Eventualno pravo  na repliku, pošto je ostalo  nejasno o tome kakvi batinaši, gde batinaši, pošto postoji slučaj identifikovanog lica, koje se zove Dane Pribić, koje je pretučeno, tako da ne vidim da bi to trebalo da bude tema ove rasprave, ali isto tako ne vidim razloga da se poriče da je bilo batinanja aktivista na lokalnim izborima u raznim gradovima, pa i u Vrbasu. Hvala.

Gospođo Čomić, evo, dao sam vam priliku da kažete, ali uopšte ne znam šta ste hteli da kažete.
Reč ima gospodin Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Pored vašeg imena ovde u listi narodnih poslanika prema prijavi za reč piše „bez oznake za ili protiv“, tako da je zbog toga ostalo nejasno da li ćete glasati za ili protiv ovog, ali prihvatam, ukoliko ste rekli, a sada je veoma jasno da ćete glasati za ovu izmenu.
Zahvaljujem se i na tome što smo, evo, sada odgonetnuli da Bojan Pantić nije koristio batinaše, ali je koristio keš i finansijska sredstva. Znači, odstranjujemo batinaše, ali keš ostaje. To je dobar znak i za nadležne istražne organe da se fokusiraju na prave stvari.
Što se tiče sugestije, ono o čemu sam razgovarao u prethodnim danima sa predstavnicima nevladinih organizacija, civilnog društva, transparentnosti i jedna ideja koja je potekla i o kojoj može da se razgovara, ne da se zabrane komercijalne, jer komercijalne reklame, ne vidim ni jednu zemlju na svetu koja je u kampanji zabranila komercijalne reklame ili bilo šta, ma koliko one bile smislene ili nesmislene. Ne postoji primer bilo gde da se zabrani.
Ono što možemo da uradimo da i ono što Vlada Republike Srbije uostalom i radi, troši onoliko koliko ima, da se limitira iznos, da se limitira iznos kampanje. Da ne bi došli u situaciju u kojoj su neke vanparlamentarne stranke, koje su ostale bez lidera, ali ostale sa nasleđenim ogromnim dugovima, da i lista na kojoj je bio gospodin Živković, navodim ne da bih ga izazivao na repliku, već kao činjenica da je i ta stranka ostala u ogromnim dugovima. Kako vraćati? Kako plaćati? Nisu više u mogućnosti da uđu u Razvojnu banku Vojvodine i kažu – dobar dan, došli smo na kafu, sok i za pare. Nemoguće je.
Da ne bi dovodili u situaciju neke ljude koji nisu uticali na takve odluke, da ne bi dolazili u takvu situaciju, o tome možemo da razgovaramo. Ali, zabraniti komercijalno reklamiranje u izbornim kampanjama, pa to ne postoji nigde u svetu. Nijedna zemlja na svetu nije zabranila reklamiranje. Ja ne vidim zašto bi mi izmišljali nešto što je nemoguće i što je neprimenljivo bilo gde, ali da komunikacija treba da postoji, treba da postoji kako bi naš politički sistem doživeo određenu evaluaciju. Mislim da posle 24, 25 godina moderne istorije parlamentarizma u Srbiji to građani od nas i očekuju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.

Tako je. Trebalo je da mi date i malopre reč. Član 107. – dostojanstvo Skupštine.
Ovde je neko pričao o odmetnutim poslanicima, aludirajući valjda na mene. Znate, gospodine predsedavajući, ne moram nikome u životu da se pravdam gde ću privatno da putujem, ne verujem da iko to ovde mora, ali kada ste premijer, a odete tajno u Segedin da prodate „Beopetrolove pumpe“ i da oštetite državu „Lukoilu“, to onda morate da kažete građanima. Meni država moj put nije platila. Ja sam to sam otišao o svojoj režiji, a gospodin je oštetio državu prodajući njenu imovinu tajno, da niko ne zna, po benzinskim pumpama u Segedinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.
Samo da bude jasno, nemate pravo na repliku gospodinu Đukanoviću, jer nema prava na repliku na povredu Poslovnika.

Hoćete li vi mene pustiti da ja pričam?

Dozvolite, ali imate repliku na izlaganje gospodina Babića.

Naravno da sam se zbog toga javio.
Da li stvarno mislite da ono što vama nije jasno treba da objašnjavate drugima? Javio sam se pre nego što se kolega posle toga javio za povredu Poslovnika.
Dakle, nisam ja rekao da se zabrani komercijalno reklamiranje. Na tržištu ništa ne može da se zabrani. Ja sam predložio politički dogovor političkih stranaka da se suzdrže od komercijalnog reklamiranja. Efekat je isti, s tim što čuvamo pravila slobodnog tržišta i nikome ne uskraćujemo bilo kakve prihode, osim ako mi ne rešimo da ćemo biti štedljivi, pa da to ne trošimo u nekoj sledećoj kampanji. Pitanje nije retoričko, pitanje je ozbiljno, a vi proučite sa kim to treba i rešite.
Vrlo teška muka mora da tera nekoga da zamisli situaciju da premijer bilo koje zemlje ide u susednu zemlju na benzinsku pumpu da prodaje nacionalno bogatstvo. To ne može da bude neko ko je glup. To mora da bude neko ko je jako zao. Mislim da je to poruka koju je hteo da kaže poslednji govornik pre mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.