Poštovani predsedavajući, drage kolege, samo sa par rečenica da mojoj uvaženoj koleginici Aleksandri Tomić, koja je na profesionalan i korektan način vodila Odbor za privredu i vodila javno slušanje ili propitivanje svih kandidata i apsolutno nemam primedbi.
Ova saznanja koja je gospodin Stefanović sada izneo čujem ih prvi put. To nisam znao, podatak za ovog gospodina koji je predsednik. Lično sam glasao za njega jer sam smatrao da apsolutno nema nikakvu mrlju u svojoj karijeri.
Ono što hoću posebno da naglasim jeste – da li neko u ovoj sali od nas prisutnih narodnih poslanika veruje ili građana koji gledaju ovaj prenos da je taj gospodin Marko Obradović koji je radio za Miškovića „pobedio“ tadašnju komisiju i ubedio tu komisiju da neće biti monopola na tržištu maloprodaje i veleprodaje kada Mišković preuzme „C market“. Da li neko ako veruje, ja ću reći nisam u pravu, drage moje kolege i koleginice, da nije Kabinet Koštunice… Imate u svim medijima na svim sajtovima izjave gospodina, malopre sam ga pomenuo, Bog da mu dušu prosti, bivšeg direktora „C marketa“ Radulovića i mnogih drugih. Svi znaju.
Znate, kada je Velja Ilić rekao za Miškovića – ukoči malo Miškoviću, kada je bio ministar kapitalnih investicija, da su ga na krst razapeli mediji koje je Mišković plaćao zašto je to rekao.
Sada imamo situaciju, sve što govorim sam govorio javno i to imate u e parlamentu na sednici Odbora. Prvi sam pomenuo oko plata. Ljudi, svestan sam ja da mi na Odboru za privredu ne možemo to da promenimo, ali možemo kao narodni poslanici da ukazujemo i možemo da kažemo – ljudi, nema smisla, nas svaki dan prozivaju. Nisam na platnom spisku parlamenta, ali svaki dan prozivaju poslanike i muka mi je više od toga kolike su plate narodnih poslanika. Neki tamo koji su nas doveli dotle da smo iz džepova grdne milione platili…
Pogledajte da je plazma keks skuplji u Beogradu u „Delezu“ sadašnjem nego u sred Banjaluke u istoj Miškovićevoj prodavnici, u bivšoj robnoj kući u sred Banjaluke ili idite u Crnu Goru. Skuplji je plazma keks ovde nego tamo. Isterali su nam toliki novac.
Moram kao čovek i kao poslanik na to da ukažem. Ovo je jedna važna stvar i zato mi ovde u ovom parlamentu moramo da kažemo – dosta je više toga i za sledeći budžet ne mogu više da idu plate tolike. Hajde da smanjimo. Da li ste gledali današnje novine, moram malu digresiju da napravim, da je predsednik Ratela, Karadžić, u sred štednje kupio džipa od 30.000 evra i on se vozika sa tim džipom. Taj gospodin treba da bude najuren i smenjen odmah. To je suština. Molim vas, ne želim ni sa kim da polemišem. Ovde je situacija potpuno jasna. Ove komisije moraju da se dovedu da shvate i uopšte nezavisna regulatorna tela da razumeju i shvate u kojoj zemlji mi živimo i kako živimo svi skupa i da se jednostavno to smanji i da mi kao parlament predložimo Vladi novi zakon koji ćemo usvojiti, te plate, jer tamo postoji poseban zakon kojim se njima obračunavaju plate, da se taj zakon unormali i da sledeće godine imaju maksimalnu platu 150.000 dinara. I to je mnogo, ali ako hoćemo da budemo nezavisni, da oni utiču na to da sutra budu manje cene, veća konkurencija i sve ostalo, hajde da to onda bar uradimo.
Zbog toga vas molim, mislim da raspravu treba privoditi kraju, ali suština je da biramo kvalitetne ljude. To je bila parola svih nas i zbog toga kada na ovakva mesta dođe taj gospodin, video sam ga tada samo jednom na Odboru, i posle tih mojih propitivanja, „Politika“ je u dva nastavka pisala o čitavoj toj priči, mislim da je vreme da kao parlament preuzmemo određene inicijative i da se ovakve stvari više ne ponavljaju.
Sutra će ovde doći na izveštaj i druga neka „nezavisna regulatorna tela“, sutra će doći i Ratel i RRA. Malopre sam rekao samo jedan primer, ali dajte da više ovo ne dozvolimo. Zbog toga je moj veliki apel. Sve ovo sam javno govorio na sednicama Odbora za privredu. Nemojmo više ovo ljudi da dozvolimo. Nema smisla više i zato vas molim da svi skupa ovo podržimo. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, kolege poslanici, ako ćemo formalno-pravno da gledamo, a vi ste gospodine Stefanoviću pravnik, akreditacija „Alfa“ univerziteta ne postoji. Još uvek nije dobijena, ako idemo u formalizam. Što se tiče uopšte odluke o tome da „Alfa“ univerzitet je osnivač braća Karić, pravni sledbenik, ne znam koliko ste upoznati, ali pravni Sledbenik BK univerziteta „Alfa“ univerzitet je praktično vlasnik Grk. To što je predsednik tog dela koji se odnosi na Savet univerziteta vezan za porodicu Karić u jednom delu, odnosno gospođu Milanku, to je pa opet drugi deo.
Ako ćemo o akreditaciji, veliki je problem akreditacije univerziteta i oni su praktično formalno-pravno pod postupkom akreditacije.
Zaista nisam imala saznanje da je ovaj univerzitet, da je ovaj fakultet deo univerziteta koji nema akreditaciju. Nisam pravnik, ali kada nemate akreditaciju, ne možete da budete faktički deo nečega za šta ne postoji dozvola za rad. To je jedan deo.
Drugi deo, mislim da ni gospodin Karić nije imao saznanja da je Fakultet za menadžment u Beogradu praktično u tom odnosu za koji vi kažete da je deo „Alfa“ univerziteta koji nema dozvolu, koji nije akreditovan. To je jedan deo odgovora.
Što se tiče plata, predlažem da vi kao DS predložite smanjenje plata nezavisnim institucijama. Predložite 20%, 30%. Kada već pričamo o tim platama tolikim, zaista nemamo uopšte dilemu da treba izvršiti određenu racionalizaciju, ali vi ste se prvi zalagali za to da nezavisne institucije budu stručni ljudi koje neće moći niko da kupi i zbog toga imaju tako velike plate. Zbog toga i Zaštitnik građana ima 400.000 i 390.000 ima hartija od vrednosti i 350.000 Komisija za zaštitu konkurencije.
Stvarno nisam ulazila u njihove plate, ali, verujte mi, kada smo došli u situaciju da razgovaramo sa kandidatima, onda smo videli da su mnogi, normalno, pohrlili na konkurs koji je bio 27.11. Zaista, 27. novembra prošle godine nismo ni mogli da raspravljamo ni o tome da li neko ide na fakultet „Alfa“ ili „Edukons“, da li je neko vlasnik ili suvlasnik i nismo mogli uopšte da pretpostavimo da će ovoliki broj ljudi da se javi na taj konkurs. Desilo se da ljudi koji su se javili na konkurs ne mogu da budu predsednici. Rekla sam vam, javili su se samo kao članovi. To je jedan deo.
Što se tiče gospodine Marka Obradovića, pročitaću vam koja je njegova pozicija bila. Do 2010. godine u „Delta holdingu“ je bio savetnik i menadžer na projektu koji se odnosi na strateške odluke planova i razvoja akvizicije, koordinacija i aktivnosti u vezi pitanja konkurencije, stejholderi i međunarodne institucije. Znači, ta pozicija jednostavno daje mogućnost da odradite neki savetodavni posao koji se odnosi na temu kada pišete, javljate se i odgovarate Komisiji za zaštitu konkurencije. Od tog trenutka, od 2010. godine prelazi na Univerzitet Harvard „Kenedi škola za javnu upravu“, asistent na predmetu - strategija konkurencija i regulacija tržišta na poslovima organizacije nastave, predavanja i ocenjivanja studenata.
Godine 2011. radi praktično makroekonomske analize, pokazatelje s posebnim osvrtom na politiku konkurencije, predlozi novih javnih politika u Centru za javne politike, na radnom mestu ekspert analitičar. Onda prelazi za Centar za evropske politike, na radnom mestu ekspert analitičar na poslovima analize odnosa konkurencije, međusektorske analize efekata javnih politika, analize rada državnih institucija, efekti i efikasnost „bendž marking“ na bazi e-iskustva i deo koji se odnosi na procenu tržišta „Hovard HTL d.o.o Beograd“. Takođe i onaj deo koji se odnosi na procenu tržišne pozicije i turističkih proizvoda i biznis planova i makroekonomskih pokazatelja, što je nama jedan od najvažnijih, odnosno i najvećih problema u dokazivanju samog monopola na tržištu.
Zbog toga u stvari, zbog ovih karakteristika čoveka koji je prošao sve to u svom profesionalnom kretanju, smatramo da jednostavno ovakav čovek zavređuje da bude sastavni deo ovog Saveta. Ne na mestu predsednika, nego na mestu člana Saveta. Osim toga, to dodatno obrazovanje koje smo naveli da je „Harvard“ i Univerzitet u Beogradu, tu je i deo koji se odnosi na državni ispit Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i deo koji se odnosi na obrazovanje po različitim vrstama saradnje sa međunarodnim organizacijama.
Hoću da vam kažem da mislimo da je na neki način njegova svestranost u stvari ta karta sa kojom on ulazi kao član Saveta. Odluke Saveta nisu pojedinačne, nego se jednostavno donose konsenzusom, odnosno glasanjem celog Saveta. Znači, na osnovu dnevnog reda koji radi predsednik. Ja zaista stojim na stanovištu da ovaj parlament treba da nadzire rad ovako važne Komisije i da ne samo da će da bude javno slušanje, nego će, na kraju krajeva, ovaj Savet i ova Komisija biti pozivani vrlo često na sednice odbora, koje su potpuno otvorene na najtransparentniji način – on lajn. Moći će i građani Srbije da vide kako izgleda u stvari rad odbora u komunikaciji sa Komisijom za zaštitu konkurencije.
Tako da, njihov rad će sada biti pod lupom, ali pre toga treba, na kraju krajeva, izvršiti analizu šta se do sada radilo u toj agenciji, kako se izdavalo i plaćalo po 10.000 evra mesečno zakupa za prostor agencije u privatnoj zgradi. To su neke stvari koje se jednostavno svi pitamo - čemu su služila ta nezavisna tela i te agencije? Da li je taj koncept u stvari rada agencije onakav kakav treba da izgleda? Ako su državne institucije, onda treba da sede u nekim državnim prostorima, nekim državnim zgradama koje su u nadležnosti budžeta Srbije, da jednostavno ne bude ispumpavanja para iz budžeta, nego da jednostavno sve tu ostaje.
Kada pričamo o kandidatima iza kojih je jednostavno i odbor stao, mi smo bili u velikoj dilemi što se tiče Marka Obradovića, ali smo na kraju krajeva shvatili da u suštini na osnovu svih ovih karakteristika i ovog profesionalnog kretanja je on u stvari najmerodavniji da nam da odgovore na mnoga pitanja na koja jednostavno Komisija, a i mi kao odbor i mi kao Skupština nećemo moći da damo odgovor ni građanima Srbije, a ni sebi. Ovako ćemo mi, na kraju krajeva, na svim tim sastancima baš njega pitati za mnoge tržišne analize u kojima je jako teško doći …
Da vam kažem, mnogi su sastanci i konferencije posvećene bile ovoj temi. Glavna zamerka je u stvari što mi nemamo relevantne podatke o tome ko vrši monopol, na koji način i kako da dokažete kao država taj monopol. Da biste to uradili, vi morate s jedne ekonomske strane da izvršite potpunu analizu. Mislili smo da će nam ovakav čovek pomoći u tom delu da tu analizu zaista možemo na jedan adekvatan način da uradimo i da ćemo kao odbor moći u svakom trenutku da imamo potpunu i dobru informaciju.
Kažem vam, da li je bilo sukoba interesa u prethodnom izboru Komisije, da li je predsednica Komisije imala veze sa „Ces Mekonom“, da li je gospodin premijer tadašnji imao veze sa „Ces Mekonom“ i da li je tu bilo nekog sukoba interesa, možemo da razgovaramo i o tome i možemo da postavimo pitanja, isto kao što postavljamo pitanja da li je profesor koji je na 10% nastave na određenom fakultetu koji je osnivač, čovek koji je takođe došao iz Kembridža, koji ima određena iskustva iz ove teme, sa 10% da li ima veze sa univerzitetom na kojem sam ja zaposlena, a koji nema akreditaciju? Znači, „Alfa univerzitet“ nema akreditaciju. Jedini je univerzitet koji do sada nije dobio akreditaciju. To su relevantne činjenice. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Nastavak je sutra u 10,00 časova, u pojedinostima. Zahvaljujem.