Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Mnogo toga je izrečeno što nekako u maniru i u žargonu današnje debate koja je dolazila od strane bivšeg režima, a nije utemeljena ni u relanosti, ni u istini.
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti je donela Demokratska stranka. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, političkih stranaka je dika DS zato što je i taj zakon, kao i što je Poslovnik, kao i što je serija drugih zakona pravljena isključivo zarad, i opstanka na vlasti, i zarad one stranke koja je taj zakon i kreirala.
Zakoni moraju da se poštuju. Niko nije iznad zakona. Ono što bih želeo da pitam prethodnog govornika, a to je – zašto i tada, kada im taj zakon nije smetao jer su dobijali milione iz budžeta na osnovu broja poslanika, zašto tada nisu razmišljali da pomognu ljudima u Kraljevu?
Kada nije mogla Vlada da im pomogne, kada su ljudi godinama, mesecima živeli u šatorima, i sada žive u zgradama koje su nebezbedne, zašto tada nisu stavili ruku u džep, u tu kasicu prasicu milionsku u Krunskoj ulici, pa rekli – evo, napravićemo kuću, evo nekoga ćemo da obezbedimo, evo ponašaćemo se društveno odgovorno.
Srpska napredna stranka koja nije glasala za taj zakon, koja ga nije donela je tada od svojih malih, skromnih života koje imamo i koje vodimo, i tada, i sada, onih života koji se nisu promenili, izdvojili smo 33 miliona dinara i napravili šest kuća u Kraljevu, ukupne površine 705 kvadrata, ali je zato DS nije bilo teško da uđe u „Razvojnu banku Vojvodine“ i da na časnu reč dobije milionski kredit koji, verujem, da i dan danas isplaćuje ako ima od čega.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospođice, izvinjavam se, samo molim vas dozvolite, dobićete pravo na reč samo da, gospođice Jerkov, vi ste se prijavili, nemate pravo na repliku ima gospodin… dozvolite molim vas.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov, s mesta: Pitao me je direktno, on je postavio pitanje prethodnom govorniku.)
Pominjana je samo DS i to je isti osnov kao što je gospodin Babić dobio… dopustite, dopustite da izgovorim, molim vas.
Pravo na repliku je dobio gospodin Babić jer je pomenuta SNS. Pravo na repliku, na samo pominjanje DS ima gospodin Stefanović koji se takođe prijavio i dobiće reč. Vas lično niko nije pomenuo i nemate mogućnost za reč. Izvolite, prednost ima Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 104. stav 4. Poslovnika – Replika ne može da traje duže od dva minuta. Prethodni govornik je govorio na osnovu prava na repliku 2 minuta i 21 sekundu i to ne bi bilo strašno da se desilo jednom, ali dešava se danas ceo dan.
Kada poslanici vladajuće većine repliciraju, možete da pogledate beleške svake replike, ja sam gledao vreme svaki put, govore dva i po minuta i duže, a kada repliku koriste poslanici opozicije na minut i 57 sekundi vi upozoravate na vreme i tražite da se diskusija završi, ceo dan.
Ceo dan danas dovodite nas u neravnopravan položaj ovde u Skupštini, ne date nam pravo na osnovu Poslovnika koje imamo, da govorimo o svemu onome što je danas tema dnevnog reda.
Ja vas molim da imate isti aršin prema svim poslanicima u ovoj sali. Nemojte da bežite od dijaloga. Tih nekoliko sekundi ili minuta koje nam uskraćujete ovde ceo dan, neće promeniti ništa.
Premijer je otišao odavde, kaže, ima obaveze. Obaveze su nastup na RTS i govori tamo ne znam koliko vremena…(isključen mikrofon), a kada će neko iz opozicije da dobije isto toliko vremena da nešto kaže?

Gospodine Đurišiću, moja obaveza je da obrazložim da li sam povredio Poslovnik, posle vašeg objašnjenja. Svedoci ste, kao i kada govori neko, prvo, ne znam zašto vi nijednom niste replicirali za vreme mog predsedavanja, niste dobijali, niti dobijali mogućnost za repliku, vi zastupate celu opoziciju, ne znam da li ste dobili od gospodina Stefanovića odobrenje za to.
Takođe, videli ste i bili ste svedoci da sam i prethodnog govornika upozorio na dva minuta da je vreme isteklo, kao što i druge govornike upozorim na dva minuta. Nekada se toleriše da neko završi rečenicu, a nekada nekoga ne možete da zaustavite na dva minuta i to možda malo duže traje, ali nema razlike između poslanika pozicije i opozicije.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: Molim da se glasa o ovome, niste me pitali da li sam zadovoljan?)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.
Narodni poslanik Veroljub Arsić po Poslovniku.
Skupština će se izjasniti u danu za glasanje, gospodine Đurišić.

Gospodine predsedavajući, tražim pre nego što je kolega Babić imao pravo na repliku, pa čisto da vas ne uvuku u zamke oko povrede Poslovnika. Naime, smatram da je koleginica koja je govorila iz DS prekršila član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Kada je u pitanju taj mlađi savetnik, verovatno je to neko sa stažom gospodina Pantića ili kako već možemo da kažemo.
Druga stvar, em što to nije tačno, em samo jedan je diktator u istoriji ljudske civilizacije govorio da izbori nisu potrebni, zato što su skupi, a to je bio Adolf Hitler.
Ako je tom svojom rečenicom, da izbori nisu bili potrebni, brani diktaturu, ne znam šta drugo, nego da je kršenje Poslovnika i člana 107. dostojanstva Narodne skupštine.

Smatram da nisam povredio Poslovnik, gospodine Arsić.
Da li želite da se Skupštine izjasni u danu za glasanje? (Ne.)
Gospodine Đurišiću, pre nego što vam dam reč za povredu Poslovnika, samo da vas obavestim da vaša poslanička grupa i pre toga govornik, gospodin Bradić je govorio više od dva minuta. Vi kao predsednik poslaničke grupe, ukupno govorili ste dva minuta. Znači, tolerisali smo i vama da govorite više ako želite da završite rečenicu.
Imao sam uvid u minutažu i vidimo da ste prekoračili vaše vreme za dva minuta.
Ono što osporavate drugima, nemojte da kažete da se uskraćuje vama.
Izvolite, povreda Poslovnika.

Ja ću sada da ukažem na povredu Poslovnika koji ste učinili malopre, dajući reč potpredsedniku Arsiću, član 103.
Naime, kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine, koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Gospodin Arsić je govorio o povredi koja je učinjena dva govornika pre nego što se on javio za povredu.
Znači, gospodin Babić je već replicirao koleginici Jerkov, ja sam ukazao na povredu Poslovnika i tek onda gospodin Arsić traži, potpuno je prošla neposredna učinjena povreda Poslovnika.
Znači eklatantan primer, a da ne govorim o onome kako je izgledala njegova povreda… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Đurišiću, molim vas.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas, nemojte da mi isključujete mikrofon, pustite me dva minuta da govorim.)
Dozvolite mi, daću vam da nastavite, samo mi dozvolite da odgovorim ako može. Samo da bi mogli do kraja da obrazložite, ako mogu da kažem ono što sam hteo.
Znači, ja nisam mogao od vas, zato što ste sa mesta tražili povredu Poslovnika. Nisam mogao na vreme da damo gospodinu Arsiću, on se javio mnogo ranije, od vas, možda sam u tom delu prekršio što sam dao pre vama, nego njemu, tako da mislim da u tom delu nisam prekršio Poslovnik.
Izvolite, nastavite.

Hvala, poštovana predsednice, da vas uvedem u priču.
Znači ja sam reklamirao povredu člana 103. Poslovnika koji govori u stavu 1. da povreda Poslovnika može da se traži neposredno po učinjenoj povredi, a gospodin Arsić je dobio reč davno pošto je povreda navodno učinjena. Obrazlažući tu povredu uopšte nije govorio o povredi nego je replicirao koleginici onako kako je on hteo.
Ja to raditi neću. Pokušaću da se izborim sa vašom dobrom voljom i vašim pravom, kako vi to ovde volite da kažete, i u mom slučaju nikada mi ne dozvolite pravo na repliku, ali ja neću odustati od toga da je tražim svaki put kada smatram da imam pravo, a u ovom slučaju sam hteo da ukažem na to da je povređen član 103. tačka 1. kada je predsedavajući dao reč gospodinu Arsiću koji je ukazivao na povredu Poslovnika koja nije učinjena neposredno pre toga. Hvala.

Biću iskrena, nije mi ništa jasno.
Gledala sam prenos kao što gledaju građani Srbije koji su zainteresovani da slušaju ovaj deo. Nije mi uopšte ništa jasno, vas niko nije spomenuo.
Da li ste vi to u ime manjine govorili ukupno, zaista mi nije jasno u kom smislu ste vi tražili repliku? Daću vam repliku ali da prekršim Poslovnik. Onda ulazimo u debatu, toga u Poslovniku nema.
Kada ste pravili Poslovnik, smatrali ste da debata uopšte nije potrebna. To je izbrisano u ovom parlamentu. Da sam prekršila Poslovnik ja ili gospodin Bečić sve je potpuno relevantno. Vi nas terate tražeći da poštujemo Poslovnik da prekršimo Poslovnik, to je suština.
Ima grešaka, naravno da ima grešaka, ali ja ne razumem zašto tražite sada repliku za nešto što vi niste bili direktno uključeni, ni u šta.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam tražio repliku.)
Sada ste rekli, hajde sada da izvadimo stenogram. Sada ste stalno govorili o tome. Ja ću da tražim pravo na repliku.
Izvinjavam se, nemam ni snage, potpuno obesmišljena rasprava, verujte mi gledam prenos. Dugo sam u ovome svemu i mogu misliti kako građani Srbije tek ništa ne shvataju.
Recite hoćete li da glasamo o povredu Poslovnika svi članovi pa da možemo da nastavimo.
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Prihvatam, neka uđe povreda Poslovnika traži poslanik Đurišić da glasamo o povredi Poslovnika, član 103.
Jedina vrednost ovog Poslovnika, izvinite što moram da kažem, povreda Poslovnika, koji sada može da se koristi, do besvesti. Nema veze sa povredama Poslovnika ni u jednom evropskom parlamentu ovo ne postoji. Ni u jednom.
Mi ćemo da radimo, do ponoći, do dva, tri, samo malo volje da se pokaže od strane poslanika da radimo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Hajde, hajde.)
Ne razumem - hajde, hajde. To je valjda u sklopu one pristojnosti na koju ste se pozivali čitav dan. Hajde, hajde, dobacivanje i tako.
Pretpostavljam da je to ta pristojnost inovina koju ćete uneti jednog dana kada budete na vlasti. Pretpostavljam.
Dakle, glasaćemo o povredi Poslovnika i gospodina Bečića i mene, potpuno bilo ko da predsedava.
Aleksandar Vulin, ministar. Molim vas ministre da se vratimo na temu i da razgovaramo malo o tačkama dnevnog reda.
(Borislav Stefanović, s mesta: Dobio sam reč.)
Ne znam šta ste dobili, napraviću pauzu da se napravi neki red ovde.
Član 112. mi dozvoljava da napravim red ili nam nije potreban predsedavajući, da vidite kako bi to onda izgledalo.
Gospodin Mićunović je bio predsednik, ovo stvarno nikada nije bilo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Loše vođenje.)
Nije loše vođenje, nego ćemo to razmatrati jednog dana kada to stavimo na dnevni red, pa ćemo pričati ceo dan ovako kako to izgleda građanima Srbije. Verovatno je neko zadovoljan u sali kako izgleda, građanima Srbije ovo ne liči ni na šta.
Izvinjavam se svima.
Reč ima Aleksandar Vulin.