Zahvaljujem.
Da li neko po članu 96. želi da koristi svoje pravo. (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 4. i 5. dnevnog reda.
Prelazimo na sledeću tačku.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 6, 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: listi kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i Predlogu odluke o izmenama odluke za utvrđivanje sastava parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Da li predstavnik predlagača, odnosno predlagač želi reč? (Da.)
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas mi je osobito zadovoljstvo da jedan posao koji smo počeli u protekloj godini završimo, pogotovo kada govorimo o nezavisnim institucijama, institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije.
Konkurencija i konkurentnost su pojmovi za opšte dobri našeg društva i to je jedna najkorisnija pojava u privredi koju možemo posmatrati sa ekonomskog i pravnog aspekta. Sa pravnog aspekta imamo deo koji se odnosi na tzv. kartelsko, odnosno antimonopolsko pravo. Sa ekonomskog aspekta na analizu koncentracije monopola na tržištu. Ono što je interesantno reći da je konkurentnost širi pojam od sam konkurencije, a u stvari nam pokazuje da je to jedan ukupan skup činilaca kojima se određuje produktivnost jedne zemlje. Danas nakon mnogo vremena, nakon izmena i dopuna zakona koji su bili 31. oktobra 2013. godine u kojem želimo praktično da ovu instituciju definišemo sa jednog novog aspekta, odnosno takvog načina rada da ona počne da zaista funkcioniše s obzirom da do sada nije bila u mogućnosti to da čini, jer je imala predsednika koji je bio na bolovanju od 2012. godine i jednog člana koji je stekao uslov za penziju. Dolazimo u situaciju da predlažemo ovu listu.
Dala bih samo kako su išli hronološki određene faze u donošenju odluka da smo došli do ove liste kao predlagač u ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, da je izmena i dopuna zakona koja je usvojena ovde u ovom parlamentu bila 31. oktobra 2013. godine, da je primena zakona počela u novembru mesecu, znači osam dana od dana objavljivanja ovog zakona u „“Službenom glasniku“. Kada je 27. novembra raspisan konkurs od strane tadašnjeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u dnevnom listu „Politika“ i na internet stranici parlamenta Srbije. Ono što je interesantno reći da su sve prijave stigle u roku do 15. decembra 2013. godine, a onda nas je zadesilo raspisivanje izbora 28. i raspuštanje Skupštine 28. januara 2014. godine. Izbori su se desili 16. marta, kao što je svima poznato, a konstituisanje novog saziva i odbora koji je bio ovlašćen da ovaj posao koji je započet i završi se dogodio 9. maja 2014. godine.
Od 9. maja do praktično septembra imali smo poplave, imali smo rad Odbora koji je bio u smeru donošenja reformskih zakona sa kojima se Odbor isključivo bavi, a onda smo od 19. juna i 24. juna i 1. jula podelili sve kandidate i organizovali razgovor, odnosno intervjue sa svim onim kandidatima koji su se javili na konkurs.
Treba reći da je za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije se javilo 13 kandidata, a bira se samo jedan. Za listu od četiri kandidata članova Komisije za zaštitu konkurencije javilo se 24 kandidata. Kao prvi među jednakima u Odboru kojim sam predsedavala bila sam stanovništva da iako je zakon dao mogućnost da kandidata bude dvostruko više u odnosu koliko je predloženo, to znači da je Odbor mogao da izađe sa predlogom dva kandidata za predsednika i recimo, od pet do osam kandidata za članove Saveta. Smatrala sam za shodno da ipak mi treba konsenzusom da donosimo određene, a pogotovo kada su u pitanju ovakve institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije.
Mogu vam reći da ti pregovori, odnosno konsultacije sa članovima odbora su išli jako dobro, ali ono što nas je obavezao zakon to je da od pet članova Komisije minimum dva moraju da budu ekonomisti. Tako smo na kraju došli do određenih rešenja za koje smatramo da su dva vezana isključivo za rad Komisije, a da smo praktično tri nova člana shodno njihovim biografijama koje ste dobili u prilogu za ovu sednicu, odnosno za ovu tačku dnevnog reda, videćete da su zaista iznad proseka po pitanju opšte relevantnosti u ovoj temi.
Ono što je još interesantno reći da je u svim tim intervjuima zaista taj postupak razgovora sa kandidatima bio krajnje transparentan, a to znači da je svako od poslanika u ovoj Skupštini, a i građana Srbije mogao direktno da se uključi video linkom sa sajta Skupštine Srbije, da uđe jednostavno uživo u te razgovore koji nisu ni malo bili, i ta pitanja koja smo postavljali, nisu bili ni malo laki za sve kandidate.
Na kraju smo konsenzusom 7. oktobra, pre toga, oformili jednu radnu grupu koja je pregledala svu dokumentaciju kandidata koji su se javili na konkurs i došli smo do toga da o svakom kandidatu smo morali da se izjasnimo glasanjem.
Dobili smo listu kandidata, a za predsednika smo dali jednog kandidata, Komisije za zaštitu konkurencije, a za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, četiri kandidata.
Na kraju, mogu vam reći da u Izveštaju za Evropsku komisiju za 2014. godinu na strani 34. dosta se govori upravo o politici konkurencije, koja je za nas veoma značajna, za Srbiju, pogotovo što smo mi u stalnoj tranziciji, odnosno prelasku iz planske u tržišnu ekonomiju i gde god naši predstavnici i premijeri, predsednici imaju posete sa visokim zvaničnicima razvijenih država EU, govore o tome da je konkurencija u suštini, jedna od najvažnijih faktora razvoja makro i mikro ekonomskih uslova sa kojima će Srbija morati da se suoči i da mi ovo ne radimo, samo zbog EU, nego zbog sebe, nego da stvorimo jedan ambijent u kome će moći da funkcioniše što više privrednih subjekata, da u toj utakmici primenjujemo i nove tehnologije, nova znanja, da reformom obrazovnog sistema, kao što je dato na 34. strani Izveštaja Evropske komisije za 2014. godinu, a i smanjenja uticaja države sa svojim subvencijama iz budžeta, a to je dato na 36. strani, jednostavno, Srbija postane u privrednom smislu država u kojoj će svako hteti da posluje.
Ono što bih na kraju želela da kažem, a možda to niste ni primetili, a to je da kandidati koji su predloženi, jednostavno imaju dosta iskustva u ovoj oblasti, ali sam ih povezala sa ovim delom obrazovnog sistema, vezani su za obrazovni sistem, što je nama od velikog značaja.
Sada bih vam nešto rekla praktično o listi kandidata, pre svega za predsednika, dali smo i Odbor je usvojio kandidata docenta dr Miloja Obradovića, čiju biografiju možete videti u najvećem delu, iskustva iz oblasti ekonomije, koji je zakonom definisan, a to je da ima dosta iskustva u radu državnih organa, Ministarstvo prosvete, a najveći deo koji se odnosi za finansije, reviziju, analizu, procenu tržišnog monopola i taj deo koji se odnosi na taj ekonomski deo koji je za nas jedan od najinteresantnijih, koji smo uveli izmenama i dopunama, na jedan kvalitetan način smo koncipirali uopšte budući rad ove Komisije.
Ono što želim da kažem to je da ovakav koncept praktično rada Komisije za sada u regionu nemaju sve države. Primera radi, pre svega, ako pogledamo na primer Crnu Goru, oni uopšte, rad same Komisije za zaštitu konkurencije je u nadležnosti Vlade, kod nas je u nadležnosti Narodne skupštine i kvalitativno samim tim se mi usmeravamo ka razvijenim državama i Komisija ima određene ugovore sa Mađarskom, sa Rusijom i sa još nekim državama koje na taj kvalitativan način praktično daju preporuke sa kojima mi se vodimo kada i biramo kandidate, a ono što želim da apostrofiram to je da na osnovu svih ovih dosadašnjih praktično razgovora sa svim kandidatima, hteli smo da vidimo koliko takvih kandidata zaista mogu da podnesu sve ono što ih očekuje u budućnosti.
U novembru mesecu, ovu Komisiju očekuju prvi eksploatorni skrining sa EU za poglavlje 8, a to je poglavlje na konkurentnost privrede.
Ono što je budućnost u skladu sa evropskim standardima, to je da morate doći u situaciju da ukinete u jednom trenutku, 2020. godine sve subvencije, odnosno podršku države, bilo kom preduzeću, a pogotovo one koje se odnose na državna preduzeća.
Taj trenutak će sigurno doći. U ovom trenutku to nije realno, ali jednostavno, kreiranjem boljih uslova poslovanja, radom Komisije koja će morati da se nosi sa svim svojim problemima, sa kojima će susretati, sa kompanijama koje će uvek težiti da imaju monopol na tržištu, tim podizanjem lestvice o čemu smo pričali i oko rada nekih drugih organa, Srbija će morati da se nosi sa takvim problemima.
Ono što je interesantno, to će biti sve u korist građana, jer porastom konkurencije, jednostavno padaju cene na tržištu, građani imaju veću privrednu, trgovinsku aktivnost, budžet se na bolji način, efikasnije puni na osnovu toga i samim tim imate finansijsku sigurnost, što se tiče samog budžeta.
Predlog za predsednika ove Komisije je čovek koji je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, koji pored svog profesionalnog kretanja u Ministarstvu prosvete i javnim preduzećima, ima i određena iskustva koja se odnose na finansijsku reviziju, na sertifikate EU u finansijskom upravljanju i kontroli, to je jako bitno, pogotovo kada pričamo o konkurentnosti. Kada govorimo o članovima i o listi kandidata koji se odnose za članove Saveta Komisije, predlozi su dr Veljko Milutinović, Mirjana Mišković Vukašinović, dr Marko Obradović i gospodin Ivan Ugrin.
Mislim da ste imali prilike da vidite da kandidati za članove Saveta, kao što su gospodin dr Veljko Milutinović, koji je imao iskustva u radu EU, a pogotovo u delu koji se odnosi na politiku konkurencije, a koji je po struci pravnik, znači, dr pravnih nauka, zaista govori o kompetentnosti njegova biografija i tu nemam mnogo toga da dodam.
Što se tiče gospodina Marka Obradovića, o njegovoj kompetentnosti takođe možete videti na osnovu njegovog CV koji je, pored toga što je završio ekonomski fakultet, završio na Harvardu i ono čime se bavio, a iz oblasti ekonomske struke govori upravo o tržišnoj analizi i koncentraciji monopola i takođe ne bih imala šta da dodam.
Predlozi koji se odnose na gospođu Mišković i gospodina Ivana Ugrina su vezani za rad u samoj komisiji. Ono što smo imali prilike da čujemo od gospođe Mirjane Mišković Vukašinović da je to osoba koja nije bila član saveta ali je radila i načelnik je u samoj komisiji, ali se bavi konkurencijom više od 16 godina, još od prvih trenutaka kada je postojala savezna država i kada se prvi put praktično pominje ova tema i kojom se uvode u sistem ovakvi instituti i politika javnih, koji se odnose na politiku konkurencije, a kada govorimo o gospodinu Ugrinu, onda kao jedinog člana saveta koji je u prošlom sazivu bio, možemo reći da je čovek sa zaista velikim iskustvom.
Osim ovih predloga, rekla bih da smo na stanovištu toga da svi ovi kandidati zadovoljavaju uslove, postojala je jedna radna grupa unutar odbora koja je praktično definisala da su oni, kao jedan sastav ljudi koji su iz same institucije komisije radili toliko godina i neka nova sveža krv, koji su mladi ljudi školovani, koji su imali veze sa praktično ovom temom i radom i kontakte sa evropskom komisijom i svetom, daće jedan nov kvalitet u radu ove institucije.
Mislim da njihove izveštaje o radu, imaćemo prilike da raspravljamo ovde i mislim da će njihov, praktično nov koncept rada u skladu sa evropskim direktivama dati nam u budućnosti mnogo šanse da Srbija u privrednom smislu bude jedna strogo uređena država u kojoj će se znati red i koja će imati predvidivo poslovanje.
Otvorena sam za diskusiju i pitanja bilo koga po pitanju kandidata, jer smo zaista marljivo radili na ovome i dugo, ali mogu vam reći da mislim da ovaj trud na kraju će dati dobre rezultate. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, kao član Odbora za privredu koji je bio na sednicama Odbora kada je vršeno javno propitivanje ili ispitivanje svih kandidata, kako za predsednika komisije, tako i za članove, jednostavno dužan sam i pred javnošću da iznesem svoj sud o čitavom ovom postupku.
Ja sam ovu komisiju pominjao i pre neki dan kada je u ovoj sali bio i predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, i kada je obrazlagao rebalans budžeta. Zašto sam je pomenuo? Samo iz jednog jedinog razloga, jer predsednik ove komisije koga mi sada biramo trebao je da prima, bez ovog umanjenja od 10% platu, verovali ili ne od 350.000 dinara u neto iznosu.
Pazite, 350.000 dinara čovek da prima i nije ni čudo da se javilo skoro 30 kandidata od kojih su neki veoma poznati javnosti, kao uvaženi profesor Stevan Lilić, koji je na moje pitanje koliko je stranaka promenio, verujte mi ni on sam nije mogao da se seti.
Drage kolege poslanici, ono što mislim da bi trebali i mi kao parlament i uopšte svi mi pojedinačno da se izjasnimo, da li je moguće da ovoj zemlji u kojoj mi sada smanjujemo i plate i penzije da imamo jednu ovakvu komisiju koja je postojala, naravno i prethodnih godina?
Ovu komisiju su neki mnogo pre doneli nama, a kako ona radi, možete da vidite ako malo, bar pet minuta četujete, kako to kažu po Internetu i vidite da su marže u Srbiji u maloprodaji među najvećim u Evropi. Onda zamislite neverovatnu situaciju da mi imamo komisiju koja treba da jača konkurenciju, da se bori protiv monopola, da prima enormnu platu za svoj rad, a sa druge strane, vi kada uđete u prodavnice vidite da su marže trgovaca negde i 50%.
Po samom tom podatku svima vama i koji gledate ovaj prenos a i ovde kolegama narodnim poslanicima je jasno da ova komisija jednostavno ne radi dobro i da najpre što bi mi trebali da uradimo jeste da im ograničimo plate i da u budžetu za 2015. godinu plate ovih ljudi ne bi smele da pređu maksimu 150.000 dinara, bar da budu na nivou narodnih poslanika.
Sa druge strane, ono što je interesantan podatak, moram i njega da iznesem, nije sporno da gospodin Miloje Obradović, je među svim kandidatima verovatno i najbolji kandidat za predsednika komisije i sam sam glasao za njega i to uopšte nije sporno, ali ono što hoću da ukažem kolegama narodnim poslanicima, da među predloženima se nalazi jedan gospodin koji se zove Marko Obradović i to je jedini kandidat protiv koga sam ja, moja malenkost je glasala i bila protiv.
Hoću da kažem i vama zašto sam bio protiv njega. Kolegu ne poznajem, verujte mi, video sam ga prvi put kada se pojavio na Odboru za privredu, na tom tzv. „javnom propitivanju“, ali ono što je meni bilo neverovatno, da je taj gospodin zastupao Miškovića, koga smo svi ovde često spominjali kao glavnog tajkuna u Srbiji i čoveka koji se obogatio, a obogatio se i imao je najveću odskočnu dasku kada je kupio „C market“, a svedoci smo i tih afera sada kroz štampu i nažalost, pre neki dan i smrti gospodina Radulovića, bivšeg direktora „C marketa“ koji za celu tu priču jako optužuje neke ljude, a među njima i Miškovića.
Šta se dešava? Čovek koji zastupa na komisiji za upravo borbu protiv monopola Miškovića, je taj gospodin Marko Obradović. Taj čovek, nesporno je da ima biografiju impresivnu, nesporno je da je bio na Harvardu, sve je to u redu, ali, postavlja se pitanje jedne moralne odgovornosti.
Ono što je mene, moram da kažem narodskim jezikom, nerviralo na samom odboru, jeste da on svoj kvalitet predstavlja nešto što je njegov vlasnik, odnosno vlasnik firme za koju je on radio, mogao telefonskim pozivom da završi, a to je da pozove nekoga iz Vlade tada, a naravno imao je tada sve moguće veze u Vladi i da završi, da nešto što je, što moram da kažem da su i vrapci videli da je spajanje tih maksija i kasnije „C marketa“ doveo do toga da smo mi u maloprodaji imali čiste monopole, da su oni imali preko 60% tržišta u maloprodaji u Srbiji a preko 50% tržišta u veleprodaji, da smo doveli do toga da smo imali najveće marže trgovinske u Evropi i da je to sve doprinelo ovom urušavanju.
Ono što je najveći problem bio, da su te trgovinske kuće držale monopole i nisu plaćale dobavljače. U tom čitavom lancu, ti ljudi koji su se bavili proizvodnjom u Srbiji, pa poljoprivredni proizvođači, svi su postradali, samo se Mišković obogatio. Sada mi čoveka koji je zastupao Miškovića, treba da glasamo ovde u ovom parlamentu, na ovom plenumu da nam on sada štiti, zamislite, tržište Srbije, da on lepo čovek štiti nas od novih monopola.
Stvarno, verujte mi, najpre ja sve ovo što vam govorim, govorio sam i na odboru i zamolio sam i tada kolege da se dobro razmisli oko svega ovoga. Mi nažalost imamo toliki broj agencija u Srbiji, a ovo nije agencija, ovo je komisija, ali sve su to tzv. „nezavisna regulatorna tela“ i ta nezavisna tela treba da doprinesu da obični građani u Srbiji žive bolje.
Kako će živeti bolje ako će u tim nezavisnim regulatornim telima da sede ljudi koji su doprineli da se mi danas nalazimo u ovakvoj situaciji u kojoj smo sad?
Zbog toga vas sve skupa iskreno molim da još jednom malo razmislimo i da vidimo da li je moguće da, svako će naravno glasati po svojoj savesti, da se ovakvi ljudi prosto više ne predlažu.
Možda se nekome čini da je ova tačka dnevnog reda manje važna u odnosu na neke ranije, a to se vidi ovde po polupraznoj sali, ali verujte mi, ova komisija će dobrim delom određivati kakva će biti naša kupovna moć u narednim godinama u Srbiji i koliko ćemo svi skupa, kada sa porodicom odlazimo u kupovinu, izdvajati novca za kupovinu svega onoga što je potrebno za jednu porodicu, za jedan kućni budžet.
Ako hoćemo da nam jednostavno ostane više novca u džepu, ova komisija mora savesno da radi. Zbog toga u tu komisiju moramo birati stvarno ljude koji, osim biografije koja može biti impresivna, školske spreme i školskih titula i svega ostalog, moraju imati moralni integritet, da štite u toj komisiji pre svega interes građana Srbije.
Za ostale kandidate apsolutno sam glasao i naravno da ću ih podržati i u Danu za glasanje, kao i poslanička grupa NS.
Ovo je svima nama možda i za nauk da obratimo pažnju kada biramo ljude, ova nezavisna regulatorna tela, a s druge strane i da ovaj parlament ima konstantnu inicijativu da pokušamo, ako je već ova godina 2014. na izmaku i ako u ovoj godini to nismo uspeli, da u narednoj godini smanjimo ovaj broj agencija, da smanjimo plate u ovim agencijama, da ne pominjem kolika je plata u ovoj komisiji. Ljudi, dokle više? Ako moramo da štedimo, moraju svi da štede. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Jovanović.
Reč ima šef poslaničke grupe DS narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege, uvažena dr Tomić, zaista vas jako cenim i vaše znanje…

 Gospodine Stefanoviću, molim vas, ne obraćajte se drugom narodnom poslaniku.

Dobro, ovo je afirmativno. Nadam se da ne smeta?

 Molim vas, obraćajte se meni kao predsedavajućem, a to će čuti i gospođa Tomić.

Hvala.
Dakle, pošto se radi o izboru predsednika Komisije i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije ili konkurentnosti, ja moram da kažem nekoliko stvari koje sam primetio i u postupku izbora kandidata, tj predlaganja kandidata i samog značaja ove institucije.
Mislim da je svima jasno, koji se bave ovim poslom i u Skupštini i u Vladi, da je ovo jedna od najvažnijih institucija koja u našem sistemu, nažalost, već godinama ne funkcioniše kako treba, da budem blag.
Dobro je da danas izaberemo članove Saveta tj. članove Komisije i predsednika Komisije. Moramo to učiniti što pre i u tom smislu mi zaista to podržavamo.
Imam nekih drugih par zamerki koje, nadam se, neće uticati na vaše rasuđivanje i na ocenu od strane većine onoga što mi kao manjina vam ovde predlažemo.
Dakle, ova Komisija je jako važna i za proces evropskih integracija Srbije i u izveštaju i piše da treba ojačati institucije i naročito u ovom segmentu i da one nisu adekvatno funkcionisale do sada i to je poznata stvar.
Slažem se sa kolegom Jovanovićem koji je govorio o tome da treba, u momentu kada Vlada zaista ima ambiciozan program ušteda, mahom preko leđa penzionera i zaposlenih, da smo i u ovom slučaju, recimo, trebali da smanjimo platu od 350.000 na neki primeren iznos, tj. da se predloži kroz adekvatnu proceduru. Znam da vi to niste mogli lično, ali smo možda mogli da nešto u tom smislu uradimo kao Skupština Srbije i mislim da vam dam jedan predlog odmah na početku, da dr Tomić sazove jedno javno slušanje u okviru Odbora gde bi bili pozvani tada već izabrani članovi Komisije i njen predsednik, da razgovaramo svi zajedno o problemima koji postoje u funkcionisanju Komisije, njihovim ovlašćenjima i o tome kakav je plan za njihovo dalje funkcionisanje i za rad. Mislim da bi to bilo korisno i Skupštini i građanima Srbije, ako hoćete i načinu da funkcioniše ova ustanova.
Moram da kažem da sam primetio još nešto. Gospodin Miloje Obradović, uz dužno poštovanje prema njemu zaista, čini mi se da njegova biografija, koja je dosta impozantno predstavljena ovde, nije baš za pohvaliti se u odnosu na ostale kandidate.
Mi smo sada čuli da je bilo 30 kandidata za predsednika Komisije. Ja sam primetio da njegova biografija nije baš toliko, da kažem, fascinantna da on bude predložen od strane Odbora, ali vidim da on ima pretežno iskustvo u internoj reviziji u oblasti ustanova obrazovanja i iskustva na poslovima zamenika direktora javnog preduzeća koje se bavi izdavačkom delatnošću, u ovom slučaju „Službeni glasnik“. Dakle, to je nesporno.
Na sednici Odbora gospodina Obradovića je formalno predložila koleginica Ivana Dinić iz SPS, što meni pokazuje u suštini da je tu očigledno neki dogovor između SNS i SPS da bi se pokazalo kako, eto, SNS ne predlaže sam kandidate. Ali, šta je ono što po oceni većine izdvaja gospodina Milivoja Obradovića u odnosu na ostale kandidate?
Uz ogromno poštovanje prema dr Tomić, ali bih voleo i zbog javnosti da se ta stvar odmah razveje i ta sumnja koja nije moja lična, verujte, ali ja moram da postavim to pitanje pošto su me građani zvali koji su to primetili, da je on relativno kratko vreme je docent na privatnom fakultet u sklopu Alfa univerziteta. U njegovoj biografiji to i piše – dr Miloje Obradović je izabran u zvanje docenta za užu naučnu oblast ekonomije i finansije, predaje na master i osnovnim studijama, ali ne piše gde.
E sad, pošto je u pitanju Alfa univerzitet, to sad otvara, kao što znate, jedan potpuno nov segment, ili je bio do nedavno. Ako je tačno da je on na Alfa univerzitetu ili je bio na Alfa univerzitetu do nedavno, a jako bih se iznenadio da gospođa Tomić to ne zna, da li ste se vi, gospođo Tomić, izuzeli od glasanja na sednici Odbora i da li se gospodin Dragomir Karić izuzeo iz glasanja? Zašto? Prvo, koleginica Tomić je docent na Alfa univerzitetu. Dakle, tu je sukob interesa moguć i to je javni podatak iz vaše biografije, koja mislim da je sjajna. Drugo, Alfa univerzitet je pravni sledbenik BK univerziteta. Dakle, reč je o porodičnom biznisu gospodina Karića i članova njegove familije, a gospodin Karić je član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam itd.
Ukoliko se dva člana Odbora nisu izuzela iz glasanja, a postoje ovi elementi, dakle, kažem, ako postoje ovi elementi, bar u onom proceduralnom smislu može da dođe da neki drugi organ pobije ovaj predlog i da ga obori zbog sukoba interesa.
Mi možemo neku analogiju da napravimo šta se jedan slučaj dogodio na primeru ministra pravde Selakovića, koji se nije izuzeo na sednici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva kada se glasalo da neki…