Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim vas da proverite da li vam radi sistem. Meni ne radi sistem za karticu. Poslanici, molim vas proverite. Malo učestvujte. Proverite da li vam kartice registruju vašu prisutnost. Ovde za predsedavajućim stolom nama ne registruju. Pogledajte. Hvala.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanik, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, Mirko Čikiriz.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Moje pitanje je za predsednika Narodne skupštine. Srbija je Vojnom paradom obeležila oslobađanje Beograda, što je značajan događaj za našu zemlju. Dakle, 21. oktobar je po Zakonu o državnim praznicima Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Ova Skupština je usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici. Takođe, usvojili smo Deklaraciju o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije tokom devedesetih godina i izrazili solidarnost sa žrtvama NATO agresije.
Međutim, Narodna skupština Republike Srbije, brojne nevladine organizacije, udruženja, istoričari, pisci, reditelji, itd, ignorišu, prećutkuju ili falsifikuju sve loše što se dogodilo građanima Srbije sa dolaskom novih vlasti 1944. i 1945. godine sa uvođenjem diktature, nasilnim ukidanjem višestranačkog sistema. Budući da je Srbija članica Saveta Evrope, Rezolucijom 1481 od 25.1.2006. godine Parlamentarna skupština Saveta Evrope utvrdila je potrebnu za međunarodnom osudom totalitarnih komunističkih režima i merama za uklanjanje nasleđa bivših totalnih komunističkih režima.
Rezolucija konstatuje da su totalitarni komunistički režimi, koji su vladali centralnom i istočnom Evropom, bili svi bez izuzetka obeleženi teškim kršenjima ljudskih prava. Kršenja su uključivala pojedinačna i masovna ubistva, egzekucije, umiranja u koncentracionim logorima, izgladnjivanje, deportaciju, mučenje, robovski rad i druge oblike masovnog fizičkog terora, narušavanje slobode, savesti, misli, izražavanja slobode štampe, nedostatka pluralističkog sistema.
Zločini su opravdani u ime teorije klasne borbe i načela diktature proletarijata. Moje pitanje – da li će Narodna skupština Republike Srbije, shodno preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, se odrediti prema svemu onome lošem što se desilo građanima Srbije, jer je Srbija nažalost i danas prepuna masovnih grobnica u kojima su najčešće ljudi koji su osuđeni bez sudskog procesa, nevine žrtve koje su uklanjane zbog toga što su smatrane štetnim za izgradnju novog poretka za koji se smatralo da će biti poredak blagostanja, a istorija je pokazala drugačije?
Legitizovano je uklanjanje ljudi koji su smatrani štetnim za izgradnju novog društva, i kao takvi neprijatelji totalitarnih komunističkih režima. Najčešći izvršioci ovih zločina nisu izvođeni na suđenja pa je javnosti veoma slaba svest o razmerama zločina koje su izvršili totalitarni režimi. Svest o istoriji je jedan od preduslova za izbegavanje sličnih zločina u budućnosti. Moralna ocena i osuda zločina igraju važnu ulogu u obrazovanju mladih generacija.
Po našem mišljenju, po mišljenju Saveta Evrope, sve žrtve totalitarnih komunističkih režima i njihove porodice zaslužuju saosećanje, razumevanje i priznanje sopstvenih patnji.
Skupština je pozvala postkomunističke zemlje da ispitaju istoriju komunizma i svoju sopstvenu prošlost, da se jasno distanciraju od zločina totalitarnih komunističkih režima i nedvosmisleno ih osude. Veruje se da će jasna osuda zločina komunista utrti put ka daljem pomirenju sa nadom da će sve to ohrabriti istoričare širom sveta da nastave i pojačaju istraživanja usmerena na utvrđivanje i objektivnu potvrdu onoga što se desilo.
Budući da smo nekoliko puta inicirali da Narodna skupština RS shodno preporuci Saveta Evrope donese jednu ovakvu deklaraciju, moje pitanje vama, predsednice Skupštine, je da li ćete vi kao predsednik Skupštine inicirati da uradimo ono što je naša obaveza prema svim nevinim žrtvama i što je preporuka Saveta Evrope? Hvala vam.

Zahvaljujem poslaniče.
Jedan deo, moram priznati, izlaganja nisam bila u stanju da čujem, malo zbog poslanika, malo zbog lošeg ozvučenja.
Nažalost ne mogu sa ove pozicije ličnih stav da iznesem. Volela bih kada bi na tu temu porazgovarali sa svim šefovima poslaničkih grupa i kada bi sa nekim konkretnim tekstom deklaracije izašli pred parlament. Naravno da ću staviti na dnevni red. Vrlo rado ću svaki kvalitetan tekst u tom pravcu i sama podržati glasanjem.
Imamo Osnovnu deklaraciju Saveta Evrope. To može da bude dobra osnova za pravljenje kvalitetne deklaracije koja će se naći pred našim parlamentom. Hvala.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade i ministru zdravlja i direktoru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Naime, šta je tema mog pitanja? Još 2008. godine Ministarstvo zdravlja je donelo Strategiju o razvoju palijativnog zbrijavanja i digerentologije u Republici Srbiji, gde su određene ustanove koje treba da budu na primarnom nivou i na sekundarnom i na tercijalnom.
U skladu sa Strategijom, a na osnovu strukture, patologije stanovništva i opterećenja Doma zdravlja u Nišu, skupština grada je donela odgovarajuću odluku pa je na sekundarnom nivou u kliničkom centru otvorena jedinica za palijativno zbrinjavanje još 2013. godine, a gradska vlada, tj. gradsko veće je predlog o otvaranju centra za gerontologiju palijativnog zbrinjavanja uputila Skupštini 12. 04. 2012. godine, gde je Skupština grada u septembru mesecu donela odluku, usvojila Strategiju i pristupila traženju prostora za taj centar za palijativno zbrinjavanje i gerontologiju i izabrala v.d. direktora posle završenih izbora, dr Kostu Todorovića, našeg kolegu iz Niša.
U februaru 2013. godine je predat kompletan kadrovski plan i kompletna dokumentacija za formiranje tog centra na primarnom nivou, sa kompletnim elaboratom i svom dokumentacijom koja je potrebna za formiranje jedne takve ustanove u gradu Nišu. Napominjem da je taj centar koji treba da bude otvoren u Nišu ušao u plan mreže. Od 2013. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja nije maklo ni jedan milimetar u tom pravcu.
Insistiram da mi se odgovori kada će napokon grad Niš i okolina dobiti taj centar, koji mu i pripada, a napominjem da sve ono što je problem, koji je trebalo da reši lokalna samouprava i što je bilo do nje, to je urađeno još pre godinu i po dana.
Drugo pitanje je isto za predsednika Vlade i ministra zdravlja, a odnosi se na specijalizacije o kojima smo ovde tako bučno i žustro pričali pre par meseci. Radi se o deficitarnim specijalizacijama u srpskom zdravstvu. Dobili smo jedan cirkularni dokument koji je poslalo ministarstvo, a u kome se kaže: „Ovom odlukom vrši se dopuna Odluke kojom se određuje oblast deficitarnih grana medicine za koje zdravstveni radnik može da se uputi na specijalizaciju posle završenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita.“ Dodaje se specijalizacija iz jedne grane medicine – pedijatrija. Šta kaže ovaj dokument?
Ovaj dokument kaže da su dva dokumenta koja je dala gospođa Slavica Đukić Dejanović, kao ministar zdravlja, i koji, da ne bih sada gubio mnogo vremena, ima 14 specijalizacija koje su navedene kao deficitarne, samo je prošireno za jednu specijalizaciju. I to bi bilo u redu da nema suštinske razlike. Gospođa Slavica, dok je bila ministarka, davala je saglasnost na saglasnost na specijalizacije bez dve godine radnog iskustva za zaposlene lekare na zahtev ustanove kojoj fale te specijalizacije.
Ovo što je sada ministar zdravlja potpisao su specijalizacije na osnovu analize Instituta za javno zdravlje, koje tako treba da se urade, na nivou cele Srbije, za lekare koji su na birou bez radnog iskustva. Pravimo duplu štetu. Prvo, delimo specijalizacije napamet, bez analize. Drugo, stavljamo ljude koji rade u ustanovama gde su deficitarne određene specijalizacije u podređen položaj, zato što rade a nisu na birou.
Zato vas molim, pošto ovde ima puno mojih kolega i savršeno dobro razumeju, ja nemam dovoljno vremena da elaboriram duže ovo što ja kažem, da preko vaših stranaka izvršite pritisak da se to upodobi da ne bi napravili štetu i ne bi podelili specijalizacije kao deficitarne, za ono što nema potrebe da se radi.
Jedan klasični primer je Niški klinički centar, gde treba da se dobije specijalizacija za jednog specijalistu iz neurohirurgije, a treba ih četiri, bez ikakve analize i bez ikakve konsultacije Instituta za javno zdravlje iz Niša. Znači, kolege, ja vas molim da izvršite pritisak i da se to upodobi, da ne bi napravili štetu srpskom zdravstvu. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, u ime Poslaničkog kluba NS imam jedno pitanje. Odgovori na to pitanje mislim da će interesovati dobar broj građana Srbije.
Pitanje postavljam Narodnoj banci Srbije, odnosno službama ili licu koje je zaduženo u NBS – da li su u mogućnosti da Poslaničkom klubu NS, a i svim ostalim kolegama koji sa nama ovde rade, a mislim i javnosti Srbije, dostave spisak pravnih i fizičkih lica, ako on postoji, koja su dobijala novac iz primarne emisije, od 1990. godine pa sve do dana današnjeg?
Motive za ovako sročeno i postavljeno pitanje mislim da ne treba previše da objašnjavam, ali u okviru ovih pet minuta ću reći nekoliko reči. Svi se mi dobro sećamo 90-ih godina, inflacije i kako su se neki današnji veliki privrednici, pod znacima navoda, narod kaže – tajkuni, obogatili. Dobro se sećam da je zvaničan kurs marke u jednom trenutku bio pet nečega, pet dinara, a na ulici 30. U narodu se tada pričalo da su pojedini ljudi i pojedine grupe ljudi bili povlašćeni i dobijali novac iz primarne emisije, prodavali ga na ulici po nekoliko puta više i plus, još više, čak štaviše, za nekoliko dana, sedmica ili meseci, vraćali novac Narodnoj banci Srbije.
Dakle, mislim da je dovoljno i ovo što sam rekao zbog motiva zbog kojih postavljam ovo pitanje. Ako živimo u ovako teškom vremenu, ako smo svi prinuđeni i manje-više imamo konsenzus ovde u parlamentu među svim poslaničkim grupama da mora da se štedi, da nažalost moraju penzije i plate da se smanje da bismo za neku godinu došli na zelenu granu i da bi ovaj narod konačno počeo normalno da živi, mislim da je red da se ovaj podatak dostavi javnosti i građanima Srbije, da bismo znali. Verujem, dakle, uveren sam, ne bih postavljao ovo pitanje, da u NBS ovi podaci postoje i da, kako poslanički klub Nove Srbije, tako i javnost treba da dođe do ovog podatka, posle koga će nam mnoge stvari biti jasnije. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Da li još ima prijavljenih? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, kada je u pitanju obnova Srbije od majskih poplava, imamo nekoliko sugestija i nekoliko pitanja na koje bi voleli da Vlada Republike Srbije da konkretne odgovore.
Ovde pred sobom imam nekoliko izjava zvaničnika, kako Vlade tako i direktora Kancelarije za obnovu, pa tako i predsednika Opštine Obrenovac, o tome kako i na koji način teče obnova od poplava. Ono što je jako važno da se zna, da se ponovi i da se podvuče – predsednik Vlade Srbije je 19.08.2014. godine izjavio da celokupna obnova, kako Obrenovca tako i ostalih delova Srbije, ide po planu. Ministarka Mihajlović je 07.08.2014. godine rekla da će celokupan posao biti završen do početka grejne sezone i da će svi kojima su kuće uništene u poplavama imati završene kuće do prvog dana jeseni. Nakon toga, 23. juna direktor Kancelarije, Marko Blagojević, izjavio je da će konačna procena štete od poplava biti do 9. jula, a da će do početka jeseni biti završen celokupan posao.
Podsetio bih takođe na Krupanj, na Paraćin, na Smederevsku Palanku, na sve dalje izjave koje su zvaničnici Vlade Republike Srbije davali krajem juna, početkom jula, tokom celog avgusta i septembra meseca.
Ono što su konkretne stvari, jeste da se celokupan posao negde zaustavio. On je počeo jako kasno. Nismo do početka jeseni imali završene i obnovljene kuće. Građani ne mogu da očekuju da će čak ni zimu prezimiti u svojim domovima. Imamo konkretno u Obrenovcu problem koji je ogromnih razmera, kuće nisu odmakle i njihova obnova dalje od temelja i mnogi krovovi nisu uspeli da se obnove za isplaćenu podršku od 250.000 dinara Vlade Republike Srbije.
Jedan čovek je juče kontaktirao poslanički klub DS i rekao da je u Obrenovcu uspeo za taj novac da obnovi spavaću i dnevnu sobu, ali ne kuhinju i kupatilo. Veći deo kuće sa svojim ukućanima ne može da bude završen za 250.000 dinara. Da ne pričam o Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, jer smo tamo već imali i nekoliko krupnih malverzacija. Sva sreća da su počinioci uhvaćeni, ali to sve baca senku na sva ona obećanja koja su zvaničnici Vlade i direktor Kancelarije za obnovu, Marko Blagojević, davali kada su ove nezgode pogodile Srbiju.
Podsetiću da samo u Obrenovcu podstanari, 150 porodica, nije obuhvaćeno uopšte sistemom obnove, da je Vlada donela neki predlog da će im biti refundirana samo jedna renta koja iznosi mesečnu cenu stanovanja u tuđim domovima. Zatim, nosioci stanarskih prava u najvećoj većini slučajeva ne žive u svojim domovima i stanovima u kojima su živeli i pre ove nezgode. Dve hiljade malih preduzetnika samo u Obrenovcu nije dobilo ni jedan jedini dinara pomoći, ni jedan jedini dinar, tu radi četiri do pet hiljada ljudi.
Kada su u pitanju Paraćin i ostala poplavljena područja, preko 100 malih i srednjih preduzeća nisu obuhvaćeni planom obnove i nisu dobili ni jedan jedini dinara pomoći. Tu radi takođe nekoliko hiljada građana Srbije. Takođe smo želeli da ukažemo na žalbena rešenja koja su upućena i direktoru Kancelarije i Vladi Republike Srbije, od 450 žalbenih rešenja u Obrenovcu samo 80 je uvaženo. Nasipi u Obrenovcu se popravljaju, veoma sporo. Imali smo izjavu predsednika opštine i direktora Kancelarije da će oni u predviđenom roku biti završeni, to je daleko od toga, u mnogo gorem su položaju nasipi nego što su bili pre nesreće koja je u maju zadesila Republiku Srbiju.
Dakle, želim da postavim konkretna pitanja i to tri – zašto obnova nije završena u obećanom roku? Drugo pitanje koje želim da postavim jeste – zašto obnova nije završena u obećanom roku? I treće pitanje želim da postavim Marku Blagojeviću i Vladi Republike Srbije – zašto obnova nije završena u obećanom roku i tražimo ostavku Marka Blagojevića kao direktora Kancelarije i svih nadležnih iz Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je u javnosti bilo špekulacija oko toga kako radi NBS, pored toga što je kurs dinara relativno stabilan, što je inflacija na nezapamćeno niskom nivou, mogu da kažem rekordnom. Pošto se špekuliše da postoji gubitak NBS koji je knjigovodstveni, a ne strukturni gubitak i gubitak koji ne plaćaju građani Srbije kroz budžet Republike Srbije, nego NBS nadoknađuje kroz svoj način poslovanja.
Međutim, pošto je NBS jako bitna institucija za funkcionisanje finansijskog sistema na teritoriji Republike Srbije i finansijskog tržišta na teritoriji Republike Srbije, hteo bih da postavim nekoliko pitanja guverneru NBS, a to je – koliki je ukupni trošak rešavanja slučaja „Agrobanke“? Kada su prvi put spoljni revizori dali mišljenje sa rezervom na finansijski izveštaj „Agrobanke“ i kada je NBS to utvrdila? Da li je tačno da su troškovi povećani osnivanjem „Bridž banke“ koja se zvala nova „Agrobanka“ i ako je tačno da su troškovi veći i koliki su? Da li je istina da je član Upravnog odbora „Agrobanke“ gospodin Zvonko Nikezić dobio saglasnost NBS iako je pravosnažno osuđivan za privredne prestupe? Da li je tadašnji guverner Dejan Šoškić bio upozoren pismeno ili usmeno od strane stručnih službi da postoje zakonske prepreke za saglasnost NBS na njegovo imenovanje?
Molim guvernera, da što pre odgovori na ova pitanja zato što postoje špekulacije da je nezakonitim poslovanjem napravljena šteta Republici Srbiji u iznosu od 72 milijarde dinara.
Koliki su troškovi naknadne štete po godinama i ukupno do danas, a koje je NBS platila radnicima nezakonito otpuštenim u periodu od 2001. do 2009. godine i koliki broj nezakonito otpuštenih je vraćeno na posao zato što se nekome nije svidelo što radi u NBS, davao je tom radniku otkaz iz NBS. Da vidimo koliko to NBS plaća odštetu i kolika je to šteta NBS i koliko je utico na njen finansijski izveštaj. Koliki su ukupni troškovi materijala za izradu ličnih dokumenata, dokumenata za vozila, registarskih tablica i slično u poslednje četiri godine? Da li su troškovi smanjeni u prethodne dve godine i ako jesu za koliko? Razlika za smanjene troškove je završila u nečijem džepu. Voleo bih da istražni organi istraže i u kom džepu i u čijem džepu?
Kolika je vrednost nabavki Zavodu za izradu novčanica sprovedenih u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, a kolika je vrednost nabavke bez primene Zakona o javnim nabavkama u ovoj ili prethodnoj godini u odnosu na 2010, 2011. godinu? Da li je povećana transparentnost nabavki kod tih nabavki koje su ranije tretirane kao povoljne i poverljive javne nabavke? Razlika je verovatno opet završila u nečijem džepu, pa molim istražne organe da istraže u čijem džepu?