Zahvaljujem.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Konstantin Arsenović, Borisav Kovačević, dr Dijana Vukomanović, Milisav Petronijević, Siniša Maksimović i Olena Papuga.
Nastavićemo sa radom u 13,00 časova iz dva razloga. Jedan razlog je što opet nema direktnog prenosa. Sačekaćemo, prenosi se konferencija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Mislim da parlament ipak mora da ima direktne televizijske prenose. Ne može to da se ponavlja iz dana u dan.
Drugi razlog je da ministar koji je ovlašćen danas po narednim tačkama dnevnog reda završi razgovore sa jednim od ministar odbrane koji mu je sada u poseti. Imamo obećanje da će to takođe biti gotovo do 13,00 časova. Samo je potrebno da ispunimo uslove za rad.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 4. i 5.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, dobar dan ministre, ministra pravde i Bratislava Gašića ministra odbrane, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Branka Latinović ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova, Goran Matić direktor Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, i Zlatko Petrović viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres i molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, što je većina grupa već i učinila.
Dakle, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem, Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Da li predstavnik predlagača, ministar odbrane Bratislav Gašić, želi reč? (Da.)
Izvolite ministre.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi narodni poslanici, predlog zakona koji je pred vama potvrđuje se ugovor o trgovini naoružanjem koji je usvojila Generalna skupština UN od 2. aprila 2013. godine.
Kao prvi međunarodni dokument koji na sveobuhvatan način reguliše pitanje izvoza uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno transfera konvencionalnog naoružanja.
Pripreme i sami pregovori za usvajanje ovog ugovora su trajali sedam godina i on ujedno predstavlja prvi multilateralni sporazum, koji između ostalog definiše principe i kriterijume za izvoz naoružanja, koji su u skladu sa međunarodnim pravom i relevantnim međunarodnim obavezama u toj oblasti.
Ugovor o trgovini naoružanjem je usvojen u skladu sa članom 26. Povelja Ujedinjenih nacija, uspostavljanje, očuvanje mira i bezbednosti u svetu dok je njegov sadržaj razrađen u skladu sa smernicama Komisije za razoružanje u vezi sa međunarodnim transferima oružja koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom od 6. decembra 1991. godine.
Ugovor o trgovini naoružanja, rezultat je angažovanja velikog broja država članica UN, da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojim će se države rukovoditi, prilikom odobravanja izvoza, uvoza, tranzita, pretovara i posredovanja, odnosno sva relevantna pitanja u vezi sa transferom naoružanja, kao i tipovima naoružanja, na koje se dogovoreni principi i kriterijumi, odnose.
Usvajanje ugovora o trgovini naoružanja su aktivno podržale države članice EU. Ugovor je do sada potpisala 121 država, a ratifikovale su ga 54, uz napomenu da je za stupanje na snagu potrebno da ga ratifikuje 50 država.
Skoro sve države iz našeg susedstva, osim BiH, nisu ratifikovale ugovor o trgovini naoružanja. Republika Srbija je potpisala ovaj ugovor 12. avgusta 2013. godine.
Ovaj ugovor reguliše kategorije naoružanja, na koje se odnosi zabrane, kriterijumi, o čemu svaka država vodi računa prilikom donošenja odluka o izvozu, kao i druga pitanja u vezi sa transferom naoružanja.
Jedan od ciljeva donošenja ugovora trgovine naoružanjem je da se smanji, što je moguće više, nelegalna trgovina naoružanja. S toga ovaj ugovor reguliše i pitanje u vezi sa tranzitom, posredovanjem i preusmeravanjem, a sve sa ciljem da se spreči ilegalna trgovina naoružanja koja poprima zabrinjavajuće razmere u svetu.
Potpisivanje, odnosno ratifikacija ugovora o trgovini naoružanja za Republiku Srbiju ne otvara novu obavezu u odnosu na postojeće zakonodavne regulative, jer je u svemu naše zakonodavstvo dovelo u sklad sa modernim standardima i politikom koja se primenjuje u oblasti izvozne kontrole naoružanja, odnosno sa standardima EU.
Ugovor o trgovini naoružanja, u osnovi kodifikuje principe i kriterijume o izvozu naoružanja, koji su definisani u kodeksu ponašanja EU, kojim je Republika Srbija pristupila 3. decembra 2008. godine i međunarodnu kontrolu izvoznih aranžmana za čije članstvo je podnela zahtev ili ima nameru da to učini.
Podsećam da je u tom smislu usvojen Zakon o uvozu i izvozu robe dvostruke namene, novembra meseca 2013. godine i nedavno Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, koje su u celosti usaglašene sa principima i standardima EU, kao i relevantnim obavezama, koje nastaju na osnovu ovog ugovora.
Osnovni principi na kojima se zasniva ovaj ugovor su sledeći – prirodno pravo svih država na individualnu i kolektivnu samoodbranu, kako je predviđeno u članu 51. Povelje Un, odnosno poštovanje legitimnog interesa država da nabavljaju konvencionalno oružje, radi realizacije prava na samoodbranu i za mirovne operacije, kao i da proizvode, izvoze, uvoze i vrše transfer konvencionalnog oružja.
Rešavanjem međunarodnih sporova mirnim putem, ne ugrožavajući time međunarodni mir, bezbednost i pravdu, shodno članu 2. Povelje UN, uzdržavanja od pretnje silom, odnosno upotreba sile u međunarodnim odnosima protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti, bilo koje države i na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima UN, shodno članu 2. Povelje UN.
Nemešanje pitanja koja suštinski podležu unutrašnjoj jurisdikciji, bilo koje države, shodno članu 2. Povelje UN, poštovanje i obezbeđivanje poštovanja međunarodnog humanitarnog prava u skladu, između ostalog, sa Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, kao i poštovanje i obezbeđivanje ljudskih prava u skladu, između ostalog, sa Poveljom UN i opštom Deklaracijom o ljudskim pravima.
Odgovornost svih država, da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama, efikasno regulišu međunarodnu trgovinu konvencionalnim oružjem, sprečavaju njegovu zloupotrebu, kao i da je primarna odgovornost svih država, da uspostavljaju i primenjuju svoj sistem unutrašnje kontrole i primena ovog ugovora na dosledan i objektivan način, bez diskriminacije.
Republika Srbije je jedan od značajnih proizvođača izvoznika proizvoda namenske industrije, a potpisivanje i ratifikacijom ugovora o trgovini naoružanja Republika Srbija će dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti.
Na taj način će se uključiti u grupu onih država koje izvršavaju svoje međunarodne obaveze, kada se radi o transferu konvencionalnog naoružanja, čime će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Republika Srbija je u fazi regulisanja svog statusa u međunarodnim izvoznim kontrolnim aranžmanima. Naime, 30. aprila 2013. godine, okončana je procedura i regulisan status u prestižnom međunarodnom izvoznom kontrolnom aranžmanu, grupi nuklearnog snabdevača, čija je postala 49 članica.
U toku je proces regulisanja statusa u prestižnom basenarskom aranžmanu, za koji je podnet zahtev još 2009. godine. Republika Srbija namerava da uskoro podnese zahtev i za regulisanje članstva i u drugim kontrolnim aranžmanima, kao što je australijska grupa, ZIGER Komitet i kontrolni režim za raketnu tehnologiju. Regulisanje statusa u ovim međunarodnim izvoznim aranžmanima je od posebnog značaja, jer se radi o jednoj od obaveza, u procesu pregovora sa EU.
Nakon usvajanja ugovora o trgovini naoružanjem, otpočele su intenzivne diplomatske aktivnosti, u cilju priprema za njegovu primenu, nakon stupanja na snagu.
Nekoliko država je već podnelo zvanične kandidature za sedišta budućeg sekretarijata ovog ugovora, a neke su kandidovale svoje predstavnike za buduće funkcije, šefa sekretarijata, takođe se paralelno odvijaju aktivnosti na osposobljavanju strana za njegovu primenu.
Republika Srbija želi da bude deo tih značajnih međunarodnih aktivnosti zašta će se otvoriti uslovi da u njima učestvuje u punom kapacitetu nakon što Narodna skupština usvoji Zakon o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije koji je potpisan u Madridu 13. marta 2014. godine.
Radi se o opštem sporazumu koji je Republika Srbija zaključila u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i ostvarenim dobrim bilateralnim odnosima sa Kraljevinom Španijom, saglasno sporazumu sa organizacijom Severno-atlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksu o postupanju od 1. oktobra 2008. godine, i Sporazuma sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i upravljanje krizama od 26. maja 2011. godine, koji je potvrdila Narodna skupština.
Prema dokumentima NATO i EU koji uređuju ovu oblast, osnovni preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podatka su: da druga država ima institucionalne kapacitete, odnosno jedan organ nadležan za sprovođenje nacionalne politike za koju se koristi termin „nacionalni bezbednosni organ“, i da je nacionalna politika zaštita tajnih podataka definisana kroz nacionalno zakonodavstvo koji će urediti sve oblasti u zaštiti tajnih podataka, i da će uspostavljanje registarskog sistema za čuvanje i rukovanje tajnim podacima. Donošenje zakona o tajnosti podataka i uspostavljanje Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka u Republici Srbiji, ispunjeni su preduslovi za saradnju u oblasti razmene i zaštite tajnih podataka.
Sporazumi ove vrste zaključeni su do sada sa Slovačkom Republikom, Republikom Bugarskom, BiH, Češkom Republikom, Slovenijom i Makedonijom.
Bilateralni odnosi sa Kraljevinom Španijom sa kojom su diplomatski odnosi uspostavljeni 1916. godine, veoma su dobri i karakterišu ih intenzivan politički dijalog. Glavni segmenti ukupne saradnje dve zemlje su visok stepen policijske saradnje, dobra vojna saradnja i ekonomska saradnja koja je ispod privrednih potencijala dve zemlje.
Kraljevina Španija aktivno podržava Republiku Srbiju u procesu evropskih integracija. Zastupa stav da je Republika Srbija zaslužila da dobije početak pregovora za članstvo jer je dokazala privrženost dijalogu, poštovala postignute dogovore, sprovela reforme i dala doprinos uspostavljanju dobrosusedskih odnosa u regionu. Zastupa principijelnu poziciju nepriznavanja tzv. „države Kosovo“, kao članica EU i NATO izražava zabrinutost zbog podrške institucija EU i evro-atlantskih struktura institucijama tzv. Republike Kosovo.
U okviru saradnje u oblasti odbrane i vojne saradnje potvrđen memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Madridu 9. marta 2009. godine. Najznačajnija saradnja ostvarena je u okviru multi-nacionalne operacije UN u Republici Liban, koje je Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u ovom trenutku učestvuje sa 141 pripadnikom u okviru španskog kontingenta.
Policijska saradnja bazira se na sporazumu o policijskoj saradnji u oblasti borbe protiv kriminala. Španska strana je zainteresovana za unapređenje saradnje u ovoj oblasti kroz realizaciju niza aktivnosti kao što su rad mešovite komisije, naučno-policijsku saradnju, tvining-projekte, nadzor granice i bolje korišćenje fondova EU.
Imajući navedeno u vidu Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, pokrenuli su inicijativu za uspostavljanje saradnje sa organom nadležnim za zaštitu tajnih podataka u Kraljevini Španiji, radi zaključivanja sporazuma kojim će biti uređena oblast razmene i zaštita tajnih podataka. Zvanična inicijativa za saradnju sa španskom stranom pokrenuta je u junu 2012. godine, a konačan dogovor o počinjanju saradnje postignut je početkom 2013. godine, kada je španska strna ponudila nacrt sporazuma.
U toku pregovora uzajamno je predstavljeno nacionalno zakonodavstvo u oblasti razmene i zaštita tajnih podataka, organizacija, nadležnost organa u oblasti zaštite tajnih podataka u svim njegovim segmentima.
Predmetnim sporazumom koji je tipskog karaktera definišu se tajni podaci koji su predmet razmene, nadležni organi, oznake tajnosti, bezbednosni sertifikati, način korišćenja, umnožavanja, uništavanja i prenosa tajnih podataka kao i druga opšta pitanja.
Zaključivanje ovog sporazuma doprineće unapređenju bilateralne saradnje sa Kraljevinom Španijom u sektoru bezbednosti, zajedničkom delovanju protiv izazova, rizika i pretnji, saradnje državnih organa u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti.
Takođe, stvoriće se uslovi za saradnju svih državnih organa sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi na oblast namenske industrije, proizvodnju roba i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem da ćete ova dva zakona da izglasate u danu za glasanje. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici političkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.
(Dragan Jovanović, s mesta: E…)

Poštovani gospodine ministre, uvaženi predsedavajući, kolege poslanici koji dobacujete na pomen mog imena, ja vas uvažavam bez obzira.
Pre svega želim da kažem da će DS podržati oba predloga zakona. Smatramo da su oba predloga svrsishodna, dobra za našu državu i za našu odbrambenu industriju pre svega, ali dobra i za po pitanju Sporazuma o tajnosti podataka koje razmenjujemo jer smatramo da je to način da ne samo govorimo nekim našim, tzv. „tajnama“, već da dođemo u priliku da sa jednom ozbiljnom državom kao što je Španija razmenjujemo podatke koji su od opšteg interesa ne samo za Srbiju i Španiju, već, da kažem i za ceo svet.
Činjenica da smo zajedno u jednoj velikoj mirovnoj misiji u Libanu govori o tome da imamo veliki stepen razumevanja naših oružanih snaga i španskih i to je nešto što je jako dobro.
Moje izlaganje će se fokusirati da naoružanje kao takvo, mislim da postoji velika mistika, čak i u parlametnu a i među građanima Srbije i mislim da smo dužni da danas tu mistiku ako možemo demistifikujemo u jednom delu i da konačno kažemo šta to Srbija radi, koji su to interesi, od kad to datira?
Fabrike naoružanja i vojne opreme koje su formirane u tadašnjoj Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, a i pre toga su bile izraz potreba oružanih snaga tadašnje Jugoslavije, pre svega zarad odbrane svoje zemlje i nisu postojale namere u to vreme da se to naoružanje, vojna oprema prodaje.
Do devedesetih godina Jugoslavija tadašnja jednim delom i to velikim delom je i Srbija učestvovala u proizvodnji i složenih borovih sistema. Tadašnja Jugoslavija je proizvodila u korporaciji sa Rumunijom čak borbeni avion. Poznato je da je bio jedan veliki projekat supersoničnog aviona koji nažalost nije zaživeo i onda dolazimo u situaciju devedesetih godina kada što zbog sankcija, što zbog devastirane privrede, praktično izvoz naoružanja i vojne opreme se obustavlja, a proizvodnja ostaje samo unutar naše zemlje.
Konačno 1999. godine usled bombardovanja, sve fabrike u velikoj meri devastirane, izuzev „Prvog Partizana“ u Užicu koji se nalazi unutar jedne planine još od 40-ih godina prošlog veka što je nju spasilo, ali i ta fabrika upravo zbog tog prostora trpi probleme i verujem da će se naći dovoljno razuma i pameti da se pomogne toj fabrici da izađe iz te tzv. „rupe“ kako je oni zovu i da fabrika „Prvi Partizan“ bude i nastavi da bude ono što jeste, a to je u stvari lider u proizvodnji pre svega municije na celom Balkanu a verujemo da možda bude i šire.
Ono što građani Srbije treba da znaju, to je da je Srbija po istraživanju Instituta za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve, 2010. godine proglašena da je četvrta u svetu po transparentnosti podataka o izvozu oružja. Ispred nas su bili samo Švajcarska, Velika Britanija i Nemačka.
Dakle, ne postoji neka velika mistifikacija kada govorimo o trgovini naoružanjem, vojnom opremom, bar kada se govori o Srbiji i mislim da već jedno izvesno vreme, a mogu da kažem da je to dug vremenski rok, Srbija nije dolazila pod udar interesovanja niti UN, niti pojedinih država EU pre svega zbog toga što poštuje sva međunarodna pravila i sve one obaveze koje postoje.
Ono što je činjenica, a to ću da pokažem pošto je ovih dana dosta popularno da se pokazuju razni dijagrami, zamoliću kameru ako može da uveliča, ovo su otprilike godine koje su bile do 2007. godine. Više-manje od 50 miliona dolara padali smo na 35, da bi 2007. godine krenuli u jednu izuzetno veliku i živu diplomatsku aktivnost, da bi došli na nekih prosečnih gotovo 250 miliona dolara.
Ovo su podaci koji su dostupni svima u javnosti, ovo nije nikakva tajna i mislim da je to jedan maksimum ako računamo šta je to što je naša proizvodnja.
U to vreme, kada smo imali tih 250 miliona, nismo imali takozvanu mogućnost transfera tehnologije, odnosno prvi veliki ugovori koji su nastupili nakon tog vremena, krajem 2011. godine počeli su da se rade, se tiču velikih ugovora u Alžiru, u Azerbejdžanu, a to su ugovori koji ne uključuju isključivo naše proizvode, već uključuju i proizvode koji se asembliraju u Srbiji i kasnije se instaliraju upravo u tim zemljama.
Mislim da trebam da skrenem pažnju nekoliko sekvenca koje postoje kao problem. Pre neki dan sam pričao da se ovde vrši jedan veliki eksperiment i taj eksperiment je započet 2012. godine, a to je eksperiment u vođenju javnih finansija koje su oštetile veliki deo javnih institucija, a ono o čemu sam ja posebno vodio brigu, mislim da smo oštetili i Ministarstvo odbrane.
Odluka Vlade Republike Srbije, a kasnije je potvrđena kroz Zakon o budžetskom sistemu, da se praktično svim institutima i institucijama u Republici oduzmu sopstveni prihodi i da ti sopstveni prihodi idu u budžet Republike Srbije praktično je onemogućila dalji razvoj naše urbane industrije koji je bio, da kažem, motor, kada govorimo o razvoju, i mislim pre svega na Vojno-tehnički institut koji, nažalost, više nema sopstvene prihode i zbog tih sopstvenih prihoda kaskaju i imaju puno problema.
Šta to znači? To znači da su, recimo, u nekom prošlom periodu izvršavali uslugu u čuvenom nadzvučnom zidu koji postoji u VTI, naplaćivali tu uslugu i taj novac je ostajao VTI, koji se kasnije reinvesitrao u Vojno-tehnički institut. Danas tu uslugu ne vrše, jer taj novac više ne ostaje u unutar VTI, a troškove bi snosio VTI.
Mislim da je to jedan od onih segmenata koji su problematične i ja bih vas molio da u rebalansu, odnosno u budžetu za sledeću godinu, ukoliko imate uticaja, a verujem da imate, gospodine ministre, ja sam taj uticaj ostvario, da pokušate da vratite sopstvene prihode svima u sistemu odbrane, pogotovo VTI koji je radio i dan danas radi na razvoju najvećeg dela upravo onog naoružanja i vojne opreme koja se pojavilo na našoj Paradi, koja je održana pre 10-ak dana.
Kada ovo govorim, govorim vrlo smisleno. Da nije došlo do tih grešaka mislim da onaj dan i bespilotna letelica „Vrabac“ i bespilotna letelica „Pegaz“ i novo terensko vozilo iz Kragujevca ne bi bili samo onako kao makete prikazani na toj Paradi, već bi nadleteli, snimali i prikazivali mogućnost naših bespilotnih letelica, jer ste taj dan imali priliku da pokažete svim onim vojnim izaslanicima koji su bili prisutni šta je to što je domet i domen naše obrane industrije i da konačno i iskoračimo iz Srbije i da ponudimo i te proizvode van granice naše zemlje.
Ono što je važno reći i mislim da je možda i ključ uspeha povratka naše obrambene industrije na svetsko tržište, a to je shvatimo da je oružje u dobroj meri politički proizvod. Srbija danas izvozi naoružanje i vojnu opremu od Indonezije do Amerike.
Malo građana Srbije zna da je Amerika takođe veliki kupac naših proizvoda, ali i da postoje oni tradicionalni kupci kao što su zemlje Bliskog Istoka, Afrike, sa kojima održavamo dugotrajne, politički, diplomatski, prijateljski dobre odnose.
Da bi 2007. godine, pa kasnije 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine došli u mogućnost da imamo ovoliki skok prodaje i proizvodnje našeg naoružanja i vojne opreme, pre svega smo morali da napravimo jednu ozbiljnu diplomatsku aktivnost i da se potrudimo da sa najvišim državnicima tih država, govorim i o u to vreme Iraku, i o Alžiru i o Azerbejdžanu, napravimo takvu atmosferu da konačno oni budu kupci kao što su nekada bili.
Znam da ste imali priliku da posetite Azerbejdžan. Mislim da je to u ovih dve i po godine sa pozicije ministra odbrane velika stvar, ali isto tako mala stvar u odnosu na mogućnosti koje su bile prisutne, jer, nažalost, ni ministar Vučić, ni kasnije ministar Rodić nisu posvećivali veliku pažnju tom delu poslu. Znam da je ministar Vučić boravio u Angoli. Znam celu priču i oko bolnice koja je trebala tamo da se zida. Znam priču i o kamenu temeljcu. Međutim, to, nažalost, nije u fazi realizacije i mislim da morate da shvatite da je ovo jedan posao u kome vrlo mali procenat bude uspešan.
Ovih dana čitamo u medijima kako naša odbrambena industrija beleži izuzetno veliki rast u ugovaranju. To je priča koja je pandam priči o tome da u Srbiji imamo veliki pad nezaposlenosti. Ako se građani iz Srbije odsele, imaćemo još veći pad nezaposlenosti.
Ugovaranje u ovom poslu bez realizacije ne znači ništa. Ono što građane Srbije interesuje, a pre svega radnike u fabrikama jeste kolika će biti realizacija, da li će ta realizacija pratiti trendove koji su nastali od 2008. godine do 2012. godine ili će ti trendovi biti kao što su od 2012. godine do danas, a to je smanjenje – smanjenje realizacije, smanjenje broja zaposlenih i strukturni problemi u koje ulazimo i iz kojih, nažalost, nismo izašli još od devedesetih godina?
Lično smatram da je Vlada Srbija, i ona u kojoj sam i ja bio i pre mene, znači, nemajte imati dilemu uopšte, nije u potpunosti razumela potrebe srpske odbrambene industrije, industrije koja je sada već preko 90% orijentisana izvozno. Niko nije od ministara finansija imao sluha da je to jedna od industrija u koju treba da se investira ne zato što je tim ljudima neophodan novac da bi samo radili, već zato što je ta industrija 1999. godine porušena. Da bi mogli da računamo na nju ozbiljnije, neophodno je da se investira novac. Mi smo 2011. godine pokušali, a očekujem da vi to nastavite, da pokrenemo proizvodnju na jedan drugi način. Tada su pokrenute i fabrike u „Prvom Partizanu“ i posebne linije u „Slobodi“ Čačak i kovačnica u „Krišiku“ i mnogo toga.
Ovo govorim sve zato što smo juče imali dva zakona o kojima smo vodili žučnu raspravu i gde je većina odlučila da se smanje penzije i plate građanima Srbije koji rade u javnom sektoru. Javni sektor u Srbiji je i srpska odbrambena industrija. Praktično, od 1. novembra ove male plate koje imaju radnici u odbrambenoj industriji, koji su orijentisani izvozno, imaće još manje plate i to nekih 10%. Mislim da je to nešto što morate naći način kako da to prenebregnete, a to možete samo i isključivo ukoliko povećate obim proizvodnje, a to možete samo ako povećate svoje diplomatske aktivnosti da bi se naše oružje i naši proizvodi našli van granica naše zemlje, kupljeni od onih kupaca koji su tradicionalno poštovali i danas poštuju našu proizvodnju.
Jako je dobro što je Vlada nakon 2012. godine prihvatila naše inicijative koje se tiču daljeg pridruživanja EU. Podsećam da je neposredno pre 2012. godine prva mirovna misija u kojoj smo mi učestvovali u okviru EU održana na brodu francuskom „Atlanta“. Kandidovali smo se za Evropsku odbrambenu agenciju. Međutim, ono što mislim da je loše to je što je u sklopu Vojske Srbije zaustavljena kodifikacija po NATO standardu. Ukoliko se to, da kažem kolokvijalno, ne otčepi u najkraćem mogućem roku, bojim se da će naša industrija gubiti kupce, jer je to jedna potreba danas u svetu. Svi proizvodi namenske industrije su kodifikovani i postoje kataloški brojevi. Ukoliko ne budemo u svim katalozima, to je problem za izvoz.
Činjenica jeste da Srbija ima veliku mogućnost izvoza i na istoku i na zapadu zato što su naši proizvodi pogodni, orjentisani i prema istoku i prema zapadu, odnosno kalibri koje proizvodimo su orjentisani i prema istoku i prema zapadu i zbog toga sam rekao pre neki dan u jednoj emisiji kada su me pitali kako je moguće da u sukobu koji se dešava trenutno na bliskom istoku, naša municija bude u prvih pet municija koje se tamo nalaze, rekao sam da me čudi da nismo u prve tri, jer verujem da možemo da povećamo. Naravno, ne podržavam i to nije odgovornost naše države, niti vas, niti bilo koga u ovoj državi kada se to oružje nađe u rukama nekih terorista. To je odgovornost pre svega onih koji to oružje ne zaštite na adekvatan način kada ga dobiju.
Verujem da ova tema nije svima interesantna, ali bih vas zamolio neka izađu iz sale ako ne mogu da slušaju, pošto ne mogu da vičem.

Gospodine Šutanovac, čujemo vas mi ovde. Ništa se ne sekirajte.

Pa vi me čujete, ali ja ne mogu da čujem sebe od toga što oni dobacuju.
Gospodine ministre, niste vi, ali naprosto je govoreno u proteklom periodu dosta toga o odbrambenoj industriji. Govoreno je i o „Krušiku“ i o „Jugoimportu“. Ja imam egzaktne podatke i želim da ih kažem. Znate vi da sam ja dobro informisan. Nije ovo nikakva tajna, ovo može da se nađe i na sajtovima. Jako bi bilo dobro da se pozabavite nečim što je ovde prezentovano kao veliki uspeh, a nažalost nije.
Fabrika „Krušik“ za dve godine ima 22% manje zaposlenih radnika. Znači, nekih 350 radnika radi manje u „Krušiku“. Činjenica jeste da je nominalno plata hiljadu ili dve hiljade dinara veća nego što je bila pre dve godine. Sa ovim vašim smanjenjem biće opet hiljadu, dve manje nego što je bila. Ako računamo koliki je evro, opet ljudi gube veliku količinu novca, a rade isti posao.
Međutim, ovo što je problem, to je što u realizaciji poslova u odnosu na prošlu godinu imate 7% manje prihoda u odnosu na prošlu godinu. Takođe, prosečna zarada je 11% manja nego prošle godine u istom periodu.
Ovo govorim zato što smo slušali da je ove godine novi menadžment, koji je postavljen od strane Vlade i koji je partijski obeležen, napravio dva i po puta veći rezultat nego što je bio. Imate li ideju koliko je dva i po puta više? Da su rekli - 0,25 puta više, to bi bilo, da kažem, prihvatljivo, ali dva i po puta više, prosto nije činjenica.
Takođe, analizirajući na koji način i kako danas radi naša firma koja je do skoro, do pre nekih četiri, pet godina bila, da kažem, trgovačka, SDPR, u međuvremenu je postala čak i proizvođačka, znači, ima proizvodnju, dolazimo do zaključka da se tamo dešavaju stvari koje ne idu u korist niti sistemu odbrane, niti budžetu Vlade Republike Srbije. Ako kažemo da se u centralnoj zgradi ili oko nje brojno stanje onih koji su zaposleni se povećao sa 300 na 600, postavlja se pitanje zbog čega? Koji obim posla rade ljudi po kancelarijama da bi se praktično duplirano brojno stanje? Verujte mi, možete da mi odgovorite, ali mogu da vam donesem i imena zaposlenih, tako da ne polemišemo o tome. To su činjenice. Vi to znate.
Ono što je poražavajuće, to je da u odnosu na prva tri kvartala 2012. godine i prva tri kvartala 2014. godine imate prihod koji je 49,77% manji nego što je bio 2012. godine. Ovo ne govorim zato što će neko protumačiti da se mi hvalimo. Mislim da će građani Srbije vrlo brzo ustanoviti ko je radio dobro, ko je radio bolje, ko radi loše. Ovo govorim iz jednog razloga što mislim da ne posvećujete dovoljno pažnju, vi, lično verujem da posvećujete, ali pošto ste u dve godine promenili tri ministra i vi ste, ako ne znate, jedanaesti ministar za 14 godina u Ministarstvu odbrane, od toga sam ja Ministarstvo vodio pet godina, znači, imamo 10 ministara u devet godina, i teško može da se stigne da se sagleda cela problematika koja postoji.
Molim vas da posebno obratite pažnju na one segmente trgovine i proizvodnje tamo gde ste vi, kao Vlada, promenili direktore u želji da postavite, pretpostavljam, bolje, a rezultati su lošiji. Zašto vam ovo govorim? Zato što među sindikatima, među zaposlenima, među menadžmentima više fabrika govori se da se spremaju takođe neke partijske seče, da se spremaju neki novi direktori u uspešnim preduzećima. Ja imam bojazan da ti novi direktori neće umeti da vode te fabrike, kao što novi direktor u „Krušiku“ ne ume da vodi tu fabriku.
Tema o kojoj smo mi razgovarali u ovoj Skupštini, o kojoj se pričalo, o 27 sekretarica, o zimskim i letnjim gumama na automobilu, o troškovima za mobilni telefon itd, je tema koja nije za ovaj nivo razgovora. Govorim vam da, bojim se, ukoliko se nastavi sa takvim aktivnostima, da će i fabrike, kao što je „Prvi partizan“, koji ima izuzetno kvalitetan menadžment, doći u situaciju da nema rezultate na nivou na kojem ih sada ima.
Želim da znate i to i javnost Srbije treba da zna, nijedan direktor namenske industrije, odnosno samo jedan direktor namenske industrije je u mandatu bivše Vlade zamenjen. Svi su nasleđeni. Te ljude sam upoznao kao i vi. Ostavili smo one koji su uspešni. Koliko znam, nijedan nije član ni jedne stranke, kažem nijedne, osim sad iz „Krušika“ član, aktivista, funkcioner, sada već ne znam, isto kao i u SDPR-u. Apelujem na vas da postupate na način analize rada, a ne na osnovu pritisaka lokalnih odbora pojedinih partija, koji misle da je odbrambena industrija upravo plen, a ne mogućnost za razvoj Srbije.
Ovih dana smo imali, takođe, u medijima izuzetno veliku priču oko toga ko su najveći poreski dužnici i pojavljuju se dve fabrike odbrambene industrije i to je potpuna istina. Mislim da treba da nađemo svi zajedno mogućnost da se taj dug konvertuje i da se pomogne tim fabrikama da dobiju makar izgled kao pre 1999. godine. Nije pošteno stavljati u isti koš privatnike koji su se obogatili u ovim godinama i fabrike koje su bombardovane i koje su same sebe dizale na nivo koji je bio pre 1999. godine.
Ovo je sugestija. Nadam se da ste ovu diskusiju shvatili na jedan korektan način, kao što sam je izneo. Nije mi ideja da kritikujem, naprotiv. Čujem da ste aktivni, čujem da obilazite fabrike, ali vas samo molim da imate u vidu da za tri, četiri ili pet meseci, koliko vodite sistem, ne možete da sagleda sve činjenice, osim ako niste neki supermen, a ovde postoji samo jedan supermen u ovoj državi, znamo ko je. Znači, molim vas samo da imate u vidu da su ovo stvari od kojih zavise životi ljudi, ljudi koji su posvećeni poslu i takođe vas molim da pokušate da se diplomatski angažujete da se naše naoružanje i vojna oprema nađu na svetskom tržištu, naravno, tamo gde ovaj sporazum koji ćemo danas glasati odobrava. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, po Poslovniku.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Član 107. Mislim da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam morao da reagujem, jer je ovde iznet set neistina i laži. Ako već govorimo o poslovanju SDPR-a, nije istina da je tamo zaposleno 600 ljudi. Broj zaposlenih je ostao na nivou pre preuzimanja vlasti SNS i pre postavljenja ministra. to je potpuna neistina. Šta više, SDPR je napravio i određene pomake u samom svom radu, što se tiče budžeta, što se tiče isporuke. Samo bih zamolio da reagujete na ovakve gnusne laži, jer je zaista nedopustivo da neko ko je sistematski uništavao vojnu oblast danas drži predavanja, ali hajde da se drže predavanja na osnovu činjenica ili nekih stvari koje su potkrepljene istinom, nego je ovo zaista jedna velika neistina. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatram da Poslovnik nije prekršen. Ne mogu da znam kako pojedina preduzeća koja se bave proizvodnjom odbrambene industrije posluju. Možda je moje mišljenje neko subjektivno, ne mora da znači da je objektivno, tako da sam pustio kolegu Šutanovca da kaže to što je hteo. Naravno, narodni poslanici mogu da suprotstave argumente jedni drugima i da na osnovu toga dođemo do nekog zaključka.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, po Poslovniku.