Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Koleginice i kolege, dragi sugrađani, danas raspravljamo o tri zakona. Moj kolega Marko Đurišić je pričao o ovim zakonima koji se odnose na pravo, a ja ću pričati nešto o izmeni Zakona o legalizaciji objekata i to o izmeni koja ima samo jedan član koji kaže - u članu 23. reči: „godinu dana“ zamenjuju se rečima: „šest meseci“.
O čemu se zapravo radi? Prošle godine u ovo vreme Ministarstvo građevine, koje je tada vodio ministar Velimir Ilić, donelo je zakon gde je u jednom od članova ograničilo vreme za koje stranka koja je ušla u proces legalizacije mora da upotpuni dokumentaciju ako nadležni opštinski organ to bude tražio. Taj član kaže ovako – Zakonom o legalizaciji objekata utvrđen je rok od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u kome podnosilac zahteva za legalizaciju objekta treba da dostavi svu potrebnu dokumentaciju. Ove reči: „sva potrebna dokumentacija“ su jedan od osnovnih razloga zašto ćemo mi iz naše odborničke grupe da podržimo ovaj zakon, a ja ću insistirati prema skupštinskoj većini da se prihvati moj amandman, koji je deo koji predlaže skupštinska većina da se „godinu i po dana“ zameni sa rečju „četiri godine“. Godinu dana je prošlo, što znači da građanin ima još tri godine mogućnosti da upotpuni svoju dokumentaciju.
Evo zašto ja to kažem. Dakle, osim upitnika koji se popunjava kod predaje zahteva za legalizaciju, postoji niz dokumenata koji su navedeni u Zakonu o legalizaciji, a koje službenik opštinske uprave saopštava potencijalnom našem sugrađaninu koji traži da se legalizuje njegov objekat, koju je on potrebno da dostavi kako bi mogla da se izvrši legalizacija tog objekta i da se on upiše u Katastar nepokretnosti. Ako sugrađanin nema kompletnu dokumentaciju, ako mu fali neki papir, po ovom zakonu on ima godinu dana, a po predlogu skupštinske većine ima godinu i po dana da dostavi tu dokumentaciju. Ako to ne dostavi, u protivnom može da dobije rešenje o rušenju objekta.
To je sve u redu ako je krivica do građanina. Ali, za vašu informaciju, u Republici Srbiji imamo loše urađen Katastar nepokretnosti i to ima za posledicu da brojni zahtevi stranaka prema Katastru, kada dobiju kopiju plana, uopšte se ne podudaraju sa onim što oni imaju u svom dokumentu koji garantuje njihovo vlasništvo nad nepokretnosti. Tog momenta kada se vidi neusaglašenost Katastra nepokretnosti i dokumentacije koju ima klijent koji traži izvod iz kopije plana, on može da se žali, a Katastar može da odbije. Drugostepena komisija koja to rešava nalazi se pri Ministarstvu građevine, a ljudi koji rešavaju te probleme po drugostepenom zahtevu našeg sugrađanina ima ukupno šest. Trenutno u Ministarstvu ima 24.000 zahteva za drugostepeni postupak. Dinamika kako se to rešava - za rešenje se čeka minimum dve godine Milim da ćete se svi složiti sa mnom da sugrađanin koji je podneo zahtev i koji se žali drugostepenom ne može u roku od šest meseci da pribavi tu dokumentaciju i zato je logično da to bude duže.
Da li će biti donesen novi zakon? Nije problem, može da bude. Šta ako ne bude donesen za šest meseci? Šta ako bude donesen za sedam i po meseci? Hoćemo li za šest meseci da produžavamo rok za mesec i po dana? Znači, ovde je samo da li želimo da damo jedan duži vremenski period našem sugrađaninu dok se ne promeni zakon, po važećem zakonu da ima mogućnost da upotpuni dokumentaciju, da ga ne stavimo pred svršen čin. Mislim da je amandman smislen, da nikog ne vređa, da nikog ne dezavuiše.
Novi Zakon o legalizaciji, koji je stupio na snagu prošle godine, i tu se potpuno slažem sa konstatacijama – bivši režim, jeste iz bivšeg režima, bivši režim je to doneo u ovom parlamentu i nadam se da će sadašnja skupštinska većina to da promeni na bolje, je tako rigorozan, da ne gubim sada vreme koje mi je jako ograničeno, da vam ne čitam koliko je to stavki, ali ima 18 stavki koje treba da se dostave, a među kojima je, recimo, snimak elektroinstalacije u izgrađenom objektu sa atestom. Zamislite kako to izgleda u distribuciji da se dobije, pa snimak priključka za vodu i kanalizaciju koju treba da da javno preduzeće iako je objekat već priključen na tu istu regularnu vodu i kanalizaciju. To su sve vremenski periodi koji su nepredvidivi u zemlji Srbiji, gde ako se ne donese zakon i ne produži rok štetu trpi građanin koji nije ni kriv ni dužan.
Kažem, sve ovo što produžava rok nije vezano za odgovornost ili neodgovornost građanina. To je do lokalne samouprave i do republičkih organa koji treba da daju određeni dokument. Mislim da je to smisleno.
U međuvremenu, uz izradu drugačiji uslova, kako najavljujete u novom zakonu o legalizaciji, ogroman problem je, i to bi trebala skupštinska većina da zna, neusaglašenost Zakona o legalizaciji sa Zakonom o planiranju i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
Ono što je vrlo bitno i što sam par puta potencirao, ove zakone ne prate podzakonski akti koji su smetnja dobijanja svih ovih papira koje traže naši sugrađani od državnih organa i institucija. Ne postoje podzakonski akti za ova tri zakona koja sam rekao i to umnogome otežava legalizaciju objekata.
Koliko je to teško, za prošlu godinu u gradu Nišu na poziciji gde se uplaćuju takse za legalizaciju objekata, realizacija ove godine će biti 20%. Taj prihod, uz prihod poreza na imovinu, je osnovni prihod lokalne samouprave i zbog toga će grad Niš imati realizaciju budžeta 60% od planiranog, što znači da maltene pola grada neće da radi, stoji, jer nema para u budžetu da se isfinansira.
Zakon mora da bude tako napravljen da omogući brzu legalizaciju, ali da onaj ko je, kao što je neko od mojih kolega rekao, u proceduri ispoštovao dobijanje građevinske dozvole, ne bude u podređenom položaju da je on platio a ovaj besplatno legalizovao. Na vama je da date predloge. Mi ćemo da ih razmotrimo, da damo naše sugestije i kritike, ako nam nešto ne odgovara, ali na vašu odgovornost je donošenje ovog zakona kojim sada produžavate rok, jer je teško primenjiv i nikakve rezultate nije dao, pa da vidimo kako će se odnositi novi zakon prema ovoj materiji. Ja vam se zahvaljujem.
