Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Tri su zakona. Prvi zakon se tiče sudija i zakonska izmena je da sudije sa napunjenih 65 godina idu u penziju. Poslanici Nove stranke podržavaju taj predlog izmene zakona i glasaće za njega, ako glasanje bude u neko primereno doba dana. Znači, podržavamo sigurno.
Drugi zakon je zakon o izmenama Zakona o javnim tužiocima, gde postoje dve izmene. Jedna je da i tužioci sa 65 godina idu u penziju, po sili zakona. To je isto nešto što ima našu podršku, osim ako se ne radi samo o jednom tužilaštvu, jednom specifičnom tužilaštvu. Ako važi za sva tužilaštva, kao što je u predlogu, onda će imati našu podršku. U tom zakonu i jedna druga izmena, da se tužilački pripravnici koji budu ocenjeni najvišom ocenom automatski zapošljavaju kao tužilački saradnici, protiv čega ćemo biti, jer mislimo da se time uvodi arbitrarnost i jedan lični uticaj na to ko će napredovati po tužilaštvima. Mislimo da je to jedno loše rešenje. Treba da ostane da imaju prednost u zapošljavanju, kao što i danas piše u zakonu.
Bile su još neke primedbe izrečene na tu temu i mislim da su sve to razlozi da ova druga izmena u tom zakonu ne treba da bude prihvaćena. Imamo tu jako loše primere, da kad te komisije nešto rade, neko koga postavlja ministar nešto radi, da to izađe na nešto što je protivzakonito, tako da imamo i ovo rešenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde se nalaže smena ministra pravde Selakovića, tako da bi bilo loše da ulazimo u jednu takvu naviku.
Treći zakon koji je u ovom setu zakona, koji nema nikakve veze sa ova prva dva, ali neka bude, zbog efikasnog rada, se tiče legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji, gde se rok od godinu dana za legalizaciju, koji je dat prošle godine, kroz jedan zakon koji, slažem se, jeste bio rigidan i teško ostvariv, teško da je mogao da dovede do legalizacije, da se taj rok produži za šest meseci. Mi ćemo glasati za taj predlog zato što bi drugačije glasanje stavilo građane u jedan težak položaj, ali se nadamo da će tih šest meseci neka buduća vlada da iskoristi za to da da jedan ozbiljan predlog zakona, koji će stvarno konačno i trajno rešiti problem nelegalnih objekata u našoj državi.
Način na koji je to rađeno u poslednjih desetak godina, očigledno razni zakoni koji su donošeni sa tom temom, razna rešenja nisu praktično rešila ništa. Mislim da onaj ko bude pisao taj novi zakon, ta nova vlada, treba da posegne sa jednim rešenjem koje je korišćeno u našoj praksi negde početkom pedesetih godina prošlog veka, a to se zasniva na reambulaciji. To bi praktično značilo da država zakonom legalizuje sve bespravno podignute objekte, osim onih objekata koji su napravljeni u zabranjenim zonama, tamo na saobraćajnim koridorima, zaštićenim vodotokovima, sve ono što inače nije građevinsko zemljište.
Znači, taj zakon bi legalizovao sve objekte koji su nezakoniti, osim onih koji su napravljeni u tim zonama i osim objekata koji su delo „investitora“ koji nisu poštovali propise, znači, svi koji su izgrađeni za lične potrebe da dobiju legalizaciju.
Onda se postavlja pitanje – šta ćemo sa ljudima koji su poštovali zakone? Mislim da postoji i za to rešenje, da ljudi koji su gradili u proteklom periodu po zakonu sa građevinskim dozvolama, sa plaćenim komunalijama, sa svim onim što je neophodno, da oni kao satisfakciju dobiju smanjenje poreza na nepokretnosti. Znači, svima legalizovano, što će doneti veliki, novi prihod u budžete, koliko se sećam, to je prihod lokalnih samouprava, a da oni koji su gradili po zakonu u narednih 10, 20 godina dobiju manji porez na nepokretnosti, koji bi bio adekvatna mera satisfakcije za to što su poštovali zakone. Mislim da je to rešenje koje konačno stavlja tačku na ovaj veliki problem, jer se tu meri milionima broj nelegalnih objekata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.

Hvala.
Reklamiram povredu čl. 198. i 107. Vi ste dužni da dajete reč isključivo narodnim poslanicima. Koliko sam obavešten, a i svi mi ovde, malopređašnji govornik nije više narodni poslanik. Samim tim, krši se dostojanstvo ovog parlamenta, jer tako može svako sa ulice da uđe, da dobije reč i da govori u ovoj Skupštini. Molim vas da na to obratite pažnju i da dotičnog udaljite sa sednice zato što više nije narodni poslanik. Hvala.

Zahvaljujem.

Mislim da nisam prekršio Poslovnik. Mislim da se ovde radi o moralu, ali o tome ćete morati ipak da raspraviti na sednici Administrativnog odbora.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, po pitanju ovih zakona odmah ću reći da ću glasati za ove zakone, jer su pravedni, daju šansu mladima da zamene stare, da sudije i tužioci koji su navršili 65 godina života, bez obzira na godine radnog staža, odu u penziju i da na njihovo mesto dođu mlađi, novi, politički neopterećeni, imajući u vidu da su sudije i tužioci, koji su stari po 65 godina, promenili nekoliko političkih poredaka, da su prošli kroz veoma turbulentna vremena, da su prošli kroz razne političke pritiske kojima i dalje mogu biti podložni, da su prošli kroz sankcije, da su prošli kroz bombardovanje, da su prošli kroz razne nevolje i da je u tom periodu određeni deo bio i podložan korupciji.
Dakle, nema ništa bolje, nego neke ljude, u čiju stručnost zbog okolnosti koju sam naveo možemo navesti blagu sumnju, zameniti neopterećenim ljudima, tim pre što Narodna skupština samo potvrđuje prvi izbor prilikom izbora tužioca i sudija, više nije u nadležnosti pravosuđa na ovaj način na koji bi ova nadležnost bila do dve hiljade i neke godine. Dakle, sudstvo, pravosuđe, tužilaštvo je nezavisno od ove vlasti. Dakle, u svakom smislu, od bivše, zbog one reforme i deforme pravosuđa, baš nisam siguran.
Mislim da je vreme da se mlađima da šansa i sa tim u vezi ja pozdravljam posebno odredbu koja govori da se oni ljudi, koji su položili pravosudni ispit, mladi ljudi sa najboljim ocenama da obaveznost zasnivanja radnog odnosa u tužilaštvu za njih bude obavezna. Dakle, da neko ko je bio najbolji, ko je imao najbolje ocene, ko radi kao pripravnik u tužilaštvu, da njegov prijem na rad na neodređeno vreme bude obavezan.
Dakle, ne treba više raditi ono što je radila stranka bivšeg režima. Samo da podsetim da su nama zaposleni iz političkih stranaka direktno išli u tužilaštvo na platu 120.000. Dakle, neko ko je bio zaposlen u političkoj stranci, zahvaljujući time što tvrdim da su tužilaštvo i pravosuđe nezavisni od sadašnje vlasti, ali nije od bivše, u izbornoj kampanji 2014. godine direktno je osoba iz radnog odnosa iz jedne stranke bivšeg režima prešla u tužilaštvo, što je očigledan dokaz politizacije tog tužilaštva i celog pravosudnog sistema. Mislim da je na takav način vraćena neka politička usluga koja je učinjena od te osobe koja je imala izuzetno velikog uticaja na tzv. reformu i deformu pravosuđa. Dakle, ta ista osoba, koja je imala izuzetan uticaj, je iz političke stranke u kojoj je bila zaposlena prešla na rad u tužilaštvu na platu od 120.000 dinara i za tih četiri-pet meseci se nijednom nije pojavila na poslu.
Tužilaštvo i pravosudni organi ne mogu biti korpa za političke otpatke, već moraju da uistinu budu jednaki prema svima. Oni ne smeju da budu podložni pritisku vlasti političkih stranaka, oni moraju biti otporni na to, ali očigledno je da naše pravosuđe i naše tužilaštvo još uvek podleže pritiscima onih za koje misle da su njihovom zaslugom obezbedili te stalne sudijske i tužilačke funkcije.
Nama to ne sme da se dešava. Pravosuđe ne sme da bude partijsko i naši građani danas treba da znaju da Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije ni na koji način ne mogu da utiču više na nezavisnost pravosuđa i s tim u vezi treba da znaju da se uglavnom o tome pita Veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Dakle, mi nemamo direktne ingerencije, kao što je to nekad Skupština imala, na pravosuđe, tako da znaju da kad se neko ogreši o njih, kad neko nesavesno obavlja svoju tužilačku i sudijsku funkciju, da to nema veze sa novom vlašću, da to uglavnom ima veze sa reformom pravosuđa koja je izvršene pre dolaska nove vlasti, dakle, pre 2012. godine.
Znači, u potpunosti podržavam ove zakone o tužiocima i sudijama. Mislim da je realno da neko ko ima 65 godina nekom mlađem prepusti svoje radno mesto, odnosno da pravosuđe, tužilaštvo i sudije podmladimo na način da će doći neki novi ljudi koji će biti potpuno politički neopterećeni, otporni na političke i druge pritiske, a već sam naveo primere šta nam se sve dešavalo u praksi, pa čak i u izbornoj kampanji 2014. godine, gde je jedan tužilac primio direktno iz stranke na rad u tužilaštvo osobu koja je sa radnog mesta iz stranke otišla u tužilaštvo. To je direktan dokaz da su nam tužilaštvo, još uvek na određeni način, i pravosuđe politički instruisani.
Što se tiče legalizacije, takođe, podržavam taj zakon i apelujem na građane da legalizuju svoje objekte, da na takav način ispune neku svoju obavezu, a i da mogu da se tim objektima koriste u razne svrhe, komercijalne, dizanje kredita, itd.
Na kraju, želim svim građanima koji slave danas slavu, da čestitam slavu, da im poželim puno zdravlja, sreće, njima i njihovim gostima sve najbolje, da naredne godine budu berićetnije nego prethodne. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, šef poslaničke grupe Demokratske stranke, Borislav Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Bradić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege, imamo tri izmene zakona od kojih ove prve dve, da ih nazovem pravosudne izmene zakona, u svoj suštini nemaju previše kontraverzi, sem one druge izmene.
Dakle, po prvoj izmeni, sudije u Srbiji će moći da idu u penziju ispunjavanjem samo jednog od dva zakonska uslova, koji se odnosi na starost, starosni uslov, tako da ga nazovemo, dakle sa 65 godina života. Mi u tome ne vidimo ništa sporno, pogotovo ako znamo da bi otprilike 40 sudija bilo obuhvaćeno ovom nepravednom odredbom, ako bi se ona primenila.
Druga izmena zakona je već problematična. O tome smo sa predlagačem razgovarali u pokušaju da obezbedimo apsolutnu većinu u Skupštini radi podrške ovim promenama zakona i izmenama. Nije nam se dopala situacija u kojoj neko ko sa odlikom položi pravosudni ispit, automatski dobija radno mesto u tužilaštvu. Ne zato što smatramo da neko ko sa odlikom položi pravosudni ispit time čini nešto loše, naprotiv, smatramo da tih ljudi ima vrlo malo i drugo zaista ih treba nagraditi, obezbediti im izvesnost obavljanja poslova u ovom važnom segmentu srpskog pravosuđa.
Ono što nas brine i što rađa našu skepsu jeste činjenica koju je ovde par kolega već iznosilo, a to je da se Komisija za polaganje pravosudnog ispita sastavlja i postavlja od strane Vlade Republike Srbije i strane ministra Selakovića, koji je u ozbiljnom problemu zbog nalaza Agencije za borbu protiv korupcije i koji bi trebao da podnese ostavku.
Dakle, postoji opasnost, ja ne kažem da će to da se dogodi, u stvari nadam se da neće, da Komisija za polaganje pravosudnog ispita omogući određenim ljudima koji su bliski vladajućoj partiji da dobiju tu ocenu, da bi imali obezbeđeno radno mesto u tužilaštvu. Zašto ta bojazan i sumnja postoji? Zato što je nešto slično urađeno sa notarima u Srbiji. Kada smo vas upozoravali da ima samo 94 notara, javna beležnika u Srbiji, da su dobili monopol pravosudni da zarađuju ogromne sume novca izražene u evrima mesečno, kada smo vas upozoravali da će to nedovoljno pripremljeno da paralizuje pravosudni sistem, takođe ste reagovali kao sad. Onda se to dogodilo i sada moramo da idemo unazad ispravljajući greške koje je Vlada donela. Dakle, ja objašnjavam zašto smatram da može da nam se dogodi bar deo problema koji je pogodio…

Molim vas da se vratite na temu. Pokušavam da ne bude da stalno nešto prigovaramo opozicionim poslanicima i ne želim da vas prekidam, ali pokušajte malo da se vratite na temu.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, ja bih voleo da od predlagača da čujem koji su elementi ili da kažem, pravne poluge obezbeđene da se ovo ne desi? Iako znamo da se radi o malom broju, iako znamo da su to do sad bar bili ljudi koji imaju najbolja pravna znanja u našoj zemlji, da su to mlade kolege pravnici. Šta je urađeno da se obezbedi jednakost o kojoj je predlagač govorio? Jednakost po nama se narušava ako je neko favorizovan u procesu dobijanja sigurnog posla, u ovom slučaju tužilaštvo i u sudovima. Dakle, to je naše pitanje.
Što se tiče treće izmene i dopune Zakona o legalizaciji, on predstavlja u nekom smislu kulminaciju vašeg probijanja neprekidnog, endemskog probijanja rokova i nesposobnosti zato što smo prošle godine govorili sledeće – drage i poštovane kolege iz većine postavljate ambiciozan Zakon o legalizaciji i pokušaju da se legalizuje stotine hiljada objekata u Srbiji. To činite na način da to prepuštate lokalnim samoupravama u kojima ste mahom vi na vlasti. Neće dati dobre rezultate, smatrali smo tada, smatramo i sada. Za to imamo brojke koje, nažalost to potkrepljuju. Te brojke kažu, da recimo, samo u Beogradu gde ste vi na vlasti u poslednjih godinu dana, od 240.000 zahteva za legalizaciju samo je 7.000 legalizovano, u Nišu od 34.000 zahteva za legalizaciju samo 1.000 zahteva je legalizovano.
Da li ćemo mi za šest meseci ponovo da produžavamo rok za dostavu dokumentacije radi sprovođenja procesa legalizacije Srbije? Da li ćete i tada ponovo doći i reći da moramo da izađemo u susret građanima, što mi želimo? Mi želimo da podržimo ove izmene zakona zato što nećemo da građani plaćaju ono što vaše partijske strukture na lokalu nisu mogle da urade, ali se postavlja pitanje dokle mislite da pokrivate zakonskim izmenama nesposobnost vaših lokalnih organa? Dokle mislite da jedan sistem koji očigledno ne daje rezultate, i koji je napravljen kroz Zakon o legalizaciji radi ukidanja konverzije, omogućavanjem vašim tajkunima da ne plaćaju konverziju, sada građani ponovo dobijaju jedan rok, koji je suštinski šest meseci, i ja ne vidim, i molim predlagača, zaista kolegijalno da mi objasni kako ćemo za šest meseci, i u kojoj meri je vaša projekcija smanjenja samo 7.000 od 240.000 samo u gradu Beogradu?
Dakle, mislim da je možda trenutak da se pronađu neka nova rešenja koja do sada nisu urađena, jer po ovoj dinamici trebaće vam 150 godina da legalizujete objekte u Srbiji, 150 godina. Da, vi ćete tada biti već davno zaboravljena politička istorija.
Prema tome, u ovoj situaciji mislim da imamo vrlo konkretna pitanja koja proističu iz dve stvari, iz skepse sagrađene na lošem iskustvu vaše vladavine i drugo brojevi koji pokazuju neefikasnost sa molbom i željom da nam objasnite kako ćemo da preskočimo tu prepreku, da ne bi ponovo za šest meseci se ovde našli i konstatovali da ponovo treba da produžimo rok, što mi naravno, želimo da učinimo zbog građana, ali nam recite kako mislite da povećate efikasnost vaših neefikasnih, mahom lokalnih struktura koje nisu to bile u stanju, a podsetiću vas pre šest meseci, tj. pardon pre godinu dana smo vas upozoravali da vaši ljudi na lokalu nisu u stanju to da urade.
Niste tada poslušali naš savet, molbu da napravimo drugačiji sistem, da produžimo rok ili da u uvedemo opštu legalizaciju osim u koritima reka, kao predsednik Nikolić ili nekih investitora koji to rade potpuno sa jasnom namerom da dođu do para.