Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, i ovaj amandman i drugi u nizu nisu samo odraz pokušaja da se neke stvari promene u alokaciji budžetskih sredstava. Oni su istovremeno i pokušaj da se odgovori na ovakve teze koje smo čuli malopre od ministra Stefanovića.
Dakle, kako je moguće da Vlada Srbije pokušava da predstavi i odbija ove amandmane u situaciji kada smanjuje plate i penzije za 680.000 penzionera u Srbiji? Znam ja da vama odgovara procenat od 60%. Kažite – 680.000 penzionera će imati smanjene penzije. Istovremeno, kada mi predlažemo da se sredstva preusmere ili na korisnike socijalne pomoći ili da se smanje garancije, u narednim amandmanima, za „Srbijagas“, to odbijate.
Kako je moguće da kažete da su ovo teške mere, da država štedi, kad istovremeno, ministre Vujoviću, vaš državni sekretar, gospodin Mijailović ima platu preko pet hiljada evra? Kažite to građanima Srbije. Pet hiljada evra! Zbog NIS-a, doduše, ne zbog državnog sekretara, nego zbog Skupštine akcionara. Kažite kolike vam ostali članovi Vlade imaju plate. Vi imate, ministre Vujoviću, 98.000 dinara platu, recimo tu negde. Izvinjavam se, 105.000, a vaš državni sekretar ima pet puta veću platu od vas. Zamislite vi to. I vi sada kažete – penzioneri neće biti pogođeni do 25.000. Koji je to cinizam. Na šta to liči?
Narodna banka Srbije je napravila gubitak prvi put, ljudi moji, od 400 miliona evra. Narodna banka Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. Zašto je došlo do toga? Ne znam. Ne zna ni ona da objasni. I šta sad? Saberite iznos od 400 miliona evra, saberite iznos povećanja za plate u javnom sektoru i dobićete višestruko značajan iznos u odnosu na smanjenje plata i penzija. Vrlo jednostavno. Kažite tako građanima, a nemojte – teške mere. Povucite vi teške mere prema vama, gospodo. Nemojte odbijati amandmane po automatizmu.
Pokušajmo da izvršimo pravičnu redistribuciju sredstava. Građani su glasali za vas zato što žele pre svega pravdu i pravičnu redistribuciju para. Ali, problem je što niti su dobili pravdu, niti redistribuciju para, jer nema ovih u zatvoru, a nema ni podele njihovog novca. Zato mislimo da je dobro da usvojimo zakon o poreklu imovine političara, pa da svi ukrstimo ko šta ima i da se to pravično oporezuje. Da ne pričam ovde o tome ko je šta uzeo ili nije uzeo. Dajte lepo da stavimo na uvid, pa neka zakon razreže pravila. To je pravično.
Dakle, ne vidimo mogućnost da će se uz ovakva izdvajanja, uz ove budžetske alokacije na bilo koji način pokrenuti privredna aktivnost, da će se povećati izdvajanje za penzioni fond, da će se povećati izdvajanje za poreze. Prihodi poreski neće biti povećani, gospodine Arsiću. Neće, vi to znate. Sve će da opadne. Opašće i proizvodnja i potrošnja. Tim istim penzionerima do 25.000 porasli su svi troškovi, i komunalije, i lekovi, i energenti, tek će da porastu, i prevoz. I, šta sad? Hrane pola Srbije penzioneri. Ali, važno je da kažete da 60 i nešto procenata nije smanjena penzija. Pa kažite - 68.000 penzionera je smanjena, profesorima, inženjerima, nastavnicima, lekarima, njima je smanjena. Tako recite. Kome nije smanjena? Nije smanjeno ministrima. Njima nije smanjeno. Guvernerki nije smanjeno. Njoj je povećana plata. Ukidanjem solidarnog poreza ona će dobiti suštinski veća primanja, ali zato je 200 miliona evra duga NBS, gospodo, odnosno 400 miliona. Evo, upola sam smanjio. Cela ušteda za plate i penzije, ministre, je 370 miliona evra.
Zašto je došlo do ovoga? Evo vi možete to da odgovorite. Vi ste ministar finansija. Kažite nam, kako je moguće da je došlo do toga? Samo vas molim ozbiljan ste čovek, takvog vas ja smatram. Nemojte da krenete rečenicu – znate imali smo probleme u prošlosti. Imali smo mi probleme, imali smo mi ministre tada i vi se jako dobro sećate i razaranje i bombardovanje ove zemlje, sankcije i svašta.
Ovi što sada viču na mene su ostavili takvu razvalinu da to tri štiglica ne bi popravilo, a ne vi, ni dva Vebera, ni osam Martina Lutera. Dajte da pokušamo da odgovorimo na konkretna pitanja.
Ja mislim da ove amandmane treba usvojiti, pokažite otvorenost za pravičnu redistribuciju. Na tome ste i dobili izbore. To je obećanje o boljem životu i lepšoj budućnosti. Evo prilike za to. Pokažite da ste bolji. Imate još jednu istorijsku šansu osmu, da pokažete da ste bolji, nego oni koji su bili. Ali, vi uporno odbijate da ste bolji. Zato što možda suštinski, plašim se i niste. Hvala.