Dame i gospodo narodni poslanici, upravo neki od narodnih poslanika predstavnika bivšeg režima potvrđuju sve ono što je premijer rekao danas. Znači, kaže da je nekome u prosveti zaposlenom smanjena plata na osnovu drugačijeg obračuna minulog radnog staža za 7%. Da prevedem u godine staža, to je 17 godina.
Znači, neki gospodin je radio 17 godina u nekom privatnom sektoru i sad se zaposlio u javnom. Da se kladimo da je to bilo baš u periodu od 2008. do 2012. godine. Evo, jedan na jedan. Do čega dolazimo? Da je tadašnja Vlada upropastila privatni sektor. Ništa drugo se nije desilo. Pa, kada kukate nad sudbinama penzionera, setite se, taj privatan ili realan sektor je jedini mogao i jedini obezbeđivao i plate i penzije…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pa šta je ovo?)
(Dejan Nikolić, s mesta: Po kom osnovu on sad priča?)

Gospodine Nikoliću i gospodine Šutanovac, dozvolite da završi govornik, nemojte da dobacujete iz klupe. On je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
(Dejan Nikolić, s mesta: Po kom osnovu on priča? Hoću da se javim po Poslovniku.)
Gospodine Nikoliću, molim vas, izreći ću vam opomenu. On je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS.
Gospodine Šutanovac, molim vas, dopustite da završi govornik.
Gospodine Šutanovac, nemojte me naterati da izreknem opomenu, to ne bih želeo da uradim.
Nastavite, gospodine Arsiću.

Gospodine predsedavajući, reakcije narodnih poslanika koji pripadaju bivšem režimu samo potvrđuju da sam u pravu za sve što sam rekao i da istina boli, ali boli i one koji su ostajali bez posla, bez radnih mesta i nikakva njihova politička odgovornost i njihova politička cena tim ljudima to ne može da nadoknadi i neka ih bude sramota za ovakvo nastupanje.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Za reč se javio ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Reč ima Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, povredili ste član 104. Poslovnika davanjem prava na repliku prethodnom govorniku bez ikakvog osnova, niti je spomenut on, niti njegova stranka, niti bilo ko. On je polemisao sa izjavom poslanika koji je govorio na temu koja je tema dnevnog reda i nije ništa rekao uvredljivo ni o njemu lično, ni o njegovoj stranci, ni o predsedniku njegove stranke. Znači, nije postojao nikakav osnov za repliku, da govori ono što je govorio prethodna dva minuta.    
Molim vas da se ovde uvede neki kriterijum. Ja nisam mogao da dobijem pravo na repliku zato što je predsedavajuća rekla – ja imam pravo da odlučim može ili ne može, a vama ne dam. Da li sam ja diskriminisan u ovom parlamentu? Da li ja ne mogu da dobijem repliku kada tražim na osnovu Poslovnika, kada sam direktno spomenut i moja izjava je pogrešno interpretirana, a dajete repliku kolegi iz vaše poslaničke grupe samo zato što je tražio, bez ikakvog osnova?
Molim vas da se pridržavate Poslovnika. Govorio sam ovde minut i trideset sekundi. Nijednom nisam govorio o nečemu drugom, sem o povredi Poslovnika. Nisam zloupotrebio za repliku, što redovno rade kolege iz vaše poslaničke grupe svaki put kad se jave po povredi Poslovnika. Neću to raditi jer poštujem ovaj parlament, ali vas molim da ga poštujete i vi i bilo ko drugi da vodi tu sednicu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišiću.
To što niste povredili Poslovnik izlagajući povredu Poslovniku, ja vas zato nisam ni prekinuo, nego sam dopustio da do kraja izložite povredu Poslovnika.
Smatram da nisam povredio Poslovnik. Gospodin Arsić je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe po ovoj tački i ja sam na njegov zahtev da dobije pravo na repliku procenio, što mi dozvoljava Poslovnik, da ima pravo na repliku. Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjavi u Danu za glasanje?
(Marko Đurišić, s mesta: Naravno da tražim da se glasa o povredi.)
Reč ima gospodin Aleksandar Vulin.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala.
Kada je u pitanju minuli rad, znate kako, ja zaista ne spadam u neke velike, u najmanju ruku sam prilično kritičan prema brojnim vrednostima EU i onome što ona predstavlja, ali mi je potpuno neshvatljivo da političke stranke koje su čitavu svoju političku budućnost, prošlost i sadašnjost zasnivale isključivo na EU sada kritikuju ukidanje minulog rada, odnosno smanjenje minulog rada, što je apsolutno vrednosna kategorija EU i ne postoji nijedna jedina zemlja u EU koja ima minuli rad. Ne može se pronaći.
Mi smo sačuvali bar nešto od minulog rada. Zašta smo bili prilično kritikovani, ali sada dolazimo do one pozicije da stvarno ne razumem šta se hoće. Jedna diskusija da se nije otpustilo dovoljno, druga diskusija otpuštate, treća diskusija vaše mere štednje ne pogađaju najbogatije, peta diskusija vaše mere štednje neće pogoditi nikoga, niste dovoljno uzeli, dovoljno ste uzeli. Ja stvarno ne znam šta se od nas hoće.
Ovde se to jednostavno ne može naći u diskusiji, ne može se razumeti šta se od nas traži. Šta god se uradi, naravno da nije dobro. Ali postoji nešto što je ovde prilično zabrinjavajuće, pogotovo kada se govori u kontekstu stranih investicija, privlačenja stranih investitora, ekonomskog ambijenta za strane investicije.
Nemojte širiti mržnju prema bilo kome bez obzira iz koje je zemlje ili koje etničke grupe dolazi.
Ovde slušate kako se kaže – arapski igrokazi, znači to što su doneli milijardu dolara, po najpovoljnijim mogućim uslovima, to je razlog da ih vređamo, to je razlog da ih oteramo ako je ikako moguće.
Šta je sledeće? Koja to nacija ili etnička grupa će biti nepodobna i da budu investitori kod nas? Ako kupe slučajno neku zemlju, kako ćemo ih zvati nemački igrokazi, ruski igrokazi, samo ako nam nešto ne odgovara.
To tera stranog investitora. Kada vi stranog investitora automatski proglasite nepoželjnim zato što pripada ovome ili onome, ovoj ili onoj etničkoj grupi. To tera investitore, mesto da kažemo – hvala, dali ste nam najpovoljniji kredit na kugli zemaljskoj, a nemate velikog razloga da to uradite, osim ličnih odnosa, mi gledamo da ih oteramo.
Sve što se u ovoj zemlji donese ili uradi, to je razlog za prezir, za mržnju.
Sećam se nekih predsednika država koji su svojevremeno brže, bolje išli kod Gadafija da uzmu orden i dobijali kojekakva odlikovanja, sada ne govore više o tome, ali to tada nisu bili arapski igrokazi, nego su se nadali da će doneti neku naftu, pa moj Novi Sad ima spomenike nekim kompozitorima, niti znamo kako se zovu, niti odakle dolaze, pa ih nismo prezirali i govorili o njima sa mržnjom, a sada su arapski igrokazi.
Nemojte terati ljude koji hoće ovde nešto da doprinesu, da nešto ulože. Ovakve diskusije ih teraju. Ovakve priče ih teraju, taj kapital je osetljiva stvar, tako se tera.
Kada sluša, ili on bar misli, da ga značajne političke partije iskreno mrze, iskreno preziru, vređaju, ponižavaju, može da bira gde god hoće na kugli zemaljskoj, u Njujorku u Njujork, a on odlučio Beograd, mesto da se zahvalimo.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Narodni poslanik Zoran Babić, po kom osnovu?

Zahvaljujem se gospodine potpredsedničel
Lično pominjanje, replika, teško je replicitirati i razgovarati kada mu se dostave dobre informacije, kada mu se dostave činjenice pobegne iz ove arene, a Skupština je arena, kao što sam saglasan sa vama, gospodine Vulin, da nikada neću razumeti mržnju, da nikada neću razumeti ljubomoru, jer mislim da su to osećaji koji razjedaju onoga ko je nosi i da su kao bumerang, ma koliko snažno bili odapeti ka onome ko ga mrziš, okrenu mu se oko glave i vrate se nazad ka onome ko mrzi.
Ali to neki ljudi u ovoj sali nikada neće naučiti.
Ne razumem ni to poimanje demokratije u kojoj je Skupština mesto gde samo treba napadati Vladu, jer pošto je jedna grupa mala, bez ideja, bez politike, ovde im treba pomoć većine da bi napadala Vladu. Ne, ova većina je izabrala Vladu, ima podršku zato što radimo ka istom cilju i imamo isti cilj, a to je ozdravljenje ekonomije, ozdravljenje javnih finansija, postavljanje Srbije na ono mesto koje joj pripada, a to je mesto punopravnog člana EU.
Žao mi je što gospodin Nikolić nije u sali, što ne možemo da debatujemo, voleo bih da dobijem i odgovore od gospodina Nikolića, kako je to bilo lako podržavati Vladu u onom mandatu 8. od 2008. do 2012. godine, koja je samo za jedan mandat povećala cenu i troškove kamata sa 9,2 na skoro 70 milijardi godišnje. Da li je bilo lako ili teško podržavati Vladu i glasati za aktiviranje garancije koje su samo u jednom mandatu Vlade sa 4,6 na 21,8 milijardi dinara? Koliko je budućnosti, koliko je penzija, koliko je prosvetnih radnika kroz takve pogrešne odluke odsečeno od budućnosti.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.