Hvala predsednice.
Mislim da je ovde neko malo pomešao babe i žabe.
Što se tiče ovih amandmana, vezano za ovaj zakon i priči da se jedni brišu a drugi traže određene izmene, mislim da neko najbolje nije sagledao stvari ili se bar nije potrudio da to sagleda na pravi način.
Šta hoću da kažem? Zar postoji neko ko veruje da SNS želi da smanji plate ili penzije penzionerima? Da li je to naša volja, da li je to nešto što je popularno bilo kojoj političkoj opciji? Naravno da nije, ali postoje razlozi zbog čega to moramo da uradimo a razlozi leže, između ostalog, i o nekoj ne tako dalekoj prošlosti.
Predsednik jedne, sada ne znam, ove podeljene opozicije, nekad 7. maja 2010. godine kaže – krajem 2010. očekujem prva značajna poboljšanja životnog standarda građana Srbije, pa onda 28. maja posle 21 dan, kaže – prvi značajni pozitivni znaci poboljšanja će se osetiti ove godine, a u 2011. očekujem veći rast proizvodnje i ekonomije, a rashod od 5% može se očekivati 2012. i 2013. godine. Ono što je dobro to je da je osvojio tih nekih 5% a ne više na izborima, pa građani nisu imali nesreću da i dalje ta vlada vodi zemlju i da učini ono što je učinjeno i što je prouzrokovalo smanjenje plata i sada penzija našim penzionerima.
Obećano je 200.000 u kampanji 2008. godine, 200.000 radnih mesta, dobili smo 450.000 otpuštenih radnika, izgubili smo 130.000 malih i srednjih preduzeća, pa se zatim država zadužila 7 milijardi evra, unutrašnji dug je ukupno 2008, 2012. sa 8,700 na 17,700, to je 9 milijardi.
Verovatno to neko laže a statistika to kaže. Stopa nezaposlenosti sa 14 na 26,1% gospodo. Šta bi onda bilo da je ostala stopa nezaposlenosti 14%, šta bi bilo da nismo izgubili onih 400-500.000 radnih mesta, šta bi bilo da se nisu ugasili onih 130.000 firmi?
Desetine fakultetskih ljudi je ostalo bez posla. Sa svim tim danas ne bismo došli u situaciju da smanjimo plate i penzije. Vi ličite na jednu grupu koja je gurnula autobus sa nekim ljudima u provaliju pa se sada čudi kako to neko tobož pokušava da izvuče, kako to sporo radi. Hvala.