Reč ima Ljubica Mrdković Todorović.

Hvala, predsednice Skupštine.

Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, evidentno je da je pred nama potpuno inovativni zakon koji će na jedinstven način urediti oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija. Brojni su razlozi za donošenje ovog zakona čijim ćemo usvajanjem u Danu za glasanje zaokružiti jednu celinu u oblasti zdravstva, koja je do sada bila regulisana zakonima još ih 1981. godine, sa dopunama iz 1985. i 1989. godine, pri čemu su neka pitanja bila otvorena i nerešena.

Pre svega, unificiranjem odredbi o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama i uvođenjem jedinstvenog načina i metoda u vođenju evidencije o pacijentima smanjuje se administriranje u zdravstvenim ustanovama i omogućava zdravstvenim radnicima da obavljaju posao koji su izabrali, a to znači da se u dovoljnoj meri posvete pacijentima, a ne da većinu radnog vremena troše na unos raznih podataka i ažuriranje evidencije.

Ovim zakonom se proces vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija pojednostavljuje kroz automatizaciju procesa. S obzirom da svakodnevno dolazi do nadogradnje i unapređenja informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i do razvoja zdravstva, neophodno je da se na jedinstven i unificiran način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencijama, što ovaj zakon i čini.

Brojni su benefiti ovog zakona, a ja ću pomenuti samo neke od njih. Osim smanjenja administriranja i uštede koju ono donosi, stvaraju se uslovi da se na bolji način sagleda zdravstveno stanje kako pojedinaca, tako i društva u celini. Jedinstven način vođenja dokumentacija i evidencija će svakako rasteretiti zdravstvene radnike dela obaveza, doprineti unapređenju kvaliteta u obavljanju zdravstvene delatnosti i veći stepen zadovoljstva pacijenata pruženom zdravstvenom zaštitom. Ali, isto se tako od zdravstvenih radnika očekuje dovoljna posvećenost i ažurnost prilikom rada sa novim sistemom, jer zakon predviđa odgovornost za onog ko podatke unosi u taj sistem.

Takođe, podaci pacijenata koji se unose u sistem moraju na adekvatan način da budu zaštićeni kako bi se izbegla bilo kakva mogućnost zloupotrebe ili da ti podaci dođu u posed neovlašćenih lica, što ovaj zakon takođe i reguliše.

Integrisani zdravstveni informacioni sistem će učiniti da planiranje i sprovođenje i upravljanje zdravstvenim sistemom bude efikasnije, kao i nesmetano i kvalitetno funkcionisanje svih delova zdravstvenog sistema i svih učesnika i subjekata. Integrisanjem sistema evidencija u zdravstvu imaćemo pravu sliku o tome od čega boluju naši građani, koje vrste oboljenja su dominantne za određeni uzrast, pol, profesiju, geografsko područje itd, a samim tim ćemo biti u prilici da preventivno delujemo i da kroz dodatno angažovanje i edukaciju stanovništva preduzimamo odgovarajuće korake za uklanjanje uzroka koji dovode do pojave određenih oboljenja.

Što se tiče troškova u zdravstvu, a koji su vezani za ovaj vid angažovanja, osim ušteda na kratke staze, koje su odmah vidljive i koje se ogledaju u smanjenju troškova za kupovinu tzv. kancelarijskog potrošnog materijala, uštede na duge staze će biti obimnije i efektivnije i delotvornije, jer sama mogućnost kontinuiranog uvida u zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe našeg stanovništva omogući će planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, planiranje i projekciju troškova prilikom nabavke lekova i sanitetskog materijala, praćenje i ocenjivanje sprovođenja planova i programa zdravstvene zaštite, praćenje resursa u sistemu zdravstvene zaštite.

Na kraju, povodom ovog zakona bih rekla da uređivanjem zdravstvene dokumentacije i evidencija mi regulišemo jedan od prioriteta koji je predviđen Planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, ali i vršimo usklađivanje sa našim internim zakonima koji se odnose na prava pacijenata, zaštitu podataka o ličnosti, propisima kojima je uređenja oblast elektronskog dokumenta, elektronskog potpisa, ali i međunarodnim aktima kao što su Evropska povelja o pravima pacijenata, Konvencija UN o pravima deteta, Konvencija i zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji i Strategijom za borbu protiv korupcije.

Što se tiče Zakona o zdravstvenom osiguranju, rekla bih da saglasno već izvršenim promenama zakonskih rešenja koja regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja i u oblasti iz domena Nacionalne službe za zapošljavanje iz ovog predloženog zakonskog teksta, možemo videti smanjenje broja članova Upravnog i Nadzornog odbora, znači, dovođenje broja članova ovih tela na neku razumnu meru, kako bi se operativnost u postupanju poboljšala i kako bi se osiguralo brže donošenje akata i odluka koji su u nadležnosti ovog organa.

Kao što smo čuli od vas, ministre, i kao što smo videli u tekstu predloženog zakona, dosadašnji Upravni odbor RF ZZO ima 21 člana, dok Nadzorni odbor ima sedam članova. Ovim izmenama i dopunama zakona smanjuje se broj članova Upravnog i Nadzornog odbora i time se omogućava brži, efikasniji i operativniji rad, a da pri tome nije ugrožen princip predstavljanja kroz izbor članova tih tela. Odnosno, i sa ovolikim brojem članova Upravnog odbora biće zastupljeni i predstavnici nadležnog ministarstva, ali i predstavnici osiguranika iz redova zaposlenih, penzionera i osiguranika zemljoradnika, a sve u cilju boljeg i adekvatnijeg sprovođenja zdravstvene politike u našoj zemlji. Hvala.

Reč ima Mirjana Dragaš, a neka se pripremi Jovana Jovanović.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, danas se pred nama nalaze, govorim o predlogu dva zakona iz oblasti zdravstva i to Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Već u dosadašnjoj diskusiji bilo je prisutno da je dosta obrazlagano koliko je ovaj Zakon o zdravstvenoj evidenciji značajan. Na prvi pogled, već je rečeno da se može steći utisak da je on, kako bih rekla, beningni zakon, da je on zakon tehničke prirode, itd, ali suštinski on je u stvari nešto što je utemeljenje za razvoj mnogih važnih zadataka koji se javljaju iz procesa praćenja zdravlja stanovništva, lečenja svakog pojedinca, njegove zaštite i u celini praćenja i prevencije, pre svega kada je reč o zdravlju nacije.
Ovi zakoni danas nam obezbeđuju da se u narednom periodu u ovom, pre svega Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, razvijaju i na određen način ustaljuju obavezno vođenje zdravstvene evidencije, zdravstvene dokumentacije, načini postupanja sa tim, tajnost podataka, rokovi za dostavljanje i obradu podataka, način raspolaganja, rukovanja tim podacima, itd, vrlo konkretni su razlozi u ovom predlogu zakona rečeni.
Ovim zakonom se uređuje i obezbeđuje, ono što smatram da je vrlo važno, unapređenje socijalno-zdravstvene zaštite, unapređenje i celovitost prikupljanja podataka, njihove obrade i njihovog praćenja, način njihovog čuvanja, racionalizacija troškova u zdravstvu, što je smatram veoma važno, bolji naučnoistraživački rad, ocena zdravlja nacije i preventiva, kao i zdravstvena politika, stalna edukacija u zdravstvu svih lekara, zdravstvenih saradnika, ali, naravno, kroz to smatram na određen način i nas pacijenata.
Razlog za promene u ovom zakonu jeste i promena koja se događa u samim uslovima u kojima zdravstvo danas radi. Ovde bih istakla da, pre svega, primećujem jednu kontinuiranost u praćenju i sprovođenju i primeni zakona koje su donete, npr. u prethodnom mandatnom periodu, pre svega se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti i zaštitu prava pacijenata, zaštiti i razvoju preventivne zdravstvene zaštite, itd. te ovo smatram nadogradnjom ili razradom toga.
Takve podatke, odnosno takva kontinuiranost u sprovođenju zdravstvene politike, u ovom slučaju, a smatram da bi tako trebalo da bude u svim oblastima, pokazuje kvalitet rada i posvećenost poslu prethodnog ministra, kao i ovog ministra, koji će obezbediti u daljem adekvatnom vođenju i samog ministarstva, ali i razvijanju celokupne zdravstvene zaštite, onaj cilj koji u ovoj oblasti i u ovom veoma važnom segmentu želimo da dostignemo.
Danas vidimo i primećujemo da se većini zdravstvenih institucija razvijaju i primenjuju razni informacioni sistemi. Prisutni su kompjuteri, što, npr. pre pet ili 10 godina u ovakvoj meri nije bilo zastupljeno. Zato su, kao što je i dosadašnja rasprava to pokazala, veoma važni da se upravo u ovom momentu presek napravi, da se uvede novi zakon i da se time, odnosno samom njegovom primenom, obezbedi dalji razvoj i primena informacionih tehnologija, a samim tim i obezbeđivanje jedinstvenog informacionog sistema.
Kada čitamo ovaj zakon, vidimo da se odredbe ovog zakona jednako odnose na sve nivoe zdravstvene zaštite u državnom sistemu zdravstva, ali istovremeno i u privatnom sistemu. Ono što je mene interesovalo, što smo donekle razgovarali malo i juče na Odboru za zdravlje, a želim i zbog građana prosto da podvučem to pitanje i da ga ponovo istaknem, jeste da uporedivost i jedinstvenost podataka koji se prate, odnosno evidentiraju u sistemu državnog zdravstva, odnosno u sistemu privatnog zdravstva.
Poznato je naravno i razvija se taj odnos sve više da kada odemo kod svog izabranog lekara za sve oblike i potrebe za određenim nivoom zdravstvene zaštite pre pregleda lekara, upućivanja na neku drugu instituciju koja će nam dati viši nivo zdravstvene zaštite i takva evidencija da se vodi u svim nivoima od primarnog, sekundarnog, tercijalnog itd.
Međutim, zbog opterećenosti mnogih zdravstvenih institucija, zbog dužine čekanja, nemogućnosti zaposlenih da dugo čekaju na prijem u dom zdravlja, na primer, kod svog izabranog lekara ili na neki drugi specijalistički pregled, vrlo često vidimo da se građani opredeljuju za brži i efikasniji sistem privatnog pregleda u privatnom zdravstvenom centru makar ga dodatno i platili, čime štede svoje vreme i brže dolaze do rezultata i ocene o stanju svoga zdravlja.
I u privatnim zdravstvenim institucijama se takođe vode evidencije, međutim, ja sam i postavila pitanje, odnosno sve građane zanima – da li se i u kom delu i jedni i drugi podaci međusobno susreću da bi dobili jedinstveni zdravstveni karton svakog građanina, da svaki građanin bez obzira da li se pojavio u jednoj ili drugoj instituciji može svaki lekar kod koga dođe da dobije jednu kompletnu sliku o stanju njegovog zdravlja jer znamo da je u celini tog njegovog stanja potrebno naći i adekvatno i odgovarajuću terapiju, a ne samo u odnosu na segment koji je u tom trenutku predmet njegovog interesovanja.
U svakom slučaju, odgovor koji sam juče dobila, a koji očekujem će za širu javnost biti danas dat kroz vaše odgovore ili kroz dalju diskusiju, svakako se odnosi na to da je nešto to što ćemo postići tek u narednom periodu, a da u ovom vremenu i ovaj zakon to obezbeđuje, mi uspevamo da objedinimo i da unapredimo, da postoji opremljenost pre svega tehnička u svim jedinicama državnog sistema zdravstvene zaštite, da postoji uporedivost i kompatibilnost informacionih sistema, što sve teži ka jedinstvenom sistemu koji će moći sve ove podatke o kojima sam govorila, u određenom trenutku da obezbedi. Nije nevažno da se oni sa jedne strane vode jednom linijom, s druge strane drugom linijom i da se ni u jednoj tački međusobno ne susreću.
U svakom slučaju cilj ka razvoju integrisanom zdravstvenog informacionog sistema je nešto što smatramo da treba da dođe, i ako je moguće i pre naznačenog roka 2020. godine, mada naravno imamo u vidu da je to jedan proces koji traje i koji prosto mora zbog njegove osetljivosti i da ima određenu dužinu vremena.
Najzad kada govorimo o ovome, mislim da je veoma dobro što se kod izrade ovog zakona odmah vodilo računa i o kompatibilnosti njegovoj sa evropskim zakonima, te vidimo da su međunarodni stručnjaci u tome učestvovali, što svakako treba potvrditi i time idemo u susret svemu onome što nas vezano za uključivanje u Evropu očekuje.
Eventualno sam iz rasprave čula jedna jednu informaciju što možda nije zgoreg imati na umu kada je reč o stvaranju ovakvih informacionih sistema, možda da oni budu upravo na jeziku i pismu srpskog naroda, jer time obezbeđujemo prisustvo, razvoj i zaštitu ćirilice kao naše azbuke, našeg jezika, a to sve obezbeđuje takođe i identitet naš u porodici evropskih naroda i u porodici evropskih jezika, što svakako u tom budućem periodu treba obezbediti i o tome voditi računa.
U svakom slučaju, Predlog ovog zakona smatram da treba podržati, da je veoma kvalitetan i da će obezbediti unapređenje zdravstvene zaštite i unapređenje praćenja zdravlja stanovništva na razvoju prevencije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Beronja.
Izvinjavam se, Jovana Jovanović prvo, vi se pripremite. Pogrešno sam pročitala.

Hvala poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj zakon o zdravstvenoj dokumentaciji verujem da smo se do sada svi složili, da danas lekari troše gro vremena na nepotrebnom administriranju i šta više to je jedna trećina njihovog ukupnog radnog vremena i da bi vođenje ovakvog elektronskog kartona, odnosno medicinskog dosijea značilo to da će lekari moći da posvete više vremena svojim pacijentima, jer primena informacionih tehnologija olakšava ne samo onima koji rade u sistemu zdravstvene zaštite, primena informacionih tehnologija dosta olakšava i korisnicima usluga ovog sistema.
Vaša intencija ministre je dobra, vaša intencija je da na ekonomičniji i jednostavniji način imamo sve podatke o pacijentima na jednom mestu. Međutim, namera, kao namera sama po sebi nije dovoljna, ukoliko tu nameru ne prate i neki konkretni koraci koji će dovesti do implementacije ovog zakona kada o njemu govorimo.
Mi tu nailazimo na nekoliko prepreka, jedna od tih prepreka je da svi znamo da informacione tehnologije često zahtevaju i neke nove ljude koji će sa sobom doneti neka nova saznanja, neke nove informacije iz ovih oblasti, a ti novi ljudi, tu se podrazumevaju nova zapošljavanja. Međutim, prva prepreka je upravo da mi danas imamo zabranu zapošljavanja ljudi u javnom sektoru, pa će često ti stručnjaci koji bi mogli da pomognu i koji bi mogli da donesu nova znanja otići negde u Nemačku ili u Norvešku, gde najčešće odlaze mladi lekari da svoje znanje primenjuju.
Druga prepreka na koju mi nailazimo jeste ta da ste vi stavili da se zakon primenjuje od 2016. godine i do tada je neophodno načiniti niz nekih koraka, kao što smo malo čas rekli, između ostalog, neophodno je da lekari i medicinsko osoblje definišu procedure i protoke tih informacija, da zatim oni koji se bave tim informacionim tehnologijama, stručnjaci iz tih oblasti, sve to spoje u jednu celinu i naprave i načine i taj sistem funkcionalnim.
Međutim, svi ti ljudi koji bi trebalo da rade do 2016. godine da omoguće implementaciju ovog zakona, sve te ljude bi trebalo dodatno motivisati i oni bi trebali da ulože još 50% minimum nekih svojih napora da bi to sve profunkcionisalo, samo ne znam na koji će način oni biti motivisani, da li novim Zakonom o radu ili time što im smanjujemo plate.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ovaj zakon kaže da je potrebna racionalizacija ovih tela i mi se slažemo, ali ne racionalizacija na onaj način na koji ste vi to predvideli. U obrazloženju vi ste napisali da se predloženim zadržava učešće najbrojnijih kategorija iz civilnog sektora, međutim, zaboravili ste u odnosu na prethodni zakon, vi ste izostavili učešće osoba sa invaliditetom u upravnim i nadzornim odborima, kojih po informacijama koje je ministar Vulin izneo pre čini mi se nekih mesec dana, osoba sa invaliditetom ima 550.000, tako da ovu kategoriju u Srbiji smo zaboravili.
Ukoliko bi napravili racionalniju podelu od ove vaše racionalne po kojoj Vladi i vašem Ministarstvu vi dajete kontrolu nad raspolaganjem sredstava Fondu i samim tim i obesmišljavate postojanje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mogli biste recimo, to smo mi predložili našim amandmanom, mogli biste recimo umesto tri, odnosno četiri osobe iz Ministarstva mogli bismo da stavimo da tu bude po jedna osoba manje, kao predstavnik Ministarstva, odnosno one koje će imenovati ministar, a da stavimo po jednu osobu kao što je ranije bilo iz Udruženja osoba sa invaliditetom.
Koleginica koja je govorila jutros u raspravi je rekla i da je važno da se u ovim telima nalaze predstavnici onih koji znaju svoja sredstva za Fond, pa da oni mogu na taj način direktno da utiču na to kako će se njihov novac, odnosno novac svih građana raspoređivati. Slažem se sa tim u potpunosti, neophodno je da svi ti predstavnici budu u upravnim i nadzornim odborima, a ne da se desi kao što ste vi predložili ovim izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ne da ih preglasavaju trojica odnosno četvorica postavljenih ljudi, jer ko je više zainteresovan da unapredi sistem zdravstvene zaštite i usluge sistema zdravstvene zaštite od njihovih korisnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslani, dr Ljiljana Beronja. Neka se pripremi Dušan Milisavljević.

Uvaženi ministre, gosti, uvažena predsednice, drage kolege, drago mi je svaki put kada se donese zakon koji nešto jasno definiše i na nešto konkretno obavezuje. Još mi je draže, budući da sam lekar po struci, kada se takav jedan zakon donese u zdravstvu.
Verujem da nije daleko vreme kada će nas advokati čekati po hodnicima domova zdravlja i bolnicama i juriti za nezadovoljnim pacijentima kojih praktično ima i uvek će ih biti. Zbog toga je jako važno da svi zaposleni u zdravstvu znaju i imaju jasne definisane pojmove koji ih prvo obavezuju, a onda na taj način i štite.
Budući da sam radila praktično u svim službama i u opštoj praksi i u Hitnoj pomoći, 17 godina sam u pedijatriji, upućena sam praktično u sve tipove evidentiranja, protokolisanja, upisivanja i znam dobro šta znači dobro vođena dokumentacija.
Na prvom mestu to je najvažnije za samog pacijenta i za praćenje toka njegove bolesti, ali nije ni manje važna za osobu koja to vodi, jer sam kao lekar svedok ili kao lekar veštak na sudu znala i videla koliko je to važan i sudski dokument. Sviđa mi se što je sada tačno i jasno definisano ko ima prava da traži zdravstveni karton, da to ima samo pacijent u ličnom, pismenom ili usmenom obliku i za potrebe suda, jer se dešavalo ranije posebno dok sam radila u hitnoj pomoći da dođu dva uniformisana policajca iz dobre ili ne dobre namere i traže da pogledaju protokol.
Sada je to nemoguće, a drugo i pitanje proveravanja bolovanja unutar jedne firme kada je dolazila pravnica i tražila lično da pogleda medicinski karton. Znači, sada je to nemoguće, upućujemo je na prvostepenu komisiju koja postoji pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Definitivno, nije lako voditi pravilnu medicinsku dokumentaciju. Treba i vremena, vidimo koliko puno ima i tabela, ali bez toga svesni smo da nema jasnog uvida u to šta se radi. Na kraju važno je i zbog učinka samog lekara. Nema više praktičnog friziranja rezultata kada je papir mogao sve da trpi, sada je to malo teže. Znači, ne može lekar koji dobro radi da se uporedi sa kolegom koji mnogo manje radi.
Pročitala sam pažljivo Predlog zakona kompletno više puta, jer me interesovalo, pošto sam kao pedijatar došla, ali kao zamenik direktora Doma zdravlja u Kuli, pa znam šta znači i kada uvek imamo iznad sebe Zavod za javno zdravlje i znamo kako moramo dobro da radimo, jer praktično ako ne uradimo sve kako treba, praktično kao da nismo ni uradili ništa od posla.
Možda će neke moje kolege nešto i pronaći, ja stvarno nisam ništa pronašla da fali. Mislila sam prvo dok sam čitala osnovnu medicinsku, fali knjiga narkotika, knjiga obolelih od malignih bolesti, knjiga umrlih, ali to sam naravno posle naša u pomoćnim sredstvima za vođenje evidencije.
Moja sugestija je samo za definiciju nadležnog radnika. Zna se ko je nadležni radnik - nadležna sam ja, nadležna je sestra. Međutim, ukoliko se dve sestre obavežu da rade jedan sličan posao, verujte da će tu uvek biti problem koja je to trebala da uradi, ali se to sistematizacijom radnih mesta može jasno definisati šta je čija obaveza.
Važan segment je evidencija vezana za pisanje izveštaja. Prvo, jako je dobro da definitivno znamo šta se sve prijavljuje, kome se prijavljuje, do kada je rok prijave i, naravno, ono što isto nije manje važno, a to je kakva je kazna za nepoštovanje rokova. Znam da nije lako prikupiti pojedinačne izveštaje koji na kraju služe pravljenje zbirnih izveštaja.
Na kraju, samo arhiviranje i čuvanje podataka iz zdravstvene dokumentacije takođe je važno zbog praćenja bolesti i za eventualne potrebe suda i, kako rekoše moje kolege, forenzički značaj naravno da ima.
Na kraju samo da kažem da je uvođenje jedinstvenog informativnog sistema omogućilo nama da na jedan praktično sličan uniformisan način vodim elektronski karton, da dokument ne zavisi kad se fizički uzme u ruke od rukopisa jednog lekara, važimo za neke koji imaju loš rukopis, ili od njegovog trenutnog vremena koliko ga imamo na raspolaganju pa šta ćemo upisivati i jako je važno što je praktično onemogućeno kasnije dopisivanje u elektronski karton.
Znači, kad je u pitanju sam program, mi radimo po Heliontu, mi i opšta praksa, ali, znate kako, koliko je para, toliko i muzike. Moralo bi se ipak malo sofisticiranije odraditi na tom programu. Ima dosta nepotrebnih stepenika koje lekar mora da prođe da bi došao do kraja, a to mu ipak oduzima vremena.
Ogromne prednosti informacionog sistema su značajne uštede u potrošnom materijalu, onda povezivanje sa ostalim službama. Znači, kad dobijem pacijenta, ja sam povezana sa laboratorijom, rendgenskom službom. Znači, sve mogu da vidim zato što smo objedinjeni. Doći će, naravno, vreme kada ću to moći i unutar Fonda svoga ili unutar cele zemlje. Zatim, usklađenost i sa ostalim evropskim standardima u ovoj oblasti i na kraju ono što je, naravno, jako važno našoj zemlji, da nisu potrebna dodatna materijalna sredstva.
Ja ne bih mnogo o zakonu, već su rekle kolege, nema se ni mnogo vremena, koji se odnosi na formiranje Upravnog i Nadzornog odbora. Smanjenje broja članova, naravno, svakako će dovesti do bolje operativnosti i do finansijske restrikcije.
Na kraju, budući da do sada leva i desna moja strana retko kad su zajedno izglasavali neki zakon, mislim da je ovo baš jedan od zakona za koji će glasati i moja leva i moja desna strana. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću u ovom drugom izlaganju biti jako kratak. Reći ću par nekih stvari koje sam zaboravio u prvom izlaganju.
U članu 25. Zakona o. zdravstvenoj dokumentaciji stoji da pomoćnu evidenciju sačinjava nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice i odgovoran je za tačnost podataka. Ono što mene brine to je to drugo ovlašćeno lice, a nije zdravstveni, nije medicinski radnik, jer zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici, odgovornost za tačnost podataka ne mogu preneti na drugo ovlašćeno lice. Zdravstveni radnik uvek može biti dobar administrativac, a suprotno se ne podrazumeva. To je nešto što je meni ostavilo sumnju u ovom Predlogu zakona.
Ja sam uradio jedan predlog amandmana koji će biti razmatran, pretpostavljam, kod vas u ministarstvu, pa obratite pažnju na ovo zato što smo svedoci da u praksi puno ljudi koji nisu stručni sa medicinom, sa zdravstvom, ne samo da su možda medicinske sestre nego čak i neki srednjoškolski kadar dobija zadatak od lekara, dobija zadatak od više ili glavne medicinske sestre - hajde uradi ovo, hajde nema veze, to ćeš ti naučiti itd. To su neke stvari koje meni jasne, da oni mogu baš to dobroi adekvatno da savladaju. Možda možemo u Predlogu zakona da to dodatno definišemo i da poboljšamo.
Ono što sam isto izostavio to je da u okviru ovog Zakona u medicinskoj dokumentaciji je jako važno da se ona čuva u pisanoj formi, kao što zakon i predviđa, ali i u onoj elektronskoj formi. Znači, treba da postoji jedna baza CD-ova, baza DVD koja će da se čuva. Postoji mogućnost kao što u nekim evropskim klinikama postoji audio zapis, znači da lekar izdiktira svoj operativni nalaz i da taj audio zapis stoji audio-biblioteci, datoteci, koja bi sačuvala sve te izveštaje, kako pisane, štampane, tako i audio zapise samog toka operacije i postoperativnog toka pacijenata.
Takođe, što se tiče ove informacione tehnologije, sistem koji se uvodi u Srbiju, mislim da treba da bude najdublje integrisana u naše bolnice. Konkretno, evo, daću primer da u bilo kojoj operacionoj sali u kojoj se radi operacija postoji računar u koji će se unositi koliko hiruških konaca je potrošeno, koliko je antibiotika dato, koliko infuzionih rastvora je dato, koliko je anestetika dato, da kada pacijent izađe iz sale ima profakturu, to jest račun koji je izašao iz operacione sale, da to njega prati kasnije u postoperativnom toku i da u istom trenutku to ima i Fonda kao naša centralna kasa, što se tiče zdravstva, i da to praktično imamo kao jednu fakturu, da ispostavimo jednu pravilnu fakturu za to lečenje Republičkom fondu.
U prvom izlaganju sam rekao da mi je želja da se izjednači državno i privatno zdravstvo. Mislim da bi morali da malo uđemo i u korigovanje postojećih cena zdravstvenih usluga zdravstvenih radnika, jer su one jako smešne. U tom našem starom šifrarniku i cenovniku naših usluga stoji da je pregled profesora 200 ili 300 dinara, dok tržišna vrednost u privatnim klinikama to demantuje, pa to ide od dve do pet hiljada, zavisno od specijalnosti i zavisno od profesora koji radi.
Ja mislim da je rešenje da se ta cena u državnim institucijama podigne, a da se u privatnim negde smanji i da se nađe neka zlatna sredina koja bi mogla da poslužio kao početni pregovor u tom prepoznavanju državnog i privatnog zdravstva, a da bi ujedno olakšali Republičkom fondu da sa zdravstvenom knjižicom mi možemo da se lečimo kod naših kolega koji rade u privatnom sektoru.
Poštovani ministre, mislim da je glavna srž našeg problema, pored nestašice novca i loših nekih uslova lečenja u bolnicama, po meni, nedefinisan jasan status rada lekara, državno, privatno zdravstvo. To je prethodni ministar Tomica Milosavljević nešto rešavao, pa je ušao u rešavanje, pa je onda menjao taj zakon. Ja sam bio svedok toga da u roku od godinu dana je dva puta menjan zakon. Mislim da je ostavljen jedan vakum koji omogućava potencijalnu korupciju u zdravstvu, nedefinisan jasan rad lekara u državnom i u privatnom zdravstvu. Ja se zalažem da privatno zdravstvo opstane, da ono bude prepoznato, ali da se jasno utvrde principi rada lekara u državnim klinikama.
Iskoristiću priliku da dam jedan predlog. Susedna Hrvatska, u kojoj ste bili juče, je ponudila jedan jako dobar način rešavanja tog problema, da postoji praktično bodiranje lekara šta on radi u toku dana- koliko će zavoja da uradi, koliko će prevoja da uradi, koliko će operacija da uradi i ukoliko skupi sto poena, ukoliko ima fizičke snage, on može da radi i popodne u privatnoj ordinaciji. Zakon ne bi trebalo da mu onemogući.
Ukoliko vi u Srbiji imate lekare koji prepodne dele samo svoje vizit kartice i reklamiraju neku privatnu ordinaciju i koriste državni sektor da ga pošalju u privatnu svoju ordinaciju, to je, po meni, jedan vid kriminala i to je nešto što moramo da zajedno kažemo da to više ne može u nekom narednom periodu da se radi.
Predlažem da napravimo jedan sličan predlog kao što su komšije uradile, da se norma lekaru napravi šta on mora u toku dana da radi, pa ako ima slobodnog vremena, ako ima fizičke snage, što da ne, neka radi i u popodnevnim satima. Znači, nije ovde niko protiv privatnog rada lekara, ali da normu koja postoji u državnim institucijama ispuni i da nakon toga može slobodno da radi. To je jedan moj apel, uz ponavljanje da bih voleo da u vašem mandatu doživimo da se državno i privatno zdravstvo prepozna, da budu jedinstveni i iste kategorije zdravstvene zaštite i da sa zdravstvenom knjižicom možemo da se lečimo i kod privatnika, zato što mi plaćamo sumu novca koja nimalo nije mala, koliko god da je ekonomska situacija u Srbiji loša. Hvala vam puno.