Vladimir Pavićević po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre i Vlado u ostavci, poštovani gosti, smatram, poštovana predsednice, da je malopre povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine u stavu 1. fino piše – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Radenković je malopre, poštovana predsednice, upotrebio nekoliko termina kojima se narušava dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije i pokazao da nije upućen u potpunosti u proceduru predlaganja amandmana, podnošenja ispravki na amandmane i slično.
Dakle, veoma je važno, mislim, poštovana predsednice, i veoma je dobro da se ne sat, nego sat i po vremena, sada već raspravlja o ovom suštinskom amandmanu koji ne podrazumeva da se nešto briše, nego kojim se predviđa da se neki novac iz rashoda za korišćenje usluga i roba prenese u…

Povreda Poslovnika, to je suština. Nemojte da koristite nešto.

Gospodin Radenković je rekao da smo mi podneli amandman briše se, poštovana predsednice. Jeste, rekao je - briše se, ja sam slušao.

Rekao je - briše se.

A nije tačno da smo mi napisali da se briše u amandmanu.
Dakle, poštovana gospodo, tačno je da smo mi, i ovo je prvi od stotina amandmana koji smo podneli ovoj Narodnoj skupštini, tačno da nam se ovde sada potkrala jedna tehnička greška i mi smo podneli ispravku, kako ta tehnička greška više ne bi postojala. Veći problem od ovoga je mislim što i gospodin Radenković i odbor, jedan, drugi i treći, ne primećuju da Vlada ovde predlaže neustavne zakone. Ustavni sud….
(Narodni poslanik Dejan Radenković, s mesta: Replika.)

Ne možete repliku na povredu Poslovnika. To ne postoji. Spomenuće oni sigurno, ali čekajte onda imaju koliko ima lista. Samo polako, polako da mogu da vodim sednicu. Samo prvo da odgovorim.
Znači, kažete da je povređen član 107. Smatram da nije povređen član 107, jer je poslanik Dejan Radenković govorio o suštini stvari, da predlažete amandmane, a onda ne prisustvujete glasanju. Ja sam to tako razumela. Znači, to nije ništa uvredljivo.
Vaše pravo je i da podnosite amandmane i da odete kući kada se glasa. To je vaše pravo. Znači, nije ničim povredio dostojanstvo Skupštine kada je izneo činjenice kako ko shvata rad u parlamentu.
Tako da ja ne mogu da budem cenzor njemu i da kažem - šta si video nisi video, to ne mogu. Ali, ako vi želite mi ćemo glasati na kraju. Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima Zoran Živković, jer ste mu se direktno obratili.
Izvolite, Živkoviću, imate pravo na repliku dva minuta.

Puno puta smo svedoci zloupotrebe vremena u parlamentu i puno ima nerazumevanja onoga što jeste i suština parlamentarizma, šta su prava, šta su obaveze poslanika, šta ko kada može da radi.
Ali, postoje neke tehničke stvari koje su vrlo merljive. Znači, rasprava danas traje skoro dva sata. Gospodin Pavićević i ja imamo zajedno na raspolaganju za ovu tačku dnevnog reda do sada, i to smo potrošili da nije bilo replika, 14 minuta. Četrnaest minuta je neka osmina, koliko se ja dobro služim računom od dva sata, tako da sve ostalo vreme su potrošili neki drugi poslanici, mahom oni koji misle da nešto znaju o budžetskom sistemu i mahom sa pozicije vlasti, kao i prethodni govornik.
Tako da to da mi vodimo opstrukciju, da se mi destruktivno ponašamo u parlamentu koristeći svoja prava je netačno iz dva razloga. Prvo, zato što ne možete svojim ustavnim zakonskim i poslaničkim pravom da budete destruktivni, i drugo, matematički očigledno nije tačno da mi trošimo vreme. Rekao sam, 14 minuta bi bilo maksimum vremena da se mnogi drugi nadri ekonomisti nisu umešali u ovu raspravu.
Što se nas tiče, mi ćemo nastaviti da predlažemo amandmane. Ako neki zakon nije dobar, na sve članove tog zakona ćemo podneti amandman u formulaciji – briše se, zato što je to jedini način da pokušamo da sprečimo glasanje za takav zakon, a naravno da ponekad nismo tu na glasanju zato što se glasanje ovde ponekad održava u potpuno neprimereno vreme i nema nikakvog razloga da mi budemo deo sramote za koju vi glasate. Hvala.

Po poslovniku, Marijana Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po povredi Poslovnika, ali sam se složio da date opozicionom kolegi pravo prvenstva s obzirom da se uvek zalažem da opozicija ima malo veća prava. Ta prava, gospođo predsedavajuća, i o tim pravima moramo govoriti.
Reklamiram član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, podvlačim – ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Moram da skrenem pažnju na činjenicu da čim se javi neko iz vladajuće koalicije da govori po amandmanu prof. Pavićević ustane, maše Poslovnikom, usput maše i nekim papirima. Rizikujemo, maše permanentno, maše energično, maše ko Pera ventilator, što naš narod kaže. Rizikujemo da navučemo neku prehladu ovde. Na stranu prehlada, na takav način se ometaju govornici da smisleno govore, da iznose svoje misli jer nije lako govoriti ukoliko vam neko skoči odmah čim uzmete reč, skoči ispred vas, počne mahati papirima. U tom slučaju ste dekoncentrisani i ne možete jasno i smisleno da govorite, s obzirom da na takav način uspešno možete biti ometani.
Poštujem pravo opozicije čak da se izrugava Vladi, ali moramo voditi računa i o nekoj meri. Dakle, njihovo je pravo da vrše opstrukciju. Njihovo je pravo da vrše destrukciju. Njihovo je pravo da podnose amandmane, da li su smisleni ili besmisleni. Nema nikakvih razloga da to sada ocenjujemo, ali se mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine…