kažem? Mi ovo radimo da bismo penzije mogli da isplaćujemo, da bismo plate mogli da isplaćujemo, jer smo, ne svojom krivicom, dovedeni u situaciju gde, da nastavimo ovim putem, krajem 2016. bismo bili u bankrotstvu. Tada nema ni plata ni penzija ni ispunjenja bilo kakvih državnih obaveza. Koji bi nas tada ustavni sud i koji Strazbur bi nas na to pozvao?
Sada ću vam pročitati. (Čita tekst na engleskom jeziku.)
Dakle, želim samo da kažem da već postoje pravosnažne odluke i u slučajevima Portugalije, Italije, Estonije i nekih drugih zemalja gde se uvek odlučivalo u korist prava države da se spasu javne finansije. Suština je samo da to ljudi moraju da znaju, da je važnije da mi spasemo javne finansije, da spasemo pravo penzionera da uopšte prime penziju, zahvaljujući neodgovornosti nekih koji su nas doveli u situaciju da penzije ne isplaćujemo.
Dalje, imate i presudu koja je veoma važna, Valkov protiv Bugarske, koja je takođe doneta na tim osnovama.
Želim takođe da vam kažem neke dobre vesti koje znam da se neće pojaviti u našim medijima, a to je da samo hiljadu potrošača trenutno u Srbiji nema električnu energiju. Dakle, naši organi, „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ uspeli su da savladaju sve teškoće i uprkos olujnim vetrovima, uspeli da dopreme struku do svakog domaćinstva, sa izuzetkom hiljadu potrošača u ovom trenutku.
Što se tiče vašeg izlaganja, gospodine Marinkoviću, zahvalan sam na mnogo interesantnih tema koje ste pokrenuli. Kada ste pominjali učenje, razgovarao sam sa Šimonom Peresom nedavno u Jerusalimu ili Tel Avivu, stvarno ne znam gde sam ga sreo, nemojte da se naljutite, bio je kancelarijski prostor. On mi je rekao jednu stvar, da će se u budućnosti u školu ići tako što će se šest sati učiti, a dva sata raditi, a da će oni koji su zaposleni šest sati da rade, a dva sata da uče i da je to nešto novo što svet donosi i da bi trebalo i mi da razmislimo o tome, da budemo među prvima koji ćemo taj sistem da prihvatimo, a sve u skladu sa činjenicama da moramo da napredujemo, da moramo da učimo i da moramo da radimo mnogo više.
Nisam razumeo ono, gospodine Živkoviću, što ste izgovorili, ali ću se osvrnuti na ono što ste danas, zarad javnosti i zarad brojnih laži i napada na moju porodicu, što ću morati da demantujem, da neko ne bi pomislio da je istina. Naime, gospodin Živković je danas na konferenciji za novinare rekao kako govorim o raznim tajkunima. Govorim o svim tajkunima i ni o jednom nemam strah da govorim. Rekao je - kako to ne govorim o svom bratu i njegovoj fantomskoj firmi? Da bih prekratio te priče, to je bio pokušaj falsifikovanja, negde 2009. godine. Na tome su mu se izvinili i Boris Tadić i Miodrag Rakić svojevremeno, ali želim da vam kažem da on nikada nije bio vlasnik nikakve slične firme niti bilo šta. Radi u državnoj firmi već 14 godina.
To ste rekli danas na konferenciji za novinare. Sramota me je da vam po tom pitanju odgovaram, ali vam nudim najbolji odgovor. Gospodine Živkoviću, ako je to tačno, ako je moj brat vlasnik te fantomske firme, pokazali ste inače izvod iz lične karte koja je na 11 mesta falsifikovana i o tome mogu da govorim, želim samo da vas obavestim, ako je to tačno, ispuniću vašu želju i želju Borka Stefanovića odmah i neću biti predsednik Vlade koliko od ponedeljka. A molim vas, ukoliko to nije tačno, zamolio bih vas da uputite javno izvinjenje porodici Vučić ili da se vi ne bavite tim poslom, što mislim da je veoma fer ponuda i što mislim da je pitanje časti, poštenja, iskrenosti i odnosa prema našem narodu.
Naravno, na sve to nisam odgovarao danima, nedeljama, mesecima zato što sam se bavio drugim važnijim stvarima i zato što sam mislio da pošten čovek nikada u to ne bi ni poverovao zato što su to objavljivale one novine koje su objavile da sam ubio sopstveno dete, to su objavljivale one novine i njihovi sajtovi koje su objavljivalo da sam vodio ljubav sa sopstvenim sinom, i mnogi drugi, pa sam se zaprepastio da o takvim podacima govore i narodni poslanici. Kao što vidite, nije mi teško da na ta pitanja odgovorim. Izvinite, na takve gadosti kada niko ne reaguje i ako sam primoran jedini u ovoj zemlji da na to reagujem i da to kažem, jer svi ostali treba da budu zaštićeni, a ja ne smem da budem zaštićen, oprostite što sam zloupotrebio ovu priliku i što sam to morao da kažem.
Dakle, moja ponuda vam jasno stoji gospodine Živkoviću – ili ja ili vi, ili je moj brat vlasnik te fantomske firme i tajkunije ili ste vi slagali, ili ću da odem ja, a dao sam javno obećanje pred građanima Srbije ako je on to uradio, ili da odete vi ili da se izvinite, što bi bilo dobro za jednog pristojnog čoveka. Hvala vam najlepše.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Molim vas, pet puta sam pomenut.)

Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Ovo je vreme „čelendža“, tako da to može da bude interesantno.
Prvo da kažem oko stvari, odnosno konstatacije premijera da sam govorio netačne podatke pre ovoga što je vezano eventualno za njegovog brata. Sve su to podaci Narodne banke, Zavoda za statistiku i ti podaci su tačni. Nisam rekao da se rebalansima smanjuju deficiti, rekao sam da je ovo najveći deficit u istoriji, i to je tačno. Vi ste počeli da čitate kako su rasli deficiti, ni jedan nije bio 225 milijardi.
Konačno, oko toga da li je vaš brat vlasnik te firme ili ne, o tome su pisali razni mediji. U jednom delu tih medija ste vi i dan danas čovek od najvećeg poverenja, neko kome se treba diviti. Nemam ništa protiv pisanja bilo kog medija, svako pravi svoju sudbinu i to nije pitanje. Proverio sam po imenu firme, koja se valjda čita „asomakum“, proverio sam u APR-u ko je vlasnik firme. Tamo piše da je vlasnik firme Andrej Vučić, adresa je Studentska 15, to možete da proverite odmah, a negde sam imao i PIB broj i piše u Narodnoj banci da je firma blokirana za 22 milijarde.
Ako postoji neki drugi Andrej Vučić, onda ja mogu da se izvinim. Ali, pošto tamo piše i matični broj, to može da se proveri. Ja se nisam time bavio. Samo vam kažem šta sam našao na sajtu. Možete da se smejete koliko hoćete. Meni ništa nije smešno. Prema tome, imate na APR-u, Narodnoj banci, matični broj vlasnika, PIB, matični broj firme – proverite.

Hvala.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić.