Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre odbrane, SPO i DHSS smatraju neprimerenim da se hvale da su nekada sa svojim politikama bili u pravu, a da im je to vreme dalo za potvrdu i da će danas biti jedan od retkih dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je najčešće kada su u pitanju teme iz oblasti odbrane, kada će po našoj proceni sve poslaničke grupe glasati za predložene zakone. Naravno da će glasati i SPO i DHSS.
O ovim zakonima možemo gledati iz tri aspekta. Jedan je vojna diplomatija i naša spoljna diplomatija, drugo je sistem bezbednosti i treće je ekonomska korist od ovih zakona.
Mi smo od početka nastanka naših političkih stranaka smatrali da je diplomatija, a vojna diplomatija je jedan od važnih činilaca u spoljnoj diplomatiji jedne zemlje, najbolji sistem odbrane, da je ta oružana odbrana samo ona vrsta odbrane koja nastaje kada se iscrpe sva ostala moguća sredstva i zbog toga smo onih nesrećnih devedesetih godina imali sukob dve strategije. Jedna je bila da se Knin brani u Beogradu, a druga je bila da se Beograd brani u Kninu. Mi smo smatrali da se upravo Knin brani u Beogradu i da se brani na taj način što vodimo dobru spoljnu politiku, što dobro razumemo međunarodne odnose i okolnosti, što dobro poznajemo naše mesto u međunarodnoj zajednici, našu snagu, našu moć i naš uticaj.
Dobro je za našu političku scenu, dobro je za zemlju, dobro je za našu ekonomiju, dobro je za vojsku Srbije koju izuzetno poštujemo, da su danas sve političke stranke na tragu ove politike.
Ugovor o trgovini naoružanjem je ugovor koji je usvojila Generalna skupština UN 2013. godine, koji je do sada potpisalo 118 država, ratifikovala 41. Potpisale su sve članice EU gde mi težimo da budemo i ratifikovala većina tih država. U najkraćem, radi o poštovanju standarda u trgovini konvencionalnim naoružanjem, uz priznavanje neotuđivog prava svake zemlje članice UN na samoodbranu u uslovima koji treba prethodno da budu ispunjeni.
Pregovaralo se šest godina da bi se došlo do ovog dokumenta. Proces pregovaranja je bio izuzetno složen zbog suprotstavljenih interesa. Ali, ono što je najbitnije to je da se trgovina naoružanjem po ovom sporazumu učini što kredibilnijom, proces što otvorenijim, jer smo svesni činjenice da i danas u svetu cveta nelegalna trgovina naoružanjem i da su prostori bivše Jugoslavije devedesetih godina cvetali ilegalnom trgovinom oružja, posebno što se tiče naoružanja UČK i oružanih snaga u Bosni na sve tri strane. Zatim, ojačavanje saradnje među državama i namera da se na najmanju mere svede ilegalna trgovina.
Mi smo 1999. godine, pre svega zbog grešaka naše spoljne politike, zbog nerazumevanja odnosa u Međunarodnoj zajednici, zbog niza zabluda da će eventualni sukob na Kosovu izazvati velike sile da krenu u treći svetski rad, da ćemo zaključiti neke saveze sa Rusijom, Beolorusijom, da će Rusi krenuti na NATO pakt itd. mi smo kao zemlja platili najveću cenu svemu tome, a od privrednih subjekata najveću cenu je platila namenska industrija koja je bila prva na meti NATO agresije. Uništeno je preko 90% kapaciteta.
Ono što je dobro to je što su sve vlade posle 2000. godine, uključujući i ovu Vladu prepoznale ulogu i značaj namenske industrije i što su krenule u obnovu tih kapaciteta. Bez obzira što je potrebno da imamo sve bolje kadrove koji će odgovoriti zahtevu vremena, što se tiče proizvodnje namenske industrije, ceo svet na priznaje da mi i dalje imamo dobre kadrove i da su naši proizvodi dosta respektabilni na stranom tržištu, da ispunjavaju sve potrebne standarde i zbog toga smo mi jedni od velikih izvoznika proizvoda namenske industrije, od SAD pa nadalje. Tu treba posebno istaći Italiju, Belgiju, čak i Indoneziju i mnoge druge zemlje koje imaju puno poverenje u izvoz naše namenske industrije.
Kao poslanik iz Kragujevca sam često bio u kontaktu sa zaposlenima u namenskoj industriji u „Zastava oružju“ u Kragujevcu, zbog silnih problema koji su pratili poslovanje namenske industrije. Ono što zaista treba reći sa puno hvale i sa čime možemo da se pohvalimo i toga se ne treba stideti jeste da je pored „Zastava oružja“ i „Sloboda“ iz Čačka je ostvarila značajne rezultate, „Krušik“ Valjevo, „Prvi partizan“ Užice, „Milan Blagojević“ Lučani, „Prva iskra“ Bariča, ali i oni saradnici namenske industrije „Prva petoletka“ iz Trstenika, „Teleoptik“ iz Zemuna i „Utva“ iz Pančeva. Oni zapošljavaju negde oko 9500 ljudi. Od toga je preko 7000 stalno zaposlenih, ali postoji i stalno angažovanje dodatne radne snage, što je jako značajno za našu privredu.
Bez obzira što se podaci o izvozu često doživljavaju kao poslovnom tajnom, ono što sa sigurnošću možemo reći da smo značajni izvoznici proizvoda namenske industrije. Ovim putem ne bih iznosio podatke, jer podaci koji su dostupni javnosti variraju od toga da smo prošle godine izvezli preko 300 miliona dolara, do podataka koji se mogu naći na hrvatskim sajtovima da smo izvezli preko 750 miliona evra, što je podatak koji je po meni sumnjivog karaktera.
Što se tiče sporazuma sa Kraljevinom Španijom, vi ste ministre rekli dosta toga što sam želeo da kažem. bez obzira na dugu bilateralnu saradnju, zaista je Kraljevina Španija, naravno meni bliska zbog svog uređenja, jer se mi zalažemo da i Srbija jednog dana bude kraljevina, jedna je od zemalja sa kojom Srbija tradicionalno ima izvanrednu saradnju, jedna od zemalja, bez obzira što je članica EU i NATO pakta, koja ima jako konstruktivan i principijelan stav što se tiče odnosa prema KiM, prema nelegalnom proglašenju nezavisnosti KiM.
S druge strane, pored novog sporazuma koji smo zaključili već sa nekoliko zemalja o razmeni tajnih podataka koji se odnose ne samo na unutrašnje poslove, na odbranu, već i na mnoge druge segmente delovanja dveju država, treba reći da je zaista naša i kulturna i ekonomska i diplomatska saradnja sa Španijom stalno bila u uzlaznoj putanji i da je to jedna od retkih zemalja sa kojom nemamo tzv. otvorenih pitanja. Ja sam i član Grupe prijateljstva sa Kraljevinom Španijom i zaista imamo česte sastanke i sa otpravnikom poslova i sa gospodom sa Instituta „Servantes“. Dobra je i ta nevladina saradnja na nivou dveju zemalja i to je nešto što, čini mi se, s obzirom da je Srbija konačno shvatila svoj međunarodno pravni položaj u potpunosti, kažem pre svega zbog toga što će sve poslaničke grupe danas glasati za ova dva predloga zakona, posle svih naših lutanja, posle svih naših stradanja, mi smo konačno shvatili da je danas jedan kolektivni sistem bezbednosti, da ne postoji zemlja savremenog saveta koja se geografski nalazi na ovom podneblju koja ima tzv. individualnu bezbednost, da je to kategorija koja je u velikoj meri prevaziđena.
Zbog toga, bez obzira na izuzetno poštovanje prema herojskom otporu vojske Srbije NATO paktu, najvećoj vojnoj armadi koja je postojala u istoriji sveta 1999. godine, smatrali smo da je naša tadašnja politika u velikoj meri zakazala, jer je uspela da uradi nešto što niko pre toga kod nas u našoj politici uspeo nije – da ceo svet ujedini protiv jedne male zemlje, bez obzira što izuzetno poštujemo i vojsku Srbije i sve žrtve NATO pakta, dobro je što je, evo, i Vojska Srbije za koju smatramo da je prva krenula u snažne unutrašnje reforme, sama da promeni sebe, da je pored toga što poštuje standarde koje je sama propisala, pokazala jednu veliku kadrovsku osposobljenost, jednu veliku profesionalnost, jedan veliki patriotizam.
Danas mi imamo situaciju da su upravo zemlje članice NATO pakta najveći uvoznici proizvoda naše namenske industrije i uvek je dobro od neprijatelja stvoriti prijatelja, posebno kada je u pitanju neki tako snažan neprijatelj. Znamo da je kroz istoriju, i kada je bio Sanstefanski mirovni sporazum, kada su nam neke zemlje za koje smo se kleli da su nam bratske, prijateljski nastrojene itd, da je naša spoljna diplomatija uspela tada da potraži prijatelje i saveznike na drugom mestu, našla ih je i to je rezultiralo dobijanjem nezavisnosti Kneževine Srbije na Berlinskom kongresu 1878. godine.
Zbog toga ja ne bih ulazio u detalje ovih sporazuma i zakonskih rešenja, ali ono što je najvažnija politička poruka, koja je za nas apsolutno prihvatljiva, to je da Vojska Srbije vodi dobru vojnu diplomatiju u periodu od 2000. godine, koju ste vi, ministre, nastavili, da Srbija vodi dobru spoljnu diplomatiju, da od toga ima korist i naša bezbednost i naša ekonomija i uvek kada dođete u Narodnu skupštinu Republike Srbije sa ovako dobrim predlozima, očekujte našu podršku. Hvala.

Reč ima ministar.

Hvala vam puno na lepim rečima.
Ostao sam dužan odgovor na pitanje kodifikacije, a i vi ste sada spomenuli taj deo, vojne opreme po NATO standardima, koje je prethodni govornik spomenuo. Tu ne da nije zaustavljena kodifikacija, kako je rečeno da je zaustavljena, već mi sredinom novembra u Luksemburgu bivamo primljeni na drugi nivo članstva, što je najviši nivo kada je u pitanju Partnerstvo za mir sa članicama NATO saveza. Znači, Vojska Srbije intenzivno radi na kodifikaciji i evo, kažem, sredinom novembra bićemo primljeni na drugi nivo, što je, slažete se, jako dobro, upravo zbog izvoza naoružanja u zemlje članice NATO. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

Hvala, poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, pre svega želim da u ime SPS kažem kao ovlašćena po ovoj tački dnevnog reda da će SPS podržati oba sporazuma.
Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije, možemo reći da je ovo još jedan u nizu bilateralnih sporazuma koji su ovog tipa i koje smo u prethodnom periodu usvajali. Nešto više o ovom sporazumu govoriće moj kolega nešto kasnije, a ja ću svoju diskusiju bazirati na ovom drugom, za SPS izuzetno važnom zakonu, a to je Ugovor o trgovini naoružanjem.
Veliki broj država i danas, bez obzira na privatizaciju vojno-industrijskog kompleksa, podržava razvoj i proizvodnju oružja kao deo spoljne, vojne i ekonomske politike. Neefikasnost postojeće kontrole transfera naoružanja i neusklađenost svih nacionalnih zakonodavstava u svetu dovelo je do toga da se izradi ovaj međunarodni dokument, kojim će se uspostaviti veća kontrola i obezbediti operativni mehanizmi za primenu obavezujućih standarda.
Sama inicijativa za izradu ovog dokumenta potekla je još 2003. godine, od strane međunarodne koalicije nevladinih organizacija koje su pokrenule kampanju „kontrolarms“ a zapravo prvi impuls za izradu sporazuma koji će regulisati kontrolu trgovine naoružanja na globalnom nivou započet je 2006. godine. UN su jednom rezolucijom 2008. godine takođe i formirale Radnu grupu koja će se baviti ovim pitanjem.
Iako je jul 2012. godine bio rok za usvajanje ovog sporazuma, nakon četvoronedeljne debate koja je vođena u Njujorku, u aprilu 2012. godine usvojen je samo Nacrt ugovora uz određene rezerve nekih zemalja, pre svega SAD i Rusije, tako da je tek 2013. godine usvojen, zapravo potpisan ovaj sporazum od strane 118 država članica UN.
Sam Ugovor o trgovini naoružanjem ima za cilj da učini legalnu trgovinu, konvencionalno naoružanje kroz uspostavljanje viših zajedničkih internacionalnih standarda za uvoz, izvoz i sam promet naoružanja i vojne opreme. Zapravo, ima za cilj uspostavljanje efikasne multilateralne kontrole transfera naoružanja.
Koliko je važan ovaj dokument govori činjenica da su sve države članice EU već ratifikovale ovaj sporazum i da će Republika Srbija biti, neće se ljutiti kolega Čikiriz da ga dopunim, 55 država članica koja je ratifikovala ugovor. Narodna skupština je početkom ovog meseca, o tome ste gospodine ministre govorili, usvojila Zakon o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme, kao i Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene koji smo usvojili prošle godine u novembru mesecu, koji usklađuje naše zakonodavstvo sa novim pravilima i procedurama EU. Takođe usklađujemo sa međunarodnim sporazumima i konvencijama.
Ratifikacijom ovog ugovora uobličava se zapravo pravni okvir za obezbeđenje čvrstog sistema kontrole u ovoj oblasti i eliminisanje mogućih neželjenih izvoza i trgovine naoružanjem. Sam ovaj ugovor predviđa konkretne mere. Sam ugovor jasno je kategorisao vrste konvencionalnog naoružanja. U samom procesu izrade dokumenta bilo je mimoilaženja država upravo u pogledu opsega naoružanja, čiju bi međunarodnu trgovinu trebalo regulisati. Odredbe ovog ugovora odnose se na najširi raspon konvencionalnog naoružanja i nacionalne definicije obuhvaćenih kategorija koje ne smeju ići ispod opisa korišćenog u Registru konvencionalnog naoružanja UN.
Ugovorom su takođe predviđeni mehanizmi kontrole prometa. Svaka država članica uspostavlja i održava nacionalni sistem kontrole, u cilju uređenja izvoza municije, delova i komponenata za sklapanje konvencionalnog naoružanja, uključujući i nacionalne kontrole liste.
Procena prometa oružja i mere za sprečavanje skretanja iz uvoznih i izvoznih država jeste odgovornost same države članice. Svrha ugovora prevashodno jeste iskorenjivanje nelegalne trgovine oružjem i u tom smislu kontrola preusmeravanja ima poseban značaj, jer, složićete se, nekontrolisano preusmeravanje nelegalne trgovine oružjem jeste nešto što najviše preti svetskom miru i bezbednosti.
Kako bi se obezbedio ovakav ugovorni cilj, sve države potpisnice preuzimaju viši stepen odgovornosti, koji je utvrđen samim ugovorom. Ugovorom se povećava i transparentnost u trgovini oružjem, kroz zahtev za vođenje evidencije i podnošenje izveštaja sekretarijatu, koji je biti zapravo posebno međunarodno telo, i drugim državama potpisnicama.
Država je u obavezi da uspostavlja i održava nacionalni sistem kontrole. Sve države članice podstiču se da svoje kontrolne liste stave na uvid javnosti. Takođe, potpisnice su dužne da podnesu prvo inicijalni izveštaj, u kojem će se predstaviti zakonodavni okvir, a potom nacionalno telo za kontakt i potom je država u obavezi da jednom godišnje podnosi izveštaje o ovlašćenom, odnosno stvarnom realizovanom uvozu i izvozu naoružanja.
Visok nivo proizvodnje naoružanja i vojne opreme tumači se i danas kao značajan faktor autonomije u spoljnoj politici, a izvoz naoružanja može biti i instrument i spoljne i vojne i ekonomske politike.
Nakon turbulentnih godina i ogromnih promena na svetskoj političkoj i vojnoj sceni, odbrambena industrija Srbije, svi ćemo se složiti, nije u tehnološkom vrhu, ali je poznata po konkurentnoj i kvalitetnoj opremi i naoružanju, koje je pouzdano i relativno jednostavno za upotrebu. Većina mojih kolega i vi, ministre, pamti onaj zlatan period tokom 70-tih i 80-tih godina, o tome su moje kolege takođe govorile, kada smo proizvodili avione, tenkove, sisteme višecevnih lansera i druga savremena sredstva naoružanja i vojne opreme.
Ipak, činjenica je da i danas naše fabrike naoružanja i vojne opreme su respektabilne u svetu. Kolege su pominjale podatke, ne bih da se ponavljam. Kao što je kolega Čikiriz rekao, to ću istaći ponovo, jeste da još uvek u Republici Srbiji radi devet fabrika koje proizvode naoružanje i vojnu opremu, ali vi ste, ministre, rekli, a to je dobar podatak, da je 250 miliona u 2013. godini iznosio izvoz Republike Srbije.
Neki od naših savremenih međunarodno konkurentnih proizvoda koji su iz kategorije konvencionalnog naoružanja utvrđenih u ovom ugovoru su: avion „Lasta“, sistem „Nora B52“, borbeno vozilo „Lazar“, automatske puške sa optičkim digitalnim nišanom, pištolji M57 i M70 i poluautomatski lovački karabin i lovački karabin.
Naš interes za izvoz naoružanja i vojne opreme potkrepljuju i podaci Ministarstva odbrane, prema kojima npr. u 2013. godini izvoz naoružanja je 15 puta veći od uvoza. Upravo od ovih prihoda moguće je sprovesti modernizaciju vojnih snaga naše zemlje, ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i, konačno, usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj naoružanja i vojne opreme.
Zbog svega navedenog, tradicije naše industrije naoružanja i vojne opreme, neophodno je da se u punoj meri pripreme sve međunarodne pravne obaveze, kako bi punopravno mogli da učestvujemo na međunarodnom tržištu naoružanja. Za Srbiju, koja je najveći izvoznik naoružanja na teritoriji jugoistočne Evrope, izuzetno je važno da imamo potpun pravni okvir, što se ratifikacijom ovog ugovora i postiže.
Još jednom, SPS će podržati ova dva predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima Momir Stojanović.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o trgovini naoružanjem i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Ovom prilikom u svom kratkom izlaganju se neću osvrnuti na uspešnost i neuspešnost poslovanja naše namenske industrije, niti na to koliko je ko kao ministar odbrane bio uspešan ili neuspešan. To najbolje zna Ministarstvo i pripadnici Generalštaba i pripadnici Vojske u celini.
I pored toga što je nacionalnim zakonodavstvima gotovo svih zemalja u svetu uređena oblast prometa naoružanja, pa i vojne opreme, na inicijativu grupe nobelovaca krenulo se sa izradom globalnog ugovora o trgovini naoružanjem. Kao što ste čuli iz uvodnog izlaganja ministra, 2. aprila 2013. godine na zasedanju Generalne skupštine UN taj ugovor je usvojen, a u avgustu mesecu iste godine od strane našeg ambasadora pri UN je i ratifikovan.
Na ATT ugovoru se radilo sedam godina. Koji su razlozi zašto su UN pribegle izradi ovakvog ugovora i pored postojanja nacionalnog zakonodavstva? To je pre svega da se spreče patnje i stradanja žena i dece, bolesnih zarobljenika i mnogih drugih, koja su prisutna danas u oružanim sukobima i na ratištima širom sveta. Kao što znate, ovaj ugovor do sada je potpisala121 zemlja, a 54 zemlje je ratifikovalo ovaj ugovor. Ono što je bitno, jeste da su gotovo sve članice EU do sada potpisale ovaj ugovor i gotovo sve zemlje u okruženju, sem BiH.
Mi smo u 2013. godini u ovom parlamentu doneli Zakon o prometu i trgovini robom dvostruke namene, a nedavno smo doneli i Zakon o trgovini i prometu naoružanjem i vojnom opremom i imamo potpunu kompatibilnu zakonsku regulativu sa ovim ugovorom i ne predstavlja nikakvu smetnju, niti nikakav novi zahtev po našu zemlju potpisivanje ovog ugovora. Ovaj ugovor stupa na snagu od 24.12. ove godine i zato je vrlo važno da naš parlament, poput svih zemalja članica EU i zemalja u okruženju, ratifikuje, odnosno potpiše ovaj ugovor.
Ugovor je sastavljen na osnovu člana 26. Povelje UN, gde se sve zemlje članice EU pozivaju na unapređenje mira i stabilnosti u svetu. On kao takav pruža svakoj članici, pa i našoj zemlji ukoliko danas usvojimo ovaj Predlog ugovora, novi kredibilitet kada je u pitanju promet naoružanja i vojne opreme. Mene raduje da je taj trend oko našeg izvoza naoružanja u porastu. Raduje me i da se on održava, a raduje me i da će sigurno s ovom Vladom i novim ministrom biti novih poslova za našu namensku industriju.
Ugovor, kao što vidite, da se ne osvrćem na ključne odredbe ovog ugovora, reguliše sve obaveze svih članica kada je u pitanju promet, odnosno trgovina naoružanjem. Mi smo u našem Zakonu o trgovini naoružanjem i vojnom opremom već razradili te mere, ali u našim stremljenjima ka EU smatram neophodnim da i na ovom polju budemo kompatibilni sa drugim zemljama, pre svega sa zemljama članicama EU.
Postavlja se pitanje - kako će ovaj ugovor uticati, pozitivno ili negativno na našu namensku industriju? Pre svega, mislim da će sasvim pozitivno, jer pristupanjem ovakvom jednom ugovoru Srbija dobija dodatni kredibilitet kada je u pitanju izvoz njenog naoružanja i vojne opreme.
Ključni razlozi zašto UN predlažu ovakav krovni ugovor koji ima globalni karakter jeste činjenica da danas u svetu i pored postojanja nacionalnog zakonodavstva imamo sve više pojava da zbog nekih propusta nekih zemalja u prometu naoružanja imamo zabrinjavajući porast stradanja žena i dece u oružanim sukobima i ratovima, staraca i drugih lica koja su zaštićena Ženevskom konvencijom i koja su zaštićena međunarodnim ratnim i humanitarnim pravom. Da napomenem i to da je predlog ovog ugovora i rešenje u njemu kompatibilan sa Ženevskom konvencijom UN iz 1949. godine i sa dokumentima OEBS iz 1993. godine.
Kada je upitanju potvrđivanje Sporazuma o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka između Kraljevine Španije i naše zemlje, gospodin ministar je u uvodnom izlaganju rekao da su naši diplomatski i sveobuhvatni odnosi sa Kraljevinom Španijom u stalnom usponu i jedno ogromno priznanje i činjenica da Kraljevina Španija poštuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije.
Ovaj tipski ugovor koji smo, poput mnogih ugovora, koji smo ratifikovali u ovom parlamentu ranije ratifikovali, odnosi se na obaveze i jedne i druge strane po pitanju razmene i zaštite tajnih podataka. Mislim da neće izazvati u ovom parlamentu neku žešću polemiku i sporenja, kao što neće ni ovaj ugovor o prometnu naoružanja. Ne vidim razloga da se u ovom parlamentu po svim pitanjima o kojima razmatramo dodatno ispolitizuju kada su i jedan i drugi predlog zakona sasvim jasni i kada donosi boljitak po našu zemlju i reguliše neke stvari u koje su već, u dobroj meri u našoj zemlji, regulisane.
Poslanička grupa SNS, svesna svega toga, će u danu za glasanje sasvim sigurno podržati i predlog potvrđivanja sporazuma i predlog potpisivanja ugovora o prometu naoružanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Hvala predsednice.
Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, Srbija kao tradicionalni proizvođač i izvoznik namenske industrije i država koja se stalno i u kontinuitetu zalaže za suzbijanje svakog akta terorizma, nasilja, kao i povrede osnovnih ljudskih prava i sloboda, ima nesumnjivi interes da se oba ova dva zakona što pre izglasaju.
Ovo, pre svega kažem zbog toga što je vrlo važno da delujemo preventivno i da i mi kao zemlja sprečimo suzbijanje, inače, neprofitabilne i nelegalne trgovine konvencionalnim naoružanjem i na taj način stavimo celokupan promet pod strožu i bolju kontrolu.
Pripremajući se za današnju raspravu o ovom zakonu našla sam neka različita i oprečna mišljenja kao i činjenicu da se ilegalni promet naoružanja često povezuje za konfliktnim područjima. Međutim, podatke koje sam našla ne govore u prilog tome, već naprotiv govore da je ovo veoma rasprostranjena pojava u celom svetu već dugi niz godina i zbog toga je i ratifikacija ovog ugovora bila potrebna u svim zemljama. Vrlo je, znači, proširena i u zemljama u kojima nema konfliktnog područja. Tako da, se samo na području južne Azije procenjuje da je neverovatnih 63 miliona komada malokalibarskog oružja i pištolja prošvercovano u Indiju i Pakistan.
Po nekim procenama svetsko tržište konvencionalnog naoružanja teško je čitavih 70 milijardi dolara na godišnjem nivou, a nekih 15% do 20% otpada na nelegalni promet malokalibarskim oružjem i municijom. Ovi podaci su vrlo značajni zbog toga što ukazuju na nužnost ratifikacije ovog ugovora i očekujem da će u vrlo skorijem periodu 121 zemlja koje su potpisale ovaj ugovora, a ratifikovale samo 54 zemlje, to vrlo brzo i uraditi.
Za mene kao narodnu poslanicu je vrlo značajan i humanitarni karakter ovog ugovora i činjenica da je fondacija koju je osnova Oskar Arijas se punih 16 godina borila da do ovog dođe.
Takođe, mi je bilo interesantno još jedno istraživanje i navešću samo jednu rečenicu iz studije o miru i sukobu u kojem se kaže da u slabo razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju trgovina, nelegalna trgovina oružjem, je dominantna zbog izuzetno slabe zakonodavne aktivnosti i slabih institucija. Ovo je još jedna teza u prilog činjenici da je ratifikacija ovog ugovora za svaku zemlju u razvoju veoma važna.
Ne mogu ovom prilikom da ne kažem stav Finske kada je upitanju bilo glasanje u UN. Finska je u ime EU tada podržala da dođe do krajnjeg cilja, odnosno da se što pre donese ovakav predlog. Predsednik Finske je rekao sledeće – svakog dana svuda u svetu ljudi osećaju posledice neodgovornog prometa oružjem. Kako trenutno ne postoji međunarodno obavezujući instrument koji bi predstavljao širi pravni okvir, EU pozdravlja rastuću podršku iz svih delova sveta za usvajanje ugovora o trgovini naoružanja.
Ono što je dobro za naš parlament je što sa ovim ugovorom mi praktično u ovoj oblasti zaokružujemo zakonodavnu aktivnost. Nedavno smo usvojili Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Sada ću se vrlo kratko osvrnuti samo nekoliko odredbi ovog zakona.
Član 2. definiše šta se sve pod konvencionalnim naoružanjem podrazumeva i sve što je nabrojano od borbenih tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerijskog sistema velikog kalibra, borbenih vazduhoplova, jurišnih helikoptera, me podseća na nedavno održanu vojnu paradu i činjenicu da Srbija, bez obzira na dugi niz godina devastacije u ovoj oblasti, ima još uvek šta da ponudi stranim kupcima kao i da postoji mogućnost dodatnog usavršavanja postojećeg arsenala.
Član 5. tačka 2. ugovora predviđa da svaka država potpisnica treba da uspostavi svoj nacionalni sistem kontrole, uključujući i nacionalnu kontrolnu listu, što je rešenje koje smo mi već usvojili u pomenutim zakonima. Ovim zakonom se vrlo jasno definišu zabrane, dodatna procena rizika i ono što je takođe veoma važno za mene i za moje kolege u parlamentu je u članu 7. tačka 4. gde se kaže da se prilikom procene uzima i rizik da se izvesno oružje može upotrebiti za vršenje rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nada ženama i decom. Znamo koliko je u svetu stradalo žena, dece i starih zbog nelegalne trgovine oružjem.
Član 11. predstavlja suštinski deo ugovora, jer obavezuje sve države potpisnice bez obzira da li su izvoznici ili uvoznici da preduzmu sve raspoložive mere radi sprečavanja, preusmeravanja konvencionalnog naoružanja.
Sada bih imala jedno pitanje za vas. Prilikom usvajanja prethodnih zakona podnela sam jedan amandman koji mi je odbijen, a odnosi se na činjenicu da se parlamentu podnosi izveštaj iz ovih oblasti zbog toga što prema ovom zakonu do 31. maja tekuće godine se međunarodnim institucijama mora podneti izveštaj o izdatim dozvolama ili stvarno realizovanom izvozu, odnosno uvozu konvencionalnog naoružanja.
Taj amandman sam podnela pre svega zbog jačanja transparentnosti i kontrolne uloge parlamenta smatrajući da ovaj visoki dom od strane ministarstava mora da dobija redovne izveštaje. Sada me izuzetno zanima kako planiramo da odgovorimo ovoj međunarodnoj obavezi i da isti takav izveštaj dostavimo međunarodnom sekretarijatu do kraja maja meseca ili ćemo možda u odnosu na ovaj član ugovora iskoristiti pravo na rezervu prilikom deponovanja instrumenata ratifikacije u skladu sa članom 25.
Za mene je vrlo važno da ovaj ugovor ni u jednom svom segmentu ne ugrožava pravo suverenih država na samoodbranu i nacionalni suverenitet što je njegov, po mom mišljenju dodatni kvalitet.
Što se tiče sporazuma sa Kraljevinom Španijom, opšti je stav i moj i moje poslaničke grupe da svaki bilateralni sporazum za našu državu, bez obzira na materiju koju uređuje, je značajan, te u tom smislu oba ova zakona poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu govornika. Izvinjavam se reč ima prvo ministar. Izvolite.