Još jednom da ponovim. Naša ideja je da uvedemo jedan drugi koncept, koncept koji je manje zlo. Mi smo svesni da ova država mora da štedi, ali mislimo da je ovaj predloženi zakon o kome danas raspravljamo lošiji od Zakona o solidarnom porezu, zato što obuhvata ljude koji imaju manja primanja nego što je to bilo po prethodnom zakonu, a s druge strane oslobađa one sa najvećim primanjima. Tako će oni koji su imali primanja preko 113 hiljada dinara, neko je izračunao, neto primanja, sada dobijati više nego što su dobijali po Zakonu o solidarnom porezu. I onda, tom logikom, mi smo predložili da se ovaj član 4. briše, jer je on suvišan.
Vlada ga je odbila, jer je u obrazloženju dosledno rečeno da je u suprotnosti sa konceptom koji predlaže Vlada i mi nemamo šta tu da dodamo. Ali, želimo još jednom da naglasimo da se ne slažemo da se mere primenjuju samo na jedan deo zaposlenih i angažovanih, a ne na sve, kao što je bilo do sada. Ne slažemo se da se smanjuju osnovice, jer smanjivanjem osnovica, smanjuju se i doprinosi koji se uplaćuju u Fond za penziono i invalidsko osiguranje. Znači, time se smanjuje i buduća penzija svih koji rade u javnoj upravi i koji će sada biti po ovom zakonu kažnjeni dvostruko. Znači, dobiće sada manje, a u nekom trenutku kada im se bude računala penzija, za ovaj period će biti uračunato manje pare. Ovaj solidarni porez je makar oporezivao neto iznos, pa je onaj iznos koji se uplaćivao Fondu za zdravstveno i za penziono osiguranje išao tamo u Fond, beležio se, a neto zarada se oporezivala. Ako mora da se štedi na platama zaposlenih, mi smatramo da je taj model pošteniji i da je bolje da je Vlada ili ostavila ovaj zakon o solidarnom porezu ili da je makar ova naša rešenja koja smo kroz amandmane predložili usvojila i da je na taj način omogućila pravedniju raspodelu tereta koju, slažemo se, moramo svi da podnesemo. Hvala.