Već ranije sam pominjao da je ovo mera koja se donosi na nivou budžeta i da ova mera apsolutno ne isključuje, čak pretpostavlja da će u Vladi, na osnovu budućih zakona koje će uređivati javnu upravu, a u javnim preduzećima na osnovu budućeg zakona o javnim preduzećima, načina izbora menadžera, načina utvrđivanja kriterijuma za ocenu performansi ljudi na radnom mestu, biti donete mere koje će regulisati pojedine kategorije.
Pored toga, postoji zakon o ograničavanju plata u javnom sektoru, koji vi možete jednim potezom da promenite i da smanjite postojeće plafone, da ih spustite. Oni će i dalje biti daleko viši, pretpostavljam, od onoga što su plafoni u javnoj upravi, koji su sada na nivou 120.000 otprilike, a ministri primaju, kao što sam rekao, 105.000. Mislim da bi to samo pomoglo.
Svaka mera koja dopunskim uštedama na mikro nivou, na nivou ministarstava, na nivou javnih preduzeća smanjuje troškove i približava nas tom cilju, a pri tome ne smanjuje ni kvalitet javnih usluga koje se pružaju, povećava transparentnost, je dobrodošla.
Prema tome, ovi zakoni uopšte ne traže da ovo bude jedina mera. Ovo je minimum koji je potreban. Znači, može da se utvrdi da se ne smanjuje pojedinačno 10%, nego da se smanji tzv. fond plata za 10%, pa da neko u okviru svoje nadležnosti, ali to prevazilazi nadležnost Ministarstva finansija. To je nešto što možemo već u okviru narednog budžeta da definišemo i diskutujemo u okviru fiskalne strategije. Drugim rečima, meni nije cilj da se pojedinačno smanjuju plate, meni je cilj da se trošak, koji je previsok i neodrživ, smanji, a da se pri tom očuva i efikasnost u poslovanju i odgovornost i transparentna struktura upravljanja i transparentna struktura izvođenja.
Prema tome, to sve možemo da diskutujemo u sklopu Zakona o javnoj upravi i u sklopu Zakona o javnim preduzećima, a da pri tome samo kažemo da će ti zakoni očuvati ciljeve fiskalne konsolidacije koja je jedina stvar koja sa stanovišta makro slike nama treba. Hvala lepo.