Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu upravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Kolege i koleginice, pre svega ću se truditi da se držim suštine ovog amandmana, koji, ruku na srce, ne dopušta mesta nikakvim političkim raspravama, već isključivo može da se vodi jedna stručna rasprava.
Moje uvažene kolegei gospodin Neđo Jovanović na Odboru za pravosuđe, na kom sam ovaj amandman obrazlagala i danas i na prošloj sednici, pokušala da ukažem na ono što njegova suština i jeste, ali dobrim delom i moja uvažena koleginica Čomić iznela je deo koji predstavlja suštinu onoga što se ovim amandmanom želi postići.
Naime, ovde nije nikakva namera da se bude retrogradan, ne znam, da se predviđa što nije prihvatljivo, već je isključivo ovaj amandman podnet u dobroj meri, a to je da bi se izvršilo preciziranje onoga što je predlogom izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno i to njegovim članom 3.
Naime, ukoliko bi ostalo ovako rešenje, ono je nedorečeno, ono je neodređeno i sigurna sam da će prvenstveno u praksi stvoriti mogućnost brojnih zloupotreba. Činjenica je da se meša Zakon o sudijama i Zakon o uređenju sudija. To su dva zakona koja uređuju potpuno dve različite materije
Što se tiče člana 3. ovog predloga zakona, koji sam ja podržala jer namera je dobra, ali nije dobro pravno formulisana i to je ono što će uzrokovati probleme, a nomotehnika je izuzetno bitna. Bar kada se pišu amandmani, mora se imati u vidu da identično rešenje postoji članom 66. i to stavom 2. Zakona o uređenju sudija, ali s druge strane, ne može se iz više razloga i pokušaću da obrazložim.
Pošto mi je isteklo vreme po amandmanu, koristiću vreme ovlašćenog predlagača.
Ne može se neko primati po automatizmu iz jednostavnog razloga. Amandman koji sam podnela jeste upravo sa ciljem da se precizira odredba ovakvog člana 3. Naime, predloženom formulacijom, ja sam podržala ovaj predlog zakona, ali ovde napominjem da predloženom formulacijom, ako ostane u ovom obliku u kom jeste, bez ikakvih izmena, dozvoljavam da amandman podnese i Odbor za pravosuđe i nemam nikakav problem, ili neko drugi od poslanika da predloži, pa da Odbor za pravosuđe takav amandman podnese, ali ovde se ostavlja sumnja u nameru svih nas koji smo potpisali ovakav predlog zakona da li svaki tužilački pripravnik, a uzgred budi rečeno, zakon prepoznaje kategoriju tužilačkih saradnika, i to mora da se kaže, koji je položio pravosudni ispit, sa odlukom bude primljen u radni odnos i onda kada je broj popunjen. Znači, bez obzira da li javno tužilaštvo ima popunjen broj radnih mesta ili nema popunjen broj radnih mesta. Taj broj i ti akti o broju popunjenih radnih mesta eksplicitno su predviđeni članom 117. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu i tada može da se primi samo onaj pripravnik, nema ima i jednu odliku, neka ima i deset odlika, ali samo ukoliko postoji upražnjeno radno mesto.
Dakle, bez ovakvog amandmana, ne mora moj amandman, već sam rekla, uopšte da se prihvati, neka Odbor za pravosuđe podnese amandman, došlo bi se u situaciju da svaki onaj pripravnik koji položi pravosudni ispit bude primljen u radni odnos i u slučaju kada slobodnih radnih mesta u tužilaštvu nema. Na taj način došli bi u situaciju da se stvara višak zaposlenih. To je jedna stvar. Takođe bi se broj osoblja u tužilaštvu mogao povećavati bez ikakve kontrole i to, zamislite, od strane ministra koji je nadležan za Odbore pravosuđe, koji je inače prvo pozvan, a istovremeno zakonski obavezan da mora da da saglasnost na broj osoblja koje javni tužilac predlaže za javno tužilaštvo.
Istovremeno bi se moglo dogoditi da stvarno stanje u pogledu osoblja, govorim o konkretnoj kategoriji, budući da govorim o tužilačkim pripravnicima ili saradnicima, kako ih zakon prepoznaje, ne bi odgovarao pravnom stanju koje je odobreno od strane ministra i to znači da bi svaki budući pripravnik, shodno ovom rešenju, morao biti po automatizmu primljen u radni odnos i u slučaju nepostojanja slobodnih radnih mesta, a to bi, s druge strane, uzrokovalo još dodatnih problema.
Te dodatne probleme prepoznaju ljudi koji dolaze iz pravosuđa i koji ovo primenjuju. Ti problemi ogledaju se u sledećem. Prvo jesu problemi u pogledu rasporeda tako primljenog tužilačkog pripravnika, budući da se isti mogu rasporediti samo u skladu sa aktom onog istog člana koga sam već napomenula, a to je član 117. stav 2. zakona. Ako bi pripravnik primio u radni odnos, iako je broj mesta tim aktom iz navedenog člana popunjen, onda bi ostalo otvoreno pitanje gde i na osnovu kojeg to akta njega rasporediti.
Pazite paradoks. Ako bi se tako vršilo popunjavanje i u slučaju nepostojanja slobodnih radnih mesta, značilo bi da tužilac kojeg raspoređuju u ovom slučaju kao takozvanog viška, jer to on jeste, ako slobodan broj radnih mesta ne postoji i to suprotno aktu koji je uređen članom 117. stav 2. ovog zakona, onda bi on takvom svojom odlukom, onda bio on prijemom takvog tužilačkog pripravnika, koji je položio pravosudni ispit za odliku i to je, naravno, za svaku pohvalu, ali javni tužilac koji bi tako nešto uradio, gospodo, ušao bi u zonu protivpravnosti.
To sam eksplicitno navela amandmanom i amandman je prvenstveno dobronameran. Ja ne sporim, ja kažem, ja sam potpisnik i podržavam ovo, jer činjenica da se vrši usklađivanje Zakona o uređenju sudovima koji je donet kada je donet, godine ne pominjem i ne bavim se stvarima koje su mimo struke, bar kada raspravljamo u pojedinostima i smatram da ovaj amandman treba prihvatiti prvenstveno u cilju jednobraznog i jednog potpuno jasnog tumačenja onih koji te zakone primenjuju, ali i da konačno građanima bude jasno šta to mi želimo izvršiti ovim izmenama i dopunama.
Ovaj amandman podnet je u cilju, kao što sam već napomenula, jednobraznog, jasnog tumačenja, predviđanja primanja u radni odnos sa zvanjem tužilačkog pripravnika i to samo ukoliko takvo radno mesto jeste nepopunjeno, a u smislu člana 117. stav 2.
Naravno, na ovom mestu, pored pomenutih odredaba zakona, moram da ukažem na još nešto. Hvala što intervenišete. Mislim da je jako bitno da se ova tema raspravi do kraja, a pogotovo ovakav predloženi član.
Dalje, moram da napomenem da kada govorimo o ovako nečemu, namera je odlična, motivacioni element je prisutan. Treba najbolje primati, nemam ništa protiv. Kada bi se najbolji primali, super bi nam bilo. Ali, ovde kada se govori da se oni moraju zaposliti, ovde se stalno potencira na tom nekom automatizmu, prenebregava se jedna činjenica, a to je da je ova Skupština donela Zakon o budžetskom sistemu, a Vlada Republike Srbije je donela uredbu o ograničenju zapošljavanja. Prvi zakon isključuje mogućnost zaposlenja na neodređeno vreme, a Vladina uredba ograničava zaposlenje na neodređeno vreme.
Moje pitanje je, na koje verovatno neću dobiti odgovor, a šta ćete u slučaju toga? Hoćemo li da kršimo ove zakone ili ćemo jednim da derogiramo druge ili ćemo reći - nema veze, može da se zapošljava iako je popunjen broj radnih mesta.
Mislim da postoje argumenti i to su vrlo decidno, vrlo konkretno, vrlo jasno navedeni u obrazloženju amandmana koji sam podnela i bez obzira na stav, slažem se i preglasana sam u tome na Odboru za pravosuđe, čiji sam član. Mislim da o ovom amandmanu treba da se razmisli, jer se ovim vrši jednobraznost i jedna jasnija primena, pre svega, primena nas koji dolazimo iz pravosuđa i koji znamo kakve sve probleme unapred ovakva jedna odredba, ukoliko ne bude izmenjena, može uzrokovati, a može ih uzrokovati.
Žao mi je što naš pravni sistem nije uređen kao, recimo, pravni sistem Švajcarske, pa recimo tako u svakom zakonu postoji klauzula o evaluaciji, pa da se tom klauzulom o evaluaciji propiše i ograniči vreme trajanja određenog zakona, da se za to vreme prate efekti primene zakona, pa onda ukoliko takvi efekti izostanu ili se takvi efekti pokažu nedovoljnim, neadekvatnim, da predlagač automatski bude u obavezi da odmah podnese nov predlog zakona, pa makar predlagači bili mi kao narodni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Želim samo da dam podršku prihvatanju amandmana koji je podnela koleginica Olgica Batić iz najmanje dva razloga. Prvi je zato što je ovaj amandman bolji, precizniji i jasniji od amandmana koji takođe podržava, jer ukazuje na problem u Predlogu zakona koji je pred nama, a drugi je da potpuno nedvosmisleno pokažem da meni nikada nije bilo, nije i neće biti važno ko potpisuje amandman, nego šta u amandmanu piše.
Narodna poslanica koja je i mnogo bolje od mene obrazložila, zbog svoje stručnosti, razloge zašto je važno ovaj amandman prihvatiti pripada vladajućoj većini, kao i svi drugi narodni poslanici. Ja sam opozicija, ali je amandman dobar. Da li hoćete još da se detaljnije uradi, da li hoćete zastoj da Odbor podnese amandman? I s tim sam unapred saglasna. Meni je važno da se na ovom primeru, ako hoćemo da ga zapamtimo, naučimo da je mnogo važnije pročitati predloge i zakone i amandmane i videti šta je dobro, smisleno i sa dobrim ciljem napisano u nekom amandmanu, nego da se samo potrošimo na legitiman, ali nekoristan folklorni, razmenu folklornih sastava o stvarima koje nisu tema dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se svi zalažemo za sprečavanje odliva mozgova, kako se to kaže, ja bih rekao pameti, mlade, iz Republike Srbije, a vidim da predlagači sada momentalno ne razmišljaju o tome.        
Govorite o konkurenciji pri zapošljavanju u tužilaštvo i o sudijama. Konkurencija je na fakultetu. Ako je student završio sa desetkom, 10,00, država ga mora na bilo koji način zaposliti iz prostog razloga da taj student ne ode u inostranstvo da dalje napreduje.
Dakle, mi se svi zalažemo, a sada predlažemo nešto što ne može da se prihvati ni u kom slučaju. Ovo se ne odnosi na gospođicu Batić. Prihvatam da ima studenata koji završe sa desetkom i onih koji završe i sa deset plus, ali razlikujem znanje i pamet. Znanje je nešto drugo, a pamet je nešto drugo. Kada se spoje i znanje i pamet, onda je ovo ono što mi pričamo, da treba tog čoveka na neki način zaposliti.
Ovi koji predlažu, imam utisak da imaju znanje, a nemaju ono drugo. Ne odnosi se na koleginicu Batić, nego na one prethodnike koji su dali amandman 2. Ako hoćemo da se zalažemo, ja bih da sam predlagač izmena i dopuna ovog zakona, na svim fakultetima bih, gde god student završi sa desetkom, da je država u obavezi da ga zaposli, da ne odlaze ti pametni ljudi iz Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić, predlagač amandmana.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, očigledno moram da izvršim još par pojašnjenja. Niko ovde ne spori da najkopetentniji, najstručniji i najbolji među nama treba da dobiju zaposlenja. Valjda bi svako ko bi suprotno tvrdio, postupao mimo svake logike i potpuno suprotno zdravorazumski.
Već sam rekla da sam podržala oba predloga zakona, i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim tužilaštvima. Ovde se prenebregava ono što se javlja kao potencijalna opasnost u praksi. Niko ovde ne spori da je prisutan motivacioni element, da onaj ko završi pripravnički staž, posle dve godine izađe na pravosudni ispit, sada ima motiv više da se primi na neodređeno radno vreme time što će se truditi da taj ispit položi sa odlikom. To je nešto nesporno i to stoji u ovakvom predlogu zakona.
Govorim o onome šta se može desiti u praksi, a ono što se može desiti u praksi jeste sledeće. Imamo, ni to ne sporim i to je verovatno evidentno, mali broj ljudi, zapravo pripravnika koji pravosudni ispit polože sa odlikom. Mislim da nije mnogo velik broj ni ljudi koji pravosudni polože u celosti, ali to je već neka druga priča.
Znači, što se tiče motivacionog elementa, on je tu prisutan, ja govorim o praktičnom delu. Kako ćete tri ili pet, nije bitno i nemojmo ovde licitirati brojevima, neka bude i sto pripravnika, sto ljudi koji su položili pravosudni ispit sa odlikom. Govorim ova Skupština donela je Zakon o budžetskom sistemu, ograničava se zapošljavanje, posebno na neodređeno vreme i imamo uredbu Vlade Republike Srbije ograničava zapošljavanje na neodređeno vreme.
Treća stvar, postoji neki akt, i već sam pomenula član 117. stav 2. o popuni broja radnih mesta. Praktično pitanje – šta ćete i kako će javni tužilac, kome se jave tri, dva, pet, nije ni bitno pripravnika, koji su položili pravosudni ispit sa odlikom, da ih zaposli. On kaže – izvinite, ali broj radnih mesta je popunjen, ne mogu da ih zaposlim, ne mogu mimo sebe, ako ih zaposlim ja činim nešto što ne treba da činim, ulazim u zonu protivpravnosti.
Šta ako su sva mesta u tužilaštvima popunjena? Šta ako se postavi pitanje raspoređivanja iz jednog tužilaštva u drugo tužilaštvo, a broj mesta popunjen? Znači, opet javni tužilac je taj koji mora da čini nešto što ne treba da čini.
Znači, amandman je podnet u dobroj volji, više je nego konstruktivan i sprečava sve ono što bi se moglo desiti u praksi, a što po naš pravni sistem i što po tužilačku funkciju nikako ne bi bilo dobro. Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Batić.
Reč ima šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović.

Mi podržavamo ovaj amandman. Smatramo da je koleginica Batić ukazala na ono, što smo sve vreme govorili, šta je problem, po nama, u ovoj izmeni. Dakle, ovo je jedno da kažem, zaista u pravom smislu, otelotvorenje problema koji može nastati ukoliko se primene izmene zakona bez ovog amandmana.
U praksi, u svakodnevnom pravnom životu, funkcionisanju tužilaštva prosto će biti nemoguće ovo sprovesti, a da se ne prekrši neki propis. Ili će tužilac i tužilaštvo da menja sistematizaciju, da bi nekog primila u radni odnos tj. za stalno, ili neće moći da ispuni odredbu ovog zakona zato što ne postoji mesto sistematizacije.
Na stranu sve ono što smo zamerali do sada, što se odnosi na de fakto, preuzimanje uloge zavoda za zapošljavanje od strane Komisije za pravosudne ispite, to je već jako problematično, ali ovo konkretno u tehničkom smislu, u operativnom smislu, što će se svakodnevno dešavati u našim tužilaštvima, bez obzira što se ja slažem da nema veliki broj ljudi koji polože sa odlikom. To je tačno, ali u samom tužilaštvu ova stvar, inače su opterećeni sa nemogućnosti adekvatne i pune primene tužilačke istrage, možete misliti sada će morati da menjaju sistematizaciju i nalaze mesta, recimo, u Beogradu, ja ne znam koliko ih ima, ali sam siguran da ih nema dovoljno. Takođe, sam siguran da su sistematizacije i raspored rada prilagođeni nekom prošlom vremenu.
Šta ćemo sada da radimo? Dakle, mislim da je apsolutno u svrsi i neophodno je da se ovaj amandman primeni i prihvati, rekla je koleginica i kao predlog Odbora. Dakle da se to uradi da bi se stvar dodatno precizirala.
Smatramo da ovakva odredba, bez dodatnog preciziranja koja omogućava funkcionisanje u praksi, suštinski neće dati rezultat. Imaćemo velike probleme. To je na neki način naš apel da se ipak prihvati ovaj amandman, jer ne vidimo zaista ništa loše u ovome što je rečeno. Ovaj amandman je u službi zdravog razuma. Apsolutno nema nikakve politike u tome. Hvala.