Pošto me je prethodni govornik pomenuo, rekao bih da morate da pokazujete malo više znanja iz vojnih nauka. Ja nisam bivši general, nego penzionisani general i uvek general Vojske Srbije.
Drugo, kad se već tolika polemika vodi oko poslovanja „Jugoimporta“ SDPR, moje pitanje je - ko je u vreme dok sam ja radio u Ministarstvu odbrane, nadležnost oko prometa naoružanja i vojne opreme iz nadležnosti vojne službe prepustio nikom?
U operativnom smislu Vojno-bezbednosna agencija bila je nadležna za praćenje zakonitosti primene Zakona o prometu naoružanja, pa jedno vreme istisnuta iz „Jugoimporta“ SDPR, pa je tu bio niko, pa je posle preuzela Bezbednosna-informativna agencija.
Drugo pitanje, hajde da, i to sam prošli put ministra odbrane zamolio, hajde da istražimo poslovanje „Jugoimporta“ SDPR? Hajde da utvrdimo preko kojih i kakvih papira je isporučivana municija i naoružanje Iraku? Da li preko legalnih papira naših državnih, ili preko neko druge zemlje. Ko se i kako u tome ugrađivao, i da li tu ima elemenata krivičnog dela?
Vi predsedavajuća niste reagovali kada je pre gospodina Šutanovca govornik grubo povredio ovde, prvo izašao iz teme, član 104. i 106, i kada je na osnovu jedne fotomontaže u jednom dnevnom listu uvredio predsednika Republike, aludirajući pri tome da je on bio u alkoholisanom stanju. Opšte je poznato da je predsednik Republike narodski čovek i da ga ima mnogo više nego prethodnih predsednika među narodom, ali čak i da je to istina to je zanemarljivo u odnosu na alkoholisano stanje u kome se nalazi nacija zahvaljujući ovima koji su pre nas vladali 12 godina.

Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Ja sam rekao da je predsednik države bio u alkoholisanom stanju.)
Ali, on to nije tvrdio. Prema tome kako ste se vi prepoznali, ne mogu da dam repliku. Nemojte dobacivati.
Gledala sam jutros emisiju. Nije baš tako kako je Pavićević pričao.
(Narodni poslanik dobacuje, s mesta.)
To nije bilo u televizijskoj emisiji jutros. Molim vas nemojte.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani gospodine Gašiću, poštovani gosti iz Ministarstva Vlade u ostavci, koliko sam razumeo još od petka, danas ovde raspravljamo o dva predloga zakona, gospodine bivši ministru.
To su Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem i drugi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Zoran Živković je već rekao, mi ćemo da glasamo za ove predloge i hteo bih gospodinu bivšem ministru da saopštim tri zapažanja vezana za sadržinu ovih predloga zakona.
Najpre, moram to da kažem i to mi je utisak da ministar Gašić u odnosu na sve svoje kolege najbolje i najizražanije čita predloge zakona, naročito kada to uporedimo sa na primer nastupom gospodina Vulina kada ovde dođe i gospodina Lončara, a da ne govorimo o dr Stefanoviću. To je jedno zapažanje gospodine Gašiću.
Drugo zapažanje, Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanja i sadržinski, čitao sam to, nisam iz te materije, meni se čini da je to i sadržinski veoma dobro. To je međunarodni ugovor koji počiva na izvesnim principima. Tu se navode principi Povelja UN, naravno mi treba da budemo opredeljeni za te principe. Kaže – uspostavljanje i očuvanje mira i bezbednosti u svetu, sprečavanje dospevanja konvencionalnog naoružanja na ilegalno tržište. Smatram da je to sve nešto dobro u čemu naša država treba da učestvuje.
Obrazloženje za hitnost, poštovani gospodine Gašiću je takođe dobro, ovde piše da Republika Srbija treba da ispunjava svoje međunarodne obaveze u oblasti trgovine naoružanjem. Saglasan sam da treba da ispunjavamo sve naše međunarodne obaveze.
Jedino mi nije bilo jasno, opet dozvoljavam da je stvar moje neupućenosti u tu materiju, ali vi ste tu da mi onda kažete o čemu se radi. Stvarno mi nije bilo jasno ovo za „pegaza“ i za“ vrapca“ i za vojnu paradu. Razumeo sam vas ovako, da nije bilo moguće da se na vojnoj paradi to sve vidi u punoj meri zbog nekih ometanja sa zemlje. Da li to znači gospodine Gašiću da mi ne možemo da obezbedimo organizovanje u punom smislu jedne vojne parade? Da li je to gospodine Gašiću?
Treća stvar gospodine Gašiću i ovo mi je sada i najvažnije. Mi ćemo naravno glasati i za ovaj sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. To je zapravo preuzeto, mi samo ovde potvrđujemo koji su ciljevi i koja je oblast primene. Sve to mi deluje u redu, kaže da se osigura zaštita tajnih podataka koja se razmenjuje, kaže - ovim sporazumom se određuju procedure za zaštitu tajnih podataka koji se razmenjuju itd.
Smatram posebno važnim, poštovani gospodine Gašiću, i deo obrazloženja za usvajanje ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma. Da vam samo pročitam šta ovde piše, pošto mi se čini da neki narodni poslanici koji su diskutovali nisu ovo pročitali, jer su diskutovali suprotno onome što ovde piše, a evo šta piše – donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma stvara se pravni okvir za intenziviranje i unapređenje saradnje sa jednom od država članica EU i NATO, a onda se dodaje, u Strategiji nacionalne bezbednosti, to sam i pročitao, inače, RS je definisala osnovna opredeljenja politike nacionalne bezbednosti među kojima je i unapređenje odnosa sa članicama EU i članicama NATO, poštovana gospodo.
To razumem na sledeći način – da ova Vlada u ostavci, kako sam razumeo, Aleksandra Vučića jeste usmerena ka produbljivanju saradnje sa NATO do mogućnosti sticanja punopravnog članstva i mi smatramo, poštovani gospodine Gašiću, da to treba da se podrži. Mi smo ovde prvi rekli – zapad umesto kuće sa dvoja vrata da se izađe iz tog ruskog filma konačno i da se potvrdi ono što piše u nekim papirima koji vrede u našoj državi, poštovani gospodine Gašiću. Hvala vam.

Prijavite se ministre.

Reč ima Bratislav Gašić.

Hvala uvaženi profesore Pavićeviću na ovim pitanjima.
Prvo, treba po ko zna koji put da ponovim ovde i pred vama i pred građanima Srbije da je RS i Vojska Srbije vojno neutralna i da to što sarađujemo sa zemljama, kako ste pročitali, članicama EU i NATO nije ništa što već nije imalo praksu u svetu. Švajcarska je takođe vojno neutralna i sarađuje i sa jednima i sa drugima, Austrija i niz drugih, Irska, Švedska. To sam već jednom prilikom pričao.
Znači, podizanjem operativnih sposobnosti Vojske Srbije imamo i to ponavljamo partnere i na istoku i na zapadu. Želimo sa svima da sarađujemo i da imamo dobre odnose. Ne vidim to što ste pročitali šta vam tu nije jasno.
Što se tiče letenja, ulazite u neke stvari i za razliku od nekih drugih bivših ministara potpisao sam i određene i obavezao se na čuvanje nekih tajni. Neki drugi nisu na žalost. Postoje tu i bezbednosne procene koje su bile prisutne prilikom Vojne parade, prilikom prisustva predsednika Putina i naravno da smo morali tome da odgovorimo. Ali, nikako nije tačno, jer ukoliko hvalite sa jedne strane Vojno tehnički institut, onda kažete da nije mogao da leti zato što nije spreman, tu ste kontradiktorni poprilično.
Znači, apsolutno sve što je VTI iznedrio ispravno je. Završavaju se procesi u Tehničko opitnom centru i mi ta sredstva imamo na upravljanje. Sada, da li je bilo baš … Nisam video neku vojnu paradu u svetu da su letele bespilotne letelice iznad tenkova, mašina. Ništa ne znači ni to što su bile na samim kamionima, ali mi smo tu u proizvodnji.
Da ste bili zajedno sa mnom na Aeromitingu u Vršcu, mogli ste da vidite kako „Pegaz“ leti. Pozvaću vas sledeći put. Nije mi teško. Hvala vam puno.

Na spisku imam poslanika Zorana Babića koji je ustupio mesto Vladimiru Pavićevu i sada je on došao na red.
Po Poslovniku, Marko Atlagić.

Hvala vam gospođo predsednice. Član 7, pročitaću prvi pasus – govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da ste ga prekršili jer je gospodin Pavićević tri, četiri puta da je Vlada u ostavci i ministri u ostavci.
Gospođo predsednice, ovu Narodnu skupštinu poslanici SNS vrlo ozbiljno doživljavamo i Vladu RS i sada sam dobio od građana nekoliko SMS poruka da se gospodin Pavićević izvine i građanima i Vladi i nama poslanicima.
Molim docenta Pavićevića da se izvine i nama, gospodinu ministru Gašiću, Vladi RS i građanima RS. Ako ne u ime nečega, onda u ime akademske čestitosti. Hvala.

Poslaniče, pozvali ste se na član 7. Mislim da ste pogrešili.
(Narodni poslanik Marko Atlagić, s mesta: Član 107.)
Član 107, pošto je član 7. nešto …
Zaista mi je vrlo teško da prekidam poslanike baš posle svake njihove opservacije. Apsolutno je jasno javnosti Srbije da to nema veze sa istinitošću. Ne možemo. Više puta smo reagovali. Oni tako hoće i govore i oni će to govoriti i to je to.
(Narodni poslanik Marko Atlagić, s mesta: Izrecite opomenu.)
Ne mogu opomenu jer bi tek onda bilo pismo međunarodnim i svim drugim organizacijama kako nedemokratski vlada atmosfera u parlamentu Srbije. Tako da, izdržaću ja to.
Zahvaljujem vam.
Na redu je Zoran Babić.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Atlagić me je preduhitrio u nekim stvarima. Govor prethodnog govornika nisam shvatio na taj način zato što se on sve vreme obraćao bivšem ministru, bez želje da gospodina Šutanovca izazovem na repliku i ne želeći da to – bivši koristim pežurativno, sve vreme sam mislio da se gospodin Pavićević obraća jedinom bivšem ministru ovde u sali, a to je gospodin Dragan Šutanovac. Ne vidim, iako neko to – bivši, a u međuvremenu je stigao i gospodin Petrović, ali nije u tom trenutku bio u sali, tako da ne vidim toliko strašnog, ni toliko opasnog, ni toliko smrtonosnog, na kraju krajeva, ukoliko neko postane bivši ministar.
Znate, to je sasvim normalno. Niko se nije rodio u fotelji i niko neće u toj fotelji završiti. Svi smo mi normalni i pristojni ljudi i to – bivši ministar nije tako strašno prihvatiti i krenuti dalje.
Najveći problem vidim u bivšem poslaniku koji opet ne znam kako nam je dospeo i na listu govornika i u salu i opet je prekršen niz zakona i Poslovnik. Zaista mi tu nešto nije jasno, kako bivši poslanici koji mogu da dođu u Dom Narodne skupštine, koji imaju pravo, i mi ćemo jednog dana biti bivši, sasvim normalno, otići ćemo do biblioteke, do arhive, ali kada bivši poslanici ulaze u salu pa još žele da govore to je već opasno.
Što se tiče Vojske Srbije, Vojska Srbije, iako ću o tome govoriti samo kao građanin amaterski u odnosu na neke profesionalce i taj profesionalac je mislim ministar Bratislav Gašić, da se neko ne nađe prozvanim, ali ću govoriti prvenstveno kao čovek. Vojska Srbije je jedan od stubova ne samo odbrane nego i stubova našeg društva. U vojsku su se sinovi uvek pratili uz muziku, veselje, pesmu. Vojska je bila uvek ponos.
Posle ovih dešavanja u proteklih nekoliko meseci, posle dešavanja koje nismo želeli, ali i koje smo želeli, mislim da ste, gospodine Gašiću, uspeli da poverenje u vojsku, koje je bilo narušavano nekim lošim stvarima u prošlosti i nekim još uvek, nažalost, nerazrešenim stvarima iz malo bliže prošlosti, uspeli ste da povratite taj ugled koji je zajedno sa ugledom u Srpsku pravoslavnu crkvu uvek postojao u našem narodu.
To što nismo želeli su bile poplave koje su zadesile jedan veliki deo teritoriji Srbije. Bio sam prisutan, kao što verujem da je bila prisutna i većina kolega u ovoj sali, i vašem angažovanju, gospodine Gašiću, i gospodina Dikovića, načelnika Generalštaba, ali najvažnije angažovanje je velikog broja pripadnika svih rodova Vojske Srbije. Da tada Vojska Srbije nije pružila ruku, da nije izvezla svoju mehanizaciju, da nije pružila svoje znanje, da to isto nisu uradili i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i gospodin Nebojša Stefanović, siguran sam da bi taj broj žrtava i ta nepogoda i šteta koja nas je zadesila bila daleko veća. To su građani Srbije prepoznali, građani Srbije to cene i zbog toga je poverenje u Vojsku Srbije sve veće i veće.
Ono što smo želeli, to je parada. Parada za ponos. Parada posle 29 godina, u kojoj je učestvovalo više od četiri i po hiljade pripadnika Vojske Srbije, gde je učestvovao veliki broj mehanizacije, čini mi se nešto više od 300 vozila, 42-43 polovina i 30 i nešto aviona. Sa ponosom smo, ili obrnuto, prihvatam, vidi se da ste profesionalac, gospodine Gašiću, dokazuju se moje reči, sa ponosom smo sa onim što imamo, što možda nije spektakularno, ali sa onim što imamo sa ponosom smo izašli prvenstveno pred građane Srbije, pred svetsku javnost, pred predsednika države, ali i pred predsednika Ruske Federacije, gospodina Putina.
Namenska industrija je nekako jedna od grana Vojske Srbije koja ide u pozadini, ali bez koje se ne može. Uvek se pamte špaliri, uvek se pamte tenkovi, pamti se naoružanje, ali se ne pamte oni ljudi, kojih ima u svim krajevima Srbije, koji to naoružanje i proizvode. Tu bih istakao i Užice, i „Prvi partizan“, i „Utvu“, i „Krušik“ u Valjevu, često pominjani, a i ja ću ga ovde pominjati, ali ne sa papirića, već sa zvaničnim podacima, podacima koji su proverljivi kao i tih 27 sekretarica, i „Zastava oružja“ u Kragujevcu, i „Prva iskra“ - namenska proizvodnja Barič, i „Sloboda“ Čačak, i „Milan Blagojević - namenska“ Lučani, i „Prva petoletka“ Trstenik – namenska, u mom komšiluku u Trsteniku i „Teleoptik žiroskopi“ u Zemunu.
Ono što sam mogao da vidim, gospodine ministre, je da finansijski pokazatelji, ja ne mašem papirima za koje bih voleo da budu takvi, kamo sreće da su takvi pokazatelji bili u prošlosti, kamo sreće da je ta lestvica po uspešnosti podignuta u prošlosti, pa da se nadmećemo kao što se nekada Sergej Bupka nadmetao sam sa sobom podižući tu lestvicu za po jedan santimetar. Iako ste profesionalac i onda kada ste bili gradonačelnik Kruševca i sada kao ministar odbrane, nije vam bilo teško da podignete i da preskočite tu lestvicu koja je bila, ne na niskim granama, već je možda bila i na podu i ispod poda. Ne želim da opterećujem Skupštinu i ovo vreme, ali ću vrlo rado svim kolegama narodnim poslanicima podeliti i pokazati i javnosti prezentirati kakvi su to zastrašujuće loši podaci bili do 2012. godine.
Pozabaviću se „Krušikom“, toliko pominjanim, toliko omiljenom temom nekih koji su želeli da ga predstave uspešnim time što je više od 65% firme radilo u kancelarijama, radilo u režiji, a 35% firme u proizvodnji, time što je neko hteo da predstavi 27 sekretarica i najnoviji audi sportske linije A6 kao unapređenje proizvodnje. Istina je drugačija. Ukupna obaveza „Krušika“ prema državi, bankama, Jugoimport SDPR-u i dobavljačima je u januaru ove godine, prilikom preuzimanja od tako sposobnih, velikih i jakih profesionalaca, samozvanih profesionalaca, dug je iznosio 4,4 milijarde dinara. Samo je gubitak u 2013. godini, i tu pričam o onoj lestvici koja je na tako niskim granama, gospodine ministre Gašiću, iznosio 994,5 miliona dinara. Nepovezan radni staž za sve zaposlene obzirom da doprinosi i pripadajući porezi na zarade nisu plaćeni od 2010. godine. Da li postoji neko ko bi se ponosio ovakvim rezultatima i ovakvim pokazateljima poslovnim? Da li bi se neko ponosio da 1265 zaposlenih gotovo četiri godine nije imalo ni socijalno osiguranje, ni penziono, ni zdravstveno, nije imalo ništa?
Veliki deo ugovora zaključenih tokom 2012. i 2013. godine, koje je trebalo realizovati u 2014. godini, unapred je naplaćeno, a novac utrošen uglavnom nenamenski, najvećim delom za isplatu tih zarada zaposlenima i to onih, sada ću vam tačno reći, od 1265 zaposlenih 515 je radilo u proizvodnji a ostatak u režiji. U sektoru finansijskih i komercijalnih poslova 126 zaposlenih, a napravio se gubitak od 994 miliona dinara. U sektoru logistike 120, u razvoju, u redu je, 159, i to bi me činilo srećnim da u razvoju imamo sve više zaposlenih, ali tu su i tih famoznih 27 sekretarica. Direktori sektora imali su lične vozače, lične sekretarice, automobile itd.
Pokazatelji. Ukupan prihod za devet meseci 2014. godine u odnosu na devet meseci 2013. godine takvog pogubnog vođenja „Krušika“, ukupan prihod je povećan za 27%, ukupni rashodi smanjeni za 20%. Od minusa od 506.000.315 dinara došli smo do jednog skromnog dobitka u devet meseci, a taj dobitak je 4.697.000 dinara. Nemojte gledati samo da je to dobitak od skoro pet miliona dinara. Dobitak je i ova razlika, ova razlika od minusa od 500 miliona dinara do plusa od pet miliona. Moramo da se zahvalimo i Ministarstvu odbrane i SDPR-u i gospodinu Petkoviću Mladenu, generalnom direktoru „Krušika“, zato što je za devet meseci uspeo da napravi tako veliki iskorak koji se meri cifrom od 505 miliona dinara.
U februaru mesecu 2014. godine, da ne zaboravimo one ljude koji su imali nepovezani radni staž, staž je samo u februaru mesecu povezan za 31 zaposlenog i, vidite, utrošeno je 15 miliona dinara iz sopstvenih sredstava. Kolika je šteta napravljena u prethodne tri godine zato što ti ljudi, a bilo ih je 1265, nisu imali povezan staž? Od početka 2014. godine sklopljeno je novih ugovora u vrednosti od 43,7 miliona američkih dolara.
Premeštanjem zaposlenih iz administracije u proizvodne delove promenio se odnos između zaposlenih u proizvodnji i režiji, tako da je verovatno neko od onih 27 sekretarica završila u proizvodnji, tako da zaposleni u neproizvodnoj režiji čine sada 24,6% za razliku od 60% koliko je bilo do sada, u odnosu na 60% u prethodnom periodu.
Ono što me posebno kako čoveka, kao građanina ove zemlje, narodnog poslanika, raduje, što su u narednom periodu u „Krušiku“ planira povećanje broja zaposlenih, ali proizvodnih zaposlenih, ne onih koji će da peru Audi A6, sportske linije, za direktora, ne onih koji će da tog direktora voze, ne onog koji je će za tih 27 sekretarica da donosi burek, već za novih 150 zaposlenih u proizvodnji koji će raditi, koji će stvarati nove vrednosti, koji će stvarati nove proizvode, koji će zarađivati i za „Krušik“ i za SDPR i za Ministarstvo odbrane i za našu državu.
Ono što bih želeo da istaknem takođe, gospodine ministre, a to je, imam podatke od 2005. godine, podatke od 2005. do 2014. godine, o broju izdatih dozvola godišnje za izvoz naoružanja i vojne opreme i za uvoz naoružanja i vojne opreme. Ono što je istina, a to je da do 2012. godine, je nekako ustaljen broj dozvola i on varira od 274 dozvola 2005. godine, pa do 366 dozvola 2012. godine, za izvoz, sa jednim iskakanjem, ne toliko velikim 2007. godine, sa 372 dozvole. Ono što me raduje, a to je da i u 2012. godini napravljena, izdata 366 dozvola, a u 2013. godini za izvoz, za izvoz, namerno govorim za izvoz, 444 dozvole. Za godinu dana povećan je broj izdatih dozvola, ponoviću za izvoz, jer mi moramo da koncipiramo našu proizvodnju i da se okrenemo izvozu, i to od 360 koliko je bio prosek od 2005. do 2012. godine, na 440 za godinu dana, odnosno za 84 dozvole više se proizvelo, više se izvezlo, više se naplatilo, više sredstava došlo u našu državu.
Za isto to vreme broj dozvola za uvoz naoružanja je varirao i bio je tu negde na oko 140, od 140 do 180 dozvola. Ono što je istina je da smo svake godine imali suficit po iznosu kada se saberu uvoz i izvoz za tu godinu, uvek smo imali suficit, ja ne želim da prikazujem nešto što nije. Međutim, taj suficit se kretao od 243 miliona američkih dolara, pa do 400, nećemo računati 2012. godinu, oprostite, pa do 356 američkih dolara. Godine 2012. kada SNS preuzima odgovornost i obavezu vršenja vlasti taj suficit je povećan na 430 miliona američkih dolara, a 2013. godine, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama ne moram da govorim o ovome, jer sam siguran da kao profesionalac, pravi profesionalac, to i znate, ta razlika je 721 miliona američkih dolara.
Voleo bih, gospodine ministre da se mi naredne godine vidimo u ovom parlamentu, po nekim drugim zakonima. Vi podižete lestvicu, koju bivši verujem ne mogu ni da pogledaju, ni da vide gde je, ali sami sebi kao Sergej Bupka podižete tu lestvicu i da vas vidimo naredne godine da 2014. godinu završite sa jednom okruglom cifrom od milijardu američkih dolara suficita. To vam želim kao građanin, kao vaš kolega, prijatelj i stranački kolega.

Zahvaljujem.
Da li neko po članu 96. želi da koristi svoje pravo. (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 4. i 5. dnevnog reda.
Prelazimo na sledeću tačku.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 6, 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: listi kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i Predlogu odluke o izmenama odluke za utvrđivanje sastava parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Da li predstavnik predlagača, odnosno predlagač želi reč? (Da.)
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.