Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Poštujem činjenicu da vi ne možete da pratite šta 249 narodnih poslanika u sali radi, da ste koncentrisani na govornika. Međutim, da ne bi neke stvari ostale nedorečene, pre izlaganja, odnosno na samom početku izlaganja gospodina Petrovića, je narodni poslanik u ostavci, gospodin Živković, čiju ostavku očekujemo već nedeljama, kolegu koji je stariji po vremenu provedenom u Narodnoj skupštini, dugovečniji u Narodnoj skupštini, nazvao imenima koja su više pominjana u Darvinoj teoriji. Ne želim da ih pominjem, ali su bila omalovažavajuća i za kolegu Toškovića, ali i za ovu Narodnu skupštinu. Time pokazuje da se on sam nije pomakao ni korak dalje od Darvinove teorije.
Po svim pravilima, pisanim i nepisanim, ljudskim i božijim, se kaže – poštuj bližnjeg svoga, a ako razmišljamo na različite načine, politički, onda bar sedimo u ovoj prostoriji i zajedno smo narodni poslanici, pa je valjda neophodno poštovati jedni druge, da poštujemo godine, da poštujem mlađe i starije od mene. To je valjda deo kućnog vaspitanja.
Molim vas, na neki način, da upozorimo javnost da neko zaista nije dostojan zbog laži koje iznosi, zbog stvari i načina ponašanja, koji nije primeren ni za srpsku kafanu, a kamoli za najviše zakonodavno telo, kao što je Narodna skupština Republike Srbije. Zbog toga mislim da vi, kao predsednica Narodne skupštine, zaista date jedan trajan nalog pisarnici da radi danju i noću u iščekivanju ostavke čoveka koji zagađuje ovaj prostor.

Poštovani poslaniče, nije povređen Poslovnik u tom smislu što je stenografkinja, koja je u tom momentu hvatala beleške, još u sali. Stoji moja ozbiljna namera da pregledam šta je zabeleženo u stenogramu i da nakon toga odlučimo o eventualnim sankcijama.
Da li želite da glasamo o povredi? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, po Poslovniku.

Član 103. i 104.
Ne možete da date reč, predsedavajuća, nekome ko se javlja po povredi Poslovnika, osim nakon neposredno učinjene povrede Poslovnika. Ako se desilo to što je rekao prethodnik, koji istražuje svoje poreklo kod Darvina, onda je trebalo da mu date pre 15 minuta ili kada se on javio za reč.
Naravno da ništa nije tačno od ovoga što je izrečeno, a uvrede koje su izrečene meni, direktno, zagađenje, nije ni za kafanu, isto ste preko toga prešli vrlo lako. To je povreda ova dva člana Poslovnika.
Tražim da se Skupština o tome izjasni. Naravno da nisam rekao bilo kom kolegi. Dobacivanje, poslanici Nove stranke, je deo folklora, a izgleda i deo Poslovnika o radu da li te poslaničke grupe ili cele vladajuće većine. Za kolegu da se kaže da je lažov, to je po Poslovniku uvreda. Naravno da primerci Darvinove teorije o evoluciji ne mogu da me uvrede, niti su to ikada mogli.

Znači, nije potrebno moje obrazloženje.
(Zoran Živković, s mesta: Uvek je potrebno.)
Nije uvek potrebno ako vi iskažete da se glasa. Znači, nije potrebno obrazloženje, ali nisam želela da po drugi put prekinem poslanika Petrovića koji je ustao i počeo da govori, radi poštovanja poslanika koji žele da diskutuju o temi dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. i član 109.
Član 107. stav 1. kaže dostojanstvo Skupštine, koje je povređeno posle dobacivanja sa mesta gospodina Živkovića.
Član 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, to je bio gospodin Petrović, ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Takođe, stoji - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. S obzirom da je on sve to učinio, očekujem da posle provere u stenogramu, kada se uverite da je do te povrede došlo, posegnete za članom 109. i izreknete opomenu. Nisam za to da se opomene izriču poslaniku opozicije, s obzirom na to da smo svi nekada bili opozicija, ali pošto se radi o teškoj povredi, obzirom da se radi o uvredi, obzirom da je uvreda izrečena osobi koja je starija nekoliko decenija od njega, obzirom da je uvreda upućena narodnom poslaniku, koji je narodni poslanik od 1998. godine, ipak vam preporučujem da to vaše pravo iskoristite, ali se neću ljutiti, nemam ništa protiv da ga ne iskoristite i da još jednom pokažete visoku toleranciju prema opoziciji koja želi sebe da prikaže u ovoj Skupštini kao tešku političku žrtvu.
Dakle, mislim da je to sve za opomenu, kad se uverite u ovo što mi govorimo, ali se neću ljutiti ako preskočite to vaše pravo, s obzirom da neko želi da isprovocira i da sebe prikaže kao tešku političku žrtvu, mada se ne radi o političkoj žrtvi. Hvala.

Zahvaljujem, poslaniče.
Onda ćemo glasanje ostaviti nakon odluke. Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja da diskutuje povodom teme od ovlašćenih ili predsednika poslaničkih grupa? Nema nikoga.
(Borislav Stefanović, s mesta: Da, nema mi kartice.)
Zato što po Poslovniku treba da nosite sa sobom kartice. Imate kartice, samo što ih niko ne nosi sa sobom, pa primenjujemo mere da se oduzimaju iz poslaničkih jedinica, zato što ne želimo afere „Bodrum“ ili nešto slično da se desi u ovom sazivu.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imamo izmene i dopune dva zakona koji su jako važni za funkcionisanje našeg pravnog saobraćaja i pravosudnog sistema, koji se donose u situaciji skoro apsolutne blokade našeg pravosuđa, koja traje već skoro dva meseca.
Ministre, mi smo vama o tome govorili i prethodni put kad ste bili ovde u Skupštini i vi ste nama apsolutno, skoro u identičnoj rečenici, rekli stvari koje ste nam rekli i danas – da su ovo izmene koje će doprineti razvoju našeg pravosuđa, ubrzavanju procesa zaštite prava građana, efikasnost postupka, u skladu su sa evropskim tekovinama, mi idemo u korak sa savremenim svetom, itd. Dakle, niz drugih stvari koje ste rekli tada, ponovili ste i danas.
Razlike su značajne između vašeg prethodnog dolaska u Skupštinu i današnjeg. Prvo, i tada smo vam rekli da će ovako nešto da se dogodi. I tada smo vas molili da ne uvodite ove stvari na ovaj način, da ne uvodite javno beležništvo kao ekskluzivitet i monopolistu, da to uradite postepeno, da napravite ipak kakav-takav dogovor sa nosiocima, jednim od nosioca pravnog poretka, što jeste advokatura, da sa tim ljudima napravite dogovor da ta stvar ne ide ovako brzo i preko kolena, da se poštuju stvari koje se traže od vas. Vi ste na sve to odgovorili dosta, moram da primetim, negativno, i moram da primetim, često i sa stvarima kojima mesto nije u jednoj pravničkoj konverzaciji, pa čak i ako je to politički motivisano. Mislim na vas, naravno, ne na advokate.
Naime, mi nismo čuli nijedan dokaz za brojne optužbe na račun advokatske komore i advokata, da oni rade kao politički eksponenti DS, da su u službi DS, u službi tajkuna Miroslava Miškovića i sve ono što ste izneli prethodnih dana. Ne postoji nijedan dokaz za to, zato što je to proizvod vašeg političkog stava a ne nekih konkretnih dokaza. Svi su vas već demantovali, ali vi nastavljate i dalje. Zašto? Ne znam, ali mi se čini da to ima i te kako veze sa nemogućnošću zaista sistemskog dogovora. Ili, ako bi se taj dogovor dogodio, što ja priželjkujem, on je mogao mnogo ranije da se postigne, bez ovoliko energije koja je potrošena, bez ovoliko besa, teških reči i optužbi, i s jedne i s druge strane.
Ili u jednom ili u drugom slučaju, vi ste ili bili nepripremljeni za javno beležništvo kao deo našeg pravosudnog sistema, ili ste bili potpuno nespremni na bilo kakav dogovor, već je tu postojao interes. I jedno i drugo pokazuje vašu nekompetentnost i nespremnost za dogovor i za razgovor.
Moram da pohvalim činjenicu da ste se odazvali kad god su vas zvali, ili u većini slučajeva. Čini mi se da ste i juče imali jedan duži razgovor u advokatskoj komori, to se u medijima pojavilo kao informacija. Ne sporim vašu spremnost da razgovarate, ali sporim vašu spremnost da se dogovorite. Zato što hoćete po svaku cenu da ovu stvar isterate onako kako ste vi zamislili, ili neki ljudi oko vas koji vas savetuju da to tako uradite.
Sećate se da smo pričali o javnim beležnicima i prethodni put i tamo smo izneli niz stvari koje se tiču procesa izbora javnih beležnika. Vi ste i tada rekli da su to neistine i da od toga nema ništa, da su to neki frivolentni podaci koje iznose nezadovoljni ljudi. Ja vam kažem da je ovaj zakon propisao, i vi ste to potvrdili u nebrojeno emisija, da mora biti 100 beležnika. Ispod zakonskog minimuma je 94. Oni su nezakonito formirali komoru i prekršili su zakon na taj način. Vaš odgovor na to je – šta sam ja kriv što ljudi neće da se prijave? Imate ljude koji su polagali 2012. godine, retko ko od njih je prošao za beležnike, retko ko od njih danas vodi javno-beležničku komoru. To su uglavnom ljudi iz 2014. godine i to su uglavnom ljudi koji su jako, jako bliski gospodinu Dejanu Đurđeviću.
Da bi građani znali kako je ovo sve rađeno i zašto je rađeno, doneti su propisi za dan, setite se, zato što je primena bila od 1. septembra. Bilo je nepripremljeno. Javni beležnici nisu imali pripremljene kancelarije, nisu bili umreženi, nisu bili u mogućnosti da razmenjuju podatke, nije ih bilo dovoljno u Srbiji – 94 beležnika na sedam i po miliona stanovnika. Apsolutno nedovoljno. Ipak ste insistirali da se to desi, sa ljudima koji su vrlo, vrlo bliski i vama i gospodinu Đurđeviću i vladajućoj stranci.
To je činjenica i to danas svi u Srbiji znaju. Apsolutno svi. Ovde čak imam spisak ljudi koji, kada bih čitao, izazvao bih nepotrebnu političku polemiku, što zaista ne želim. Samo hoću da razumem zašto je bilo potrebno ovako raditi, zašto ste odlučili, prosto ste odlučili, da oni imaju ekskluzivitet i monopol, da samo oni prave javnu ispravu, da samo oni procenjuju da li je sadržaj u skladu sa pravom ili nije sa pravom i na osnovu toga se ponašaju tako što primenjuju prosto ono što mogu da primenjuju, u ovom slučaju zakon koji ste vi doneli, i zarađuju desetine hiljada evra mesečno. Prirodno je da se sada advokati bune, jer su deo jedne stare profesije i rade to već preko 150 godina.
Moje pitanje je – zašto nije bilo moguće, što smo vam i mi predlagali, da se javno beležništvo svakako uvede, niko nije protiv toga, ali da javni beležnik ima jednu od funkcija u okviru overe ugovora? Dakle, da advokat ili građani mogu da sastave ugovor, što vi ovim izmenama doduše predviđate, ali da i dalje mogu da ga overe u sudu. Zašto bi to bio problem? Na koji način bi to usporilo postupak? Na koji način bi to zatrpalo sudove, kako ste rekli? Na koji način sada javni beležnici nisu zatrpani? Da li znate na koliko meseci se zakazuju sastanci? Da li znate koliko ima gradova i opština u Srbiji u kojima nema javnih beležnika, sada, ovog trenutka? Da li znate koliko para ti ljudi zarađuju? Trideset posto koje treba da vrate u pravosudni budžet je nedovoljno. To bi trebalo da bude minimum 50%. I to će biti jedan od naših predloga.
Kada ste rekli da je ovaj štrajk advokata ispolitizovan, ja vas pitam da li je bila obustava rada advokata u maju 2011. godine ispolitizovana? Vrlo je jednostavno i konkretno pitanje. Ako je i tada bila ispolitizovana, onda je i ovaj štrajk ispolitizovan. Ako tada nije bila ispolitizovana, onda nije ni ovaj štrajk ispolitizovan.
Moram da vas podsetim da je tada, kada se menjao Zakon o advokaturi, na zahtev kolege Šoškića, potpisali su poslanici SNS taj zahtev, njih 22, i poslanici NS, njih troje, što je ukupno 25 poslanika koji su potpisali taj zahtev u maju 2011. godine, kako bi se pred Ustavnim sudom sprovela hitna procedura. Prvi potpisnik je bio gospodin Tomislav Nikolić. Jel tada to bilo politički motivisano ili nije? Vrlo je jednostavno pitanje. Evo, ja kažem da nije bilo politički motivisano. Prosto su poslanici tada opozicionih stranaka podržali jedan protest. Zašto je onda danas politički motivisano? Zato što govorite neprekidno nešto što ne postoji, a to je i advokat Sikimić savetnik Bojana Pajtića. To je neistina. Više puta je javno demantovano. Vi se ne obazirete na to, pričate i dalje.
Objasnite vi nama vezu između toga što su stotine ljudi u istoj poziciji u krivično-pravnim postupcima zbog štrajka advokata sa ekskluzivitetom Miroslava Miškovića, koga stalno spominjete. Kako je moguće da možete ceo jedan stručni, da kažem, intelektualni, deo inteligencije ovog naroda, jedan segment društva da optužite da rade za tajkune?
Razumem da ste navikli opozicione partije da optužujete, ali zašto to radite vašim kolegama? Koliko njih, i sami ste rekli, ima da su članovi vladajuće stranke među tim advokatima. Kako vam nije žao tih ljudi koji su vam partijske kolege, da ih sve stavljate u isti koš?
Da li je tačno, ministre, da kroz ovakav nedostatak dijaloga i rezultata dijaloga, uz ovakve minimalne ustupke koje ste napravili, vi u stvari hoćete na neki način da napravite paraadvokatsku službu u Srbiji, jednu novu kastu, novu klasu ljudi koja će biti bliska vlasti? To ni Josip Broz Tito nije radio i vi to znate.
Da li sutra može da se dogodi, dragi prijatelji i gospodo, da mi imamo novu advokatsku komoru, „napredna komora Srbije“, gde će biti advokati koji su vama bliski i notari kao okosnica budućeg reformskog pravosuđa Srbije? To je ono što mislim da brine građane Srbije. Brine ih sporost. Brine ih to što su iznosi višestruko veći koje plaćaju notarima.
Brine ih i činjenica da uvođenjem ovih izmena zakona, poštovani ministre, vi sada ubijate advokaturu u Srbiji, barem u segmentu izrade ugovora o nepokretnosti. Zašto? Zato što sada niko neće otići kod advokata da izradi ugovor, svi će ići kod notara, svi. Zašto bi išli kod advokata? Idemo kod notara, on će i da mi overi i da mi potvrdi ispravnost ugovora, sadržine.
Mi smatramo da bi bilo mnogo bolje da notar samo overava ugovor, a ne da on bude taj koji će da potvrđuje ispravnost ili neispravnost. Ili prihvatite naš predlog da to bude tako, ili uvedite ponovo sud kao opciju gde će građani moći sa advokatom da odu da overe svoje ugovore. Zašto to smeta? Zbog čega? Zašto ste to menjali? To smo vas pitali i prethodni put. Zašto je to neophodno? Nemate jasan odgovor.
Zašto i vama nije čudno, ministre, da ste stvorili grupu ljudi koja enormno zarađuje i kojih je za sada samo 93 ili 94 u Srbiji? Onaj u Čačku je 30.000 evra zaradio mesečno. Ovaj na Starom Gradu ili na Novom Beogradu, to su enormne sume. Da li je tačno da je gospodin Đurđević kroz svoje mišljenje dao mogućnost da se radi sa bankarskim garancijama? Znate li vi koliko stotina hiljada evra ti ljudi sada uzimaju? I oni će da vraćaju 30%? Neka vrate 50%. Hajde, neka vrate 50%. Šta je tu problem, kada ste im već dali i nož i pogaču da o svemu odlučuju?
O njima bi se imalo svašta i reći, i o njihovom izboru, i o načinu koji su to bitni kandidati, i kome su bliski, ali ja neću u to da ulazim. Rekao sam vam kroz jednu generičku rečenicu koju ćete vi negirati, ali ja tvrdim, ministre, kao i prethodni put, to su ljudi koji su vama bliski, jako bliski, ljudi koji su bliski vlasti. Ovaj Sibinović koga vodite, doduše, taj je bio blizak Miri Marković, a sada je blizak vama.
Nije vam to za ponos, poštovani prijatelji i kolege. Treba ovu stvar drugačije uraditi. Mi smo podneli amandmane i pokušamo da izmenimo strukturu ovog predloga. Nadamo se da ćete to prihvatiti, ili bar deo toga, zato što je očigledno, ministre, da ova stvar ne funkcioniše. Ili ćete se dogovoriti sa Advokatskom komorom, ili ćete to ignorisati, pa praviti neku svoju komoru. U svakom slučaju nastaje haos. I sada građani imaju ogromne probleme na terenu. Evo, pitajte u vašim opštinama kako se overavaju ugovori, koliko to traje i kada se zakazuje. Koliko ti ljudi zarađuju? Zašto? Zašto je to urađeno na ovaj način? Zašto je protivzakonito?
Ko je taj ko uzurpira Ustavni sud i Ustav ove zemlje, do sada ste to vi bili, ministre, pa kaže – nisi ti u stanju da praviš ugovor, ne, nemaš ti pojma, nego moraš kod notara, on će da ti izradi ugovor? I sami ste shvatili da to ne može da prođe. Prošli put smo vam o tome pričali - uzurpacija, kršenje Ustava Srbije, kršenje Zakona o obligacionim odnosima. I tada smo vam to rekli, a i tada niste marili za to što smo vam rekli. Zašto? Sada ste shvatili, pa sada se nama vraćate u Skupštinu. Znate da moramo da vam kažemo – ministre, bili smo u pravu. Ja bih voleo da vi kažete – jeste, bili ste u pravu.
Ne možete dati jednoj grupi ljudi, bliskoj vlasti, da ona određuje ko će da piše ugovore i na koji način. Na šta to liči? Svaki pravnik ili nepravnik, po našem zakonu i Ustavu, ima pravo da napiše ugovor. Sada ste i vi to shvatili, pa to stavljate u ovu izmenu zakona i mi to pozdravljamo, ali smatramo da to nije dovoljno.
Solemnizacija. Oni će sada da potvrde ispravnost ugovora, pa da ga overe. Opet isti ljudi. Pa, što bi iko pravio ugovor kada to mora da dođe kod notara koji će to debelo da naplati i da da samo 30% u budžet? Namerno kažem samo, zato što treba 50%. Znate vi, ministre, možda poslanici ne znaju koliko ti ljudi zarađuju mesečno, 30% je za njih kikiriki. Hajde da budemo ozbiljni. Koji su to ljudi?
Da li vi znate šta se tu dešava, ministre, po Srbiji? Ovo šta su meni ljudi dostavili, ne samo iz Komore, nego sa raznih mesta, advokati koji su se direktno obratili našem poslaničkom klubu, ali i drugim poslaničkim klubovima, da budem ispravan, svima su se obratili, a i SNS, oni iznos primere koji su stvarno da se čovek zabezekne. Vi znate da se to dešava, i nepotizam, i bliskost sa ljudima oko vas, i bliskost sa vašom strankom, i bliskost sa gospodinom Đurđevićem, naročito sa gospodinom Đurđevićem. Dakle, to je jedna nova struktura, klasa koja se napravila. Uzimaju pare i oni drže nož i pogaču, a vi sada kažite – ne mora više samo on da piše, on sad samo treba da overi i da potvrdi pravnu ispravnost posle. Znači, sada može svako da piše od nas, drage kolege, ali morate da odete kod ovog Đurđevićevog …

Molim vas da obratite pažnju na to šta izgovarate i kako vređate ljude koji obavljaju jednu profesiju.

Nisam uvredio sa time što sam rekao da čovek stoji iza toga, to svi znaju. Ako sam uvredio time, izvinjavam se.