Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege i koleginice poslanici, ovim amandmanom mi smo u Razdelu 20 Ministarstvo privrede, Funkcija 410, onda u Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i u Razdelu 27 Ministarstvo kulture i informisanja predložili da se povećaju 35 miliona dinara izdvajanja po prvom razdelu, po 35 miliona za transfere opštinama i gradovima, kao i transfere zaposlenima u oblasti kulture i informisanja na teritoriji AP Vojvodine. Ovo što se odnosi na životnu sredinu, tu smo predložili da se poveća iznos dotacija nevladinim organizacijama u oblasti zaštite životne sredine u iznosu od 10 miliona dinara.
Naš amandman je odbijen i dato je obrazloženje da se on odbija zbog toga što se daju subvencije privatnim preduzećima neophodna radi izmirenja preuzetih obaveza shodno Uredbi o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, Ugovoru o investicionom ulaganju između Republike Srbije i „Fijat grupe“, Ugovoru o osnivanju „Er Srbija“ i Ugovor o dodeli sredstava „PKC Vajring sistem“. Drugim rečima, ova sredstva koja nisu ni malo velika ni nešto značajna trebalo bi da spasu ova preduzeća o kojima se govori.
Nažalost, ovo se ponovo potvrđuje da u vreme krize obavezno strada kultura i životna sredina, a bojim se da će i posledice koje ćemo trpeti zbog toga biti dugoročne, jer su štete veće od onih ušteda koje ćemo zbog ovoga izgubiti.
Ono što želim da napomenem, a što je jako važno i za one koji su možda zaboravili, postojao je Fond za zaštitu životne sredine koji je 2012. godine, kada je na predlog tadašnje ministarke Zorane Mihajlović, koja je vodila tada Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine, taj fond ukinut zbog, kako je tada rečeno, mahinacija, zloupotreba, netransparentnosti itd. Nažalost, napravljen je jedan ishitreni potez koji je ukinuo jednu zapravo evropsku tekovinu, evropsku instituciju kao što je Fond za zaštitu životne sredine jer su se u taj fond ubirala sredstva od naknada za zagađenje, zatim od naknada za korišćenje flore i faune, ribljeg fonda itd. i ta su se sredstva putem konkursa namenski dodeljivala.
Situacija koja je nastala posle ukidanja ovog fonda dovela je do toga da recimo imamo probleme sa reciklerima. Neki dan je na televiziji upravo bilo govora da se reciklerima duguje preko jedne milijarde dinara, da je naplata taksi za zagađenje zbog te novonastale situacije opala na oko 40%, što su direktne štete za budžet, zatim da su mnogi recikleri kao mlada preduzeća koja su videla svoju perspektivu u tim takozvanim zelenim tehnologijama otpustili deo radne snage i opet se dešava suprotno od onoga što svi zagovaramo, da mnogim investicijama želimo da zaposlimo nove radnike.
Kaže se da je negde te 2012. godine kada je odlukom odnosno zakonom, 25. 09. 2012. godine ukinut Fond za životnu sredinu, odnosno donet zakon o njegovom ukidanju, odnosno prebacivanju tih sredstava u državni budžet, da je tada Fond bio težak negde blizu pet milijardi dinara, da su tada konkursom dobijali sredstva i recikleri i lokalne samouprave i nevladine organizacije za određene projekte i da su zbog ukidanja Fonda tu ostali neki dugovi odnosno neke neizmirene obaveze.
Godine 2013. i 2014. sredstva su i dalje ubirana po ovim različitim osnovama koja su definisali zakoni iz oblasti zaštite životne sredine, išla su u jedinstveni odnosno republički budžet, ali mi zapravo uopšte nemamo informacije i saznanja na šta su odnosno za šta su ta sredstva korišćena. To je ono što je poenta cele ove priče, da smo mi, želeći da se bar 10 miliona dinara odvoji kao pomoć odnosno sredstva koja bi mogla da pridonesu boljem radu nevladinih organizacija u oblasti životne sredine, jer se radi o velikom broju organizacija, recimo, sa 112 tih organizacija je negde 2011. godine napravljen i memorandum o saradnji tadašnjeg ministarstva, međutim, to je ostalo mrtvo slovo na papiru.
Nažalost, ponavlja se ona čuvena priča da se, kako god koja vlast dođe, životna sredina negde spoji sa nekim drugim, promeni se ministar, nove ideje dođu i tako se eto desilo i sa ovim reciklerima i sa onima koji su želeli da omoguće sredstva, odnosno da zarade u ovoj oblasti. Zato smo smatrali da bi bilo neophodno da se ovih 10 miliona dinara dodeli ovim nevladinim organizacijama.
Želim da napomenem još nešto. Sada smo svedoci, evo, vidimo još jedan amandman je podneo kolega Karić iz Zelenih Srbije, vezano za ovaj rudnik o kome smo govorili ovih dana i za Jalovinu i za sve te probleme koji se sreću u životnoj sredini. Međutim, i taj amandman je, koliko vidim, odbijen. Jednostavno, ne nalazimo načina da se iz ovih problema izađe, ako ovakav tretman životne sredine budemo imali i dalje.
Želim samo da naglasim da po nekim podacima naša zemlja izdvaja manje od 1% BDP za finansiranje životne sredine. Druge zemlje koje su bile u tranziciji izdvajaju oko 2% BDP, a nove zemlje u predpristupnom periodu ulagale su 1,5 do 2,5% BDP.
Imamo jednu strategiju, odnosno jedan izveštaj koji je pokazao da je oblasti životne sredine u Srbiji potrebno negde preko 10 milijardi evra ulaganja da bi se dovela u red. Ako na ovakav način pokazujemo svoju želju da u ovoj oblasti nešto učinimo, da poboljšamo, neće valjati, zbog toga što ispada da zapravo ni na koji način ne osećamo ovo kao prioritet, bar oni koji donose odluke i oni koji se ovom oblašću bave, na bilo koji način, bilo da su nevladine organizacije ili profesionalne organizacije, ne vide podršku koju bi država trebalo da pruži, odnosno kao država ne pružamo sliku prema EU, gde želimo da odemo i gde nas čeka Poglavlje 27, ne pokazujemo ni na koji način da smo spremni i sami da izdvojimo određena sredstva i da se na pravi način ponašamo prema ovoj oblasti.
Samo da napomenem, koliko imam informaciju, državna sekretarka je nedavno obećala da će se ovaj fond ponovo formirati, ali nažalost, niko neće razmišljati i razmatrati štete od toga što je taj fond ukinut, što je onemogućeno da se u ovu oblast na pravi način i kontinuirano ulaže. Hvala.