Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 4. i 5.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, dobar dan ministre, ministra pravde i Bratislava Gašića ministra odbrane, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Branka Latinović ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova, Goran Matić direktor Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, i Zlatko Petrović viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres i molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, što je većina grupa već i učinila.
Dakle, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Da li predstavnik predlagača, ministar odbrane Bratislav Gašić, želi reč? (Da.)
Izvolite ministre.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi narodni poslanici, predlog zakona koji je pred vama potvrđuje se ugovor o trgovini naoružanjem koji je usvojila Generalna skupština UN od 2. aprila 2013. godine.
Kao prvi međunarodni dokument koji na sveobuhvatan način reguliše pitanje izvoza uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno transfera konvencionalnog naoružanja.
Pripreme i sami pregovori za usvajanje ovog ugovora su trajali sedam godina i on ujedno predstavlja prvi multilateralni sporazum, koji između ostalog definiše principe i kriterijume za izvoz naoružanja, koji su u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim međunarodnim obavezama u toj oblasti.
Ugovor o trgovini naoružanjem je usvojen u skladu sa članom 26. Povelja Ujedinjenih nacija, uspostavljanje, očuvanje mira i bezbednosti u svetu dok je njegov sadržaj razrađen u skladu sa smernicama Komisije za razoružanje u vezi sa međunarodnim transferima oružja koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom od 6. decembra 1991. godine.
Ugovor o trgovini naoružanja, rezultat je angažovanja velikog broja država članica UN, da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojim će se države rukovoditi, prilikom odobravanja izvoza, uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno sva relevantna pitanja u vezi sa transferom naoružanja, kao i tipovima naoružanja, na koje se dogovoreni principi i kriterijumi, odnose.
Usvajanje ugovora o trgovini naoružanja su aktivno podržale države članice EU. Ugovor je do sada potpisala 121 država, a ratifikovale su ga 54, uz napomenu da je za stupanje na snagu potrebno da ga ratifikuje 50 država.
Skoro sve države iz našeg susedstva, osim BiH, nisu ratifikovale ugovor o trgovini naoružanja. Republika Srbija je potpisala ovaj ugovor 12. avgusta 2013. godine.
Ovaj ugovor reguliše kategorije naoružanja, na koje se odnosi zabrane, kriterijumi, o čemu svaka država vodi računa prilikom donošenja odluka o izvozu, kao i druga pitanja u vezi sa transferom naoružanja.
Jedan od ciljeva donošenja ugovora trgovine naoružanjem je da se smanji, što je moguće više, nelegalna trgovina naoružanja. S toga ovaj ugovor reguliše i pitanje u vezi sa tranzitom, posredovanjem i preusmeravanjem, a sve sa ciljem da se spreči ilegalna trgovina naoružanja koja poprima zabrinjavajuće razmere u svetu.
Potpisivanje, odnosno ratifikacija ugovora o trgovini naoružanja za Republiku Srbiju ne otvara novu obavezu u odnosu na postojeće zakonodavne regulative, jer je u svemu naše zakonodavstvo dovelo u sklad sa modernim standardima i politikom koja se primenjuje u oblasti izvozne kontrole naoružanja, odnosno sa standardima EU.
Ugovor o trgovini naoružanja, u osnovi kodifikuje principe i kriterijume o izvozu naoružanja, koji su definisani u kodeksu ponašanja EU, kojim je Republika Srbija pristupila 3. decembra 2008. godine i međunarodnu kontrolu izvoznih aranžmana za čije članstvo je podnela zahtev ili ima nameru da to učini.
Podsećam da je u tom smislu usvojen Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, novembra meseca 2013. godine i nedavno Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, koje su u celosti usaglašene sa principima i standardima EU, kao i relevantnim obavezama, koje nastaju na osnovu ovog ugovora.
Osnovni principi na kojima se zasniva ovaj ugovor su sledeći – prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno u članu 51. Povelje Un, odnosno poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno oružje, radi realizacije prava na samoodbranu i za mirovne operacije, kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog oružja.
Rešavanjem međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2. Povelje UN, uzdržavanja od pretnje silom, odnosno upotreba sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti, bilo koje države i na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima UN, shodno članu 2. Povelje UN.
Nemešanje pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji, bilo koje države, shodno članu 2. Povelje UN, poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje ljudskih prava u skladu, između ostalog, sa Poveljom UN i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima.
Odgovornost svih država, da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim oružjem, sprečavaju njegovu zloupotrebu, kao i da je primarna odgovornost svih država, da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole i primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Republika Srbije je jedan od značajnih proizvođača izvoznika proizvoda namenske industrije, a potpisivanje i ratifikacijom ugovora o trgovini naoružanja Republika Srbija će dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti.
Na taj način će se uključiti u grupu onih država koje izvršavaju svoje međunarodne obaveze, kada se radi o transferu konvencionalnog naoružanja, čime će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Republika Srbija je u fazi regulisanja svog statusa u međunarodnim izvoznim kontrolnim aranžmanima. Naime, 30. aprila 2013. godine, okončana je procedura i regulisan status u prestižnom međunarodnom izvoznom kontrolnom aranžmanu, grupi nuklearnog snabdevača, čija je postala 49 članica.
U toku je proces regulisanja statusa u prestižnom basenarskom aranžmanu, za koji je podnet zahtev još 2009. godine. Republika Srbija namerava da uskoro podnese zahtev i za regulisanje članstva i u drugim kontrolnim aranžmanima, kao što je australijska grupa, ZIGER Komitet i kontrolni režim za raketnu tehnologiju. Regulisanje statusa u ovim međunarodnim izvoznim aranžmanima je od posebnog značaja, jer se radi o jednoj od obaveza, u procesu pregovora sa EU.
Nakon usvajanja ugovora o trgovini naoružanjem, otpočele su intenzivne diplomatske aktivnosti, u cilju priprema za njegovu primenu, nakon stupanja na snagu.
Nekoliko država je već podnelo zvanične kandidature za sedišta budućeg sekretarijata ovog ugovora, a neke su kandidovale svoje predstavnike za buduće funkcije, šefa sekretarijata, takođe se paralelno odvijaju aktivnosti na osposobljavanju strana za njegovu primenu.
Republika Srbija želi da bude deo tih značajnih međunarodnih aktivnosti zašta će se otvoriti uslovi da u njima učestvuje u punom kapacitetu nakon što Narodna skupština usvoji Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije koji je potpisan u Madridu 13. marta 2014. godine.
Radi se o opštem sporazumu koji je Republika Srbija zaključila u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i ostvarenim dobrim bilateralnim odnosima sa Kraljevinom Španijom, saglasno sporazumu sa organizacijom Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksu o postupanju od 1. oktobra 2008. godine, i Sporazuma sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i upravljanje krizama od 26. maja 2011. godine, koji je potvrdila Narodna skupština.
Prema dokumentima NATO i EU koji uređuju ovu oblast, osnovni preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podatka su: da druga država ima institucionalne kapacitete, odnosno jedan organ nadležan za sprovođenje nacionalne politike za koju se koristi termin „nacionalni bezbednosni organ“, i da je nacionalna politika zaštita tajnih podataka definisana kroz nacionalno zakonodavstvo koji će urediti sve oblasti u zaštiti tajnih podataka, i da će uspostavljanje registarskog sistema za čuvanje i rukovanje tajnim podacima. Donošenje zakona o tajnosti podataka i uspostavljanje Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Republici Srbiji, ispunjeni su preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka.
Sporazumi ove vrste zaključeni su do sada sa Slovačkom Republikom, Republikom Bugarskom, BiH, Češkom Republikom, Slovenijom i Makedonijom.
Bilateralni odnosi sa Kraljevinom Španijom sa kojom su diplomatski odnosi uspostavljeni 1916. godine, veoma su dobri i karakterišu ih intenzivan politički dijalog. Glavni segmenti ukupne saradnje dve zemlje su visok stepen policijske saradnje, dobra vojna saradnja i ekonomska saradnja koja je ispod privrednih potencijala dve zemlje.
Kraljevina Španija aktivno podržava Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija. Zastupa stav da je Republika Srbija zaslužila da dobije početak pregovora za članstvo jer je dokazala privrženost dijalogu, poštovala postignute dogovore, sprovela reforme i dala doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa u regionu. Zastupa principijelnu poziciju nepriznavanja tzv. „države Kosovo“, kao članica EU i NATO izražava zabrinutost zbog podrške institucija EU i evro-atlantskih struktura institucijama tzv. Republike Kosovo.
U okviru saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje potvrđen memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Madridu 9. marta 2009. godine. Najznačajnija saradnja ostvarena je u okviru multi-nacionalne operacije UN u Republici Liban, koje je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u ovom trenutku učestvuje sa 141 pripadnikom u okviru španskog kontingenta.
Policijska saradnja bazira se na sporazumu o policijskoj saradnji u oblasti borbe protiv kriminala. Španska strana je zainteresovana za unapređenje saradnje u ovoj oblasti kroz realizaciju niza aktivnosti kao što su rad mešovite komisije, naučno-policijsku saradnju, tvining-projekte, nadzor granice i bolje korišćenje fondova EU.
Imajući navedeno u vidu Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje saradnje sa organom nadležnim za zaštitu tajnih podataka u Kraljevini Španiji, radi zaključivanja sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštita tajnih podataka. Zvanična inicijativa za saradnju sa španskom stranom pokrenuta je u junu 2012. godine, a konačan dogovor o počinjanju saradnje postignut je početkom 2013. godine, kada je španska strna ponudila nacrt sporazuma.
U toku pregovora uzajamno je predstavljeno nacionalno zakonodavstvo u oblasti razmene i zaštita tajnih podataka, organizacija, nadležnost organa u oblasti zaštite tajnih podataka u svim njegovim segmentima.
Predmetnim sporazumom koji je tipskog karaktera definišu se tajni podaci koji su predmet razmene, nadležni organi, oznake tajnosti, bezbednosni sertifikati, način korišćenja, umnožavanja, uništavanja i prenosa tajnih podataka kao i druga opšta pitanja.
Zaključivanje ovog sporazuma doprineće unapređenju bilateralne saradnje sa Kraljevinom Španijom u sektoru bezbednosti, zajedničkom delovanju protiv izazova, rizika i pretnji, saradnje državnih organa u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti.
Takođe, stvoriće se uslovi za saradnju svih državnih organa sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblast namenske industrije, proizvodnju roba i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da ćete ova dva zakona da izglasate u danu za glasanje. Hvala puno.

Gospodine predsedavajući, ja mogu da razumem da imate senzibilitet za određene stvari ili određenu stranu ove sale, ali morate da znate da predavanja mogu da drže samo profesori, samo oni akreditovani i atestirani, da drže predavanja na fakultetima, u školama.
Samo mi nije jasno kako ne možete da reagujete na lažno predstavljanje prethodnog govornika? Sada se predstavlja kao profesionalac, sada se predstavlja kao profesor, sada se predstavlja kao ne znam šta. To bar možete da znate ukoliko ne znate za podatke i za odlične poslovne rezultate koje je postigao SDPR. U redu, ne morate da znate, ali morate da znate da ukoliko ispred imena i prezimena nekoga ne stoji profesor, nema pravo da se predstavlja kao profesor i predavač i da predaje širokim narodnim masama. Kako je predavao, tako smo i prošli, nažalost, veoma loše. Zbog toga morate da reagujete na lažno predstavljanje.

Kolega Babiću, ja nemam nameru da nekoga ubeđujem da li je neko profesor ili ne. Svako ima pravo da smatra da zna onoliko koliko misli da zna, a kakav je predavač, zavisi od toga koliko će ljudi da ga sluša. Tako da nisam hteo nikoga da sprečavam u vezi toga.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Poslovnik.)
Gospodine Šutanovac, hajde da nastavimo. Nisam mogao nikako da prekršim Poslovnik.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Niste vi, nego poslanik.)
Ne može poslanik da prekrši Poslovnik.
(Dragan Šutanovac, sa mesta: Dozvolite mi da objasnim.)
Hajde da vidim kako to može da prekrši.

Uvaženi prethodnik je rekao, član 107…      

Sad je bio član 107, kolega.

Kakve veze ima? U međuvremenu je on prekršio član107.
Dakle, rekao je ne možete držati predavanje ako niste profesor. Sticajem okolnosti, držao sam predavanje na „London Schooll of economics“ pre nekoliko godina, a čitam da je juče držao premijer Srbije predavanje na istoj školi gde sam ja pričao.

Kolega Šutanovac, ja sam upravo obrazložio reklamaciju povrede Poslovnika kolege Babića. Molim vas da se ne vraćate više na to.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što ste pričali gospodine bivši ministre, ne znam kakve ima veze sa temom dnevnog reda, ali nije mi teško da vam odgovorim na to.
Prvo ste rekli da trebamo da učinimo napor da „Prvi partizan“ izađe iz podruma ili rupe, kako ste nazvali. Očigledno da sve manje imate dobrih informacija koje dolaze kod vas iz Ministarstva odbrane, što sam naravno. Rekao sam i prošli put da će biti bitnije smanjeno, a 30. oktobra je bilo zakazano otvaranje nove fabrike „Prvog partizana“ i „Prvi partizan“ posle, eto koliko godina, a i vaš kolega to zna, napokon završava taj investicioni ciklus i mi više ništa nećemo imati od proizvodnje pod zemljom, kako je to ranije bilo.
Što se tiče direktora, meni je drago, dali ste odgovor građanima Srbije kad ste rekli - naša firma SDPR, odgovor košta kako i gde radi i po kojim firmama namenske industrije, tako da mi je drago da ste to rekli.
Kažete - direktori, menjamo direktore. Koji od direktora je zamenjen, a da nije nasleđen iz vremena 2007, 2008. godine? Da li je možda gospodin Gromović u „Zastava oružju“? Da li je gospodin Andrić u „Prvom partizanu“ iz Užica? Ja ne vidim, ako smo sada usaglasili statute svih preduzeća namenske industrije i želimo da raspišemo konkurse, kakav je to problem? Da li je nekome zabranjeno da konkuriše? Da li je onome ko je 11 godina direktor fabrike zabranjeno da konkuriše? Naprotiv.
Radi vaše informacije, 250 miliona je bio nivo izvoza koji smo imali u namenskoj industriji i malopre ste pokazali papir i vidite da taj trend stoji stabilno. To je i na vašem papiru, koji ste pokazivali medijima, vidite da to nije palo za ove dve godine, kako vi to kažete, i dalje držimo taj pozitivan i dobar trend. Naravno, slažem se sa vama, 1999. godine 90% kapaciteta namenske industrije je bilo uništeno. Uspeli smo da 2014. godine vratimo 95% kapaciteta. Polako vraćamo i neke fabrike koje su 2005, 2004, 2006. godine izgubile tretman, pravo da budu deo namenske industrije, kao što je „Trajal“ Kruševac, kao što je „14. oktobar“, kao što su „Krušik akumulatori“, i vraćamo im dozvole.
Zarad javnosti, mogu da vam pokažem, molim kamere da prikažu ovde kako je i koliko je dozvola izdato u periodu od 2008. do 2012. godine za proizvodnju i trgovinu vojnom opremom i naoružanjem i koliko je to urađeno u 2013. i 2014. godini. Godine 2008. smo imali izdatih 16 dozvola. To su egzaktni podaci. To su podaci koje možete da nađete gde god. Godine 2009. – 30, 2010. godine – 42, 2011. godine – 48, 2012. godine – 51, 2013. godine – 59 i za ovih 10 meseci u 2014. godini – 57. To je podatak koji i vi možete da proverite.
Što sle tiče prijema novih radnika, takođe, nemate dovoljno dobrih informacija. „Prvi partizan“ Užice je dobio saglasnost da primi novih 150 radnika zbog otvaranja novih pogona i proces prijema tih radnika je u toku. „Krušik“ je dobio saglasnost za prijem novih 100 radnika, ali, iskreno, mi ne možemo da se borimo kada ste nam ostavili 29 sekretarica i kada ste nam ostavili administrativnog osoblja, a 10 ili 20% su bili proizvodni radnici. Ne može više po kancelarijama da se sedi. Izvolite dobili ste mogućnost prekvalifikacije. Izvolite u pogone. Izvolite da proizvedemo ono što treba da bi mogli da izvozimo.
Meni je stvarno žao što smo tu možda udarili na nečiju svastiku, tetku, strinu, itd, ali imaju da rade. Pokazao sam vam prošli put podatke kolika je plata bila za vreme vašeg mandata i kako ona raste i da je u 2014. godini znatno veća, nego što je bila 2008. godine. Pročitao sam vam, gospodine Šutanovac.
Vaša priča oko nasleđenih direktora, ne znam ko je smenjen i ko je promenjen. Kažete – najveći poreski dužnici. Ko je dozvolio „Zastavi oružje“ da u periodu od 2000. do 2012. godine ne plaća doprinose, poreze i sve ostalo? Morate da znate da je ova Vlada, tj. Vlada prethodna, 2013. godine, donela zaključak kojim se vrši konverzija duga u preduzećima namenske industrije. Znate li da smo došli do problema. Došli smo do vašeg koalicionog partnera Verka Stefanovića ili Stevanovića, kako mu je već ime, u Kragujevcu, koji ne želi da izvrši konverziju duga u „Zastavi oružje“ i mi tu stojimo. Taj problem nemamo u Užicu. Taj problem nemamo ni u jednoj drugoj fabrici, nemamo u Trsteniku, nemamo nigde. Taj zaključak, o kome pričate da neko ne želi da ga donese, već donet 2013. godine. Čekamo lokalne samouprave kako bi ga sproveli.
Naravno, svi direktori, pa i ti koji su nasleđeni, idu na konkurs. Ministarstvo odbrane ima nadzorni karakter nad njima i traži da to bude po zakonu i po konkursu. Onaj ko bude mogao da garantuje da će svojim znanjem, svojim kapitalom da obezbedi stabilnu i pozitivno poslovanje tih fabrika biće izabran. Kako je njegovo ime? Nas to ne interesuje. Budite ubeđeni, za razliku od nekog prethodnog perioda, SNS neće da bira direktora po stranačkoj pripadnosti, nego po kvalitetu da tih 2.100 radnika, koliko imamo u „Zastavi“ u Kragujevcu, mogu da primaju urednu platu svakog petog ili 20-og. Ova Vlada je maksimalno posvećena da im pomogne u svim njihovim poslovima.
Što se tiče izgubljenih prihoda Ministarstva odbrane, pa i tu nemate dovoljno dobru informaciju, jer je u budžetu za 2014. godinu dodatih pet milijardi bilo namenjeno upravo za pokrivanje tih sopstvenih prihoda, koji su prešli direktno na budžet. To se odnosi na Karađorđevo, na VMA, kako bi uredili to stanje i da ne mogu da raspolažu sopstvenim prihodima i da čekaju od države da im budu dodata dodatna sredstva.
Što se VTI tiče, i tu nemate dobru informaciju, jedan deo za korišćenje aero-tunela, 70 miliona sopstvenih prihoda su ostvarili i ostalo im je za razvoj ta sredstva. Znači, nisu svima oduzeti sopstvenih prihodi. To mogu zvanično da vam dostavim. VTI ima sopstvene prihode koji im ostaju za dalji razvoj.
Što nismo „vrapca“ i „pegaza“ prikazali da lete na paradi? Zato što smo imali uključene ometivače koje je proizveo VTI, pa je onda bio problem sa televizorima gde niste mogli da gledate paradu non-stop, zato što smo imali najave da su pojedine grupe želele na tu vojnu paradu da bace ljagu, senku ili kako god. To je ono što je uključeno bilo prilikom utakmice između Partizana i Bešiktaša, da ne može da se desi incident kakav smo imali pre nekih 20 dana. To je takođe zasluga VTI-a.
Što se tiče transfera tehnologija, moram da vam kažem gospodine Šutanovac, da nije nekih bivših, vaših predsednika, koji sada idu i lobiraju za strane firme naoružanja i po Azerbejdžanu i po nekim drugim zemljama i dva dana pre dolaska ministra odbrane Republike Srbije, oni idu da nude proizvodne programe nekih drugih zemalja, sigurno da bi Srbija imala značajnije rezultate u transferu tehnologije i svega ostalog.
Sve ovo što iznosite, ja vas molim, sve manje imate dobrih informacija. Ne znam zašto se to dešava, ali nije tačno, kao što nije tačno ni da je SDPR primio toliki broj novih radnika, ali moram da vam kažem, SDPR je pomogao budžet Republike Srbije sa preko 30 miliona evra, u ovom trenutku kada nam je to najpotrebnije.
Takođe, stalno pričate o smanjenju. Ovim rebalansom, ova Vlada je bitno povela računa o Ministarstvu odbrane. Vidite i sami, kada uzmete rebalans da nama nisu smanjeni, upravo zbog potreba vojske, zbog velikih obaveza koje je vojska imala i prilikom spašavanja unesrećenog naroda u ovim elementarnim poplavama i svega ostalog što smo u 2014. godini imali, tako da Ministarstvo odbrane, iskreno, samo može da bude zadovoljno na sve ono kako je Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije u ovom trenutku opredelila sredstva za našu dalju modernizaciju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Gospodine Šutanovac, po kom osnovu?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao je da ne znam.)
Ne, ni u jednom trenutku vam nije rekao da ne znate. Dao je ministar odgovore na vaša pitanja.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekao je više puta da dobijam informacije…)
Više puta, za vašu informaciju. Vi ste postavili pitanje gospodinu ministru. Ako neko postavlja pitanje, ja ga razumem da nešto ne zna. Ja kad znam, ja ne postavljam pitanja.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ništa me nije razumeo.)
Znači, ni u jednom delu diskusije gospodina ministra nisam primetio da vas nije dobro razumeo, ili da je bilo šta uvredljivo rekao o vama.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja vam kažem da me nije razumeo.)
Ja vam kažem da vas je odlično razumeo.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Problem je.)
Znači da vas niko nije razumeo.
Kako mislite onda da predajete, ako vas niko ne razume?
Žao mi je, gospodine Šutanovac, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.