A možda i 100.

Ne, ne, nije siguran sam.

106. je govoriti samo o tački dnevnog reda. Znači, nije ni to.

Onda je 107. pošto sada već to postaje …

Poslaniče, radi se o zloupotrebi Poslovnika. Niste znali koji član želite da reklamirate, ustali ste i s tim smo završili. Zahvaljujem vam puno.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i Ivan Karić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege poslanici, ovaj amandman je u skladu sa rešenjem amandmana na član 2. koji smo predložili. To je da se utvrde druge granice na osnovu kojih će se primenjivati ovaj zakon, da umesto 25.000 donja granica buce 35.000, što je ponavljam, po ko zna koji put minimalna potrošačka korpa, a da ova druga granica sa 40.000 se promeni na 66.000 što bi ovde značilo, konkretno u ovom amandmanu 31.000 da se preko te sume na ovih 35.000 primenjuje druga stopa oporezovanja.
Naravno, šteta je što nije tu ministar Vujović, ne znam da li od drugog prisutnog ministra možemo da dobijemo odgovore koje Vlada navodi u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, a to je da se prihvatanjem ovog amandmana ne bi ostvarila ona planirana ušteda u budžetu.
Još uvek ne znamo kolika je ta planirana ušteda. Nismo uspeli da čujemo taj broj i tražićemo do kraja ove rasprave, a i posle nje, odgovor ministra o kojoj uštedi i kolikoj uštedi je u naredne, a sada više ne znam, da li da govorim i tri godine, jel ovaj zakon očigledno će važiti i više od tri godine, ili da poverujem ovom optimizmu koji neke kolege poslanici pred kraj ove rasprave pokazuju, pa govore o tome da će trajati dve godine. Ako će trajati dve godine još jednom vas pozivam da glasate za naš amandman koji govori o tome da važenje ovog zakona treba da traje dve godine.
Mislim da je jako ružno što u ovakvoj atmosferi govorim o jednoj teškoj temi za naše društvo. Mislim da bi trebali svi da budemo vrlo ozbiljni kada se govori i raspravlja o zadiranju u prava najugroženije grupe u našem društvu, to su penzioneri, ljudi koji su radili ceo život da zarade svoju penziju, a sada Vlada obrazlažući težak trenutak, obrazlažući vanrednom tom situacijom, sada poseže u njihov džep.
Vi možete da govorite o prethodnom režimu kao krivcu, možemo mi da se vratimo i u neka druga vremena i da tamo tražimo krivca, ali to nam neće dati rešenje za budućnost.
Molim vas da ozbiljno razmotrite naše amandmane koji koliko-toliko ublažavaju ovu jako tešku i rigidnu meru. Molim vas da dobro razmislite i o sledećem članu, koji mislim da je ključ da ovaj zakon uspe u pravnom sistemu Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Jozić.

Hvala predsednice.
Mislim da je ovde neko malo pomešao babe i žabe.
Što se tiče ovih amandmana, vezano za ovaj zakon i priči da se jedni brišu a drugi traže određene izmene, mislim da neko najbolje nije sagledao stvari ili se bar nije potrudio da to sagleda na pravi način.
Šta hoću da kažem? Zar postoji neko ko veruje da SNS želi da smanji plate ili penzije penzionerima? Da li je to naša volja, da li je to nešto što je popularno bilo kojoj političkoj opciji? Naravno da nije, ali postoje razlozi zbog čega to moramo da uradimo a razlozi leže, između ostalog, i o nekoj ne tako dalekoj prošlosti.
Predsednik jedne, sada ne znam, ove podeljene opozicije, nekad 7. maja 2010. godine kaže – krajem 2010. očekujem prva značajna poboljšanja životnog standarda građana Srbije, pa onda 28. maja posle 21 dan, kaže – prvi značajni pozitivni znaci poboljšanja će se osetiti ove godine, a u 2011. očekujem veći rast proizvodnje i ekonomije, a rashod od 5% može se očekivati 2012. i 2013. godine. Ono što je dobro to je da je osvojio tih nekih 5% a ne više na izborima, pa građani nisu imali nesreću da i dalje ta vlada vodi zemlju i da učini ono što je učinjeno i što je prouzrokovalo smanjenje plata i sada penzija našim penzionerima.
Obećano je 200.000 u kampanji 2008. godine, 200.000 radnih mesta, dobili smo 450.000 otpuštenih radnika, izgubili smo 130.000 malih i srednjih preduzeća, pa se zatim država zadužila 7 milijardi evra, unutrašnji dug je ukupno 2008, 2012. sa 8,700 na 17,700, to je 9 milijardi.
Verovatno to neko laže a statistika to kaže. Stopa nezaposlenosti sa 14 na 26,1% gospodo. Šta bi onda bilo da je ostala stopa nezaposlenosti 14%, šta bi bilo da nismo izgubili onih 400-500.000 radnih mesta, šta bi bilo da se nisu ugasili onih 130.000 firmi?
Desetine fakultetskih ljudi je ostalo bez posla. Sa svim tim danas ne bismo došli u situaciju da smanjimo plate i penzije. Vi ličite na jednu grupu koja je gurnula autobus sa nekim ljudima u provaliju pa se sada čudi kako to neko tobož pokušava da izvuče, kako to sporo radi. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Jozić.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Balša Božović, Goran Ćirić, Milan Perić i Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Član 4. kojem predlažemo brisanje glasi – isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju se konačnim.
Meni nije novo da jedan broj poslanika uvek ima vrlo čvrst stav o predmetu koji zakon tretira, a da je lako utvrditi da ga nisu pročitali. To je relativno često, nažalost. Kao što je relativno često i da se ima čvrst stav o stvarima o kojima se ili nemaju podaci, ili se govore potpuno oprečne stvari. Ovaj član zakona koji ponavlja glasi – isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju se konačnim.
Dve stvari govori onom ko ume da čita zakone. Normativac koji je radio zna da ovo nije ustavno. Možemo mi da pravimo kakve god hoćete strategije komunikacije i kampanje, konačne isplate koje su objašnjenje se odnose na postojeće penzionere i na one koji će posle donošenja ovog zakona, njegovog stupanja na snagu otići u penziju, pokazuju da je ovo nepotrebno.
Neko ko će otići u penziju 15. januara 2015. godine, nema drugog zakona da po njemu dobije isplatu svoje penzije, samo ovaj. Koliko imam žaljenja što znamo da je ovo neustavno, toliko imam još više žaljenja što se ovde upotrebljava kao argumentacija jedna sasvim oprečna stvar kada se govori o povećanju penzija.
Penzije od 25.000 su povećane penzije i potpuno razumem argumentaciju da se to zadrži, ali je oprečno da se onda govori da povećanje ne valja, jer ga koristite kao argument sebi u korist. Hvala.