Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Posle ova dva minuta koristiću vreme poslaničke grupe.
Razgovarali smo kada smo pričali o ovom zakonu u načelu o razlozima zašto je skupštinska većina, tj. predlagač, 190-200 narodnih poslanika podneo ovaj amandman i da bi građanima Srbije bilo jasno, vidim da ovde ne postoji dobra volja da se prihvati amandman koji sam podneo, da im objasni šta je suština ove naše rasprave.
Dakle, novi Zakon o legalizaciji objekata nelegalno izgrađenih u Republici Srbiji, koji je donesen 2013. godine, donesen je da se smeni tzv. Dulićev zakon, koji je po vašem mišljenju bio štetan, koruptivan, nikakav. Vi ste onda doneli zakon kojim ste rekli, to je bila vaša priča, da će on rešiti problem legalizacije u Srbiji i da će problem legalizacije, tj. bespravno izgrađenih objekata, biti zaboravljen. Da vas podsetim da je inicijator promene zakona bio Ustavni sud, koji je proglasio tzv. Dulićev zakon neustavnim, a ja ću građanima Srbije objasniti u čemu je on bio neustavan, šta je to bilo što je bilo protivzakonito i zbog čega sva ova rasprava u Skupštini.
Taj zakon je predviđao da svi oni koji uđu u postupak legalizacije plaćaju od 500 do 1.000 dinara po kvadratnom metru legalizaciju svog stambenog prostora, dok su građani koji su u legalnoj proceduri dobijali građevinske dozvole, recimo u Nišu, plaćali od 1.800 do 10.000 dinara, u zavisnosti od stambene zone. To je bila prva razlika. Znači, nejednakost, diskriminacija između onih koji su zidali legalni i onih koji su nelegalno zidali, tj. nisu mogli da dobiju upotrebnu dozvolu za svoj objekat, da pojednostavim, jer ne znači da je sve nelegalno zidano, negde se odstupalo od projekta pa je to nelegalna gradnja.
Drugi uslov zbog koga nije ispunjen i zbog koga je Ustavni sud ovaj zakon proglasio neustavnim je sledeći. Naime, po Zakonu o legalizaciji nije trebala ista dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole. U čemu se to odnosilo? Šta je to ovaj novi zakon upotpunio, da oni koji legalizuju objekat treba da imaju? Faktički, potrebna je potpuno ista dokumentacija kad vi u legalnoj proceduri dobijate građevinsku dozvolu i kad hoćete da legalizujete. Sad jedno prosto pitanje – onaj koji je počeo da zida kuću ili zgradu i koji ne može da je legalizuje, koji ne može da dobije upotrebnu dozvolu, on je imao neke projekte, jel tako, on da može da ispuni sve te uslove ne bi bio nelegalan, on bi to legalizovao, ne bi ni ušao u postupak, on bi dobio upotrebnu dozvolu. Evo u čemu je razlika.
Plan objekta nije tretiran kao što se sada tretira. Sada Zakon o legalizaciji u članu 3. tačka 5) tretira namenu i spratnost objekta, kao i udaljenost od suseda, tako da ukoliko ste izgradili objekat mimo današnjeg važećeg urbanističkog plana, uz saglasnost suseda možete legalizovati isključivo svoj objekat. Da prevedem, da bismo se razumeli.
Po ovom članu, gro objekata ne može da bude legalizovano. Postoje tzv. planovi detaljne regulacije u svakom urbanom naselju. Ako je taj plan detaljne regulacije koji zahvata vašu ulicu rekao da tu može da se zida zgrada pet plus jedan plus PK, ili pet plus tri plus PK, znači, prizemlje, tri sprata i potkrovlje i visina venca 22 metra, to je gornja kvota, vi ste dobili građevinsku dozvolu, počeli da zidate, ali ste napravili visinu venca na 23 metara. I vi ne možete da legalizujete objekat.
Šta sad tu treba da se uradi? Treba da se izmeni planska dokumentacija, tj. plan detaljne regulacije mora da se promeni. To radi skupština grada, skupština opštine, na inicijaciju uprave za planiranje, da vam sada ne oduzimam vreme, i to košta, pod uslovom da je ta zgrada useljena i da je investitor propao, otišao u zatvor, otišao u Nemačku, nije bitno. Vi sada imate samo vlasnike stanova koji su kupili stanove i ne mogu da ih knjiže. Zašto? Zato što im je visoka zgrada. Šta ćemo da radimo sada? Oni ne mogu ni za ovih šest meseci da skupe papirologiju. Hoćemo da srušimo zgradu?
Znači, ono što treba da se uradi u ovom zakonu koji je važeći, sviđalo se to vama ili ne, je nedostatak, nije usaglašen sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nije usaglašen sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, niste doneli podzakonska akta koja treba da kažu kako se to primenjuje. Imate nedorečenosti u ovom zakonu – preopširan je. Podatak: za godinu dana, u gradu Nišu je legalizovano 100 objekata. Po prošlom zakonu, dve i po hiljade objekata. Tu sad nema da li je neko u pravu ili nije u pravu. Ali, to ne funkcioniše. Zakon koji ne daje rezultata nije dobar zakon, sviđalo se to vama ili. Po ovom zakonu, vi ne možete da legalizujete pomoćni objekat, i da hoćete. Tu ste napravili propust. Sada uporno branimo zakon. Zato sam i rekao – ljudi, dajte rok od četiri godine. A šta ako ne donesete nov zakon za šest meseci? Hoćemo li opet ovde da pričamo kako ne valja ona prošla vlast, pa hajde da produžimo za mesec dana?
Nije zlonamerno. Sasvim dobronamerno vam kažem šta nije u redu. Ako u jednom gradu, kao što je Niš, 30.000 ljudi podnese zahtev a samo dve i po hiljade se legalizuje, u ovoj godini samo 100, i to većinom vikendice, onda nešto nije dobro. Nema veze da li ste vi ili mi na vlasti. Zakon nije dobar i mora da se promeni. A šta ako ga ne promenite? Hoćemo li posle, hipotetički pitam, šest meseci, ako ne dođe novi zakon a mi ne produžimo ovaj u Skupštini, da dovedemo ljude u opasnost da im se ruše kuće? To može da bude i porodična kuća. Nije poklopio građevinsku i regulacionu liniju, ili je prišao komšiji na bliže od metar i po i ne može da legalizuje objekat, hoćemo li da mu srušimo kuću u dvorištu? O tome pričam.
Dajte ljudima šansu. Mimo toga, 24.000 predmeta čeka rešenje u Ministarstvu građevine zbog toga što katastar nepokretnosti nije ažuriran, naročito Beograd i Niš. Ti ljudi i da imaju svu dokumentaciju, nemaju snimak iz katastra dok ne bude rešeno u Ministarstvu građevine. To se rešava na nivou šest službenika u ministarstvu i čeka se po dve godine. Šta ćemo da radimo sa tim ljudima? On neće moći da upotpuni dokumentaciju, a sve ima i sve je napravio kao da zida kuću, a nema taj papir, nema kompletnu dokumentaciju i ne može da legalizuje objekat. Hoćemo li i njih da rušimo?
Zato vam kažem, prihvatite amandman da se ne bi na svakih šest meseci ovde gledali i pričali o nečemu što ne zavisi samo od nas, jer to treba da uradi Ministarstvo građevine. U zadnjih 15 godina isti su ljudi u Ministarstvu građevine, menjaju se samo ministri i pomoćnici. Službenici, arhitekte i inženjeri ostaju isti. Ti isti ljudi će dati predlog zakona koji ćemo mi da usvajamo, neće drugi ljudi da dođu.
U opštinama primenu zakona ne rade ni demokrate, ni radikali, ni naprednjaci, ni socijalisti, ni ursovci, ni G17, nego rade stručni ljudi, arhitekte i inženjeri. I inspektori građevinski su inženjeri. Bez obzira koja je stranka bila na vlasti, oni su uvek inspektori koji kontrolišu u svom gradu. Šta ćemo tu da promenimo? Ne možemo da promenimo. Ne možemo da ih uvezemo iz Bugarske, jer za to treba vreme, kolega, struka, a struka je nešto što svi moramo da poštujemo, inače ćemo napraviti strašnu grešku.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, još imamo vremena dok traje rasprava, da ne bismo napravili štetu i da ne bismo ljude doveli u nedoumicu.
Ono što sam ja čuo da je osnovni problem kod ljudi za legalizaciju, to je visoka nadoknada koja je sada za legalizaciju objekata ista kao i za novoizgradđene objekte. Verujte, oni koji nisu 30 godina legalizovali svoj objekat zbog toga što nemaju para da plate legalizaciju, možemo mi da donesemo zakon kakav hoćete, onaj ko nema para, on nema para. Ovim mi dovodimo u pitanje njihovu stambenu egzistenciju, što ne verujem da je ikome na pameti u ovoj sali, ali kako izgleda kada se čita ovaj zakon. Primena zakona zavisi od onih koji su na lokalu i pitanje je da li oni isto misle kao što mi mislimo u ovoj sali. Zato zakon mora da bude jasan, da ne bi ostavili mogućnost zloupotreba onoga što mi donosimo u najboljoj nameri.
Molim skupštinsku većinu da prihvati moj amandman. Zahvaljujem.