Hvala vam, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, prosto želim da se uključim u ovu raspravu da na neki način izrazim i svoj odnos prema svim ovim merama koje se danas predlažu i o kojima danas moramo da odlučujemo.
Naime, kada govorimo o predlogu novog budžeta, mi govorimo u stvari o preraspodeli koja će se u toku narednog perioda, kada je reč o našim finansijama, normalno morati dogoditi. Jedna od mera koja je ovde predložena, koja naravno izaziva i najveću pažnju, jeste u stvari odnos prema platama i penzijama. Ja je prosto doživljavam kao jednu iznuđenu meru u ovom trenutku, jer se govori o budžetu u kojima nema sredstava, u ovom trenutku, za finansiranje svih rashoda. Mislim da se na takav odgovoran način odnosimo svi kod nas u kući. Kada nešto u budžetu nema, prosto se ne može deliti i ne može više i ne može do beskraja da postoji jedan takav odnos, jer dolazimo u situaciju da sutra ono od čega je našeg naroda i najviše strah kažemo – nema više ni za šta. Takav odgovoran odnos ne može da teče, prosto, u nedogled i ne možemo da se sutra suočimo sa situacijom da javnih finansija i paraliza države, prosto, zakoče kompletan razvoj.
U ovom trenutku, dakle smatram kao jednu iznuđenu meru koja je ograničenog karaktera i koja mora da da efekat u onom delu gde ćemo već u sledećem koraku sasvim odgovorno razgovarati o tome gde su danas naša preduzeća, kakvo je učešće njihovo u privredi, ali istovremeno u punjenju budžeta i odgovornom odnosu prema tome, a istovremeno, i to se iz najava Vlade već naravno vidi, razgovaranju o novim finansijskim ulaganjima i otvaranju novih radnih mesta. Bez toga, bez otvaranja i mogućnosti za zapošljavanje u budućem periodu, prosto opstanka je, ne samo generacijama koje su ostale bez posla, nego posebno ili naročito mladima, teško da možemo govoriti.
Dakle, to smatram kao jednim odgovornim odnosom koji nas stavlja u situaciju da već u nekoj narednoj sednici, u nekom narednom periodu iz svakog pojedinačnog resora možemo da govorimo o tome šta su realne mogućnosti kod novog zapošljavanja, ne samo kod promene njihovog načina evidentiranja, nego i na jedan drugačiji način, zaista otvaranjem novih radnih mesta. To, iz najava i ekonomista, odnosno preduzeća, iz više zemalja Evrope, možemo da vidimo da će se događati.
Kada je reč o merama koje danas usvajamo, hoću da podvučem da našem narodu nikada nije bilo krivo na nešto što je malo, pre svega, na onome što je nepravo, a to što je nepravo treba u stvari narednim merama ili eventualno nepravo narednim merama da ispravljamo.
U tom smislu smatram sasvim opravdanim ovakav jedan međupotez očekujući mnogo efikasnije predlaganje u narednom periodu i ovde prisustvovanje donošenju onih zakona koje će nam u stvari obezbediti ono što je perspektiva, ono što je rad, zapošljavanje i onda sasvim normalno mnogo raznovrsnije, kvalitetnije i bogatije vođenje socijalne politike. Hvala.