Poštovana gospođo predsednice, uvaženi narodni poslanici, predlog zakona koji je pred vama potvrđuje se ugovor o trgovini naoružanjem koji je usvojila Generalna skupština UN od 2. aprila 2013. godine.
Kao prvi međunarodni dokument koji na sveobuhvatan način reguliše pitanje izvoza uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno transfera konvencionalnog naoružanja.
Pripreme i sami pregovori za usvajanje ovog ugovora su trajali sedam godina i on ujedno predstavlja prvi multilateralni sporazum, koji između ostalog definiše principe i kriterijume za izvoz naoružanja, koji su u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim međunarodnim obavezama u toj oblasti.
Ugovor o trgovini naoružanjem je usvojen u skladu sa članom 26. Povelja Ujedinjenih nacija, uspostavljanje, očuvanje mira i bezbednosti u svetu dok je njegov sadržaj razrađen u skladu sa smernicama Komisije za razoružanje u vezi sa međunarodnim transferima oružja koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom od 6. decembra 1991. godine.
Ugovor o trgovini naoružanja, rezultat je angažovanja velikog broja država članica UN, da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojim će se države rukovoditi, prilikom odobravanja izvoza, uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno sva relevantna pitanja u vezi sa transferom naoružanja, kao i tipovima naoružanja, na koje se dogovoreni principi i kriterijumi, odnose.
Usvajanje ugovora o trgovini naoružanja su aktivno podržale države članice EU. Ugovor je do sada potpisala 121 država, a ratifikovale su ga 54, uz napomenu da je za stupanje na snagu potrebno da ga ratifikuje 50 država.
Skoro sve države iz našeg susedstva, osim BiH, nisu ratifikovale ugovor o trgovini naoružanja. Republika Srbija je potpisala ovaj ugovor 12. avgusta 2013. godine.
Ovaj ugovor reguliše kategorije naoružanja, na koje se odnosi zabrane, kriterijumi, o čemu svaka država vodi računa prilikom donošenja odluka o izvozu, kao i druga pitanja u vezi sa transferom naoružanja.
Jedan od ciljeva donošenja ugovora trgovine naoružanjem je da se smanji, što je moguće više, nelegalna trgovina naoružanja. S toga ovaj ugovor reguliše i pitanje u vezi sa tranzitom, posredovanjem i preusmeravanjem, a sve sa ciljem da se spreči ilegalna trgovina naoružanja koja poprima zabrinjavajuće razmere u svetu.
Potpisivanje, odnosno ratifikacija ugovora o trgovini naoružanja za Republiku Srbiju ne otvara novu obavezu u odnosu na postojeće zakonodavne regulative, jer je u svemu naše zakonodavstvo dovelo u sklad sa modernim standardima i politikom koja se primenjuje u oblasti izvozne kontrole naoružanja, odnosno sa standardima EU.
Ugovor o trgovini naoružanja, u osnovi kodifikuje principe i kriterijume o izvozu naoružanja, koji su definisani u kodeksu ponašanja EU, kojim je Republika Srbija pristupila 3. decembra 2008. godine i međunarodnu kontrolu izvoznih aranžmana za čije članstvo je podnela zahtev ili ima nameru da to učini.
Podsećam da je u tom smislu usvojen Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, novembra meseca 2013. godine i nedavno Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, koje su u celosti usaglašene sa principima i standardima EU, kao i relevantnim obavezama, koje nastaju na osnovu ovog ugovora.
Osnovni principi na kojima se zasniva ovaj ugovor su sledeći – prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno u članu 51. Povelje Un, odnosno poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno oružje, radi realizacije prava na samoodbranu i za mirovne operacije, kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog oružja.
Rešavanjem međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2. Povelje UN, uzdržavanja od pretnje silom, odnosno upotreba sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti, bilo koje države i na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima UN, shodno članu 2. Povelje UN.
Nemešanje pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji, bilo koje države, shodno članu 2. Povelje UN, poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje ljudskih prava u skladu, između ostalog, sa Poveljom UN i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima.
Odgovornost svih država, da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim oružjem, sprečavaju njegovu zloupotrebu, kao i da je primarna odgovornost svih država, da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole i primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Republika Srbije je jedan od značajnih proizvođača izvoznika proizvoda namenske industrije, a potpisivanje i ratifikacijom ugovora o trgovini naoružanja Republika Srbija će dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti.
Na taj način će se uključiti u grupu onih država koje izvršavaju svoje međunarodne obaveze, kada se radi o transferu konvencionalnog naoružanja, čime će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Republika Srbija je u fazi regulisanja svog statusa u međunarodnim izvoznim kontrolnim aranžmanima. Naime, 30. aprila 2013. godine, okončana je procedura i regulisan status u prestižnom međunarodnom izvoznom kontrolnom aranžmanu, grupi nuklearnog snabdevača, čija je postala 49 članica.
U toku je proces regulisanja statusa u prestižnom basenarskom aranžmanu, za koji je podnet zahtev još 2009. godine. Republika Srbija namerava da uskoro podnese zahtev i za regulisanje članstva i u drugim kontrolnim aranžmanima, kao što je australijska grupa, ZIGER Komitet i kontrolni režim za raketnu tehnologiju. Regulisanje statusa u ovim međunarodnim izvoznim aranžmanima je od posebnog značaja, jer se radi o jednoj od obaveza, u procesu pregovora sa EU.
Nakon usvajanja ugovora o trgovini naoružanjem, otpočele su intenzivne diplomatske aktivnosti, u cilju priprema za njegovu primenu, nakon stupanja na snagu.
Nekoliko država je već podnelo zvanične kandidature za sedišta budućeg sekretarijata ovog ugovora, a neke su kandidovale svoje predstavnike za buduće funkcije, šefa sekretarijata, takođe se paralelno odvijaju aktivnosti na osposobljavanju strana za njegovu primenu.
Republika Srbija želi da bude deo tih značajnih međunarodnih aktivnosti zašta će se otvoriti uslovi da u njima učestvuje u punom kapacitetu nakon što Narodna skupština usvoji Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije koji je potpisan u Madridu 13. marta 2014. godine.
Radi se o opštem sporazumu koji je Republika Srbija zaključila u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i ostvarenim dobrim bilateralnim odnosima sa Kraljevinom Španijom, saglasno sporazumu sa organizacijom Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksu o postupanju od 1. oktobra 2008. godine, i Sporazuma sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i upravljanje krizama od 26. maja 2011. godine, koji je potvrdila Narodna skupština.
Prema dokumentima NATO i EU koji uređuju ovu oblast, osnovni preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podatka su: da druga država ima institucionalne kapacitete, odnosno jedan organ nadležan za sprovođenje nacionalne politike za koju se koristi termin „nacionalni bezbednosni organ“, i da je nacionalna politika zaštita tajnih podataka definisana kroz nacionalno zakonodavstvo koji će urediti sve oblasti u zaštiti tajnih podataka, i da će uspostavljanje registarskog sistema za čuvanje i rukovanje tajnim podacima. Donošenje zakona o tajnosti podataka i uspostavljanje Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Republici Srbiji, ispunjeni su preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka.
Sporazumi ove vrste zaključeni su do sada sa Slovačkom Republikom, Republikom Bugarskom, BiH, Češkom Republikom, Slovenijom i Makedonijom.
Bilateralni odnosi sa Kraljevinom Španijom sa kojom su diplomatski odnosi uspostavljeni 1916. godine, veoma su dobri i karakterišu ih intenzivan politički dijalog. Glavni segmenti ukupne saradnje dve zemlje su visok stepen policijske saradnje, dobra vojna saradnja i ekonomska saradnja koja je ispod privrednih potencijala dve zemlje.
Kraljevina Španija aktivno podržava Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija. Zastupa stav da je Republika Srbija zaslužila da dobije početak pregovora za članstvo jer je dokazala privrženost dijalogu, poštovala postignute dogovore, sprovela reforme i dala doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa u regionu. Zastupa principijelnu poziciju nepriznavanja tzv. „države Kosovo“, kao članica EU i NATO izražava zabrinutost zbog podrške institucija EU i evro-atlantskih struktura institucijama tzv. Republike Kosovo.
U okviru saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje potvrđen memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Madridu 9. marta 2009. godine. Najznačajnija saradnja ostvarena je u okviru multi-nacionalne operacije UN u Republici Liban, koje je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u ovom trenutku učestvuje sa 141 pripadnikom u okviru španskog kontingenta.
Policijska saradnja bazira se na sporazumu o policijskoj saradnji u oblasti borbe protiv kriminala. Španska strana je zainteresovana za unapređenje saradnje u ovoj oblasti kroz realizaciju niza aktivnosti kao što su rad mešovite komisije, naučno-policijsku saradnju, tvining-projekte, nadzor granice i bolje korišćenje fondova EU.
Imajući navedeno u vidu Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje saradnje sa organom nadležnim za zaštitu tajnih podataka u Kraljevini Španiji, radi zaključivanja sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštita tajnih podataka. Zvanična inicijativa za saradnju sa španskom stranom pokrenuta je u junu 2012. godine, a konačan dogovor o počinjanju saradnje postignut je početkom 2013. godine, kada je španska strna ponudila nacrt sporazuma.
U toku pregovora uzajamno je predstavljeno nacionalno zakonodavstvo u oblasti razmene i zaštita tajnih podataka, organizacija, nadležnost organa u oblasti zaštite tajnih podataka u svim njegovim segmentima.
Predmetnim sporazumom koji je tipskog karaktera definišu se tajni podaci koji su predmet razmene, nadležni organi, oznake tajnosti, bezbednosni sertifikati, način korišćenja, umnožavanja, uništavanja i prenosa tajnih podataka kao i druga opšta pitanja.
Zaključivanje ovog sporazuma doprineće unapređenju bilateralne saradnje sa Kraljevinom Španijom u sektoru bezbednosti, zajedničkom delovanju protiv izazova, rizika i pretnji, saradnje državnih organa u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti.
Takođe, stvoriće se uslovi za saradnju svih državnih organa sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblast namenske industrije, proizvodnju roba i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da ćete ova dva zakona da izglasate u danu za glasanje. Hvala puno.